Ni�ija zemlja
Ka sezoni mira na Balkanu
Kako prepoznati pravi trenutak da se otvori problem Kosova? Na ovo pitanje ima mnogo dobrih odgovora. Pre svega problem je odavno otvoren i uglavnom ve� zatvoren, barem kad se gleda sa srpske strane. Ili, mo�ete re�i da je svaki trenutak dovoljno dobar, a najbolji je odavno pro�ao, opet sa srpskog stanovi�ta. Ili: za�to bi na srpskoj strani uopste otpo�injala ikakva prepirka na tu temu kad ionako neko drugi odlu�uje o tome kad �e i da li �e problem biti otvoren.
U ovom trenutku Kosovo je teritorija koju su Srbi izgubili a Albanci jo� nisu dobili. Raskorak izme�u formalnog i fakti�kog stanja premo��uju me�unarodne trupe i administracija UN-a. U smislu spora koji je zamrznut ali nere�en Kosovo li�i na kiparski problem, iz �ega bi se opet dale izvu�i razli�ite pouke. Ako je Kipar podeljen ve� tridesetak godina, ako se ne nazire kraj mandata me�unarodnih snaga koje razdvajaju Grke i Turke, to zna�i da bi i Srbi i Albanci mo�da mogli dugo da �ekaju. Ali, na �ta oni �ekaju i s kakvim izgledima?
Albanci, ka�u, �ekaju da svet formalno prizna da je Kosovo nezavisno, to jest njihovo. U na�elu, oni bi mogli da budu strpljivi jer vreme radi za njih, ali strpljenje nije najve�a vrlina nacionalnih pokreta kakav je njihov. Mnogi od njihovih lidera sigurno jedva �ekaju da potpuno preuzmu vlast i sve �to uz to ide, a nevolja je �to im na putu vi�e ne stoje Srbi nego me�unarodna zajednica koju ne smeju da ljute.
Sa stanovi�ta me�unarodne zajednice, svejedno da li je ovaj slu�aj vi�e u nadle�nosti Evrope ili Amerike, Kosovo jo� dugo ne�e zadovoljavati ni najni�e standarde bezbednosti, �to zna�i da protektorat ima da traje. Ali, sasvim je sigurno da niko na Zapadu ne misli da Kosovo treba da bude vra�eno pod kontrolu Beograda, ve� i zato �to bi to nekako zna�ilo priznanje da je intervencija NATO-a bila gre�ka. Dakle, osnovna strategija bila bi da se stvari u pokrajini polako dovedu u red pa da se ona prepusti Albancima.
Deo te strategije je da se Srbima d� vremena da se priviknu na promene i priznaju svoj istorijski poraz, pa da jednog dana, na nekoj konferenciji, mirno pristanu da se odreknu svojih formalnih prava. U tom smislu, bilo je logi�no o�ekivati da niko sa srpske strane jo� dugo ne�e �eleti da sam pokre�e ovo pitanje koje ne obe�ava ni�ta dobro i na kojem se sigurno ne dobijaju izbori. Trebalo je da Beograd �uti, da gleda na drugu stranu, da pri�a o reformama i pravi se da ne prime�uje �ta se tamo doga�a. Zar nije normalno da politi�ari izbegavaju da se suo�e s porazom, makar i svojih prethodnika?
Premijer �in�i� je, dakle, svima pomalo pokvario igru kad je istr�ao s predlogom da se razgovara o Kosovu. Ko�tunica se rutinski usprotivio, tek da ne�to ka�e, a uostalom on polako silazi s glavne scene. Njegova stvarna poruka je da je �in�i� ro�eni izdajnik, pa i kad tvrdi da ho�e da se bavi Kosovom, to je samo zato da bi ga �to pre nekome prodao. Neka veruje ko ho�e. DSS jo� dodaje da treba sa�ekati da dr�ava Srbija oja�a pa onda pregovarati o Kosovu.
Verujem da �e Srbija da ja�a, ali mo�da ne naro�ito brzo, a osim toga ne vidim za�to se ne o�ekuje da i Albanci na Kosovu ne�e nau�iti da bolje vladaju sobom. Ako Srbija sti�e poverenje sveta ne zna�i da su Albanci �vrsto re�eni da to poverenje sasvim prokockaju. To zna�i da strategija �ekanja ne obe�ava uspeh, a izvesno je da bi se ovde radilo ne o godinama nego o decenijama. I ko god misli da bi Srbija u ovom slu�aju morala da se ugleda na Nema�ku koja je onoliko �ekala na ujedinjenje, izabrao je skroz pogre�an primer.
Srbija �e, po svoj prilici, svakako morati da �eka, jer sad niko nije spreman da se ozbiljno bavi Kosovom, naro�ito ne me�unarodna diplomatija, ali ba� zato Beograd treba da ponavlja da je u svakom trenutku spreman da se s tim suo�i. A neprijatna su�tina problema je u tome da kona�no re�enje gotovo neizbe�no podrazumeva podelu Kosova. Srbija, naime, mora da dobije ne�to za svoj pristanak da se sasvim odrekne ve�eg dela pokrajine.
Ovo je ne�to �to bi se Srbima dalo objasniti, mada sigurno ima jo� mnogo onih koji misle da se nipo�to ne sme dati ni pedalj "svete zemlje". Posle svega, bi�e da se ve�ina naroda ipak malo okanula svetosti u korist profanosti. I Albanci bi morali biti spremni da trguju i daju deo teritorije za nezavisnost ostatka. Jedino me�unarodni faktori, kojih se ta stvar najmanje ti�e a najvi�e se o njoj pitaju, ne�e biti nimalo raspolo�eni za takvo re�enje.
Etni�ko razgrani�enje je ne�to �to u u�ima dana�njih Evropljana zvu�i dosta u�asno i sasvim neevropski. Kako objasniti nekome u Briselu da treba povla�iti neku novu granicu izme�u naroda koji pretenduju da budu evropski, pristaju na sve uslove, prihvataju unapred sve evropske standarde, ne zanimaju ih nikakve granice, ali samo po�to se prethodno totalno odele? Za Evropu taj posao predstavlja isto�ni greh, onaj zbog kojeg je i ro�ena sama ideja zajedni�ke evropske ku�e. A ovde se o�ekuje ne samo da se Evropa slo�i nego i da preuzme punu odgovornost za podelu Kosova.
Evropa �e najradije prepustiti ovo pitanje slede�oj generaciji svojih vo�a, ali to za Srbiju verovatno zna�i �ekanje u predsoblju. S otvorenim sporom oko statusa Kosova ne�e nam biti otvorena ba� sva evropska vrata. Ako stvarno namerava da gura ovu stvar, premijer bi morao najpre da podstakne raspravu u samoj Srbiji i da postigne makar delimi�an konsenzus o tome da se Srbiji �uri. Zatim bi valjalo otvoriti direktan dijalog s kosovskim Albancima, a usput Evropi obja�njavati da podela Kosova ne mora da se shvati kao trijumf rasizma i netrpeljivosti, nego kao realisti�an kompromis koji treba da donese sezonu mira na Balkanu.
Stojan Cerovi�
