| LICNI STAV | Branislav Krstic |
"Pomirenje prava" kao put za
resenje kosovskog problema
Tri kljuca za mir
Vreme je (ako nije kasno) da se jasno progovori sta Srbija namerava da cini na Kosovu ili sa Kosovom. Marta 2002. godine Medjunarodna krizna grupa (ICG) izradila je "Putokaze za buducnost Kosova", u kojima je predlozila "uslovnu nezavisnost". Jula iste godine, Institut za mir u SAD objavio je Izvestaj u kome daje osam opcija i podvlaci da se resenje problema ne moze odlagati. Januara 2003. u Kongresu SAD podnet je predlog rezolucije (obnovljen predlog iz juna 2002), kojom bi SAD dale podrsku "nezavisnom Kosovu". Pitanje nezavisnosti Kosova neopozivo je otvoreno.
Unmik je, u protekle tri i po godine, sve ucinio da Kosovo odvoji od Srbije i da ga ucini nezavisnom teritorijom. Unmik je bio obavezan da ostvari sve odredbe Rezolucije 1244, posebno one o povratku Srba, o bezbednosti, o slobodi kretanja i stanovanja; forsiranje statusa, pre toga, bilo bi amnestija za ono sto nije ucinjeno. Albanska vecina na Kosovu izglasala je (maja 2002) rezoluciju o nezavisnosti. Akt koji je bio prekrsaj Rezolucije 1244 ponisten je, ali lezerno. U SAD vodeci republikanci i demokrate u Kongresu predlazu uslovno priznavanje nezavisnog Kosova.
Vidim i drugu stranu ovog predloga - kao delotvornog sredstva SAD da prinude Albance na Kosovu da prihvate uslove (demokratsku vlast, prava manjina, suprotstavljanje separatistickim ciljevima i organizovanom kriminalu, stabilne odnose sa susedima, da pomanjkanje napretka u resenju konacnog statusa stvara politicku i ekonomsku nestabilnost i dr) i zato ce, logika govori, biti usvojeni.
Srbija, u odnosu na ostale ucesnike, jedina ne izlazi sa svojom strategijom. Pre godinu i po dana njena strategija bila je predmet ozbiljnog razmatranja. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju prihvatio je projekat o pomirenju prava izmedju Srbije i albanske zajednice koji je potpisnik teksta izneo u knjizi "Kosovo pred sudom istorije". Projekat je podrazumevao da, u ime mira, ove teritorije budu konstituisane kao dva entiteta pod protektoratom UN. Pristup je unet posredno u dokument obe vlade o sprovodjenju Rezolucije SB 1244 na Kosovu i Metohiji (oktobra 2001). Potom ga je prihvatila Koalicija Povratak, a o njemu su se pozitivno izjasnili SNV severnog Kosova i istaknuti clanovi SNV i KiM. U pomenutom dokumentu navedena su "tri kljucna cinioca strategije": ocuvanje i povratak srpskog stanovnistva, ocuvanje zemljista i kuca u vlasnistvu Srba i ocuvanje istorijskih spomenika Srbije.
Projekat je podrazumevao operacionalizaciju sva tri cinioca.
Prvi projekat razradjen je kao povratak Srba u grupacije naselja, usvojen je na Visokoj radnoj grupi KC i Unmika (21. januara 2002) i dobio podrsku od strane UNHCR i Posmatracke misije EU. Intencija je bila da se obezbedi povratak oko 2.000 porodica. Medjutim, novi sef Unmika odbio je da sledi zakljucak VRG i uspeo da nametne "individualni povratak i da se ljudi vracaju samo u ona mesta i kuce iz kojih su otisli". Rezultat govori: u organizovanom povratku na Kosovo je vraceno 108 porodica (2001. godine 70). Drugi projekat, o vlasnistvu zemljista i imovine, ostao je u embriu. Treci, o ocuvanju kulturne bastine, koji je podrazumevao primenu Haske konvencije - na njenu primenu obavezuje Zajednicki dokument SRJ i Unmika od 5. novembra 2001. - osporen je, jer je Unmik, aprila 2002, odbio primenu Konvencije. Zahtev za dolazak misije UNESCO na Kosovu je prihvacen, ali je pet puta odlagan.
