|
LJUDSKA PRAVA U BUDU�EM
USTAVU SRBIJE
Da slobode za�ive
Svako lice mora biti u mogu�nosti da, ako mu
je neko pravo povre�eno, delotvornim pravnim lekom, pred sudskim organima,
dobije takvu odluku kojom �e to pravo biti vaspostavljeno i kojom �e se
obezbediti odgovaraju�a nadoknada, odnosno zadovoljenje
Dr Milan Paunovi�
Srbiji predstoji dono�enje novog ustava. Ustav je
trebalo odavno doneti. Na�alost, nije bilo tako, pa se konture nekakve
ustavne javne i dru�tvene debate po�inju odr�avati (jo� uvek ne u okviru
nadle�nih organa). Do sada je �ak svetlo dana ugledalo nekoliko predloga
ustava Srbije, �to je svakako za pohvalu (Forum juris, Beogradski centar
za ljudska prava, DSS, prof. Pavle Nikoli�).
Ipak, budu�im ustavotvorcima iz nadle�nih organa Srbije, bar �to se
ti�e odeljka ustava o ljudskim pravima, preporu�io bih da svakako vode
ra�una o slede�im pitanjima.
Pre, svega moraju se predvideti sva prava i slobode predvi�eni
savremenim me�unarodnim konvencijama iz oblasti ljudskih prava. Tako data
prava i slobode moraju biti obezbe�eni svim pojedincima koji se nalaze na
na�oj teritoriji i u nadle�nosti dr�ave Srbije i to bez ikakve
diskriminacije. To zna�i da, za razliku od rasprostranjenog mi�ljenja, u
nadle�nosti dr�ave nisu samo njeni dr�avljani, pa ni svi pojedinci na
njenoj teritoriji, ve� svi oni koji radi ostvarivanja svojih prava zavise
od odluke njenih organa. Ovo napominjem zato �to su svi na�i prethodni
ustavi ovu glavu naslovljavali kao prava �oveka i gra�anina, a tako ne�to
je nedopustivo.
Potom, neka iz kataloga ljudskih prava koja su ovoga trenutka op�te
obavezne norme savremenog me�unarodnog prava treba vrlo precizno urediti
ustavom. Me�utim, kretanje ka izuzetno �irokom i detaljnom normiranju
ljudskih prava vodi u drugu krajnost. Najlak�e je pravnicima izigrati
norme koje su opse�ne, duge i �iroke. A ka takvim solucijama idu neka od
ponu�enih re�enja ustava Srbije - odeljka o ljudskim pravima. Podsetio bih
na misli na�eg �uvenog pravnika i dr�avnika Milovana Milovanovi�a kada je
komentarisao ustav od 1888. godine (jedan od najboljih ustava Srbije).
Tada je pisano da takav ustav u tom smislu prevazilazi sve druge evropske
ustave. Milovanovi� to komentari�e na slede�i na�in: "Uzrok le�i u tome
�to u francuskom politi�kom �ivotu te su slobode, tako re�i, u�ivele tako
da nikome ne pada na um da ih ograni�ava (…) u drugim evropskim dr�avama
gde su se slobode u�ivele, gde one imaju svoju tradiciju dovoljno je da se
samo proklamuje na�elo".
Ako je to Milovanovi� govorio pre 115 godina i ako je to vreme bilo
takvo da je Srbija i morala ne�to op�irnije nego �to je u drugim ustavima
da reguli�e pitanja ljudskih prava, danas je situacija ipak druga�ija. Mi
ve� imamo dugu pravnu tradiciju u oblasti normiranja ljudskih prava.
Kada se �titi pravo na svojinu, dovoljno je u ustavu re�i da je svojina
neprikosnovena i da se mo�e ograni�iti zakonom kada je to u javnom
interesu, uz pravi�nu nadoknadu. Pravo na �ivot, zabrana mu�enja, zabrana
ropstva, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na pravi�no su�enje, pravo
na mirno okupljanje, sloboda udru�ivanja i druga prava i slobode koji su
postali ve� klasi�ni u civilizovanim dru�tvima, tako�e treba urediti,
pravno-tehni�ki �istim jezikom, kratko, jasno, bez ula�enja u detalje za
koje je ve� op�tepoznato da prate takva prava i slobode.
