B I L T E N V E S T I
29 . JANUAR 2003.
Sr jugoslavija
KOSTUNICA I KLAJN RAZGOVARALI O SITUACIJI U REGIONU
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica razgovarao je danas sa donedavnim koordinatorom UN u BiH Zakom
Polom Klajnom o situaciji u Bosni i Hercegovini i regionu.
Kako je saopsteno iz Kabineta jugoslovenskog predsednika,
Kostunica je sa Klajnom razmenio misljenja o situaciji u BiH i napretku
ostvarenom u proteklom periodu, kao i o perspektivama daljeg razvoja te
zemlje.
Klajn je rekao da je za "buducnost BiH od vitalnog znacaja
postojanje svesti o neophodnosti uspostavljanja unutrasnjeg dijaloga
njenih
gradjana i angazovanja svih politickih snaga na resavanju problema u
ukupnom razvoju zemlje".
Zvanicnik UN je ocenio da je stopa kriminala u BiH znacajno
snizena, ali da je taj problem prisutan u ekonomiji, cije je stanje,
prema
njegovim recima, veoma lose.
Kostunica se slozio sa Klajnovim stavom i dodao da je vazno da
medjunarodna zajednica shvati koliko je stetno nametati Bosni i
Hercegovini
bilo kakvo resenje spolja.
Predsednik SRJ je takodje izrazio nadu da ce u predstojecem
periodu preovladati svest o "celishodnosti opstanka zajednicke drzave"
Srbije i Crne Gore.
Klajn i Kostunica su razgovarali i o ukupnoj situaciji u
regionu,
posebno na Kosovu i Metohiji i slozili se da stanje u toj pokrajini
utice
na stabilnost citavog regiona.
Kostunica je naglasio da je za normalizaciju prilika na Kosovu
od
presudnog znacaja odlucnije angazovanje na obezbedjenju kretanja Srba i
drugi nealbanaca, na povratku raseljenih i ostvarivanju prava u pogledu
decentralizacije, dodaje se u saopstenju.
BIVSI AMBASADORI SVEDSKE I CILEA DOBILI ODLIKOVANJA
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica urucio je danas Orden jugoslovenske zvezde prvog
stepena
bivsim ambasadorima Svedske i Cilea u SRJ Mikaelu Salinu i Augustinu
Piju
Garsiji, saopsteno je iz predsednikovog kabineta.
Kostunica je u Palati federacije, na odvojenim ceremonijama,
urucio ta odlikovanja.
Ova visoka odlikovanja urucena su Salinu i Garsiji, kako se
dodaje
u saopstenju, zbog njihovog licnog doprinosa i zalaganja za razvijanje
prijateljskih odnosa i uspostavljanja bilateralne saradnje SRJ sa
Svedskom
i Cileom.
KOSTUNICA ODLIKOVAO NISKU VOJNU BOLNICU I SEFA DELEGACIJE MKCK
BEOGRAD, 29. januara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
odlikovao je Ordenom Vojske Jugoslavije prvog stepena Vojnu bolnicu u
Nisu,
povodom 125 godina rada, objavljeno je u najnovijem broju "Sluzbenog
lista".
Ukazom predsednika SRJ Ordenom jugoslovenske zvezde prvog
stepena
odlikovan je sef delegacije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK)
u
Jugoslaviji Peter Stoker (Stocker), zbog izuzetnog zalaganja u
ostvarivanju
saradnje izmedju SRJ i te organizacije. Medaljom Belog andjela,
Kostunica
je odlikovao slikara i teoreticara umetnosti Miodraga B. Protica,
"povodom
dugogodisnjih ostvarenja na polju likovnih umetnosti, posebno u oblasti
teorije moderne umetnosti 20. veka".
SRJ-EU: SASTANAK O NASTAVKU SARADNJE SRJ I EU
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Predstavnici Kancelarije
savezne
vlade za pridruzivanje Evropkoj uniji (EU) razgovarali su danas u
Beogradu
sa predstavnicima Unije o daljoj saradnji SR Jugoslavije i EU.
Kako je saopstio Savezni sekretarijat za informisanje, sef
Kancelarije savezne vlade Maja Kovacevic i predstavnik EU za pravosudje
i
unutrasnje poslove Kolin Vulf predsedavali su sastankom, na kojem je
bilo
reci o nastavku saradnje SRJ i EU, zapocete u maju 2002, boravkom misije
EU
u SRJ, kada je napravljen Izvestaj o pravosudju i unutrasnjim poslovima.
