Da nema mudrosti i smrt bi se sru�ila
�esto se de�avalo da je istorija krivotvorena, da se jedno dogodilo a drugo se u�i u �koli. Knji�evna dela, dobra knji�evna dela, koja izra�avaju duh svog vremena, daleko su autenti�nija nego istoriografija koja je postala, na�alost, oru�e
mo�nih i oru�je i oru�e vladalaca
Roman “Ukop oca” u izdanju beogradske
“Narodne knjige” Mladena Markova NIN-ov �iri je proglasio, u konkurenciji 143
dela, za najbolji objavljen u 2002. godini.
Onaj ko bude �itao ovu knjigu
ima�e pouzdan izvor istina iz na�e svakodnevice. Ni poetika romana ni�ta ne
ostavlja izme�u redova, toliko je autenti�na.
Ukop, kao osnovni tematski
predlo�ak stalno se odla�e i do kraja romana se ne obavlja. Ako se sahrana mo�e
odlo�iti, da�a ne. Ugled ambicije i zlobe obezbe�uje o�alo��enima kontinuitet za
stolom. Znao je da u �ivotu ni�ta ne preduzima, iako je svestan njegovih
slojeva, a od kako je shvatio da ni sa smr�u ne ume, glavni junak se na kraju
romana ubija.
Mnogi �ekaju u redu za intervju sa vama, ali u kratkim
razgovorima i sa�imanja rastu. Udeo poetike je rukovode�i. “Ne znam kako drugi,
ali kad god ne�to ho�u da napi�em ja se osvrnem i pitam za savet ove moje
zemljake koje sam zamolio da do�u”. Ovo ste rekli u besedi po primanju NIN-ove
nagrade. Na koje ste “zemljake” mislili?
- Ja sam to metafori�no mislio.
Znate, Milo� Crnjanski je svojevremeno upitan, se�am se da je to bilo u
“Politici”, u rubrici koju je vodio pokojni Zira Adamovi�: “Ko je na vas
presudno uticao i za�to?” Onda je Crnjanski odgovario: “Svi pisci koje sam
pro�itao”. Blistaviji odgovor se nije mogao na�i. Ja sam njega samo
parafrazirao. Ustvari, kada sam kazao “evo pored mene su Veljko Petrovi�,
Crnjanski i svi ostali, na�alost preminuli pisci, ali nepreminuli u literarnom
smislu”, ja sam njih doveo na primanje NIN-ove nagrade. Pri tome sam mislio da
sam ja od njih sve u�io, �ta su oni i kako su pisali, pa sam ja tu konsultovao,
ustvari, njih. Na to sam ja mislio i to su ta na�a ravni�arska mesta koja sam ja
pominjao. A hvala Bogu ima nas dosta iz tih krajeva nekada�nje Vojne granice
koji smo ne�to napravili.
Jo� jedno va�e “izla�enje” iz uobi�ajnih i
pouzdanih ocena je interesantno. Naime, vi tvrdite: “Pisac je veoma mo�an, pod
uslovom da je darovit”. O toj temi bilo je tako malo optimizma?
|
Ja sam u�enik �ehova Srpska intelektualna elita je bila laka, bez zna�aja, bez
obziljnosti. Mafija�i su dr�ali bolje pozicije u dru�tvu. Da li je na�a
intelektualna elita dodirnula dno? |
-
Re�i �u, mo�an je kada se misli na budu�nost, znate. On je danas nemo�an zbog
toga �to su ga politikanti mnogi i kvazi pisci, recimo, preklopili. Ja mislim na
ozbiljnog i pravog pisca koga moraju da uva�avaju svi sistemi, ali kada to ka�em
ja ne mislim upravo na sada�njicu, jer na�a sada�njica je dosta izvrnuta. Kako
bih rekao; gotovo ne li�i na jednu od na�ih kopija, pa �ak ni u svetu nema
takve. Mi smo po mnogo �emu sasvim razli�iti, a �ak i u nekom ru�nom smislu
razli�iti. Ja sam mislio na dalekose�nost dela koje iz sebe istiskuju pisci, jer
vreme �e se po mnogima za sto godina meriti, dakle onako kako su pisci
pisali.
Istoriografija i istorija po mom shvatanju su dosta la�ljive. �esto
se de�avalo, imamo primera brojnih i velikih, da je istorija krivotvorena, da se
jedno dogodilo a drugo se u�i u �koli. Knji�evna dela, dobra knji�evna dela,
koja izra�avaju duh svog vremena, daleko su autenti�nija nego istoriografija
koja je postala, na�alost, oru�e mo�nih i oru�je i oru�e vladalaca. Pod mo�i
pisca sam podrazumevao i to da je svaki umetnik stvaralac ne�eg novog a �to je
delo savr�enije i pribli�nije �ovekovom liku i bo�ijem liku ono je sve
istinitije i sve dalekose�nije za budu�nost.
Zablude su nam bile va�nije i od
dr�ave i od naroda. �tavi�e, ne �ivot, ve� nebeska slava, od koje smo postojali
sve manji i sve davniji. Da li danas prepoznajete neku na�u novu zabludu koja
ima “sjajnu” budu�nost?
- Te�ko je to za kratko definisati, ali kada sam
po�eo da promi�ljam o na�im zabludama; o nebeskoj Srbiji, o zabludi sa Kosovom,
sa poimanjem re�i Vojvodina, sa despotima, sa srpskom dr�avno��u, sa tim
kontinuitetom istorijskim; da li je postojao ili nije, kolika je zapravo
dr�avnost srpska? Jer dr�avnost srpska nije imala kontinuitet. Po�etak srpske
revolucije je 1804. godine, tako da ka�em. To je dvesto godina, isto koliko ima
i Amerika, samo s tom razlikom �to smo mi za ta dva veka mnogo manje u�inili
nego Amerika.
Ima nekih zabluda o kojima mi stalno pri�amo; na primer o sjaju
Du�anovog carstva a to je ono �to mene jako iritira. Nervira me jer to svet ne
priznaje vi�e, a to bismo kona�no trebali da shvatimo. Hajde da se oslobodimo
jednom toga i da prihvatimo ono �to svet ka�e, a on veli da je istorija voda
koja proti�e ispod mosta. Va�no je sada i ovde nama, piscima, ostaviti istoriju
pa �emo je mi u �kole i u knji�evna dela, pa tako da je prou�avamo, a svu pa�nju
okrenuti i voditi ra�una o modernizaciji zemlje, o kompjuterima. Ne zidajmo 600
crkava po Srbiji a tri �kole samo.
U romanima pisac je okupljaju�e mesto, a
u obi�nom �ivotu se pretvara u beskrajnu pri�u o nama. Pre neki dan kada je
Mladen Markov i�ao na kardiovaskularno Dedinje da mu odrede lek, jer je
operisan, jedna �ena izlaze�i s mu�em pogleda ga i obrati se mu�u rekav�i: “Gle
ovaj primi nagradu i ve� do�e ovde.”
Zato ovaj narod sve vi�e postaje
roman.
Lazar Kaurin