Slede�e, a veoma va�no, jeste pitanje unutra�njeg i me�unarodnog
nadzora nad sprovo�enjem garantovanih prava i sloboda. Sva prava i slobode
moraju se ustavom tako normirati da budu utu�ivi. Oni moraju stvarno mo�i
da se koriste, a za to je jedan od najva�nijih preduslova obezbe�enje u
ustavu delotvornog pravnog sredstva. Svako lice mora biti u mogu�nosti da,
ako mu je neko pravo povre�eno, delotvornim pravnim lekom, pred sudskim
organima, dobije takvu odluku kojom �e to pravo biti vaspostavljeno i
kojom �e se obezbediti odgovaraju�a nadoknada, odnosno zadovoljenje.
Kona�nu re� u pogledu pitanja da li je neko osnovno pravo prekr�eno
dava�e me�unarodna tela. Tu pre svega mislim na Evropski sud za za�titu
ljudskih prava u Strazburu. Naime, na osnovu Evropske konvencije za
za�titu ljudskih prava (�ija �emo strana ugovornica i mi postati kada
postanemo �lanica SE) uspostavljeno je ovo sudsko telo koje je do danas
izgradilo obimnu praksu u pogledu za�tite prava i sloboda garantovanih u
Konvenciji. Bez obzira koliko se mi budemo trudili da detaljnim odredbama
ustava normiramo me�unarodne standarde izgra�ene praksom Suda, nikada
ne�emo dosti�i rad Suda na tom planu, jer je u njegovoj biti da Evropsku
konvenciju prilikom dono�enja presuda uvek tuma�i kao jedan "�ivi
organizam" koji �e biti prilago�avan su�tinskim promenama u demokratskim
dru�tvima savremene Evrope. Svako preop�irno normiranje na ovu temu,
dakle, mo�e nam u budu�nosti samo smetati, a ne koristiti, jer se
promenama ustava ne mo�e vi�e kao u pro�losti svaki �as pristupati.
Upozorili bismo na jednu opasnost, koja nam se potkrada u vezi s
dono�enjem novog ustava Srbije i regulativom koja �e se ticati ljudskih
prava. Novi ustav Srbije �e morati da bude u skladu sa Ustavnom poveljom
dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore (za koju ka�u da �e biti vrlo brzo
usvojena). Me�utim, u toj Ustavnoj povelji, u �l. 9, koji nosi naslov
"Ljudska i manjinska prava i gra�anske slobode" (vrlo neobi�no, rekao bih
neta�no formulisano - vidi po�etne redove na�eg teksta) ka�e se u prvoj
re�enici:
"Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, koja je sastavni deo ove
povelje, usvaja se po postupku i na na�in predvi�en za usvajanje Ustavne
povelje".
Druga re�enica jo� vi�e zbunjuje: "Dr�ave �lanice ure�uju, obezbe�uju i
�tite ljudska i manjinska prava na svojoj teritoriji".
Po�to Povelja o ljudskim i manjinskim pravima jo� nije ni u povoju, mi
�emo donositi ustav Srbije, a ne�emo znati, u skladu sa kakvim aktom �e to
biti ura�eno. Tako ne�to mo�e izazvati nepremostive probleme prilikom
obra�anja svih lica koja se budu �alila na kr�enje prava i sloboda, kod
Evropskog suda za ljudska prava.
Zna�i, ovoga puta, prilikom dono�enja ustava moramo biti veoma
obazrivi. Normiranje ove osetljive problematike, bi�e vrlo komplikovano u
ponu�enim politi�kim okolnostima. Ovo posebno zbog toga �to je ve�
zaklju�ak na koji su skoro svi politi�ki subjekti na vlasti pristali - da
�e se novi ustav donositi po proceduri koja ne�e biti ni po starom Ustavu
Srbije, a ni od strane ustavotvorne skup�tine. Zna�i, postoji opasnost da
to bude od strane nekih neovla��enih ustavotvoraca.
Profesor me�unarodnog javnog prava
na Pravnom fakultetu u Beogradu |
