VESTI POKRETA ZA NOVU SRBIJU
Postovani,
Pokret za novu Srbiju u cilju sto bolje informisanosti nasih gradjana objavljuje
celokupno pismo koje je stiglo u centralu PZNS-a od G-dina Nikole Janjica clana
takozvanog "Saveta dijaspore" i predsednika komisije za odnos sa javnosu "Saveta
dijaspore" koji je takodje pre dve nedelje ponudio ostavku u takozvanom "Savetu
dijaspore":
----------------------------------------------------------------------------
---------------
Postovani gospodine Lopusina,
Kada ste u rukama drzali finalni tekst intervjua koji sam vam dao 11.01.2003. zamolio
sam vas da me pre objavljvanja istog obavestite ukoliko bude doslo do bilo kakvog
skracivanja teksta. Rekli ste da se intervju nece skracivati i da ce ici na dve
stranice ”ovakav kakav je, bez ikakvih izmena” . Mogu da shvatim da je u roku od
tih par dana doslo do desavanja koja su zahtevala potrebu da se drugim temama da veci
prostor. Mogu cak i da shvatim da je intervju prepolovljen. Ono sto ne mogu da shvatim
to je da me niste obavestili o nastalim izmenama i trazili moju saglasnos da se on
objavi ovako selektivno osakacen. Ingres intervjua pocinjete time da se na poslednjem
sastanku Saveta moglo cuti da je ”ovaj Savet gori od onog iz vremena Slobodna
Milosevica”, ali dalja formulacija teksta kod citalaca stvara utisak da su to od
mene licno napisane ili izgovorene reci. Ma da je zalosno da se u vreme nove
demokratske vlasti” i dalje kontinuirano desava ono sto se desava po mnogim
pitanjima u nasoj matici (i po pitanju pokusaja kontrole Saveta) niko od nas nije u
mogucnosti da uporedi rad ”onog Saveta”, sa ”ovim”. O desavanjima za vreme
bivseg saveta nismo bili informisani, a po pravilniku sadasnjeg Saveta njegov (ne)rad
je javan.
Ne shvatam takodje ni potrebu da ste u intervjuu dopisivali reci, koje su u potpunosti
izmenile moj odgovor. Naprimer u mom odgovoru gde kazem, citat: «Za mene je
neprihvatljivo da se pomocnik ministra Svilanovica i još par osoba ponašaju kao da
su oni Save...» u intervjuu ste dodali nepostojece reci i napisali, citat: ” Jedan
pomocnik ministra spoljnih poslova, kao i jos nekoliko sluzbenika SMIP-a, ponasali su
se kao da su oni Savet...»
Ovime ste u potpunosti izmenili ono sta sam zeleo da kazem i sta sam rekao. Naime nije
nikada bilo rec o ”jos nekim sluzbenicima ministarstva spoljnih poslova” vec su u
pitanju predstavnici dijaspore iz Francuske i SAD, odnosno predsednik Saveta
dijaspore, Cedomir Nestorovic i podpredsednik, Jasmina Vujic koji su sve vreme u ime
dijaspore ”radili” sa pomocnikom ministra spoljnih poslova, Milanom Kljajevicem,
umesto sa clanovima Saveteta koji predstavljaju organizacije nase dijaspore. Ovo je i
jedan od razloga zbog kojih je clan Saveta, gospodina Aleksandra Leko iz Austrije, pre
dva dana podneo neopozivu ostavku na mesto u Savetu.
Tragedija nase ”demokratske” Srbije nije samo u samovolji i arogantnosti pojedinih
njenih politicara, vec i u medijima koje idu toliko daleko da selektiraju i menjaju
vec autorizovane intervjue ili u njih ubacuju svoje stavove, misljenja i reci.
Nazalost ima od ovog i mnogo tragicnijih primera ”korektnog novinarstva”. Naprimer
kada se od novinara izbegavaju oni ”koji kritikuju ministre i njihove pomocnike”
ili kada u materijalu za sednicu Saveta ne stoji ni jedna rec o organizovanju
Skupstina u Americi i kada na sednici Savete predstavnik Amerike, gospodja Jasmina
Vujic, odgovori na postavljeno pitanje o tome i kaze da ”u Americi nije nista
ucinjeno po tom pitanju”, a novinar ”Politike”, koji je sve vreme prisutan i
prati rad sednice, posle nekoliko dana u svom clanku nappise kako se u Americi ”
naveliko i odgovorno radilo na odrzavanju Skupstina”.
