�e�elj na listi
�ta
se krije iza najava da se lider radikala nalazi na ha�kim optu�nicama i da
�e do kraja marta zavr�iti u �eveningenu
Lider Srpske
radikalne stranke Vojislav �e�elj nalazi se na listi ha�kih optu�enika i
samo od procene unutra�njih i spolja�njih politi�kih neprilika zavisi kada
�e ta optu�nica biti objavljena. Ta vest je u NIN stigla od jednog visokog
predstavnika vladaju�e koalicije i vi�e diplomata koje imaju ne�to bli�e
kontakte sa Me�unarodnim sudom za ratne zlo�ine u Hagu. Isti izvori ka�u
kako �e vlasti u Srbiji do 31. marta dobiti jo� jedan zahtev iz Haga,
Va�ingtona i Brisela, koji �e se navodno odnositi na glavnog opozicionog
lidera u Srbiji.
Nekako
istovremeno u Beograd je stigao ameri�ki ambasador zadu�en za pitanja
ratnih zlo�ina Pjer Ri�ar Prosper, koji je vlastima u Beogradu saop�tio da
Va�ington od njih o�ekuje izru�enje Ratka Mladi�a i dvojicu iz vukovarske
trojke, Miroslava Radi�a i Veselina �ljivan�anina. Dan ranije, iz Beograda
je za Hag dobrovoljno oti�ao biv�i predsednik Srbije Milan Milutinovi�,
ali to nije ubla�ilo pritiske na Beograd. U dugim i detaljnim pregovorima
o odlasku u Hag, Milutinovi� je, navodno, uspeo da isposluje ozbiljne
dr�avne garancije da �e uskoro biti vra�en ku�i, da ima stalnu negu svojih
lekara i sobu sa prozorom, jer, zbog veoma slabog zdravlja, ima problema
sa disanjem.
Pitanje nad pitanjima
Dan
nakon Bogojavljenja, u Srbiji je saradnja sa Hagom postalo pitanje nad
pitanjima. U zemlji koja gr�evito poku�ava da odgovori i na neka druga
pitanja, koja se ne odnose na istinu, odgovornost i pomirenje, kombinacija
pritisaka prijateljskih zemalja i unutra�njeg nezadovoljstva bi svakako
mogla da uzdrma pozicije novih vlasti.
Jedan od zvani�nika, koji je imao
priliku da razgovara sa Prosperom, ka�e za NIN da je pitao ameri�kog
diplomatu da li su informacije o �e�elju ta�ne, ali da mu je Prosper
odgovorio da ne mo�e da potvrdi te informacije. U ha�koj pri�i se navodi
da je Prosper zatra�io od predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice da, na
osnovu autoriteta koji u�iva u narodu, pozove Ratka Mladi�a i ostale
optu�ene da se predaju, �to je Ko�tunica odbio.
Pouzdane vesti, kojim se otkriva
sadr�aj neotkrivenih optu�nica, do sada su uglavnom slu�ile za politi�ki
marketing (republi�ki ministar pravde Vladan Bati� gotovo ritualno, na
svaka dva ili tri meseca najavljuje kako �e Ta�i, Haradinaj uskoro biti
optu�eni) ili za poruke kojim se disciplinuju i ucenjuju neposlu�ni (kako
se to navodno �inilo sa generalima Mom�ilom Peri�i�em, Neboj�om Pavkovi�em
i nekim biv�im ili budu�im svedocima).
�e�elj je ve� bio vi�en kao
siguran putnik za �eveningen posle septembarskih izbora, na kojima se
krunisao u lidera “patriotske opozicije” i postao ozbiljna pretnja za
zapadne projekte na Balkanu. Glavni tu�ilac Ha�kog suda, Karla del Ponte
najavila je 15. septembra da je protiv Milo�evi�evog kandidata otvorena
istraga kao sau�esnika u “udru�enom zlo�ina�kom poduhvatu”, iako je
objavljivanje protiv koga se vodi istraga prili�no neuobi�ajeno za sudsku
praksu. Ta objava je u beogradskoj �ar�iji protuma�ena samo kao da
razvijeni, multietni�ki svet ne gleda blagonaklono na �e�eljev put ka
Andri�evom vencu.
Bez odgovora
Nekoliko
nedelja kasnije, kada su mediji iz pouzdanih izvora saznali ono �to se
pri�alo u svim ozbiljnijim kafanama, �e�elj je pred kamerama Televizije
Pink pravio predstavu, pitaju�i kancelariju Tribunala u Beogradu da li je
stigla optu�nica protiv njega. Nisu mu odgovorili.