Nekonzistentnost u sprovodjenju potprojekta vodila je prestanku razgovora o projektu pomirenja prava. Ni Savezno ministarstvo spoljnih poslova jos nije razresilo sa Savetom bezbednosti sustinsko pitanje za sva polazista: da li je Rezolucijom 1244 suverenitet SRJ na Kosovu ukinut ili je suspendovan?
Svaki izgubljeni dan u sprovodjenju strategije udaljuje Kosovo od Srbije. Projekat strategije o kome je rec ne protivreci nijednoj odredbi Rezolucije SB 1244. Jos aprila prosle godine branio sam stav da Srbija ima valjane razloge da jasno izadje sa svojom strategijom. Da ponovim argumente.
Pogresno je bilo resenje koje bi se svodilo na politicki status Kosova, kao i ono koje bi podrazumevalo nezavisno Kosovo ili njegovu podelu. Na cemu sam to zasnivao? Srpsko-albanski sukob na Kosovu traje vec celo stolece i doziveo je sedam resenja. Tri su se problema "resila" podelom teritorija (i posle Prvog svetskog rata, za vreme Drugog svetskog rata i posle Treceg balkanskog rata), a cetiri statusom teritorije (Ustav 1931, Ustav 1946, Ustav 1974. i Ustav 1990). Nijedno nije proslo na ispitu istorije, jer nije resavalo sustinu vekovnog sukoba. Ako je tacna sentenca da "ko ne zna proslost, ponavlja je", tada smo, ponovo, pred resenjem koje nece proci na ispitu istorije. Sto se tice "nezavisnog" Kosova, istorijski gledano, ono nikad nije postojalo, a sto se buducnosti tice, Evropa treba prethodno da odgovori da li zaista hoce da stvori etnicki cistu drzavu.
Ili je za Evropu bolje da je ima zajedno s entitetom koji ce je uravnoteziti. Zar to Stipe Mesic, nedavno, nije rekao za analognu situaciju u BiH.
Ne sme se zanemariti bitna cinjenica da na Balkanu velike sile ne uspevaju da rese ni srpsko ni albansko nacionalno pitanje, a da je Kosovo teritorija koju bi i jedna i druga nacija htele da vide u svom drzavnom okrilju. Srbi, zato sto su im Kosovo i Metohija istorijske teritorije, a Albanci zato sto su vecinsko stanovnistvo.
Nastavlja se
Tri kljuca za mir
Vreme je (ako nije kasno) da se jasno progovori sta Srbija namerava da cini na Kosovu ili sa Kosovom. Marta 2002. godine Medjunarodna krizna grupa (ICG) izradila je "Putokaze za buducnost Kosova", u kojima je predlozila "uslovnu nezavisnost". Jula iste godine, Institut za mir u SAD objavio je Izvestaj u kome daje osam opcija i podvlaci da se resenje problema ne moze odlagati. Januara 2003. u Kongresu SAD podnet je predlog rezolucije (obnovljen predlog iz juna 2002), kojom bi SAD dale podrsku "nezavisnom Kosovu". Pitanje nezavisnosti Kosova neopozivo je otvoreno.
Unmik je, u protekle tri i po godine, sve ucinio da Kosovo odvoji od Srbije i da ga ucini nezavisnom teritorijom. Unmik je bio obavezan da ostvari sve odredbe Rezolucije 1244, posebno one o povratku Srba, o bezbednosti, o slobodi kretanja i stanovanja; forsiranje statusa, pre toga, bilo bi amnestija za ono sto nije ucinjeno. Albanska vecina na Kosovu izglasala je (maja 2002) rezoluciju o nezavisnosti. Akt koji je bio prekrsaj Rezolucije 1244 ponisten je, ali lezerno. U SAD vodeci republikanci i demokrate u Kongresu predlazu uslovno priznavanje nezavisnog Kosova.
Vidim i drugu stranu ovog predloga - kao delotvornog sredstva SAD da prinude Albance na Kosovu da prihvate uslove (demokratsku vlast, prava manjina, suprotstavljanje separatistickim ciljevima i organizovanom kriminalu, stabilne odnose sa susedima, da pomanjkanje napretka u resenju konacnog statusa stvara politicku i ekonomsku nestabilnost i dr) i zato ce, logika govori, biti usvojeni.