U ocekivanju sto brzeg politickog i ”medijalnog” osvescenja u matici, radi casnije
buducnosti i nas i prvenstveno nase dece, primite (i pored svega gore napisanog)
srdacan pozdrav,
Nikola Janic
U sredu 15. januara 2003. Nedeljni Telegraf je u svom izdanju za zapadnu Evropu
objavio intervju pod naslovom ”Ne pristajem da mi komanduje pomocnik ministra
Svilanovica”. Clanak je samo deo veceg intervjua koji sam, kao presek
jednogodišnjeg (ne)rada i drugih dešavanja vezanih za ovoj Savet savezne Vlade SRJ,
dao novinaru ovog nedeljnika. Iznenaden sam da intervju nije izašao u celini, jer sam
ga pod tim uslovom i dao i autorizovao njegov tekst. Pored toga u objavljenom tekstu
ima nekih izmena koje su ucinjene posle moje autorizacije i saglasnosti. Smatram
izuzetno važnim da intervu koji sam ja dao i autorizovao, i stojim iza svake u njemu
napisane reci, bude dostupan što vecem broju naših ljudi, a posebno onih koji su
imali prilike da procitaju objavljeni intervju u NT. Nije mi poznato zašto su i od
koga su izvršene izmene ali iz navedenog razloga prilažem vam od mene autorizovanu
verziju intervjua u celini.
Nikola Janic
¤¤¤¤¤¤¤¤
Zašto si ponudio ostavku u Savetu dijaspore i zašto su još neki clanovi Saveta, na
primer, iz Nemacke, želeli da podnesu ostavke?
Nikola Janic: Zbog prisutne samovolje pojedinih službenika SMIP-a, neinformisanja
clanova Saveta o dešavanjima vezanim za Savet i neefikasnog rada Saveta.
Koje vrste nezadovoljstva postoje kod clanova Saveta dijaspore radom ovog savetodavnog
tela Vlade SRJ i zašto?
Nikola Janic: Nisam siguran da nezadovoljstvo postoji kod svih clanova Saveta? Ali je
sigurno da je stepen samokritike, prvenstveno medu clanovima iz dijaspore,
zanemarujuci u odnosu na njihovo pojedinacno žaljenje da nisu dobili ocekivani
respons od predstavnika valsti SRJ kojima su se obracali.
Ti si prvi imao primedbe na rad Saveta dijaspore i da su neki clanovi Saveta dijaspore
prihvatili da Savet bude produžena ruka države - o cemu se radi.
Nikola Janic: Savet je osnovan da bi u dijalogu sa maticom i na osnovu iskustva
clanova Saveta o funkcionisanju naše dijaspore pomogli (savetovali) Vladu po
pitanjima koja su od interesa svih državljana SRJ, interesa matice, kulturnog i
poslovnog zbližavanja i ocuvanja nacionalnog identiteta naših ljudi u svetu. Umesto
toga imali smo skoro godinu dana neproduktivnost koja je po meni nastala time što je
deo predsedništva Saveta dozvolio da umesto kolektivne komunikacije jedan službenik
SMIPa u ime Saveta radi šta on hoce. Za mene je neprihvatljivo da se pomocnik
ministra Svilanovica i još par osoba ponašaju kao da su oni Savet, a da su ostali
clanovi tu samo da bi aminovali ono što su oni (bez našeg znanja) cinili izmedu
sednica Saveta, a nisu mnogo. To je otišlo toliko daleko da nam se pošta upucena
clanovima Saveta nije prosledivala a na mnoge od tih dopisa drsko se nije ni
odgovaralo pošiljaocu. Sramota je da savet ocenjuje nepristojnim što od mnogih
politicara nije dobio odgovor na od Saveta poslata pisma, a istovremeno ne odgovara na
pisma upucena Savetu. Neprosledivanje pošiljki onome na koga su one adresirane nije
samo neukusna i nekulturna cenzura vec je, koliko je meni poznato, kažnjivo zakonom.
I ne samo to. Samovolja i osornost je periodicno bila tolika da je u zapisniku sa
sednice Saveta navedeno ono što je službenk SMIPa želeo da u njemu stoji - a ne ono
sta se na sastanku govorilo, diskutovalo i rešilo.
Ko zapravo donosi odluke u Savetu dijaspore i kako ih prenosi celnicima SMIP-a i SRJ?
