|
Nova slika u AmericiOtvaranje kosmetskog pitanja poslednjih nedelja na ne�to druga�iji
na�in, prvo u Bo�i�noj poslanici SPC-a i patrijarha Pavla, a potom i u
istupanju srpskog premijera �in�i�a, nadovezalo se na stalne vapaje i
zalaganja koja su tim povodom stizala od na�ih ljudi iz rasejanja. Tako je
Kosovo postalo va�na kop�a izme�u matice i dijaspore u poku�aju da se
kona�no uobli�i nacionalna dr�avna strategija koja bi okupila sve ljude i
sve institucije, ma gde oni �iveli. Kao da je pribli�ilo otad�binu sa
rasejanjem. Na ovu dimenziju neuralgi�nog nacionalnog i politi�kog pitanja ukazuje
Vladan Bo�ovi�, tridesettrogodi�nji advokat i rukovodilac Odeljenja
pravosu�a i ljudskih prava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju,
�ovek koji je dnevno prisutan na Kosmetu, a vrlo �esto u kontaktu i
komunikaciji sa na�im ljudima raseljenim �irom sveta.
U�e��e u privatizaciji
- Kosmet je za dijasporu pitanje broj jedan, iako njeni pripadnici ne
�ive ni u Srbiji ni u Pokrajini - veli Bo�ovi� i napominje da je �iroka
lepeza mogu�nosti da Srbi iz sveta pomognu pa�enicima koji su ostali na
Kosmetu ili su izgnani sa njega. Organizovanjem koncerata i sli�nih
manifestacija, na primer, poljska dijaspora u SAD je uspela samo za jedno
ve�e da sakupi milion dolara pomo�i svojoj bra�i u otad�bini. Iz njegove
pri�e je o�ito da me�u najva�nije momente svrstava �iroku akciju i
zajedni�ki front svih.
- Do�ivljavam to kao dug prema precima i obavezu prema svojoj
generaciji i generacijama koje dolaze. Osta�e zabele�eno ko je vapio i
pozivao na slogu i jedinstvo, a ko je govorio da je Kosovo izgubljeno. Ne
mo�e samo Koordinacioni centar da spasava Kosovo. Uz vladu, ve�e
ministara, diplomatiju, medije, intelektualce, crkvu i dijasporu, uz
Akademiju, studente i tako redom, svi moraju da u�estvuju u gra�anskom
frontu, jer su ljudska prava univerzalna, i za Albance i za Srbe - isti�e
na� sagovornik i napominje: -Koliko je Kosovo u nama samima toliko �e biti
efikasno re�avano.
Poznat u dijaspori i politi�kim krugovima kao �ovek britkog jezika i
po�tovanja vredne stru�nosti, postao je tuma� i glasnik onoga �to se
doga�a u ju�noj srpskoj pokrajini me�u Srbima �irom sveta. Nepoverljiva
srpska dijaspora njemu veruje, a on u njima vidi veliki potencijal.
- Raznim kontaktima, lobiranjem, stvaranjem grupa za pritiske i sli�nim
metodama dijaspora mo�e mnogo da u�ini u oblasti ljudskih i gra�anskih
prava i po�tovanja me�unarodnih konvencija i zakona. Ali, opstanka Srba na
Kosovu nema bez ekonomskog oporavka, posebno u svetlu inicijative UNMIK-a
da se obavi privatizacija. Ukoliko bi dijaspora svojim potencijalom
participirala u tom procesu i u�la u vlasni�ke odnose, to bi omogu�ilo
otvaranje novih radnih mesta, a time i prostor za povratak srpskog,
odnosno nealbanskog �ivlja. Ako se zala�emo za povratak 250.000 Srba,
moramo da im omogu�imo da ne�to rade, a ne da se vrate, pa da sede -
isti�e na� sagovornik, koji ipak daje primat politi�kom uticaju dijaspore
u Stejt departmentu, Kongresu, Senatu, UN i na drugim mestima u SAD gde se
donose najva�nije odluke. Advokat Bo�ovi� je, reklo bi se, stekao
poverenje i u ameri�koj administraciji. Samo tako je mogu�e tuma�iti poziv
da prisustvuje nacionalnom molitvenom doru�ku u Va�ingtonu, koji se
po�etkom februara odr�ava 51. put. Na njemu se tradicionalno okupljaju oni
koji su u protekloj godini dali zna�ajniji doprinos i u poslu kojim su se
bavili, ali i u razumevanju, toleranciji, sagledavanju i re�avanju
problema, a da su pri tom veruju�i ljudi. Za na�eg sagovornika je
zanimljivo to da je pozvan kao neko ko se upravo istakao u kritici
me�unarodnih aktera na Kosovu.