Na danasnjem sastanku predstavnici saveznih i republickih
organa
razmatrali su ovaj Izvestaj i razmenili misljenja i sugestije sa
predstavnicima EU, dodaje se u saopstenju.
O saradnji Beograda i EU bilo je reci i juce, na prvom sastanku
regionalnog CARDS programa EU za Zapadni Balkan, na kome su ucestvovali
nacionalni koordinatori Albanije, BiH, Hrvatske, SR Jugoslavije i
Makedonije, predstavnici Evropske komisije, Agencije EU za obnovu i
UNMIKa.
Vulf je nakon tog sastanka izjavio da je, regionalna saradnja i
priblizavanje, uz demokratizaciju i usvajanje standarda i normi EU,
bitan
preduslov stabilizacije i asocijacije pet zemalja Zapadnog Balkana sa
EU.
CLANICE EU PODRZALE PROGRAM JACANJA SARADNJE S BALKANOM
BRISEL, 28. januara (Beta) Svi partneri u Evropskoj uniji danas
su
u Briselu podrzali program grckog predsednistva da se jacanjem procesa
stabilizacije i pridruzivanja zemalja zapadnog Balkana sa EU mnogo brze
i
snaznije otvori mogucnost njihovog ulaska u clanstvo evropske
petnaestorice.
To proizlazi iz otvorene rasprave o zapadnom Balkanu na
zasedanju
sefova diplomatija EU, u kojoj je grcki ministar Jorgos Papandreu
naglasio
da Evropska unija, "s obzirom na krizu u zaledju na Bliskom istoku i
Iraku", sa zemljama balkanskog podrucja zeli da gradi "zajednicku
buducnosti na zajednickim vrednostima".
Papandreu je narocito snaznu podrsku dobio za stav da same
balkanske zemlje i narodi moraju preuzeti odgovornost da ce usvojiti
evropske demokratske politicke i ekonomske standarde i sprovesti
reforme,
kao i da se narocito mora povesti zajednicka bitka protiv korupcije i
organizovanog kriminala.
U raspravi je naglaseno i da Evropska unija na Balkanu preuzima
kljucnu odgovornost i da, uz resenost da se obezbedi snazan razvoj tog
regiona, poklapa i angazovanje evropskih policijskih i vojnih snaga u
Bosni
i Makedoniji.
Papandreu je istakao da Evropska unija zeli u zoni zapadnog
Balkana uspostavi stanje "stabilnog, trajnog mira, uz postovanje
razlicitosti kultura, ljudskih i manjinskih prava, uvazavanje raznih
institucija...gde ce razne vere i jezici deliti iste vrednosti".
Papandreu je ukazao na to da ce u zizi delovanja EU na zapadnom
Balkanu biti suzbijanje korupcije, demolitizacija drzavne
administracije,
povratak izbeglica, bitka protiv ilegalne imigracije, saradnja s Haskim
sudom, isto kao i izgradnja infrastrukture, jacanje regionalne saradnje,
povecanje investicija i bitka protiv nezaposlenosti.
SRJ-SE: SVIMER: NADA DA CE SRBIJA I CRNA GORA USKORO BITI U SE
STRAZBUR, 28. januara (Tanjug) - Generalni sekretar Saveta
Evrope
(SE) Valter Svimer izrazio je danas u Strazburu nadu mnogih u SE da ce
zajednica Srbije i Crna Gore uskoro pristupiti najstarijoj evropskoj
integraciji, buduci da joj je, kako je naglasio, "prirodno mesto, medju
nama".
Svimer je u izlaganju o stanju u SE pred poslanicima
Parlamentarne
skupstine (PSE) istakao da "nedavni zabrinjavajuci znaci, kao sto su
bili
neuspesni predsednicki izbori u Srbiji i Crnoj Gori, koji ukazuju na
nezadovoljstvo naroda brzinom reformi, najbolje mogu da budu odagnani u
zajednistvu".
On je istovremeno jos jednom istakao da "pridaje izuzetnu
vaznost
potpunoj saradnji sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju
u
Hagu", a da je proslonedeljni "dobrovoljni odlazak (bivseg predsednika
Srbije) Milana Milutinovica ohrabrujuci znak".
Generalni sekretar je, takodje, izneo da je SE pozitivno
odgovorio
na zahtev sefa misije UN na Kosovu i Metohiji (UNMIK) Mihaela Stajnera
"da
se stavi na celo decentralizacije lokalnih vlasti". Po Svimeru,
Stajnerov
projekat "nudi istinske mogucnosti za unapredjenje dalje demokratizacije
i
pomirenja" u pokrajini.
"U nasim kontaktima sa UNMIK-om stavljamo naglasak na vaznost
primene standarda SE o ljudskim pravima na Kosovu", istakao je Svimer,
jer
"u Evropi ne bi trebalo da postoji jaz u primeni prava coveka".
BORG: PRIJEM SRBIJE I CRNE GORE U SE DO MAJA ILI KRAJEM GODINE
STRAZBUR, 28. januara (Tanjug) - Predsedavajuci Komiteta
ministara
Saveta Evrope (SE) Dzozef Borg izrazio je danas u Strazburu nadu da bi
Komitet mogao da donese odluku o prijemu Srbije i Crne Gore u Savet
Evrope
"u veoma kratkom roku", tokom sadasnjeg mandata njegove zemlje Malte,
koji
istice 2.maja ove godine, ili do kraja godine.
"Ukoliko se to ne dogodi do tada (2.maja), nadam se da ce
prijem
uslediti do kraja godine",rekao je Borg jugoslovenskim novinarima koji
izvestavaju sa zimskog zasedanja Parlamentarne skupstine SE
(PSE). Posle Malte, funkciju predsedavajuceg Komiteta sefova
diplomatija 44 drzave clanice SE od 2. maja preuzima Moldavija. Ministar
Borg je izrazio ocekivanja da ce, ukoliko se buduca zajednica Srbije i
Crne
Gore bude pridrzavala zahteva najstarije evropske integracije, odluka
koja
je na Komitetu ministara biti pozitivna.
Srj-italija: POTPISAN SPORAZUM O READMISIJI SA ITALIJOM
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Savezni ministar unutrasnjih
poslova Zoran Zivkovic potpisao je danas, u ime Savezne vlade, Sporazum
o
readmisiji i Protokol o izvrsenju Sporazuma sa ambasadorom Italije
Djovanijem Karakiolom di Vijetrijem.
Potpisivanjem Sporazuma o readmisiji uredjuje se ponovno
prihvatanje lica koja ne ispunjavaju ili vise ne ispunjavaju uslove za
ulazak ili boravak na teritoriji druge strane drzave ugovornice.
Ustavna povelja
SOLANA: DOSLO VREME DA SE OKONCA STVARANJE NOVE DRZAVE
BRISEL, 28. januara 2003. (Beta) Visoki predstavnik Evropske
unije
Havijer Solana ocenio je veceras u Briselu da je "doslo vreme" da se
zavrsi
proces ustanovljenja drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, "jer je vec
skoro godinu dana kako smo poceli da radimo na tome".
"Moja poruka je da je to jako vazno ako Srbija i Crna Gora
zele, a
ja znam da zele da im se otvori pristup evropskim institucijama, a sto
smo
vec pokrenuli kroz proces stabilizacije i pridruzivanja pre godinu dana.
Zato je nuzno da okoncaju taj proces koji smo poceli pre skoro godinu
dana", rekao je Solana posle susreta sa sefom hrvatske diplomatije
Toninom
Piculom.
Visoki predstavnik EU je primetio da je "dvanaestak meseci
mnogo
ili nista, zavisi kako na to gledate. Ali za nase zivotno razdoblje je
to
dosta dugo. Tako da sto se to pre uradi, to bolje. Odgovornost svih je
da
se to ucini. Ja sam u telefonskoj vezi skoro svadi drugi dana sa
liderima u
Srbiji i Crnoj Gori i govorim im koliko je vazno da okoncaju taj
postupak".
Solana je izrazio "veliko zadovoljstvo" zbog toga sto je srpski
parlament usvojio Ustavnu povelju i Zakon za njeno sprovodjenje i rekao
da
se "nada da ce to uciniti i crnogorski, a potom i savezni parlament".