Nikola Janic: Odluke donosi Savet. Ali dok magarac dokaže da nije zec... (ili dok Zec
dokaže da nije magarac...) Savet je napimer odbacio netacan i tendeciozan zapisnik sa
jedne od naših sednica. Medutim iz SMIP-a takav, neusvojen i netacan zapisnik sa ove
sednice Saveta visoki službenik, koji je bio odgovoran za sektor dijaspore, prosledio
je nekim konzulatima kao «zapisnik sa Sednice Saveta». Dakle zakljucak i odgovor na
vaše pitanje je
jednostavan: Sve dok se toleriše da šefovi i pomocnici ministara prosleduju šta oni
hoce - nema nikakve važnosti ni ko, ni kave odluke donese.
Prica se da si mao probleme oko formiranja komisije za istinu i informisanje. O kakvim
je problemima rec?
Nikola Janic: Ja to nisam doživljavao kao licni problem vec kao kolektivnu sramotu.
Naša dijaspora živi u okruženjima gde se Srbi i dalje smatraju jedinim krvnicima u
prošlom gradanskom ratu i gde se opisuju kao narod «koji ima cudan nagon da sece
uši i noseve». Izmena selektivne i ucvršcene slike o Srbima pocetak je i preduslov
za svu obnovljnu ili novu integraciju naše zemlje u Evropu, za lobiranje, ulaganje,
trgovinu... Pri savetu dijaspore osnovano je više komisija a po mom shvatanju, i
jasno izraženoj volji naših organzacija, kao jednu od primarnih komisija trebalo je
osnovati «Komisiju za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda». Pomocnik
ministra Svilanovica kategoricno je zahtevao da komisija sa takvim imenom «ne može
da se osnuje» a kada sam ukazao na cinjenicu da on nije clan Saveta i zatražio da to
pitanje reši Savet glasanjem, naglasio je da je on mišljenja »da se o tome ne treba
glasati».
I šta je Savet izglasao?
Nikola Janic: Ništa. Predsednik Saveta, Cedomir Nestorovic, nije stavio na glasanje
moj zahtev pa je ta sednica prošla bez neke odluke. Na drugoj sednici sam ponovio i
potrebu i zahtev. I tada je bilo duže diskusije. Nekolicina clanova Saveta, blago i
uvijeno je podržala «potrebu informisanja» a u konkretnoj diskusiji ucetvovali smo
uglavnm službenik SMIPa, predsednik Saveta Nestorovic, podpredsednik Jasmina Vujic i
ja. Njih troje su i tada bili protiv da se osnuje ova komisija «sa posebnim imenom».
Veoma bolno, za mene i danas neshvatljivo, jeste da je na istom tom sastanku osnovana,
sa posebnim imenom, «Komisija za manifestacije», kao da cemo opet slaviti rodendane
predsednika SRJ. Tek na trecem sastanku saveta postignut je kompromis i osnovana je
«Komisija za odnose sa javnošcu i informisanje» ali sam kao njen predsednik
izricito zahtevao da u zapisnik ude frmulacija da je njen primarni cilj «iznošenje
istine o stradanju srpskog naroda, bez pokušaja da se umanjuje ono što se dešavalo
drugim narodima na ovim prostorima».
Kako su vršene smene clanova komisija u Savetu dijaspore?
