|
by
 Datum: 24. januar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
Dr�te Socijalistu - Djindji�a!
Autor: Branislav Popovi� U Rimu je pre nekoliko dana odr�an Savet Socijalisti�ke internacionale, organizacije koja okuplja preko 130 partija (navodno) socijaldemokratske orijentacije iz celog sveta. Na�u javnost je posebno zaintrigirala jedna od odluka pripremnog sastanka, odr�anog uo�i samog skupa, a to je da se slede�em Kongresu SI preporu�i da, pored nekoliko drugih, u �lanstvo ove organizacije budu primljene i dve partije iz Srbije - Demokratska stranka i Socijaldemokratska partija - koje su u Rimu predstavljali Aleksandra Joksimovi� i Slobodan Orli�. Naknadno se saznalo da �e DS i SDP, kada budu zvani�no primljene, imati samo status posmatra�a, obzirom da u SI postoje tri statusa �lanstva - posmatra�ki, konsultativni i punopravni, pri �emu nema garancija da li �e (ili kada �e) pojedina partija unaprediti svoj status. Ina�e, za predstoje�i kongres SI se za sada jedino zna da �e biti odr�an najesen. Socijalisti�ka internacionala je po svojim kriterijumima za prijem, kao i vremenu trajanja postupka prijema, jedno vrlo ekskluzivno dru�tvo, gde se te�ko ulazi. Medjutim, partiji kojoj se "posre�ilo" da bude primljena, daje se pravo da odobrava ili odbija prijem svake druge partije iz iste dr�ave. Aktuelna pri�a oko prvih u�lanjenja partija iz Srbije u SI (crnogorska SDP je primljena pre neku godinu i jo� uvek je u statusu posmatra�a) je zanimljiva u kontekstu "gu�ve" koja se stvorila na levoj strani srpske politi�ke scene kao plod svojevrsnog prestrojavanja kako partija-�lanica DOS, tako i opozicionih partija "biv�eg re�ima". Socijalisti�ka internacionala je odavno prisutna na prostoru druge Jugoslavije. Nakon raspada SKJ, sa kojim je SI imala "partnerske odnose" (citat iz na�e tada�nje �tampe), vi�e puta su upu�ivani emisari u tkzv. istra�iva�ke misije. Na samom po�etku devedesetih godina (pre otpo�injanja sukoba u Sloveniji) moglo je da se konstatuje da je SPS, kao i druge ex-Yu republi�ke partije proistekle iz SK, bliska prihvatanju od strane SI. Gradjanski ratovi u Hrvatskoj i BiH, stav Zapada koji je SRJ uveo ekonomske sankcije i politi�ku izolaciju, udaljili su SPS od SI, bez obzira �to je Drugi kongres te partije "harmonizovao program sa onim SI", �ime je prijem u tu organizaciju postao jedan od proklamovanih ciljeva medjunarodne politike Socijalista Srbije. Tek 1995. godine jedna istra�iva�ka misija je dospela u SR Jugoslaviju i imala susrete sa svim relevantnim partijama vladaju�e levice u Beogradu i Podgorici, ali su stvarni partneri SI tada bile i ostale opozicione stranke, kao �to su SDP Crne Gore, Gradjanski savez Srbije i Liga Socijaldemokrata Vojvodine. Tada je poruka predsednika Komiteta za Centralnu i Isto�nu Evropu, biv�eg italijanskog Komuniste, a danas lidera opozicionih Levih Demokrata, Pjera Fasina, bila da se uspostavi mir u BiH, a da partijama na vlasti predstoji "veoma dug" put do prijema u SI. Pokazalo se da su stranke Socijalisti�ke internacionale otvoreno i na mnoge na�ine podr�avale snage, koje su u Srbiji oktobra 2000. izvr�ile prevrat protiv socijalisti�ke vlasti! Sa svoje strane, Isto�na evropa je u celokupnom posleratnom vremenu imala �lanice u SI - to su bile