PRODI: OCEKUJEMO USVAJANJE POVELJE U NAJKRACEM ROKU
BRISEL, 28. januara (Tanjug) - Predsednik Evropske komisije
Romano
Prodi ocenio je na danasnjoj otvorenoj raspravi, vodjenoj na kraju
dvodnevnog sastanka ministara inostranih poslova Evropske unije (EU) u
Briselu, da je usvajanje Ustavne povelje i zakona o njenoj primeni u
skupstini Srbije "veoma ohrabrujuci dogadjaj" i izrazio nadu da ce
povelja
biti usvojena "u najkracem mogucem roku" i u crnogorskom i saveznom
parlamentu.
"Nasim jugoslovenskim prijateljima porucujemo da smo spremni da
u
najkracem roku izradimo studiju o izvodljivosti", koja otvara vrata za
zvanicne pregovore o zakljucenju Sporazuma o stabilizaciji i
pridruzivanju
sa EU, rekao je Prodi, naglasivsi da taj proces najvise zavisi od brzine
primene Ustavne povelje, kao i Akcionog plana za harmonizaciju
unustrasnjeg
trzista Srbije i Crne Gore.
SAD POZDRAVILE USVAJANJE USTAVNE POVELJE U SRPSKOM PARLAMENTU
VASINGTON, 28. januara (Tanjug) - Sjedinjene Americke Drzave
pozdravljaju usvajanje Ustavne povelje i Zakona za sprovodjenje Ustavne
povelje u srpskom parlamentu, koja ce, uz izjasnjavanje ostalih ucesnika
procesa, pretvoriti SR Jugoslaviju u drzavnu zajednicu Srbije i Crne
Gori,
izjavio je danas za Tanjug zvanicnik americkog Stejt departmenta.
SAD i dalje podrzavaju Beogradski sporazum postignut prosle
godine
i podrzavaju konstituisanje nove drzave, dodao je zvanicnik americke
administracije. Na pitanje da li stvaranje nove drzave ima uticaja na
buduci status Kosova, americki funkcioner je odgovorio da je pozicija
SAD
po pitanju konacnog statusa Kosova poznata i svodi se na prihvatanje
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja do sada nije izmenjena.
Direktor Balkanske inicijative pri vasingtonskom Institutu za
mir
Danijel Server istice da konstituisanje nove zajednice Srbije i Crne
Gore
nece nikako uticati na konacni status Kosova. "Status Kosova je odredjen
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, koja ne moze biti izmenjena, ma
kakav aranzman Srbija i Crna Gora postigle stvarajuci novu drzavnu
zajednicu", rekao je Server.
On je dodao da je "Kosovo pod protektoratom UN" i da "su jedino
vazece institucije na Kosovu one osnovane u skladu sa Rezolucijom Saveta
bezbednosti".
Republika srbija
DJINDJIC: VLADA IMA VECINU I SPROVESCE REFORME
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je danas da ne ocekuje da ce ove godine doci do politickog
konsenzusa oko sprovodjenja reformi, ali je dodao da Vlada Srbije ima
dovoljno odlucnosti da i pored toga sprovede reforme.
Povodom dvogodisnjice rada Vlade Srbije, Djindjic je na koktelu
uprilicenom tom povodom, kazao da DOS nije kriv sto u Srbiji nema
konsenzusa oko sprovodjenja reformi, dodavsi da konsenzusa nije bilo ni
prethodne dve godine oko drzavnih pitanja.
"Mi na mestima gde se odlucuje, kao sto su Vlada i Skupstina
Srbije imamo vecinu, a ako neko smatra da on ima vecinu neka to pokaze
pa
onda slede izbori na kojima ce mozda neko drugi imati vecinu, ali ne
moze
neko stalno da postavlja pitanje vecine a da posle u Skupstini dobije
samar
jer se izglasa ono sto predlozi vlada", ocenio je Djindjic.
Srpski premijer je rekao da bi 2003. godina trebalo da bude
godina
restruktuiranja preduzeca i konkretnih investicija u privredu, istakavsi
da
je u prosloj godini postavljen temelj makroekonomskog sistema u Srbiji.
Povodom izrade Ustava Srbije, Djindjic je kazao da ce
ministarstvo
pravde i ministarstvo lokalne samouprave animirati strucne institucije
da
daju svoje predloge, i dodao da ce i Vlada i Skupstina Srbije dati svoj
doprinos na izradi ustava.
Djindjic je takodje kazao i da je "pocela akcija" protiv ljudi
koji su prethodnih dana razmenili optuzbe za umesanost u organizovani
kriminal.