Nikola Janic: Do pretposlednje sednice Saveta clanovi su, po mojoj proceni, i
upisivani i ispisivani olovkom pomocnika ministra Svilanovica. Jedno vreme komisije su
brojale i oko 50-tak clanova. Predsednici komisija su, kao i ostali clanovi Saveta,
bili u situaciji da tek na sastanku Saveta saznaju imena novih clanova njihovih
komisije, ili da «taj i taj clan, te i te komisije, više nije njen clan». Na ovoj
sednici (na kojoj je i osnovana «Komisija za informisanje i odnose sa javnošcu»)
clanstvo ranijih komisija i neke komisije su ukinuti a odluceno je da su predsednici
Komisija ti koji su primarno odgovorni za njen rad, i da oni odreduju njen sastav i
biraju clanove i o cemu obaveštavaju predsedništvo. Finalno je Savet taj koji to
prihvata ili odbacuje. Ja sam mišljenja da Komisije treba da budu malobrojne ali
efikasne i cast mi je da su pristanak da budu clanovi komisije ciji sam ja predsednik
dali gospodin, general Zoran Stankovic, nacelnik VMA, gospodin Milivoje Ivaniševic
direktor centra za prikupljanje podataka o prvenstveno stradanju srpskih civila u
Bosni i advokat, gospodin Savo Štrbac, direktor cenra Veritas koji po istim pitanjima
pokriva Hrvatsku. Želja mi je da medu nama bude i akademik gospodin Dragan
Nedeljkovic. Medutim izgleda da su i komisije još jedan osmišljen paravan i šarena
laža. Po pravilniku o radu Saveta one su sastavni deo Saveta, njegove noge i ruke,
ali ih je SMIP paralizovao. Vidite, bez benzina mehanizacija za cišcenje snežnih
nanosa, u ovim zimskim danima, ne bi mogla da izade na beogradske lice i ucini ih
prohodnim. Za rad komisija Saveta dijaspore «nema goriva», ne postoji budžet i za
njihov rad nije odvojen ni jedan jedini dinar, ne racunajuci jednokratnu pomoc
letošnjoj mobi. Zakljucak je sigurno jasan svima koji citaju ove redove. Ali ono što
je nejasno to je cinjenica da je visoki službenik SMIP-a nekim ljudima iz dijaspore
krajem decembra prošle, 2002. godine i dalje davao vizit karte sa amblemom Savezne
Vlade i sa titulom potpredsednika jedne Komisije - koja ne postoji vec 6 meseci.
Kako je organzovano ilegalno formiranje Skupština dijaspore po kontinentima cime bi
zapoceo proces ujedinjavanja Srba u rasejanju i sa kojim razlozima i motivima.
Nikola Janic: Skupštine koje hoce (i kave hoce) da organizuje SMIP ne ujedinjuju vec
razjedinjuju Srpsku dijasporu. Srpski kulturni centar Švajcarske u svom glasilu
«Rec» otvoreno je za to optužio ambasadora SRJ u ovoj zemlji i pomocnika ministra
Svilanovica u matici. Ma da Savet nije doneo konacnu odluku o skupštinama i da je u
principu na zemljama gde ima naše dijaspore da zauzmu stav po tom pitanju, ovo
glasilo je objavilo faksimil pisma koje je Ambasada SRJ uputila klubovima u
Švajcarskoj a u kome su data precizna upustva kako da organizuju Skupštinu, kako i
koliko delegata da biraju... Dakle opet neko trci pred rudu i u ime Saveta odlucuje
ono što Savet nije odlucio. A što se tice ujedinjenja naše dijaspore u Evropi mi
smo nevezano od, i mimo Savet dijaspore, vec pred finalnim cinom tog ujedinjenja.
Ujedinjena srpska dijaspora Evrope imace svoje telo koje nije Vladino, ali koje ce
održavati veze sa Vladom, ali i sa vladinim i nevladinim organizacijama i svim drugim
institucijama i asocijacijama u matici i van nje. Prvi konkretan korak je otvaranje
kancelarije dijaspore u Beogradu, koja uskoro pocinje sa radom. Ovu kancelariju
otvaraju Srbi iz Švedske, ali ona ce biti servisni i besplatni centar za sveukupnu
dijasporu. Vremenom ce se preko ove kancelarije pored svakodnevnih sitnih potreba, kao
naprimer pomoc prilikom podnošenja zahteva za vize Švedskoj ambasadi, kanalisati,
naprimer, predstavnci zapadnih medija, privrede, industrije, politickih i drugih
cinioca iz zapadnih zemalja koji žele kontakt ili korektno pripremljen teren za
njihov dolazak i boravak u Srbiju.
Kako je organizovan neuspeli popis Srba u rasejanju, tako da delegati iz SAD nisu ni
znali da popisa ima i da se došlo do broja od 400.000 Srba?
Nikla Janc: Ne znam. Dve logicne pretpostavke su da je organzovan izuzetno loše, ili
da je sabotiranje popisa sprovedeno i «obavljeno» onako kako je neko planirao i
želeo.
Koliko zapravo ima Srba u rasejanju i kako oni mogu da dobiju državljanstvo i pravo
glasa.
Nikola Janic: To niko tacno ne zna i dok dijaspora sama ne odluci da konstatuje te
cinjenice, niko to nece ni znati. Pretpostavka je da nas je oko 3.5 miliona. Sa
dobijanjem državljanstva danas je lakše nego ranije a pravo glasa, uz minimalne
izuzetke, imaju svi državljani SRJ. Dakle i dijasporci imaju isto pravo kao i svi
drugi a da bi se to pravo ostvarilo i u praksi, potrebno je pronaci mehanizam koji ce
nam omoguciti da glasamo pod slicnim uslovima koje imaju gradani u Jugoslaviji.
Kako se finansira rad Saveta dijaspore i koliko to košta srpski narod? Kako se
putovalo i gde se zasedalo? Koliko je para potrošeno tokom 2002. godine.
Nikola Janic: Sredstva za rad Saveta dijaspore obezbeduju se u okviru sredstava
Saveznog ministarstva za inostrane poslove. U vezi putnih troškova vi niste prvi
novinar koga interesuje koliko koštaju putovanja, sastanci, hotelski smeštaj... i da
li clanovi Saveta lete ekonomskom ili biznis klasom? Ta pitanja su aktuelna samo za
one clanove Saveta kojima su placeni takvi troškovi, što nije slucaj sa svim
clanovima Saveta. Kao predsednik Komisije za informisanje Saveta dijaspore ja sam
obavezan da vam dam konkretan odgovor. Nažalost to momentalno nisam u mogucnosti da
ucinim. Ma da sam od SMIPA-a tražio ove podatke (a to može svako da ucini jer je rad
Saveta javan, pa samim tim i finansije vezane za taj rad) nisam dobio za mene
zadovoljavajuci odgovor sa kojim bih mogao odgovorno da izadem u javnost. Postoje
odstupanja u iznosima putnih troškova evidentiranih u DKP SRJ u junu i julu 2002.
godine, od podatka koji sam dobio od SMIP-a i od cena avionskih karata na relacijama
Vašington i Pariz, koje ste naveli kao primer. Ovo ne znaci da isplate nisu u redu
vec da službenik SMPA-a nije mogao da se seti o tacnom broju putovanja i kojom se
klasom putovalo na ovim letovima. Licno ne verujem da bi u ovim uslovima u kojima
danas živi naš narod u matici bilo koji clan Saveta opteretio budžet odreden za
rad Saveta time što bi leteo biznis klasom.
Ali koliko je meni poznato vi naprimer letite biznis klasom?
Nikola Janic: Ako vam je to poznato onda ste verovatno upoznati i sa cinjenicom da za
tu fotelju u biznis klasi ni SMIP, ni organizacija ciji sam ja predstavnik i
predsednik nikada nisu platila ni jedan jedini dinar ili krunu.
Šta je bilo sa parama Saveta dijaspore iz vremena Slobodana Miloševica, šta je sa
odgovornošcu Živadina Jovanovica, gde su te pare danas?
Nikola Janic: Izgleda da ih je pojela maca ili da su nevidljive. Zvancnim pismom
Narodna banka je 21. decembra 2001. obavestila SMIP da taj novac nece uci u stecajnu
masu Beogradske banke u kojoj je bio. Zadnjih meseci se iz ministarstva gospodina
Ðelica tvrdi da su ti milioni maraka ušli u stecajnu masu. Ono što je neshvatljivo
to je da nema ni jedno pismo ili neki drugi dokument dostavljen Savetu koji bi
razjasnio tajnu ovog nevdljivog novca, a ta suma nije mala. Kao što sam u otvorenom
pismu od bivšeg minisra spoljnih poslova SRJ tražio objašnjenje gde je tada trošen
novac koji je od dijaspore skupljen za pomoc matici tako cu, u ime iste organizacije,
tražiti od sadašnjeg ministra finansije da dijaspori jasno kaže gde je taj novac i
na osnovu cijeg potpisa je, posle više meseci od kada su banke otišle pod stecaj,
preinacena odluka po kojoj taj novac nije bio u stecajnoj masi.
Ko je iz Beograda slao pretece poruke Nikoli Janicu.
Nikola Janic: Pre bi se reklo da je u pitanju bio pokušaj organizovanog i
koordiniranog olajavanja Nikole, a ne fizicka pretnja. Mislim da nekome smeta da se
naša dijaspora u Evropi osamostali i ujedini. Anonimni «patrioti» pod imenima
«Seseljko», «Homo», «C4» i druge slicne šifre (a od vajkada se zna ko se
ovakvim šiframa služi) pokušali su ponovo isto ono što su pokušavali zadnjih
deset godina. Ali kao i ranije i ovog puta su svoje zašiljene vampirske zube polomili
na cvrstim cinjenicama sa kojima mi je bilo lako da pobijem sve njihove plitke,
amaterski izrežirane gluposti i cesto smešne laži. Ponedeljkom sam bio Šeseljev,
utorkom sam bio komunjara (nikada ni ja ni neko u mojoj porodici nije bio komunista
ali ne pripadam onima koji pljuju na prošla ili sadašnja politicka opredeljenja dela
gradana naše zemlje), sredom sam bio predsednik Srpskog saveza koji ima «samo 2
udruženja», a uistinu Srpski savez u Švedskoj ima 37 udruženja i 11.038 clanova s
placenom clanarinom, što ga cini jednom od najbrojnijih srspkih organizacija u svetu.
