Sladjan Nikolic
Uvod
Jedan od brojeva casopisa za geopoliticka i strateska istrazivanja "Geopolitika", uz aktivno ucesce autora ovog teksta, imao je za temu najavljenu privatizaciju na KiM, pisuci o njenim stetnim posledicama po drzavu Srbiju a u cilju upozorenja i stvaranja osnovne informacione podloge koja bi omogucila donosenje kvalitetnih politickih odluka. Sasvim je ocigledno da do kvalitetnih politickih odluka nije doslo i da proces privatizacije na KiM pocinje. O tom problemu su pisali i analiticari APIS/group.org pre izvesnog vremena, a problem je bio i na dnevnom redu rasprava mnogih politickih stranaka i koalicija u Srbiji..
U narednom delu teksta bice dati osnovni elementi kojim drzava Srbija moze da se sluzi kao argumentima, a u cilju sprecavanja reazlizacije ovog projekta sa procenom kakva nas steta moze zadesti ako se ovakva privatizacija realizuje. Velicina stete koju ovim projektom mozemo da pretripimo, ako drzava Srbija nista ne ucini da spreci njegovu realizaciju zavisice onda samo od dobre volje onih koji projket realizuju.
UNMIK-ov model privatizacije nije primeren nijednom poznatom svetskom standardu
UNMIK-ov model privatizacije predstavlja model koji nije primeren poznatim svetskim standardima u toj oblasti. Naime, taj koncept projektovan u modelu spin-ofa preporucuje prodaju neto-aktive, odnosno imovine kosovskometohijskih firmi bez dugova. Drugim recima, od majke-firme preporucuje se stvaranje firmi-kceri, tako sto se sva aktiva prenosi na kcerku a sva dugovanja ostaju firmi-majki. Umesto efekta obrtanja Stajnerov model privatizacije imace za efekat "oguliti firmu-majku". Ovakav jednostrani koncept koji resava interese duznika a zapostavlja, ili bar privremeno ostavlja po strani interese poverilaca i vlasnika je nespojiv sa trzisnom logikom. Ovakvim konceptom ne postoji sansa da se formira stecajna masa koju ce naplatiti poverioci, i sasvim je sigurno da on na zapadu nigde ne bi mogao da bude sproveden jer bi bio ocenjen kao cista prevara.
Iz takvog jednog koncepta proizilazi da ce se devizni dugovi kosovskometohijskih preduzeca vracati iz budzeta Srbije, jer je NBJ bila supergrant kreditima koji su nesebicno uzimani. Drzavi preostaje da sa predstavnicima svetske banke nastavi pregovore u kojima ce biti iznete nase primedbe na UNMIK-ov koncept privatizacije. Ono sto zabrinjava jeste to sto je Stajner Uredbu o privatizaciji potpisao u prisustvu predstavnika Svetske banke i ona kao da ima za jedan od ciljeva da se Srbija uz pomoc Svetske banke dovede do "prosjackog stapa".
Potpuno je nejasno da li ce Srbija moci da koristi novac od prodaje imovine u koju je minulih decenija ulozila cak 17 milijardi dolara. Po svemu sudeci Srbija ce ostati bez tog novca. Osim toga, u tom UNMIK-ovom preuranjenom i diskutabilnom projektu nema ni reci o socijalnom programu i brojnim drugim pitanjima koja iskrsavaju u procesu privatizacije. U njemu ocito nisu zasticeni ni Srbi ni Siptari koji su nekad radili u propalim i unistenim fabrikama.
Krsenje Rezolucije broj 1244 SB UN i nepostojanje pravne utemeljenosti za realizaciju modela privatizacije UNMIK-a
Privremena misija UN-a, kakvo joj je i ime, ima pravo da privremeno upravlja i administrira, ali po rezoluciji 1244 SB UN, nema ingerencije da donosi odluke koje izazivaju trajne posledice. Proces privatizacije je proces u kome dolazi do promene titulara svojine, i koji izaziva trajne posledice. Prema tome misija UN-a, otpocinjanjem procesa privatizacije izlazi izvanih svojih ingerencija i time direktno krsi rezoluciju 1244 SB UN.
U konceptu privatizacije UNMIK-a ne postoji ni pravna utemeljenost. Na osnovu Ustavnog okvira, to bi se resavalo uredbama. Uredbe i sam Ustavni okvir su privremeni dokumenti. Uz to, ne moze se privatizovati imovina nad kojom vlasnistvo nemaju ni UNMIK ni privremeni organi samouprave. Znatan deo imovine predvidjene za privatizaciju je drzavno vlasnistvo SRJ i Srbije ili je u vlasnistvu preduzeca iz centralne Srbije.
Nepostojanje ukupnog ambijenta za otpocinjanje procesa privatizacije
Ovakav projekat privatizacije se ne moze staviti na red jer privremena misija UN-a nije ispunila svoje obaveze iz rezolucije 1244 SB UN sto za direktnu posledicu ima ne postojanje ambijenta za realizaciju jednog ovakvog projekta. Nisu reseni osnovni problemi – imovinska prava, povratak prognanih, bezbednost, infrastruktura, komunikacije, suzbujanje kriminala. Projekt privatizacije se moze sprovesti samo u regularnim trzisno uredjenom prostoru, gde se oseca vladavina zakona, u konkurentskom ambijentu, gde se pojavljuje vise zainteresovanih kupaca. Na KiM ni izdaleka nema tog ambijenta, nema slobodnog kretanja osnovnih faktora proizvodnje – ljudi i kapitala., pokiaden su sve poslovne veze i kooperativni aranzmani izmedju preduzeca i trziste je na najvecem stepenu ekonomskog i politickog rizika. Na KiM cveta kriminal, trgovina narkoticima, sverc oruzja, ljudi cigareta... U odsustvu investitora iz nase zemlje i inostranstva, postojece firme bi kupovali samo samo Siptari, i to najvise oni koji su do kapitala dosli na kriminalan nacin. Time bi oni oprali novac i ubacili ga u legalne tokove. Tako bi se desilo da siptarski kriminalci na KiM kontrolisu legalnu ekonomiju.
Preovladjujuce stanoviste
Kod nas, medju ekonomistima koji se ovom temom bave, a kojih je nazalost jako malo, provladava misljenja da "stajnerova privatizacija" nece uspeti, odnosno da UNMIK, nece uspeti da proda vise od pet, sest preduzeca. Smatram de je ova procena pogresna, Siptari ce aktivno ucestovati u procesu privatizacije, narocito oni iz miljea organizovanog kriminala, smatrajuci kupovinu firmi patriotskim cinom i jos jednom merom kojom se drzava Srbija proteruje sa prostora KiM, odnosno kidaju veze s njom i njenim ekonomskim sistemom.
Informacije koje dolaze iz izvora bliskih siptarskim separatistickim vrhovima govore da ce oni kao jedne od kljucne argumenata u prilog svojoj sepataristickoj ideji u buducim pregovorima koji ce uslediti o statusu pokrajine koristiti – vlasnistvo nad zemljistem, zato je trend etnickog zaposedanja teritorije KiM nastavljen i u porastu, i privatno vlasnisto nad privrednim objektima.
Nematerijalne posledice privatizacije – dalje iseljavanje i otezavanje povratka prognanih
Doktorka Rada Trajkovic, bivsi sef Poslanicke grupe Srba u Kosovskom parlamentu u intervjuu objavljenom u listi "Identitet" od 16.01.2003 godine. - tekst "Covic hteo da me uhapsi" u kome iznosi niz optuzbi na racun sefa koordinacionog centra za KiM u ciju istinitost autor ovog teksta nece da ulazi, izmedju ostalog kaze da je pogon "Jumka" u Kosovu Polju na licitaciji. "Bez posla ce ostati oko 200 srpsku radnika, sto ce sasvim izvesno imati za posledicu novi talas iseljavanja" kaze dr. Rada Trajkovic. Gospodin Covic u odgvoru – tekst "Neuspela afera" u istom listu odgovara da Koordinacioni centar nema informacija da je pogon "Jumka" prodat, jer ovaj centar niti je konsultovan niti je zaduzen za izdavanje bilo kakvih dozvola ove vrste.