"Akcija je vec pocela, ozbiljno se proveravaju svi oni navodi
koji
su se pojavili u novinama, i prvi put sada imamo inidiciju da su se neki
ljudi za koje se sa pravom pretpostavlja da bi mogli imati dokaze
pojavili
i da su spremni da svedoce", kazao je Djindjic.
Premijer Srbije Zoran Djindjic kazao je da Ljubisa Buha "mora
zvanicno da se javi ako ima neke informacije, a ne da preko novina daje
izjave". On je rekao da "niko nije izvan zakona", i da ce "svako biti
kaznjen ako krsi zakon bez obzira na svoje zasluge".
Djindjic je zatrazio povratak dela srpskih i jugoslovenskih
snaga
bezbednosti na Kosovo, prema Reozoluciji Saveta bezbednosti 1244,
dodavsi
da prava drzave Srbije na Kosovu moraju da se postuju.
"Deo nasih snaga trebalo bi da se vrati na Kosovo, a za Srbe
trazimo pravo da imaju pravo da budu konstitutivni element", rekao je
srpski premijer.
Djindjic je naglasio da su spremni svi tehnicki uslovi za
pocetak
rada specijalnog tuzioca, i da ce u narednih nekoliko dana biti
napravljena
uza selekcija lica izmedju kojih ce biti izabran tuzilac.
DJINDJIC: HRVATSKA TREBA DA PLATI RATNU ODSTETU SRBIJI
BANJALUKA, 29.januara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
smatra da Hrvatska treba da plati ratnu odstetu Srbiji, mozda i 150
milijardi evra, zato sto je 200.000 ljudi iz istocne i zapadne
Slavonije,
ni krivih ni duznih, migovima i mitraljezima izbaceno iz svojih kuca,
kao i
zbog toga sto su svi oni ljudi iz Srbije, koji su posteno pravili svoje
kuce na hrvatskom primorju, na vandalski nacin ostali bez imovine.
"Ako govorimo o tome ko je kome sta duzan, mislim da cemo na tu
temu imati malo duzu pricu, ali smatram da to nije tema koju na takav
nacin
treba otvarati", rekao je Djindjic u ekskluzivnoj izjavi banjaluckim
"Nezavisnim novinama" komentarisuci nedavnu izjavu hrvatskog predsednika
Stjepana Mesica da ce Hrvatska traziti 15 milijardi evra ratne odstete
od
SR Jugoslavije.
Naglasavajuci da se ne moze ispraviti ono sto je bilo, da se na
zalost, ljudske zzrtve ne mogu vratiti, te da je u proteklom ratu
gresaka
bilo na svim stranama, Djindjic je ocenio da u buducnosti mozemo da
imamo
mnogo vise zajednickih interesa i koristi, nego sto cemo imati ako
raspredamo o proslosti. "Ali, ako neko bas insistira, mislim da ce se
iznenaditi kada vidi argumente koje ima srpska strana", zakljucio je
premijer Srbije.
USAID: U NAREDNIH PET GODINA SRBIJI 100 MILIONA DOLARA
BEOGRAD, 28. januara (Tanjug) - Direktor Misije Americke
agencije
za medjunarodni razvoj (USAID) u Jugoslaviji Dzejms Stivenson najavio je
danas donacije te organizacije Srbiji u iznosu od oko 100 miliona dolara
u
narednih pet godina, za pomoc razvoju demokratije i nastavak reformi u
Republici.
Stivenson je precizirao da program pomoci USAID-a Srbiji, pod
nazivom "Sada", ceka odobrenje americkog Kongresa, naglasivsi da ne
ocekuje
negativni ishod odlucivanja o pomoci demokratskim procesima u Srbiji.
Na konferenciji za novinare u Mikrofajnans banci, preko koje ce
USAID distribuirati tu pomoc, Stivenson je objasnio da ta americka
organizacija planira finansiranje oko 1000 programa u lokalnim
zajednicama
i drzavnim institucijama.
Program "Sada" obuhvata pomoc u razvoju lokalne infrastrukture
i
samouprave, civilnog drustva, nevladinih organizacija, nezavisnih
medija,
kazao je Stivenson i dodao da on obuhvata i podrsku reformama bankarskog
sektora, podrsku pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, razvoju
pravosudja, kao i borbi protiv korupcije. Praksa USAID-a je da izdvaja
oko
30 miliona dolara za razvoj demokratskog drustva u zemljama u
tranziciji, a
Srbija je u protekle dve godine dobijala najvise - oko 45 miliona dolara
godisnje.