Ja i danas stojim tamo gde sam stajao sve ove godine, radim ono što sam sve vreme
radio i ponosan sam na clanove Srpskog saveza i da sam predsednik organizacije koja je
na sve nacine i u mnogim uslovima pokazala svoju solidarnost sa maticama. Samo budale
pokušavaju da šire «Gebelsove istine» a ne racunajuci izolovane pojedince i
zanemarujuce grupice egoista, 99% clanova Srskog saveza i srpske dijaspore u Evropi
nisu budale i ne nasedaju na bilo cije izmišljotine i gluposti.
Postoji li komunisticki ili neki drugi lobi u Srbiji koji ometa rad Saveta dijaspore?
Nikola Janic: Savet je za ovih godinu danja njegovog postojanja mogao dosta da uradi,
ali nažalost, nije ucinjeno mnogo. Ušavši u Savet bio sam ubeden da je promenom
vlasti u matici došlo do prekretnice i u odnosu sa dijasporom i da se može uciniti
mnogo za narod i otadžbinu. Izgeda da sam se prevario i zbog toga sam na zadnjoj
sednici Saveta ultimativno najavio da cu od baze koja me je delegirala u Savet
tražiti saglasnost da podnesem ostavku. Nakon jednogodišnjeg iskustva siguran sam da
je i za maticu i za našu dijasporu najkorisnije da buduce savetovanje Vlade SRJ
dolazi od nezavisnog «Saveta dijaspore» koji nije pod njenim amblemom i nije «njen
službenik». Dok se ne osnuje (ako se ikada osnuje) ministarstvo za dijasporu,
dijaspora treba da održava kontakt i dijalog sa svim segmentima u zemlji i da
deklariše gde, kada i kako može da pomogne matici. Dijaspora ne treba da traži od
matice ništa izuzev dužno poštovanje i sva prava koja imaju i ostali gradjani SRJ,
bez obzira da li oni živeli u matici ili izvan njenih granica. Dakle konstatacija je
da sve navodi na pomisao da Savet nije nikada ni zamišljen da funkcioniše onako kako
je to prilikom njegovog osnivanja najavljeno. Da je tako ministar Svilanovic i Vlada
SRJ trebalo je da su prvi reagovali na dosadašnje mršave rezultate Saveta i
nedostatak korektnih, strucnih i korisnih saveta. Predsedništvo Saveta dijaspore
moralo je da se bori za glas onih koje predstavljaju a ne da dozvole da se tako dugo i
prodorno cuje skoro iskljucivo glas pomocnika minstra SMIP-a a samo «šapat»
clanova Saveta dijaspore.
Kako funkcioniše srpska zajednica u Švedskoj i zašto u njoj ima nesporazuma i
raskolaka.
Nikola Janic: Nesporazuma ima svuda i oni se na neki nacin najcešce reše. Nažalost
mi u švedskoj to nismo uspeli jer ne možete nikoga silom naterati u nešto što oni
ne žele. Na godišnjem kongresu Srpskog saveza mi smo jednoglasno izglasali odluku da
se ujedinimo sa tadašnjim Svesrpsko-jugoslovenskim savezom. Umesto ujedinjenja
clanovi uprave ovog saveza su ga preko noci, u suprotnosti njihovom statutu, prkrstili
u «Savez srba», a medu svojim clanovima drsko i bezobrazno i pronosili laži da mi
«nismo govorili o ujedinjenju».
Mnogima je poznato šta ste vi licno uradili u Švedskoj i šire za srpsku stvar. Kako
mislite da ujedinite Srbe u svetu?