Ako zanemarimo srpske medjusobne optuzbe, dr. Rada Trajkovic je sasvim u pravu da ce privatizacija pogona "Jumka" koji postoji u Kosovu Polju imati za posledicu novi talas iseljavanje Srba sa tog prostora u potrazi za osiguranjem egzistencije i prezivljavanja u uslovima sve jaceg psiholoskog pritiska. Kad je rec o odgovoru gospodina Nebojse Covica, tacno je da Koordinacioni centar nema informacija da je pogon "Jumka" prodat jer je bio na licitaciji, a takodje je tacno i to da Koordinacioni centar nije zaduzen za izdavanje bilo kakvih dozvola te vrste. Osim pogona "Jumka", na licitaciji je, izmedju ostalih privrednih objekata, i dobro razradjen i opremljen hotel na Brezovici. U sklopu svojih predizbornih aktivnosti ovaj slucaj, a u vezi sa iseljavanjem Srba sa prostora Brezovice i Strpca ako on bude prodat Siptaru, pominjao je gospodin Velimir Ilic, jedan od lidera vladajuce koalicije u Srbiji, DOS-a.
Sve ukupno, ovo pokazuje da nadlezni drzavni organi nisu uspeli da definisu pojavu privatizacije i njene nematerijalne posledice, kao i da je komunikacija izmedju nadleznih drzavnih organa koji se sve ukupno bave pitanjima vezanim za KiM na izuzetno niskom nivou. Zato je zbog posledica koje privatizacija na KiM moze da donese a koje su vezane za dalji opstanak Srba i njihov povratak na ovaj prostor cak i da u najgorem slucaju UNMIK-ov koncept privatizacije ostane ovakav kakv jeste, investitori iz Srbije po svaku cenu u ime nacionalnih interesa moraju biti animirani od stane vlade Srbije da u toj privatizaciji ucestvuju. Osim toga i vlada Srbije treba da se pojavi kao kupac pojedinih vaznih firmi, jer je to najbolji put povratka Srba na KiM koji bi u tim firmama mogli da se zaposle i na taj nacin obezbedjuju svoju egzistenciju, jer je potpuno iluzorno ocekivati da se Siptari koji budu postali vlasnici firmi u njih zaposljavati Srbe.
Zakljucak
Ukoliko bi se ovakav jedan diskriminatoriski projekt privatizacije koji nista ne uvazava a omogucava Siptarima da prljavim novcem otkupe sva preduzeca realizovao, on bi na direktan nacin dezavuisao i obesmislio sve price i resenja UN-a i UNMIK-a o povratku Srba, ljudskim pravima, pravu na egzistenciju i prosperitet. To bi bio jos jedan element koji bi doprineo da prica o multieticnom dustvu ostane samo mrtvo slovo na papiru. Uz to, postoje velike sanse da otplata kosmetskog duga inopoveriocima padne na teret Srbije a firme iz Srbije budu ostecene za milionske iznose. Privatizacija u kojoj ce Siptari postati vlasnici frimi, gde ni u jednoj firmi nece biti vlasnik Srbin, direktno ce uticati na dalje iseljavanje Srba sa KiM i bice jedan od elemenata koji ce onemogucavati njihov povratak.
Sve cinjenice govore bi nam ovakvim projektom privatizacije bila naneta orgomna drzavna i nacionalna steta, zato drzava Srbija po svaku cenu mora da zaustavi njegovu realizaciju ili bar utice na to da se pojedini delovi ovog koncepta koji mogu da prouzrokuju direktnu stetu izmene
. Takodje vlada Srbije cak i da koncept privatizacije ostane takav kakv jeste mora da uzme ucesceu njemu, ali i u animiranju privrednika da u njemu ucestvuje u ime buducnosti Srba na prostoru KiM.Za sve to imamo jos izuzetno malo vremena i prostora a ono sto izaziva dodatnu zabrinutost jesu trenutna desavanja u koaliciji "Povratak", sukobi na relaciji pojedini poslanici te koalicije Koordinacioni centar za KiM, pitanjem privatizacije na KiM se ne bavi ni jedna Skupstina, u medijima privatizaciju na KiM niko vise i ne pominje...
I na kraju autor ovog teksta koji po svojoj sustini predstavlja sintezu radova razlicitih eksperata koji su drustvenu pojavu privatizacije preduzeca na KiM, razmatrali svako sa svog aspekta, i procenu posledica koje tako realizovna privatizacija moze da ima, bi bio najsretniji ako se njegove procene nikad ne bi obistinile.
14. januar 2003. godine