Srbija, u odnosu na ostale ucesnike, jedina ne izlazi sa svojom strategijom. Pre godinu i po dana njena strategija bila je predmet ozbiljnog razmatranja. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju prihvatio je projekat o pomirenju prava izmedju Srbije i albanske zajednice koji je potpisnik teksta izneo u knjizi "Kosovo pred sudom istorije". Projekat je podrazumevao da, u ime mira, ove teritorije budu konstituisane kao dva entiteta pod protektoratom UN. Pristup je unet posredno u dokument obe vlade o sprovodjenju Rezolucije SB 1244 na Kosovu i Metohiji (oktobra 2001). Potom ga je prihvatila Koalicija Povratak, a o njemu su se pozitivno izjasnili SNV severnog Kosova i istaknuti clanovi SNV i KiM. U pomenutom dokumentu navedena su "tri kljucna cinioca strategije": ocuvanje i povratak srpskog stanovnistva, ocuvanje zemljista i kuca u vlasnistvu Srba i ocuvanje istorijskih spomenika Srbije.
Projekat je podrazumevao operacionalizaciju sva tri cinioca.
Prvi projekat razradjen je kao povratak Srba u grupacije naselja, usvojen je na Visokoj radnoj grupi KC i Unmika (21. januara 2002) i dobio podrsku od strane UNHCR i Posmatracke misije EU. Intencija je bila da se obezbedi povratak oko 2.000 porodica. Medjutim, novi sef Unmika odbio je da sledi zakljucak VRG i uspeo da nametne "individualni povratak i da se ljudi vracaju samo u ona mesta i kuce iz kojih su otisli". Rezultat govori: u organizovanom povratku na Kosovo je vraceno 108 porodica (2001. godine 70). Drugi projekat, o vlasnistvu zemljista i imovine, ostao je u embriu. Treci, o ocuvanju kulturne bastine, koji je podrazumevao primenu Haske konvencije - na njenu primenu obavezuje Zajednicki dokument SRJ i Unmika od 5. novembra 2001. - osporen je, jer je Unmik, aprila 2002, odbio primenu Konvencije. Zahtev za dolazak misije UNESCO na Kosovu je prihvacen, ali je pet puta odlagan.
Nekonzistentnost u sprovodjenju potprojekta vodila je prestanku razgovora o projektu pomirenja prava. Ni Savezno ministarstvo spoljnih poslova jos nije razresilo sa Savetom bezbednosti sustinsko pitanje za sva polazista: da li je Rezolucijom 1244 suverenitet SRJ na Kosovu ukinut ili je suspendovan?
Svaki izgubljeni dan u sprovodjenju strategije udaljuje Kosovo od Srbije. Projekat strategije o kome je rec ne protivreci nijednoj odredbi Rezolucije SB 1244. Jos aprila prosle godine branio sam stav da Srbija ima valjane razloge da jasno izadje sa svojom strategijom. Da ponovim argumente.
Pogresno je bilo resenje koje bi se svodilo na politicki status Kosova, kao i ono koje bi podrazumevalo nezavisno Kosovo ili njegovu podelu. Na cemu sam to zasnivao? Srpsko-albanski sukob na Kosovu traje vec celo stolece i doziveo je sedam resenja. Tri su se problema "resila" podelom teritorija (i posle Prvog svetskog rata, za vreme Drugog svetskog rata i posle Treceg balkanskog rata), a cetiri statusom teritorije (Ustav 1931, Ustav 1946, Ustav 1974. i Ustav 1990). Nijedno nije proslo na ispitu istorije, jer nije resavalo sustinu vekovnog sukoba. Ako je tacna sentenca da "ko ne zna proslost, ponavlja je", tada smo, ponovo, pred resenjem koje nece proci na ispitu istorije. Sto se tice "nezavisnog" Kosova, istorijski gledano, ono nikad nije postojalo, a sto se buducnosti tice, Evropa treba prethodno da odgovori da li zaista hoce da stvori etnicki cistu drzavu.
Ili je za Evropu bolje da je ima zajedno s entitetom koji ce je uravnoteziti. Zar to Stipe Mesic, nedavno, nije rekao za analognu situaciju u BiH.
Ne sme se zanemariti bitna cinjenica da na Balkanu velike sile ne uspevaju da rese ni srpsko ni albansko nacionalno pitanje, a da je Kosovo teritorija koju bi i jedna i druga nacija htele da vide u svom drzavnom okrilju. Srbi, zato sto su im Kosovo i Metohija istorijske teritorije, a Albanci zato sto su vecinsko stanovnistvo.
Nastavlja se
