|
�uvamo simbole pro�lostiIako je od petooktobarske revolucije pro�lo vi�e od dve godine, jo� nije ukinuta Uredba iz 1996. godine prema kojoj je Slobodan Milo�evi� kao tada�nji predsednik dobio na kori��enje Rezidenciju i Vilu "Mir" i tako se prakti�no uselio u muzejske objekte. Uporna borba Ljiljane Cetini�, sada�nje direktorke Muzeja istorije Jugoslavije u �ijem je sastavu i Memorijalni centar "Josip Broz Tito" sa svim svojim objektima uklju�uju�i i ova dva, da se ta uredba ukine zakonom, i dalje traje... �in useljavanja u Muzej ometa sve ove godine rad muzejskih stru�njaka i njihove napore da koriste prostor Muzeja, steknu uvid i vrate eksponate koji su evidentno u vlasni�tvu Muzeja istorije Jugoslavije. Klju� od Spomen zbirke ili Vile "Mir" nalazi se kod Slu�be za op�te poslove koja odr�ava ove prostorije, a zid koji je podignut 1996. godine prakti�no je naru�io ambijentalnu celinu i sada je poseta omogu�ena samo Muzeju "25. maj", Ku�i cve�a i na�elno Starom muzeju. Muzej istorije Jugoslavije koji se nalazi na beogradskom Trgu Nikole Pa�i�a nastao je spajanjem biv�eg Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" i Muzeja revolucije od kojeg su nasle�ene prostorije i galerija na sada�njoj lokaciji, Trgu Nikole Pa�i�a. Memorijalni centar "Josip Broz Tito" �ine Muzej "25. maj", zatim Spomen zbirka poznatija kao Vila "Mir" u koju se Milo�evi� uselio posle bombardovanja rezidencije, Lova�ka ku�a, Bilijarnica, Rezidencija, Ku�a cve�a i Stari muzej. Nekada je u sastavu bio i Muzej "4. juli", odnosno porodi�na ku�a Ribnikara koja je ovoj porodici vra�ena. Po svom ukusu Slobodan Milo�evi� �iveo je u jednom od objekata muzejskog kompleksa, u Rezidenciji koju je tada po svom ukusu i promenio. Naime, umesto drvenog stepeni�ta postavljeni su mesingani elementi, sru�ena je rusti�na galerija, nestali su persijski tepisi iz Velikog salona. Ali, sa�uvana je Hergedu�i�eva "Stubi�ka bitka", kao i biblioteka od
11.000 knjiga...
Ovaj objekat uni�ten je i bukvalno, kada je bombardovan 1999. godine. Na mestu spava�e i radne sobe je krater. Pro�le godine javnosti je predstavljena izlo�ba sa�uvanih eksponata na kojoj se na�lo oko 140 slika. Neke su sklonjene iz Rezidencije pre bombardovanja i tako sa�uvane, a nekima se pravom istragom ulazi u trag. Me�utim, mnogo je jo� predmeta koji nedostaju. Lova�ka ku�a do koje se dolazilo kroz prelepi vrt sa bogatijom vegetacijom nego �to je ima Botani�ka ba�ta, pretvorena je za vreme Milo�evi�eve vladavine u ne�to nalik na klub! Skulpture iz ovog parka su sklonjene, ali su sa�uvane. Nemaran je bio i odnos prema Starom muzeju u kome se nalazila vredna etnografska zbirka. Naime, u taj prostor su ubacivani predmeti tek tako, bez po�tovanja bilo kakvih uslova o sme�taju i �uvanju eksponata. Za to su odgovorni ljudi koji su tada radili u Muzeju. Spomen zbirka bila je namenjena Titu, ali on tu nije boravio nego je ova zgrada namenjena �uvanju poklona koje je Josip Broz dobijao od 1944. godine do smrti. Na stalnoj postavci u toj zbirci su li�ni predmeti - ru�ni i d�epni satovi, pribor za pisanje, nao�are, li�na dokumenta, ordenje, plakete, povelje, odabrani primerci likovne i primenjene umetnosti, arheologija, numizmatika, filatelija... Tu su, izme�u ostalih, sme�teni Skulptura Ozirisa iz Egipta (�esti vek p.n.e.), Zlatni medaljon Cezara Aureliana (tre�i vek n.e.), rimski mozaik iz Tunisa "Kentaur otima Nimfu", slike Petra Lubarde, Vlaha Bukovca, egipatska vaza stara vi�e hiljada godina, kratki ma� "tanto" iz 14. veka, pa i kamen sa Meseca! Poseta Ku�i cve�a Svi ovi objekti bili su oduvek dostupni javnosti kroz jednu kru�nu �etnju ili direktno do Ku�e cve�a. Ispred Ku�e cve�a ostala je sa�uvana Augustin�i�eva skulptura Josipa Broza. - Iako je poseta danas svedena samo na galeriju Muzeja "25. maj" i Ku�u cve�a, zanimljiv je podatak da je pro�le godine Ku�u cve�a posetilo 7420 ljudi i da je samim tim zabele�en rast, budu�i da je 2001. taj broj bio 4062! Kada do�u stranci, prvo pitaju gde je Ku�a cve�a. Setimo se i da je pro�le godine do�la jedna "�udna" delegacija iz Slovenije u rasponu godi�ta od 20 do 60 i donela cve�e na Titov grob! Na prole�e planiramo da otvorimo prostor oko groba i da napravimo postavku Titovih li�nih predmeta - ka�e Ljiljana Cetini�, direktor Muzeja istorije Jugoslavije. U depou Muzeja "25. maj" nalazi se na hiljade eksponata kao �to su �tafete, makete, a �ak 22.000 �tafeta nalazi se u depou nekada�njeg Muzeja revolucije koji je zapravo u prostoru jedne privatne ku�e na Dedinju. Tu su Titove biste, primerci oru�ja, Derokovi crte�i... Tu su, dakle, ne samo one "glavne" �tafete uru�ivane Titu na centralnoj proslavi nego i sve one koje je iko ikada napravio iz li�nih pobuda. - Mi se naravno ne odri�emo nijednog simbola na�e pro�losti - ni kulturne ni politi�ke. �tavi�e tra�ili smo da nam se pokloni grb u kamenu koji se nalazi na bombardovanoj zgradi Saveznog SUP-a. Jedan �ovek iz Republike Srpske ponudio nam je da kupimo Augustin�i�evu skulpturu Tita, ali mi za to nemamo novaca. Neki ljudi su napravili pravi mali biznis od tih "simbola pro�losti". Oni su to skupljali i jednog dana �e to dobro naplatiti. Mi �emo svakako takve eksponate izneti na svetlost dana kao segment neke postavke koja bi pokazala presek �ivljenja na ovim prostorima na jedan objektivan na�in, ali mi kuburimo sa prostorom i dalje - ka�e Ljiljana Cetini� i isti�e da smatra velikom glupo��u kada se neko odri�e vremena koje je �iveo i vandalizmom kada se ru�e ili brutalno uklanjaju spomenici pro�losti. �injenica je da su se konkretno Titove slike, biste "razvla�ile" po otpadima, da su umetnici od tih delova pravili izlo�be, neki �e verovatno tek profitirati... Primer Ma�ara govori kako se "pro�lost" mo�e lepo unov�iti. Oni su "ostatke epohe" skupili i pohranili na jedno mesto - u muzej koji danas bele�i najve�u posetu! Marija �or�evi� |
