B I L T E N V E S T I
16 . FEBRUAR 2003.
srbija I crna gora
SVILANOVIC I META:JACANJEM SARADNJE BRZE U EVROPU
TIRANA, 14. februara 2003. (Beta) Ministar spoljnih poslova
Srbije
i Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je danas u Tirani da ce sa
aprilskog
samita Procesa saradnje u jugoistocnoje Evropi (SEECP) u Beogradu biti
poslata jasna poruka Evropskoj uniji, u ime svih zemalja clanica da te
zemlje zele da pojacaju saradnju "deleci ciljeve i vrednosti EU".
"Poruka je mi smo ovde, ima problema, ali je vrlo ocigledno da
su
sve vlade regiona privrzene da pomognu jedna drugoj u priblizavanju EU i
da
ce slediti put ka Evropi i atlantskim integracijama", rekao je
Svilanovic
posle razgovora sa sefom albanske diplomatije Ilirom Metom.
Na zajednickoj konferenciji za stampu, Meta je rekao da je cilj
jacanja bilateralne saradnje integracija u evroatlantske strukture.
Svilanovic je kazao da je u Tiranu dosao u posebnoj misiji kao
predstavnik zemlje predsedavajuce SEECP i zalozio se za unapredjenje
saradnje zemalja na Balkanu i na planu politickog dijaloga i o
ekonomskim
pitanjima.
Dvojica ministara su kao prioritete u okviru SEECP naveli
unapredjenje ekonomske saradnje potpisivanjem sporazuma o slobodnoj
trgovini, kao i saradnje na planu energetike, saobracaja i
telekomunikacija
i borbe protiv organizovanog kriminala.
"Jedina ozbiljna pretnja i za Albaniju i za Srbiju i Crnu Goru
a i
druge u regionu ne dolazi od susednih niti bilo kojih drugih zemalja vec
je
to organizovani kriminal... Zato cemo 3. i 4. marta imati sastanak
ministara unutrasnjih poslova Procesa vodjeni samo jednom idejom da
moramo
da saradjujem kako bi se borili protiv organizovanog kriminala", rekao
je
Svilanovic.
Meta je kazao da se Tirana distancira od albanskih
ekstremistickih
elemenata koji pokusavaju da ugroze politicke procese u regionu.
Svilanovic je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Balkan
postigao proteklih nekoliko godina u postizanju zajednickih
ciljeva pridruzivanja Evropi i atlantskim integracijama.
"U tom pogledu mi vrlo visoko cenimo poboljsanje koje vidimo u
Albaniji cija je vlada zemlju povela blize Evropi", dodao je.
Sef savezne diplomatije je ocenio da je u poslednjih nekoliko
meseci doslo "do znacajnog poboljsanja bilaterlanih odnosa" i da se
pozitivni rezultati te saradnje vec vide.
Svilanovic je danas u Tirani razgovarao i sa predsednikom
Albanije
Alfredom Mojsiuom i premijerom Fatosom Nanoom.
MOJSIU: BALKANU POTREBAN MIR, NEMA MESTU EKSTREMIZMU
TIRANA, 14. februara 2003. (Beta) Predsednik Albanije Alfred
Mojsiu izjavio je danas u Tirani, tokom susreta sa ministrom spoljnih
poslova Srbije i Crne Gore Goranom Svilanovicem, da dobri odnosi medju
susednim zemljama doprinose regionalnoj stabilnosti.
"Na Balkanu, kao i svim drzavana na tom prostoru potreban je
mir,
i zbog toga u spoljnoj politici obe zemlje nema mesta ekstremizmu, koji
steti interesima ljudi", izjavio je Mojsiu, a prenosi agencija ATA.
Svilanovic je pozdravio doprinos albanskog predsednika
bilateralnim odnosima u regionu, naglasivsi da je cilj njegove posete
"razmena misljenja o pitanjima produbljivanja privredne saradnje,
poboljsanja trgovinske razmene, saobracaja, kao i o koordinciji
aktivnosti
u regionu u borbi protiv organizovanog kriminala i krijumcarenja".
On je naglasio da je cilj spoljnopolitickih stremljenja obe
zemlje
integracija u evroatlantske strukture. On je Mojsiuu predao poziv
saveznog
predsednika Vojislava Kostunice da prisustvuje aprilskom samitu Procesa
saradnje u jugoistocnoje Evropi (SEECP), koji se odrzava u Beogradu.
Dvojica zvanicnika su ocenila da odnose dveju zemalja obelezava
"vidljivo poboljsanje, posebno nakon posete Beogradu zamenika premijera
i
sefa albanske diplomatije Iljira Mete", kazao je novinarima savetnik
predsednika Arjan Konumi.
SVILANOVIC IDUCE NEDELJE U BIH
SARAJEVO, 14. februara 2003. (Beta) Sef savezne diplomatije
Goran
Svilanovic trebalo bi naredne nedelje da poseti Bosnu i
Hercegovinu. U Ministarstvu inostranih poslova BiH kao moguci
datum Svilanoviceve posete pominje se 19. februar.
Svilanovic je pre dva dana najavio da, u okviru priprema za
predstojeci samit Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi koji treba da
se
odrzi pocetkom aprila u Beogradu, planira da poseti BiH, kao i ostale
clanice te regionalne inicijative.
SRJ je u aprilu prosle godine preuzela predsedavanje Procesom,
a
na samitu u Beogradu prepustice ga Bosni i Hercegovini.
SESELJ OPTUZEN ZA ZLOCINE U SLAVONIJI, BIH I VOJVODINI
HAG, 14. februara 2003. (Beta) Optuznica protiv predsednika
Srpske
radikalne stranke Vojislava Seselja, koju je veceras objavio Haski
tribunal, stavlja mu na teret zlocine koje su srpske dobrovoljacke trupe
1991. i 1992. pocinile nad Hrvatima i Muslimanima u zapadnoj i istocnoj
Slavoniji i delovima BiH i Vojvodine, ukljucujuci i sistematski progon,
masovna ubistva, nezakonito pritvaranje i unistavanje imovine.
U osam tacaka Seselj je optuzen za zlocine protiv covecnosti, a
u
sest za krsenje zakona i obicaja rata.
Prva tacka optuznice je progon na politickoj, rasnoj i verskoj
osnovi Hrvata i Muslimana u istocnoj i zapadnoj Slavoniji, delovima BiH
i
Vojvodine. Ova siroko definisana tacka obuhvata: ubistva civila u
Vukovaru,
selima Vocin, Hum, Bokane i Kraskovic u Hrvatskoj i u Bosanskom Samcu i
Zvorniku; pritvaranje civila u logore pod nehumanim uslovima, mucenje,
premlacivanje i ubistva; deportacije i prinudno preseljavanje desetine
hiljade Hrvata i Muslimana sa tih teritorija i delova Vojvodine i
namerno
unistavanje njihovih domova, imovine, kulturnih i verskih objekata.
Sledece tri tacke optuznice Seselju na teret stavljaju ubistva
43
civila u Vocinu i okolnim selima, u decembru 1991, koje su pocinili
srpski
dobrovoljci, prema tuziocima, podstaknuti govorom lidera radikala u
novembru iste godine, zatim streljanje priblizno 255 zarobljenika iz
vukovarske bolnice na farmi Ovcara, nakon sto je Seselj u Vukovaru rekao
da
"nijedan ustasa ne sme da ziv napusti grad".
Tim tackama su obuhvacena i ubistva vise od 300 Muslimana u
Zvorniku, koje su, po optuznici, u prolece i leto 1992, opet podstaknuti
Seseljevim govorom, pocinili "seseljevci", jedinica Zeljka Raznatovica
Arkana i druge srpske snage, kao i ubistvo 18 muslimanskih civila u maju
iste godine u okolini Bosanskog Samca koje se pripisuje "seseljevcima".
Zatvaranje, mucenje, druga nehumana dela i okrutni odnos prema
zatvorenicima na istim podrucjima, Seselju se na teret stavljaju u
tackama
optuznice od 5 do 9, dok sledece dve tacke obuhvataju deportacije i
prinudno premestanje stanovnistva sa pomenutih teritorija, ali i iz sela
Hrtkovci u Vojvodini.
Prema optuznici, Seselj je u maju 1992. u Hrtkovcima pozvao na
proterivanje Hrvata, citajuci spisak stanovnika koji treba da odu u
Hrvatsku, nakon cega je "usledila kampanja etnickog ciscenja nesrba".
"Vojislav Seselj je ucestvovao u zajednickom zlocinackom
poduhvatu
ciji je cilj bio trajno uklanjanje, kroz cinjenje ratnih zlocina, vecine
Hrvata, Muslimana i drugih nesrba sa priblizno jedne trecine teritorije
Hrvatske, velikih delova BiH i delova Vojvodine, u Republici Srbiji, u
cilju ukljucivanja tih teritorija u novu drzavu pod srpskom dominacijom.
Zajednicki zlocinacki poduhvat je nastao pre 1. avgusta 1991. i trajao
do
najmanje decembra 1995. Seselj je u njemu ucestvovao do septembra 1993,
kada je dosao u sukob sa Slobodanom Milosevicem", navodi se u optuznici.
Prema optuznici, Seselj je, kao znacajna politicka licnost,
propagirao ujedinjenje "svih srpskih zemalja" u homogenu drzavu Srbiju
i,
sam ili sa ostalim zajednickog zlocinackog poduhvata, "ucestvovao u
regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju i usmeravanju
srpskih
dobrovoljaca povezanih sa SRS, obicno nazivanih 'cetnici' ili
'seseljevci'".
Seselj je, navodi se u optuznici, "ucestvovao u planiranju i
pripremi zauzimanja sela u istocnoj i zapadnoj Slavoniji (u Vukovaru i
Vocinu) u Hrvatskoj i opstina Bosanski Samac i Zvornik u BiH, te
nasilnog
uklanjanja nesrpskog stanovnistva koje je usledilo u tim podrucjima".
Tuzioci tvrde da je on "prikupljao srpske doborovljce povezane
sa
SRS i indoktrinisao ih svojom ekstremistickom retorikom radi
ukljucivanja u
nasilno uklanjanje nesrpske populacije sa ciljanih teritorija".
Lideru SRS se na teret stavlja i da je propagirao rat i
podjarivao
mrznju prema nesrbima i podsticao svoje dobrovoljacke snage i druge
srpske
snage u Hrvtskoj i BiH da pocine zlocine. "U javnim govorima, pozivao je
na
proterivanje hrvatskih civila iz delova Vojvodine i tako podsticao
sledbenike i lokalne vlasti da se ukljuce u kampanju progona lokalnog
hrvatskog stanovnistva", navodi se u optuznici.
Kao ostali ucesnici u zajednickom zlocinackom poduhvatu
navedeni
su: Slobodan Milosevic, generali Veljko Kadijevic, Blagoje Adzic,
pukovnik
Ratko Mladic, Jovica Stanisic, Franko Simatovic Frenki, Radovan Stojicic
Badza, Milan Martic, Goran Hadzic, Radovan Karadzic, Momcilo Krajisnik,
Biljana Plavsic, Zeljko Raznatovic Arkan, i drugi pripadnici JNA,
kasnije
Vojske Jugoslavije, srpske Teritorijalne odbrane u Hrvatskoj i BiH,
armije
Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, lokalne i policijske snage
Srbije i Republike Srpske, ukljucujuci Sluzbu drzavne bezbednosti
Srbije,
zatim policije RSK, zvane Marticeva policija, kao i clanovi paravojnih
snaga i dobrovoljackih odreda iz Srbije, Crne Gore, i sa srpskih
teritorija
u BiH i Hrvatskoj, ukljucujcuhi "cetnike" ili "Seseljevce".
Optuznicu protiv Seselja, glavni tuzilac Karla del Ponte
potpisala
je 15. januara ove godine, a potvrdio je 14. februar sudija O Gon Kvon
(Ogon Kwon) iz Juzne Koreje.
BEOGRAD, 14. februara 2003. (Beta) Predsednik Srpske radikalne
stranke (SRS) Vojislav Seselj izjavio je veceras da ostaje pri nameri da
24. februara otputuje u Hag, kako bi se pojavio pred Medjunarodnim
krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju.
Seselj je agenciji Beta izjavio da, u medjuvremenu, "nikome
nece
dozvoliti da ga uhapsi i transportuje". "Malopre sam obavesten da je
objavljena optuznica protiv mene, nisam je jos video i ne bih da
komentarisem njen sadrzaj. Ostajem pri odluci da putujem, kupio sam
kartu
za 24. februar", rekao je Seselj.
Lider radikala je naveo da ce mu u odbrani pred Haskim
tribunalom
pomagati petnaestoclani pravnoekspertski tim, na cijem je celu
potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic.
"U tom timu ima pravnika, advokata i ljudi drugih profesija.
Oni
ce mi pomagati u odbrani, a ja cu se sam braniti", rekao je Seselj.
srbija
CESTITKA KOSTUNICE POVODOM DANA DRZAVNOSTI SRBIJE
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
cestitao je danas svim stanovnicima Republike Srbije sutrasnji Dan
drzavnosti.