Osobe koje pa�ljivo prate ha�ke
procese, uklju�uju�i i sadr�aj optu�nica protiv srpskih heroja ili
zlo�inaca, ka�u da je ime Vojislava �e�elja jedno od najfrekventnijih na
optu�nicama i da ne shvataju kako se mo�e optu�iti Milo�evi�, �ainovi�,
Ojdani� i drugovi a da se ne optu�i �e�elj. U prvoj presudi Tribunala,
protiv bosanskog Srbina Du�ka Tadi�a, navodi se da je �e�elj zastupao tezu
da Drugi svetski rat nije zavr�en, dok se srpskim radikalima u
pretpretresnom podnesku protiv Milo�evi�a posve�uje 12 paragrafa. U
optu�nici protiv Milo�evi�a, za BiH i Hrvatsku, ka�e se da je �e�elj bio
Milo�evi�ev sau�esnik u zajedni�kom zlo�ina�kom poduhvatu, a njegovi
dobrovoljci se spominju u 35 paragrafa koja se odnose na mesta Vo�in,
Vukovar (Hrvatska), Bratunac, Sarajevo, Fo�a, Trebinje, �ipovo, Srebrenica
(Bosna i Hercegovina). Njegovo ime se, me�utim, ne pominje u kosovskim
optu�nicama.
Lider radikala je,
dok je razgovarao sa novinarom NIN-a, bio zaokupljen pripremom mitinga
solidarnosti sa ira�kim narodom u Domu sindikata, 25. januara. Na po�etku
se �ali da svi mediji ignori�u tu akciju srpskih radikala, a na vest o
mogu�em podizanju optu�nice reaguje kao na neku staru po�alicu. “�to se
mene ti�e, nijedan moj stav se nije promenio. Ja sam vi�e puta izrazio
spremnost da dobrovoljno odem u Hag i sam platim avionsku kartu, u bilo
kom svojstvu, ali mi nisu dali vizu, tako da me te nove informacije ne
iznena�uju. Pretpostavljam da objavljivanje mojih razgovora sa Milanom
Marti�em u zagreba�kom Globusu u kojim sam nagovarao Marti�a da bombarduje
Zagreb ima nekakve veze sa onima koji lansiraju te pri�e. Ali ja bih i
danas to isto rekao, tra�io bih ponovo da raketira Zagreb.”
�e�eljev odgovor
Na
pitanje da li u pri�ama o optu�nici protiv njega vidi upozorenje vlasti da
se primiri i pre�e u konstruktivnu opoziciju, lider radikala i vi�estruki
predsedni�ki kandidat ka�e da toga mo�da ima, ali mu deluje besmisleno.
“Nema ni�eg goreg od dosovske vlasti, tako da me nikako ne mogu zapla�iti
ha�kom optu�nicom. Bolje mi je u Hagu, nego pod dosovskom vla��u”, dodaje
�e�elj.
Ako vest o optu�nici u
narednim nedeljama bude potvr�ena, radikalski vojvoda verovatno ne�e
tra�iti posebne uslove u �eveningenskom pritvoru. Tu, me�utim, po�inje
pri�a o pravim ili izmi�ljenim razlozima za �e�eljev transfer, koji dobar
deo dosovske koalicije do�ivljava kao poslednji znak da Srbija vi�e nikada
ne�e mo�i da se vrati u vreme pre 5. oktobra.
Iz zapadnih diplomatskih izvora
se mo�e �uti kako �e sa radikalima napraviti ono �to su napravili u
Republici Srpskoj, gde su smenili Nikolu Popla�ena sa mesta predsednika
RS, zabranili u�e��e na izborima, izazvali podele u stranci, da bi na
kraju dobili prili�no slabu i neozbiljnu politi�ku snagu. Ostaje, me�utim,
nejasno da li bi takav scenario mogao da se ponovi u Srbiji. �e�elj je
posle septembarskih izbora ponovo postao sto�er oko kojeg se oupljaju
glasa�i biv�eg re�ima, iako se nekoliko meseci ranije verovalo da nijedna
stranka crveno-crne koalicije ne mo�e da osvoji vi�e od deset odsto.
Na decembarskim izborima je
�e�elj pre�ao reformisti�ki prag podno�ljivosti, osvojiv�i vi�e od milion
glasova sa ozbiljnim izgledima da, zahvaljuju�i sukobima dva tabora, taj
skor dodatno uve�a. Prema poslednjim istra�ivanjima javnog mnjenja,
radikali imaju istu ili ve�u podr�ku od Demokratske stranke (oko 12
odsto), �to zapravo upu�uje da su oni definitivno postali druga snaga u
zemlji jer sva istra�ivanja u poslednjoj deceniji potcenjuju njihov
rejting. NIN nema nikakvih saznanja da je neko od vlasti u Beogradu
insistirao da se �e�elj stavi na listu optu�enih i tako se oslobodi
glavnog opozicionog lidera, iako sve vi�e veruje u nove teorije zavera na
Balkanu.
Ako se, me�utim,
Tribunal do�ivljava kao potpuno nezavisna sudska institucija, koja ima
zavidnu podr�ku zapadnih dr�ava, tada bi i eventualna optu�nica protiv
�e�elja mogla da se protuma�i kao logi�na posledica prethodnih optu�nica.
Vojvoda od Karlobaga ne bi mogao da bude ni�ta manje kriv od drugih lica
koja tra�e tu�ioci. Ako je ta vest samo pogonsko gorivo kojim se hrane
mediji, upozoravaju potencijalni protivnici i kupuju budu�i saveznici,
onda bi Srbija mogla da u�e u novi ciklus �estokih sukoba. Ni jedna, ni
druga opcija nisu dobre.
BATI� BA�EVI� |