Kosovo-metohija
KOSTUNICA: ODGOVORNOST ZA STRATEGIJU NA SVIM INSTITUCIJAMA
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Predsednik Jugoslavije
Vojislav
Kostunica ukazao je veceras u razgovoru sa srpskim politickim
predstavnicima sa Kosova da pored politickih, medju Srbima postoje
podjednako "opasne, ako ne i opasnije, teritorijalne podele".
Kostunica je zvanicnicima dva Srpska nacionalna veca i
poslanicima
koalicije "Povratak" preneo da "odgovornost za formiranje drzavne
strategije prema Kosovu treba da preuzmu nadlezne drzavne institucije",
navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika Jugoslavije.
"U izradi strategije, pored Koordinacionog centra, moraju
aktivno
ucestvovati republicka i savezna vlada ali i oba parlamenta republicki
i
savezni", rekao je politickim predstavnicima kosovskih Srba predsednik
Jugoslavije. On je upozorio da je "opasno da strategija bude delo
pojedinaca i partija, umesto drzave i njenih organa".
POSTIGNUTO JEDINSTVO I PRIHVACENA DJINDJICEVA STRATEGIJA
BEOGRAD, 28. januara 2003. (Beta) Predstavnici srpske koalicije
"Povratak" i Srpskih nacionalnih veca (SNV) severnog i centralnog dela
Kosova i Metohije postigli su veceras na sastanku kod srpskog premijera
Zorana Djindjica dogovor o zajednickom politickom delovanju u pokrajini
i
zajednickoj strategiji.
Poslanik koalicije "Povratak" Rada Trajkovic je posle susreta
kod
Djindjica i pre sastanka, kod predsednika Jugoslavije Vojislava
Kostunice,
rekla da su dosadasnja neslaganja medju politickim predstavnicima
kosovskih
Srba proizilazili zbog nepostojanja jasne drzavne strategije o Kosovu.
"Premijer nam je izlozio strategiju o Kosovu i Metohiji,
prethodno
prihvacene u Vladi Srbije i u koaliciji DOS, i dogovorili smo se da svi
zajedno budemo u funkciji te strategije, koja ce sustinski znaciti
ujedinjenje onih koji zele da rade na njoj i u njenom sprovodjenju a
eliminisace one koji budu radili protiv i mimo tog plana", rekla je
novinarima Rada Trajkovic.
Predsednik SNVa severnog Kosova Milan Ivanovic rekao je da je
namera da se strategijom krene u odlucno resavanje nagomilanih problema
na
Kosovu i Metohiji, dodajuci da organizacija koju on predvodi podrzava
plan
premijera Djindjica za Kosovo i Metohiju.
Ivanovic je kazao da su se Srbi na severu Kosova u protekle tri
i
po godine ponasali u duhu te strategije, ne zelevsi da govori o
detaljima
plana premijera Djindjica za Kosovo i Metohiju.
Predsednik SNVa je rekao da se na skupu sa premijerom Srbije i
predsednikom Koordinacionog centra Nebojsom Covicem zalozio za sto vece
angazovanje vlasti u Beogradu na Kosovu i Metohiji i za jacanje "drzave
na
Kosovu i Metohiji".
Ivanovic i dalje smatra da Kordinacioni centar nije dovoljan da
odgovori slozenim i nagomilanim problemima na Kosovu i Metohiji, koji
iziskuju ukljucivanje svih drzavnih organa, dodajuci da ce ostvarivanje
strategije biti moguce u strukturama, vecima i odborima nacionalnih
zajednica koje Srbi budu formirali.
Ivanovic je pomenuo da je udruzivanje opstina i naselja u
kojima
Srbi na Kosovu i Metohiji zive ne iskace iz konteksta strategije srpskog
premijera.
SOLANA I STAJNER O SITUACIJI NA KOSOVU
BRISEL, 28. janaura 2003. (Beta) Visoki predstavnik EU za
spoljnu
politiku i bezbednost Havijer Solana razgovarao je danas u Briselu sa
sefom
UNMIKa Mihaelom Stajnerom o bezbednosti i politickoj situaciji na
Kosovu,
saopsteno je veceras iz Solanine kancelarije.