"Na Sretenje su nasi preci, pre bezmalo dva veka, krenuli na
put
oslobodjenja i evropejstva. Na Sretenje je, dve decenije docnije, donet
i
nas prvi ustav, kojim je uspostavljena podela vlasti, zajamcene su
osnovne
gradjanske slobode i u sistem vlasti je uvedena Narodna skupstina. Ovo
Sretenje, nazalost, prolazi bez novog ustava. Ipak se nadam i svima nam
zelim da u prvoj polovini ove godine konacno dodjemo do tog najvaznijeg
medju svim pravnim aktima i pocnemo da gradimo stabilnu drzavu kakvu
zelimo
i kakvu zasluzujemo: pravnu, demokratsku i prosperitetnu, u kojoj se sva
prava u punoj meri postuju i razvijaju. Siguran sam da za to imamo i
snage
i volje", navodi se u cestitki.
DJUKANOVIC CESTITAO PRAZNIK
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Predsednik crnogorske vlade
Milo
Djukanovic cestitao je Dan drzavnosti Republike Srbije predsednici
Narodne
skupstine i v.d. predsednici Srbije Natasi Micic. "Usvajanjem Ustavne
povelje otvorena je nova epoha u odnosima Crne Gore i Srbije, na putu
ukljucivanja u evroatlantske strukture. Zelim da Vas uvjerim da ce Crna
Gora i njena vlada u tom procesu biti pouzdan partner Srbiji na
realizaciji
svih zadataka od zajednickog interesa, na dobro i prosperitet nasih
gradjana i drzava clanica", istice Djukanovicevom pismu, koje prenosi
Informativna sluzba skupstine Srbije
RASPODELJENI MANDATI U SKUPSTINI SRBIJE I CRNE GORE
BEOGRAD, 14. februara 2003. (Beta) Administrativni odbor
Skupstine
Srbije raspodelio je danas 91 mandat, koje ce parlamentarne stranke iz
Srbije imati u skupstini Srbije i Crne Gore.
Prema predlogu Administrativnog odbora, DOS ce u zajednickom
parlamentu imati 37 poslanika, Demokratska stranka Srbije 17,
Socijalisticka partija Srbije 12, Srpska radikalna stranka osam i
Socijaldemokratska partija i Stranka srpskog jedinstva po pet mandata.
Demohriscanska stranka Srbije i Demokratska alternativa imace
po
dva mesta u zajednickoj skupstini, a poslanicki klub Srbija, zatim Nova
Srbija i Socijalisticka narodna stranka po jednog poslanika.
DJINDJIC: ZA INTEGRACIJE UZ POLITICKU ZRELOST
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je danas da stvaranjem zajednice Srbije i Crne Gore pokazujemo
da
smo za integracije, a ne dezintegracije, da pokusavamo da stvorimo
zajednicki prostor i trziste i pokazujemo politcku zrelost, jer mozemo
da
se dogovorimo i oko stvari koje zahtevaju kompromis.
Djindjic je podsetio da se kompromis, koji je postignut pre
godinu
dana, sastoji u tome da rukovodstvo Crne Gore odustaje od "dve stolice"
u
UN, a da srpsko rukovodstvo prihvata jednu varijantu labavog federalzma
i
ocenio da je postizanje tog kopmromisa bio veliki uspeh. "Taj sustinski
komromis bio je bolan i za jednu iza drugu stranu, ali mislim da na
njemu
mozemo da gradimo nesto sto je stvar buducnosti. Za razliku od mnogih
drugih, koji sada daju neke zamerke, ostajem pri tome sto smo utvrdili
kao
kompromis i spreman sam da se potrudim da ta drzava funkcinose", rekao
je
Djindjic novinarima na prijemu povodom Dana drzavnosti Srbije.
Govoreci o Ustavu Srbije, Djindjic je istakao da ce glavni
problem
biti nalazenje mere izmedju koncepta moderne drzave i koncepta
decentralizacije kojim treba jedan deo nadleznosti preneti na lokalni
nivo.
"Tu ce sigurno biti puno usaglasavanja, jer ima puno lokalnih centara
frustriranih time sto je deset ili dvadeset godina sve odlazilo u
Beograd
ili dolazililo iz njega, ali ima i malo preterivanja u zelji da se to za
kratko vreme kompenzuje velikim nadleznostima, sto bi onda ugrozilo
jedinstvo drzave", objasnio je Djindjic. "Gradjani ne smeju da budu
'izruceni' lokalnoj vlasti bez ikakvih mehanizama zastite". On je ocenio
da, ako ta pitanja budu resena razumno, mozemo da dobijemo Ustav za tri
meseca. "Ali, znajuci nas, tu ce biti puno rasprava. Ako se setimo
koliko
je trajala rasprava o Ustavnoj povelji, iako je Beogradski sporazum bio
jasan, ne mogu da preuzmem odgovornost za sve druge", dodao je premijer
Srbije. On je ukazao da ce vrlo vazno pitanje biti kojom vecinom treba
Ustav da bude proglasen u Skupstini i da li treba da ide na referendum.