Nikola Janic: Srbe ne može niko da ujedini do oni sami. Samit u Švajcarskoj je
pokazao da su srpske organizacije u Evropi sebi vec zacrtali naše ujedinjenje kao
opšti primarni cilj. To ujedinjenje nije papir na kome ce pisati da su se te i te
organizacije ujedinile, vec patriotska odgovornost i obaveza za jedno buduce
ujedinjeno i koordinirano delovanje za ista ljudska prava svih nas, za naš
demokratski, nacionalni i državni interes. Svaka zemlja imace totalnu autonomnost da
u svom okruženju, njihovim vladama, ustanovama i organizacijama respektivnih zemalja
u kojima živimo dostavi i inplementira ono što je to zajednicko telo ujedinjene
srspke dijaspore Evrope (predsedništvo sastavljen od predstavnika svih zemalja?) u
dijalgu s maticom zacrtalo kao primarnost ili selektivno odredilo stepen važnosti za
neku odredenu aktivnost.
Šta se do sada pokazalo, kakav je odnos države prema Savetu dijaspore, odnosno prema
citavoj dijaspori.
Nikola Janic: Onakav kakav smo i zaslužili i kakav su predstavnici dijaspore u tom
Savetu i njegovo predsedništvo uspeli da izdejstvuju. Taj odnos je takode selektivno
zavisan i od politicara do politicara, od ministarstva do ministarstva, od Predsednika
Jugoslavije ili Premijera Srbije. Licno sam zadovoljan responsom koji mi je dat kao
predsedniku Komisije za odnose sa javnošcu i informisanje, pri Savetu dijaspore, ali
još više kao predsedniku Srpskog Saveza iz Švedske i inicijatoru ujedinjene srpske
dijaspore Evrope. Što se tice Saveta kao celine, to je stvar i odgovornost
predsednika i potpredsednika Saveta. Sva vrata na koja sam do sada zakucao, bila su
otvorena i verujem da ce to uvek biti za svakog ko dolazi na konkretan, poslovan i
koristan razgovor, umesto na kafu s mlekom i šlagom. Danas se u matici nema vremena
za kurtoazne ili protokolarne susrete - samo reda radi.
Hoce li Savet dijaspore opstati ako se stvara nova država Srbije i Crne Gore?
Nikola Janic: Savet dijaspore ni danas nije «savezni» jer je Reublika Crna Gora vec
na samom pocetku njegovog rada napismeno deklarisala da se ova Republika ograduje od
Saveta, da ga kao takvog ne rihvata i da ona ima nameru da «svoju dijasporu»
samostalno organizuje. Ma da sam i dalje clan Saveta moram da ponovim ono što sam vec
ranije napomenuo: Mislim da Savet dijaspore nije od one koristi kojoj smo se nadali i
da kao takav ne bi trebalo da potoji. Svaka vlada hoce da ima dizgine u svojim rukama.
Medutim ako se osnuje ministarstvo za dijasporu, onda i dijaspora ima jedan glas u
Vladi i clan je kolektiva gde ravnopravno možete da diskutujete o onome zašta ste
ubedeni da je od koristi svih gradana SRJ - a to je jedini smisao politicke i
društvene akivnosti i delovanja svakog poštenog coveka i rodoljuba.
¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤
PS. Napomena novinara: Gospodin Janic je u intervjuu precutao da je on taj jedini clan
Saveta dijaspore koji je u licno ime i u ime Srpskog saveza odbio da mu matica placa
troškove putovanja i hotelskog smeštaja. Putovanja koja su od interesa i dijaspore i
matice placa gospodin Janic i Srpski savez, zavisno od potrebe i razloga dolaska. Za
ovog coveka je vezan još jedan neobican ali proveren podatak. Za vreme od kada je
predsednik Srpskog Saveza (skoro 4 godine) gospodin Nikola Janic nije napltio ni jednu
dnevnicu za sva mnogobrojna službena putovanja, a troškovi reprezentacije
Predsednika Srpskog saveza nisu prešli ukupnu sumu od 150 evra - za sav period od
cetiri godine.
Nikola Janic
Mi braca nesmo...?
Da li igde postoji zemlja i narod, u kojoj su oni koji se krajnje nesebicno bore za
sveukupno dobro svoga roda, tretiraju na omalovazavajuci, a cesto i unizavajuci nacin.
Da bismo konacno shvatili o cemu se tu zapravo radi, morali bismo da se setimo
Jaksiceve "Avale plave" ili da odemo do Banjaluke i tamosnjeg spomenika Petru Kocicu,
na kome su pisceve reci zabelezene kao svojevrsna opomena. Umesto da se sokolimo ili
osokolimo, mi koristimo svaku priliku, pa i najbeznacajniji povod, da se sto vise
"raskolimo" i, po mogucstvu, da svako susedno (bratsko) kolo kainovski (i bez kajanja)
u bestragiju posaljemo.