Tokom prvog sastanka u ovoj godini, Solana i Stajner su
razgovarali i o ekonomskom i drustvenom razvoju, organizovanom kriminalu
i
povratku izbeglica na Kosovo, decentralizaciji i razvoju dogadjaja u
Kosovskoj Mitrovici, kao i mogucnostima za iniciranje direktnog dijaloga
o
prakticnim pitanjima izmedju Pristine i Beograda.
U saopstenju se navodi da je Solana izrazio punu podrsku
Stajnerovim naprima da pomogne svim zajednicama na Kosovu da jedne pored
drugih zive i rade u miru i bezbednosti.
On je takodje naglasio da "rezolucija Saveta bezbednosti UN
1244 i
dalje predstavlja jedinu osnovu za buduci status Kosova i da nijedan
jednostrani potez ne moze da ima uticaj na Kosovo".
Solana je izrazio snaznu podrsku Stajnerovoj politici
"standardi
pre statusa" kao jedinom nacinu za stvaranje demokratskog i
multietnickog
Kosova koje se moze pribliziti Evropi.
Visoki predstavnik EU ohrabio je kosovske lidere da u ovoj
godini
preuzmu svoje obaveze, radom na ekonomskom razvoju, borbom protiv
organizovanog kriminala i izgradnjom multietnickog drustva, zajedno sa
strategijom i prioritetima koje je istakao Stajner u proslonedeljnom
govoru.
Solana je pozdravio odluku poslanika srpske koalcije Povratak
da
se vrate u Skupstinu Kosova, ocenjujuci da je to vazan korak u pravcu
promovisanja medjutnicke saradnje i demokratskog ucesca kao najboljih
nacina za resavanje kosovskih problema.
"Evropska unija odlucna je da pomogne Kosovu u izgradnji
multietnickog i demokratskog drustva", ali "Kosovo treba da iskoristi
priliku i izgradi svoju evropsku buducnost", zakljucuje se u saopstenju.
NOVA, JOS OSTRIJA, REZOLUCIJA O NEZAVISNOSTI KOSOVA
VASINGTON, 28. januara (Tanjug) - Kongresmeni Tom Lantos i
Henri
Hajd predstavili su u Komitetu za medjunarodne odnose Predstavnickog
doma
Kongresa novu rezoluciju o nezavisnosti Kosova, jos nepovoljniju po
Jugoslaviju od veoma ostre rezolucije, predlozene pre manje od mesec
dana.
Lantos i Hajd ovoga puta jos otvorenije zagovaraju bezuslovnu
nezavisnost Kosova i prejudiciraju konacno resenje statusa pokrajine,
buduci da se u novoj rezoluciji nezavnisnost vise ne vezuje za "razvoj i
konsoluidaciju demokratske samouprave", kako je stojalo u prethodnom
tekstu. Kao uslovi za nezavisnost vise se ne traze ni izgradnja
stabilnih
odnosa sa susedima, ni obracun sa organizovanim kriminalom. Prema novom
tekstu, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija vise ne
predstavlja okvir za buduce resenje statusa Kosova, vec se samo kaze da
je
njome okoncana desetogodisnja okupacija Kosova.
U opisu polozaja Albanaca u vreme Milosevica izrazi kao sto su
"agresija" i "krsenje prava Albanaca" zamenjeni su formulacijama
"genocidni
rat" i "najbrutalniji tretman u srcu Evrope od vremena nacista". Novom
rezolucijom se istice neophodnost ekonomskog oporavka Kosova kroz strana
ulagnja i mirnu tranziciju ka nezavisnosti , dok su izbaceni delovi koji
ukazuju na polozaj srpske manjine u pokrajini. Samo se povratak
garantuje
svim "nezlocinackim" Srbima koji su pobegli iz pokrajine.
Iz teksta prethodne rezolucije, od 7. januara, izbaceni su i
delovi koji se odnose na etnicki motivisano nasilje protiv srpskog
stanovnistva i ucesce srpske manjine u politickom zivotu Kosova , kao i
deo
o neophodnosti izgradnje predstavnickih institucija, vladavini zakona,
garanciji slobode kretanja i povratku svih raseljenih.
Kongresmeni Lantos i Hajd isticu uverenje da je "nezavisnost od
Srbije jedina valjana opcija za Kosovo, posto se autonomija vise puta
pokazala neodgovarajucom" i preporucuju da SAD javno podrze nezavisnost
i
uspostavljanje Kosova kao suverene i demokratske drzave, kao jedini
nacin
za trajan mir i stabilnost na Balkanu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