socijaldemokratske partije u egzilu, koje ni nakon pada Berlinskog zida - optere�ene gerontolo�kim vodjstvima - nisu uspele da se nametnu u svojim zemljama (sa �asnim izuzetkom �e�ke partije), tako da su se za �lanstvo u SI kandidovale reformisane ex-komunisti�ke stranke. Prvo su prihva�ene one koje su bile uspe�nije u rukovodjenju procesima tranzicije, a poslednje u tom nizu su rumunska PSD i bugarska BSP, i to kada su u potpunosti prihvatile "zapadna pravila igre". Nije zgorega podsetiti se da je septembra 2001. u "slobodnom" Beogradu odr�ana godi�nja konferencija Saveta za Centralnu i Isto�nu Evropu (SI je podeljena na regionalne savete zbog lak�eg odvijanja aktivnosti), na kojoj su imale �ast da, u svojstvu gostiju, u�estvuju i predstavnici partija levog krila DOS, kao �to su strana�ki lideri Zoran Djindji� (DS), Dragoljub Mi}unovi� (DC), Goran Svilanovi� (GSS), �arko Kora� (SDU), Slobodan Orli� (jedna od dve SD), ali i zvani�nici �ovi�eve DA, �ankove LSDV i Ljaji�eve DPS. Medju njima, najdu�i sta�"gostiju" u SI imaju GSS i LSDV, ali su se od tada do rimskog skupa Internacionali "nametnule" premijerove Demokrate i novostvorena Socijaldemokratska partija - SDP (kao objedinjavanje Orli�eve i Kora�eve stranke). Poznate su Djindji�eve "nema�ke veze" sa �rederovim SDP-om, koje su de facto i obezbedile ulazak Demokrata u SI, a o �emu pojedini njeni visoki zvani�nici, kao �to je Austrijanac dr Hajnc Fi�er, predsednik Evropskog foruma SI (priznaje da su Nemci insistirali na ostvarenju saradnje sa DS, te da pritom ideolo�ka selekcija nije bila od imperativne va�nosti, posebno u poredjenju sa solidarno��u koju SI manifestuje prema nosiocima promena u Srbiji). Nije tajna da je SI u poslednjoj deceniji, kada su njene partije-�lanice vr�ile vlast u ve�ini zemalja Evropske Unije, ideolo�ki "proklizala" udesno, pa je danas poprili�no daleko od socijaldemokratskih ideala, a sve bli�e liberalnim vrednostima, a pod uticajem Blerovih Laburista, �ospenovih Socijalista, gr�kog PASOK-a ili ve� pomenutih �rederovih Socijaldemokrata. Sa druge strane, EDU (desni�arska internacionala demohri��anskih i narodnja�kih stranka) danas izra�ava �aljenje zbog Djindji�evog pribli�avanja SI, obzirom da je DS ranije koketirala sa ovom organizacijom liberalno-centristi�ke orijentacije. Ovde bi trebalo spomenuti Mihajlovi�evu Novu Demokratiju, koja je jo� u vreme tada vladaju�e koalicije sa SPS i JUL primljena u (jo� desniju) Liberalnu internacionalu, i do sada je slovila kao jedina na�a stranka sa medjunarodnim "pedigreom". Ogroman finansijsko-medijski napor da se, pre skoro godinu dana, srpskoj javnosti fuzija SDU i SD u SDP predstavi kao istorijski dogadjaj, kojim se "popunjava prostor na levici" i legitimi�e "jedina autenti�na moderna radni�ka partija u Srbiji", ipak nije doneo o�ekivani rezultat. Ni prisustvo generalnog sekretara, �ileanca Luisa Ajale, kao ni ono mnogih predstavnika partija-�lanica SI, na osniva�kom kongresu SDP nije ubedilo nikoga (osim samih u�esnika), da se uspelo u poku�aju uzurpacije levice na ovim prostorima. Sve ovo se jedino mo�e shvatiti kao medjunarodna dimenzija strategije da se srpski levi�ari ireverzibilno odvoje od Socijalisti�ke partije Srbije i Slobodana Milo�evi�a kao simbola borbe za slobodu