RUSIJA NE TREBA DA IDE SA BALKANA 22.1.2003.
14:24
RUSIJA NE TREBA DA IDE SA BALKANA Leonid IVASSOV, potpredsednik
Akademije geopolitickih problema, bivsi nacelnik Glavne uprave za vojnu
saradnju Ministarstva odbrane Rusije, general-pukovnik (Moskva, RIA
"Novosti"- za FONET EKSTRA)
Ruski mirotvorci u svojstvu posmatraca prisutni su na 11 "vrucih tacaka"
u razlicitim zemljama sveta. Medjutim, u poslednje vreme Rusija redukuje
svoje ucesce u svetskom mirovnom procesu. To se objasnjava teskocama sa
finansiranjem vojnika. Pri tom se smanjuju programi pripremanja
mirotvoraca, planira znacajno smanjenje broja ruskih kontingenata u
razlicitim regionima sveta. Sustinska redukcija, a tim pre obustavljanje
takve delatnosti, narocito odlazak ruskih mirovnih snaga sa Balkana,
predstavljalo bi neoprostivu geopoliticku gresku. Ucesce Rusije u
globalnim medjunarodnim procesima ne samo das je veoma znacajno, nego se
ni pod kojim okolnostima ne sme dovoditi u zavisnost od trenutnih
"blagajnickih" interesa. Cak i takve zemlje kao sto su Nigerija,
Pakistan, Ukrajina i neke druge zemlje Zajednice Nezavisnih Drzava,
danas se nalaze u hijerarhiji ucesnika mirovne delatnosti znatno
visocije nego Rusija. Nema sumnje da ucesce u medjunarodnim mirovnim
snagama koristi fundamentalnim interesima Rusije, povecava njen prestiz,
manifestuje njenu stabilnost u medjunarodnom sistemu koordinata. Ako pak
pogledamo na problem mirotvorstva sa ekonomskog aspekta, i ovde postoje
svoje prednosti. Ta oblast moze donositi ne direktnu, vec indirektnu
korist svakoj zemlji, ukljucujuci Rusiju. Sustina je u tome sto se
povecava medjunarodno poverenje prema takvoj drzavi. Kao rezultat toga,
povecavaju se investicione i partnerske mogucnosti. Kao primer moze
posluziti ucesce Rusije u mirovnim operacijama pod okriljem OUN u
Sijera-Leone. Rusija tamo nema nikakve troskove. Cak stavise, ruska
helikopterska eskadrila koja se tamo nalazi donosi drzavi odredjene
prihode. Sasvim je ocigledno da ucesce Rusije u mirovnoj operaciji na
Balkanu stvara prilicne mogucnosti za rusku ekonomiku i biznis u celini.
Taj region moze postati tacka oslonca, na primer, za rad "Lukojla" i
drugih krupnih ruskih kompanija. Jednom recju, potrebno je u potpunosti
iskoristiti zasad jos postojce mogucnosti na Balkanu. Za Balkan se danas
vodi ozbiljna borba. Visoku aktivnost, na primer, ispoljava Nemacka.
SAD, bez obzira na svoju retoriku o neophodnosti pravicnog poratnog
uredjenja regiona, nastavljaju da jacaju svoje pozicije, stvorivsi na
Balkanu svoju bazu. Zahvaljujuci stalnom vojnom prisustvu u regionu SAD
teze da resavaju svoje ekonomske probleme. Jer Balkan nije jednostavno
postokonfliktna zona. Pre svega, to je znacajna transkomunikacijska
raskrsnica, narocito u pogledu isporuka nafte i gasa, pomorskog
saobracaja itd. Zato Rusija ni u kom slucaju ne treba da svoje interese
ovde podredjuje interesima nekih drugih zainteresovanih drzava.
Bezuslovno, Balkan treba da postane oblast najsireg medjunarodnog
poverenja i saradnje svih zainteresovanih za to drzava, a ne
konfrontacije. S tim u vezi odredjeni interes predstavlja predlog Grccke
da se na Balkanu stvori konfederacija nezavisnih drzava, u koju bi usle
pojedine republike bivse Jugoslavije. Istina, u datoj etapi to pitanje
zahteva ozbiljno preliminarno proucavanje. Razumljivo je da samostalno
takva konfederacija ne moze opstajati, jer ukoliko u njoj bude
prevaliralo americko prisustvo, onda ona i zaista ne moze odgovarati
interesima evropskih drzava, pa ni Rusiji. Ako konture takve
organizacije budu drugacije, Rusija bi mogla, na primer, da ucestvuje u
procesu njenog stvaranja kao posmatrac. Medjutim, ponavljam, u tom
pitanju zasad ima mnogo nejasnog. Jer pozicije pojedinih drzava regiona
katkada su nepomirljive jedna prema drugoj. Na primer, ostra
konfrontacija postoji izmedju Albanije i Srbije. Ozbiljne razlike
postoje i kada je u pitanju Hrvatska sa njenim susedima. Zato sama ideja
stvaranja konfederacije izgleda previse problematicnom. Sve
zainteresovane drzave za to moraju preci prilicno dug i tezak put, pre
nego sto se njihovi interesi toliko zblize da postane moguc sam process
konfederalnog ujedinjenja. Danas je, medjutim, potrebno resavati problem
stabilnosti na Balkanu na medjunmarodnom nivou, posto drzave regiona
nisu u stanju da taj problem rese sopstvenim snagama. Ukoliko nekakvi
principi stvaranja konfederacije budu pronadjeni i pocnu da se
realizuju, onda ce se moci govoriti o normalizaciji situacije na
balkanskim prostorima i o mestu koje bi Rusija mogla zauzeti u tom
procesu. U svakom slucaju, bilo ili ne bilo konfederacije, Rusija mora u
ime svojih sopstvenih interesa, i, naravno, u cilju odrzavanja mira na
Balkanu, biti prisutna na ovim prostorima. - 0 - Moskva, 22. januara RIA
"Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