Savet dijaspore trebalo je da bude mozak, koji ce, nakon visedecenijskog hodanja bez
glave, uspostaviti sklad medju srpskim sebicnim, samozivim udovima i koji ce napokon
uskladiti razorenu srpsku motoriku. Clanovi tog Saveta, kojima je sam Bog ukazao takvu
priliku, kakva se retko daje smrtnicima, da budu spasitelji svome rodu, pokazalo se,
nisu bili dorasli tom velikom i svetom zadatku. Istina, pojedinci u tom telu, poput
Nikole Janica, cinili su nadljudske napore (a cine i dalje i, verujem, cinice i
ubuduce) u zelji da se konacno ostvari san svih onih Srba, kojima je duh sabornosti
daleko vazniji od sopstvene, svakako prolazne sudbine. Na nasu zalost, cini se, malo
je Nikola, to jeste Srba kojima je borba za blagostanje roda (citaj: Potomstva) njihov
najvazniji i najsvetiji cilj, a daleko veci je broj Kaina, bratubica i secikesa.
Svakako da i oni, koji nikako ne prihvataju Janiceve inicijative i cesto ga zbog toga
bestidno napadaju, sasvim dobro znaju da su one casne i da su jedini put da srpstvo
konacno progleda i prodise, to jeste, kako sam Nikola na jednom mestu kaze: da se
provetri! Prirodno, takvom provetravanju castan i posten covek ne bi nikako mogao da
se suprostavi, niti da ga sputa, jer bi time porekao sopstvenu pripadnost ljudskoj
(umnoj) vrsti, svrstao bi sebe u otpad (nike) i protivnike zdrave i nepotkupljive
svesti i savesti, zapravo, bio bi ne samo bratoubica, vec nesto sto je najstrasnije -
decoubica, cedomor. A postoji li covek sa obrazom, koji bi mogao da na svoje celo
udari takav strasan zig? Naravno da ne postoji. Ali, zato, postoje oni, kojima nista
nije znacajno, sem licne "dobrobiti" i nekakve, nazovi vlasti (prividne moci), oni
cije su duse odavno u djavoljoj vlasti, te ni ne cuju (zivu i nerodjenu) kuknjavu
decju po Srbiji, ne vide apokalipsu roda, jer im se cini da su oni sami, svojim
sposobnostima, dosegli tron svemoguceg (pa makar to bila i fotelja nekakvog kukavca u
bezvrednom upravljackom odboru, a kamoli ministarski zig). Nisu svesni da iza te
njihove slike vlastite velicine stoji samo njihova zadriglost, zamasceni mozgovi zbog
jestivih ekskremenata, otupelost tovljenika i nerasta, skaradne skrivene kamere i
krajnja beda i potonulost izvracenog, unakazenog uma. No, to sto su oni takvi, ne bi
bio veliki problem, kada tu svoju uneredjenost, neuki stil sarmera i opsenara, kao i
vonj umne plitkosti i bestijalne pohlepe ne bi tako zdusno i (pa)radno prostirali
srpskom, nazalost, sada vec duhovnom mocvarom.
Molim eventuane citaoce da mi ne zamere na gorcini koja zapljuskuje ove redove. Nikada
nisam mogao jedno da shvatim: zar je moguce da u samom srpskom rodu ima vise onih koji
mu (tom istom, svom rodu) zele zlo a ne dobro? Primer Nikole Janica (na koga se nesoj
i neljudi cesto ostrvljuju) u tom smislu vrlo je indikativan, da covek, hteo ne hteo,
mora da uzdrhti, u strahu od pozitivnog oodgovora na gornje pitanje. Ipak, mozda,
"gresno sam pevo", mozda Nikolinim stopama krenu svi oni kojima su cast, obraz i rod
najveca svetinja, mozda shvate da casnih Srba ipak ima daleko vise od izroda i fukare,
mozda, mozda, mozda...
Dusan Vukotic
----------------------------------------------------------------------------
Informativna sluzba PZNS-a
Pariz 22.01.2003
Ukoliko imate komentar na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na E-mail adresu:
[EMAIL PROTECTED]
Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 42.517
Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan
MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE
47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France
Tel/Faks:+33 14 82 92 672
E-mail: [EMAIL PROTECTED]
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