i socijalnu pravdu srpskog naroda, naro�ito stoga �to se niko iz prevratni�kog petooktobarskog DOS do sada nije pokazao na visini zadatka u vr�enju vlasti u Srbiji, pogotovo ne u saveznoj dr�avi. Paralelno sa medjunarodnom dimenzijom tog projekta, vladaju�e politi�ke snage u Srbiji idu na raspar�avanje SPS, u �emu su, na �alost levice, do sada imale i uspeha (ve� je osnovana Ivkovi�eva stranka SNS, koja uzurpira pet mesta SPS u Parlamentu Srbije, a uskoro i dva u novostvorenom Parlamentu Srbije i Crne Gore, a ne isklju�uje se i skoro formiranje projulovske stranke od strane tkzv. Bjeli�ine grupacije unutar SPS). Za nadati se je, da �e "mainstream" Socijalisti�ke partije, nakon uspe�no obavljenog �estog kongresa SPS, uspeti da konsoliduje redove i sa obnovljenom energijom krene ka ostvarivanju uticaja kakav je, ne tako davno, imala medju levi�arskim glasa�ima. U tom cilju, Socijalistima mo�e zna�ajno da pomogne eventualna podr�ka lidera svih struja nekada jedinstvene SPS, ha�kog zato�enika i borca za istinu, Slobodana Milo�evi�a, mada je nezahvalno bilo �ta prognozirati, imaju�i u vidu kakva je bila retorika njegove dosada�nje veoma selektivne komunikacije sa njegovim sledbenicima u zemlji. Name�e se zaklju�ak, da jedino reformisana SPS ima �ansu da definitivno na�ini sme�nim poku�aje da se nosioci vlasti u Srbiji prika�u kao zagovornici socijalne pravde i zastupnici radni�kog sloja, i to na po�etku 2003. godine, kada Vlada Srbije na �elu sa vrlim, "medjunarodno priznatim Socijaldemokratom", Djindji�em sprovodi u potpunosti neoliberalan koncept tkzv. tranzicije, a po receptima MMF-a i Svetske banke, te pod nadzorom SAD i Zapada. Mogao je Djindji� nedavno poslanicima u Parlamentu Srbije da odr�i "predavanje" o socijalizmu, mo�e u svojim izjavama za �tampu ovih dana da izra�ava pseudonacionalisti�ke stavove, a bi�e uskoro u mo�i da sa svojim crnogorskim parnjakom u obmani naroda, premijerom Djukanovi�em, skroji Srbiju i Crnu Goru kakva odgovara samo njima i Solani. Neka se doti�ne "levi�arske" partije u Vladi Srbije doka�u medju radnicima da su pobornici ideje socijalne pravde, ali to je gradjanima Srbije sve te�e "prodati" u uslovima, kada se �ivi gore nego pre oktobra 2000. godine. Izrazita podr�ka (pseudo) Socijalisti�ke Internacionale, medjutim, definitivno ogoljava neizbe�nu skoru propast celokupne politike DOS, kao i �injenicu da je Djindji�eva vlada savim blizu trenutka kada ni la�iranjem sastava srpskog Parlamenta (Ivkovi�evih pet, pa novi poslani�ki klub petorice otpadnika Nove Srbije i Stranke srpskog jedinstva su najsve�iji primeri uzurpacije poslani�kih mandata, o aferi sa DSS da i ne govorimo), ali i onog novog na nivou zajednice dr�ava (Ivkovi�u se odlukom Predsedni�tva DOS, poklanjaju dva mandata), ne�e uspeti da opstane, tako da spas Srbije treba tra�iti u novim izborima. Tamo iza �o�ka �ekaju (nadajmo se) reformisana SPS, G17 Plus, mo�da i Otpor, karte �e se ponovo prome�ati, ali poker, koji stranke petooktobarskog prevrata uporno igraju sa gradjanima Srbije, mo�e imati katastrofalne posledice. Po njih - nije ni bitno, ali po narod. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, �iro ra�un br. 170-253-31
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227 |
Title: Message
