P O G L E D
Ko�ni�ari brane oteto
�ta je tada govorila drugarica Lidija �entjurc
Nije poznato da li je drugarica Lidija �entjurc stekla slavu u NOB-u, ali je nesumnjivo da se proslavila u Skup�tini FNRJ 26. decembra 1958. godine kada je, ispunjena revolucionarnim ose�anjem pravde za op�tu stvar, podnela ekspoze o epohalnoj komunisti�koj tvorevini - Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra�evinskog zemlji�ta.
Po njoj, taj zakon: "...zna�i nerazdvojni deo niza socijalisti�kih akata donetih posle pobede na�e Narodne revolucije, kojima je zajedni�ki jedan te isti cilj: u osnovi i u svim posebnim manifestacijama likvidirati kapitalisti�ke dru�tvene odnose, a time i sve oblike iskori��avanja �oveka po �oveku".
Re�i drugarice �entjurc odu�evljeni poslanici su freneti�no pozdravili i odmah usvoji�e taj zakon, sa bizarnom naznakom da stupa na snagu istog trenutka. (�l. 80 Zakona kojim su likvidirani "svi" oblici iskori��avanja �oveka po �oveku.) Ovakvu ekspeditivnost nije imao ni Konvent u doba Francuske revolucije koji je, u te�nji za slobodom i jednako��u svih gra�ana, nejednakima skidao glave.
Po drugarici �entjurc, ovaj zakon je: "...zna�ajniji iz aspekta usavr�avanja sistema socijalisti�kih dru�tvenih odnosa". Da je drugarica bila vizionarski dalekovida pokazuje na�a dana�njica, gde ovaj zakon, od svih biv�ih jugoslovenskih republika, jedino jo� u Srbiji opstaje, po svemu sude�i, da bi se socijalisti�ki dru�tveni odnosi usavr�ili do kraja. Komunisti�ki epigoni dostojno brane tekovine svojih revolucionarnih predaka, a kako stvari sada stoje izgledi su da �e nadiroditi Iroda.
Kada nam je opozicija DOS-a u leto 2000. obe�avala med i mleko, puna su im usta bila promena. Me�utim, kada je na red do�ao proka�eni zakon, mudraci DOS-a se doseti�e da je tekovine "narodne revolucije" bolje usavr�avati nego menjati. Tako, na usavr�avanju predloga zakona za denacionalizaciju u kuhinji DOS-a rade mnogi kuvari, od �egrta do majstora, sa keceljom i bez nje.
Mnogi sole, a mnogi i dosoljavaju. Mnogo pametnih, a mudrih malo. Mnogo apetita, a malo na�ela. Prema informacijama poznatim u javnosti, dilema je te�ka: kako denacionalizovati a ne vratiti? Kako sprovesti restituciju a ne izvr�iti povra�aj? I taman kad je sredinom pro�le godine predlog zakona stigao pred "narodnu skup�tinu" sti�e aber: "Vr�i konja pi�man �e da bude". To nije ono �to nama treba. Nama su potrebna originalna re�enja, svojstvena na�oj demokratiji.
Oformi se druga komisija za izradu novog predloga pri resornom ministarstvu. Po�inje se iz po�etka, sa novim kuvarima, i sa novim �egrtima. Pominju se isto�ne i zapadne varijante, �e�ke, slovena�ke, ma�arske. Ali, avaj, tu nema na�e "originalne" originalnosti. Na�a originalnost je pantomimsko hodanje u mestu. U me�uvremenu sprovodimo privatizaciju (�itaj: rasprodaju). Prodajemo oteto, a biv�i vlasnici, sve sama reakcija i trula bur�oazija, mogu oteto i da otkupe. Da je Milovan Gli�i� �iv, ne bi napisao "Glavu �e�era"; sada bi imao originalnije primere.
Pitanje denacionalizacije otete imovine nije samo imovinsko pitanje. Ono je, pre svega, pitanje morala sada�njih vlastodr�aca. Da li njihova re� ima vrednost ili ne? Da li su im vredna na�ela ili apetiti? Ako im mudre re�i velikih ljudi ne�to zna�e, mogli bi da zapamte da je Tomas Mor rekao: "Kada vladar odbaci savest svoju radi razloga dr�avnih, pre�icom vodi zemlju u propast".
Kod nas je privatizacija po�ela sa �ivim ljudima. Oni su privatizovani i poslati u Hag za �aku dolara, da bi eksporteri bili pohvaljeni za kooperativnost i naivnu nadu da �e poneti oreol demokratije. Jedina razlika je u tome �to �e "oni" mo�i da biraju zatvore �irom Evrope, a "ovi" tu privilegiju ne�e imati.
