Spasilac i grobar
Kada se s pravom zao�tri odgovornost nekog politi�ara, onda se obi�no ne govori o njegovoj politi�koj nego o istorijskoj odgovornosti. Upravo s takvom odgovorno��u u ovom presudnom �asu suo�ava se savezni Predsednik Vojislav Ko�tunica.
Potpuno neo�ekivano, na takvu Ko�tuni�inu odgovornost ukazao je Miroljub Labus izjavom da je "budu�a zajednica samo trik kojim vlasti u Podgorici �ele da izbegnu referendum u Crnoj Gori koji nikada ne bi uspeo. Ustavna povelja i ustavni zakon, koji vi�e li�i na ugovor o sukcesiji, crnogorskim vlastima treba samo da poslu�i kao zaobilazni put za otcepljenje Crne Gore."
Tako�e je priznao da je bio "naivan" kada je potpisivao beogradski sporazum o preure�enju odnosa Srbije i Crne Gore i da je njegov najve�i neuspeh �to je to uop�te u�inio. A Mla�an Dinki� je jo� dodao da �e poreski obveznici iz Srbije, koja �e davati 95 odsto sredstava za novu, na tri godine oro�enu dr�avnu zajednicu, zapravo svojim parama finansirati crnogorsku secesiju.
Najve�i gre�nik u ovoj kobnoj ustavnoj drami jeste naravno Vojislav Ko�tunica, koji je ovu ujdurmu oko Ustavne povelje sam podstakao, da bi mu se tek kasnije, i to nevoljno, pridru�ili i Miroljub Labus i Zoran �in�i�. Ko�tuni�in najve�i greh bila je njegova nesposobnost da razabere, prozre i proceni skriveni smisao i te�inu iskazanih re�i, poruka i zahteva svojih sagovornika iz Evropske unije, naro�ito Havijera Solane.
Sve je zapo�elo tako �to je Milo �ukanovi� odmah hteo da raspi�e referendum o otcepljenju i nezavisnosti Crne Gore, �emu se sna�no usprotivila EU. Vojislav Ko�tunica je pogre�no procenio da ovo protivljenje EU zna�i podr�ku opstanku zajedni�ke dr�ave i pu�tanje niz vodu Mila �ukanovi�a. A ve� tada se moglo razabrati - kao �to se to sada vidi i iz aviona - da je tim �inom EU zapravo spasavala �ukanovi�a i od njega samog, po�to je procenila da crnogorski referendum u tom trenutku sigurno ne bi uspeo, te da bi posle toga ameri�ki i evropski miljenik do�iveo politi�ku smrt. Otpo�injanjem pregovora o preure�enju i potpisivanjem sada ve� sramnog beogradskog sporazuma Ko�tunica je, a da to nije �eleo, pru�io ruku spasa tom poslednjem komunisti�kom glavaru.
Zatim je Ko�tunica jo� 14. marta 2002. pristao da se nova dr�avna zajednica oro�i na tri godine, a sada se �udi �to Milo �ukanovi� izjavljuje da �e, sa "malo sre�e, dovoljno pameti, samopo�tovanja i odgovornosti", za tri godine Crna Gora biti nezavisna i me�unarodno priznata. �ak je iz svog ranijeg pristanka na ustavno pravo na secesiju sada izveo zaklju�ak koji je non seljuitur - "da se dr�avna zajednica Srbije i Crne Gore preure�uje u dobroj veri da �e opstati, a ne da �e nestati".
Prilikom potpisivanja beogradskog sporazuma Ko�tunica je imao varljivu nadu da �e EU bar naterati �ukanovi�a da pristane na neposredne izbore za skup�tinu nove dr�avne zajednice i njen valjan i nesporan me�unarodnopravni subjektivitet, koji �e joj jednoga dana omogu�iti da se bar pribli�i EU. U me�uvremenu �ukanovi� ne samo da nije bio izlo�en bilo kakvom pritisku, nego su ga, ina�e gadljivi, Evropljani prakti�no pomilovali zbog krijum�arenja cigareta i druge robe u Italiji i trgovine belim robljem, u koju je upleten samo crnogorski dr�avni vrh.
Kona�no, i posle svega Ko�tunica i dalje procenjuje da je beogradski sporazum zasnovan na "interesu Evrope da zaustavi tendencije ka dezintegraciji na prostoru Balkana". Mi mu odmah uzvra�amo pitanjem: a za�to bi to bio interes Evrope kad ta ista Evropa, zajedno s Amerikom, pred na�im o�ima stvara na Kosmetu drugu albansku, i to muslimansku, dr�avu na Balkanu, a u nameri da formalno priznanje njene nezavisnosti koincidira sa ve� ura�unatim raspadom "nove" dr�avne zajednice.
Po�etkom 2002. Ko�tunica je u�ao u pregovore oko preure�enja zajedni�ke dr�ave u nadi da �e biti njen spasilac. A zbog svoje blagorodne naivnosti da strani zvani�nici ba� njemu ka�u sve �to stvarno misle, naposletku �e biti njen grobar.