Ne�e klimoglavce
- Zapad ne�e poslu�nike i klimoglavce, jer su to po pravilu ljudi koji
ne mogu da imaju upori�te u narodu i nisu faktor re�avanja problema. Jasno
je da mi nismo protiv SAD iako kritikujemo slu�benike UN koji ne rade svoj
posao, a i te kako su pla�eni za to iz bud�eta SAD i drugih zapadnih
zemalja - ka�e Bo�ovi�, uz opasku da je to za njega velika �ast i da �e tu
priliku iskoristiti da na va�nim mestima progovori o stanju u Pokrajini
koja je pod kontrolom UN.
Navode�i podatak da se na Kosmet vratilo 115 Srba, od �etvrt miliona
proteranih, odnosno ni po jedan na svaku od uni�tenih crkava i manastira
(stradalo ih je 130), Bo�ovi� ukazuje da na toj svojevrsnoj paraleli zla
treba insistirati u prezentaciji pred ameri�kim sagovornicima. On �e,
pored razgovora u Stejt departmentu, Kongresu i Senatu, imati susrete i u
�uvenom Institutu za mir, odr�a�e predavanja na Harvardu i Berkliju, a
susre��e se i sa na�im ljudima iz Ameri�ko-srpskog kongresa u �ikagu.
- Zajedno sa srpskim lobijem koji je u povoju, ovi razgovori bi trebalo
da uti�u na promenu slike o Kosmetu u Americi kao najzna�ajnijem faktoru
UN. A to �to sam bio tvrd i kriti�ki raspolo�en, a ipak sam pozvan, zna�i
da je moj anga�man protuma�en kao realan i pravi dijalog, zasnovan na
�injenicama, bez ostra��enosti i tenzija - isti�e Bo�ovi� i prime�uje da
sagovornici na Zapadu uvek imaju strategiju koja je sadr�ana u onome �to
mu je jednom prilikom jednostavno izrekao britanski ambasador u na�oj
zemlji �arls Kraford: "Ako �elite 80 odsto ne�ega, onda morate tra�iti 200
odsto da biste to dobili". "A mi", veli Bo�ovi�, "tra�imo mnogo manje kad
je Kosmet u pitanju, i to vi�e nije dopustivo".
Poznato je da je jo� u oktobru srpska dijaspora iz �ikaga odaslala
poruku matici o potrebi insistiranja na povratku vojske i policije u
Pokrajinu. Po�etkom godine takav glas se �uo i iz Beograda.
- Ne�emo dozvoliti da se za dve-tri godine probudimo u nezavisnom
Kosmetu i stoga su glasovi patrijarha Pavla i premijera �in�i�a dobra
najava druga�ije strategije u vezi s ovim pitanjem. Ni dijaspora nije
mogla bolje da radi tim povodom, jer su u matici vladali potpuna
defanziva, neuskla�enost, odsustvo jednakomerne strategije i svega �to je
dijaspori potrebno za efikasno lobiranje - zaklju�uje na kraju Vladan
Bo�ovi�.
Radivoje Petrovi� |