"Mislim da je prakticnije da se olaksaju uslovi usvojanja Ustava (sada
je
to dvotrecinska vecina u Skupstini, pa referendum), ali se plasim da
dugorocno to moze da nam stvori glavobolju, jer ubuduce svaka malo
znacajnija skupstinska vecina moze da pokrene pitanje promene Ustava",
naglasio je Djindjic.
DJINDJIC:NEMA OPRAVDANJA DA MILANOVIC NE BUDE PRONADJEN
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je danas da moze da razume da policija ili Interpol ne mogu da
pronadju nekog pojedinca koji ima kriminalnu aktivnost, ali da ne moze
da
razume ako ne mogu da pronadju nekog gradjanina koji samo zeli da
izbegne
pravdu.
Djindjic je to rekao povodom informacija da je bivsi direktor
Radiotelevizije Srbije Dragoljub Milanovic pobegao iz zemlje da bi
izbegao
zatvorsku kaznu od 10 godina, na koju je osudjen zbog odgovornosti za
smrt
16 radnika drzavne televizije u NATO bombardovanju 23. aprila 1999.
godine.. "U ovom slucaju, mislim da se radi i pojedincu koji nema takvu
logistiku da moze da se krije u nekim drugim zemljama i nema opravdanja
da
ne bude pronadjen", kazao je Djindjic novinarima na prijemu povodom Dana
drzavnosti Srbije.
Vrsilac duznosti duznosti predsednika Okruznog suda u Beogradu
Predrag Popovic potvrdio je danas Tanjugu da je za Milanovicem jutros
raspisana poternica jer se nije odazvao pozivu na izdrzavanje zatvorske
kazne.
SANDA RASKOVIC-IVIC RAZRESENA DUZNOSTI KOMESARA ZA IZBEGLICE
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Vlada Srbije razresila je
danas
duznosti komesara Komesarijata za izbeglice dr Sandu Raskovic-Ivic i
njenog
zamenika mr Dragisu Dabetica. Za novog komesara postavljen je dr Ozren
Tosic, a za njegovog zamenika Bojan Andjelkovic, saopstila je Pres
sluzba
vlade Srbije.
MIHAJLOVIC: VOJVODINA CE IMATI POLICIJSKU UPRAVU
NOVI SAD, 14. februara 2002. (Beta) Republicki ministar
unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic potvrdio je da radna verzija novog
zakona o unutrasnjim poslovima predvidja i organizaciju policijske
uprave u
Vojvodini.
"Novi zakon predvidja samo dve policijske uprave: u Vojvodini i
Beogradu. To znaci da ce se mnogi poslovi, koji se sada za podrucje
Vojvodine rade u MUPu, raditi u Vojvodini", izjavio je Mihajlovic za
danasnji "Gradjanski list".
Mihajlovic je najavio da ce biti prihvacene sve sugestije
eksperata Saveta Evrope i OEBSa kako bi novi zakon o unutrasnjim
poslovima
bio uskladjen sa zakonodavstvom EU.
"Ocekujem da ce Vlada Srbije usvojiti zakon u martu ili aprilu,
a
da ce se zatim, nakon rasprave, naci pred poslanicima republicke
skupstine
pre kraja prolecnog zasedanja", rekao je Mihajlovic.
U NAREDNE DVE GODINE 2,5 MILIONA EVRA ZA RAZVOJ NVO U SRBIJI
BEOGRAD, 14. februara 2003. (Beta) Evropska agencija za obnovu
(EAR) ulozice u naredne dve godine 2,5 miliona evra u razvoj civilnog
drustva u istocnoj i zapadnoj Srbiji kako bi, u saradnji sa lokalnim
vlastima, bio poboljsan i polozaj najugroznijih drustvenih grupa na tom
podrucju.
Projektom je obuhvacena 51 opstina, a kroz razvoj nevladinih
organizacija, posebna paznja bice posvecena nezaposlenima, starijim
osobama, etnickim manjinama, zenama, osobama sa posebnim potrebama i
deci,
kazao je na konferenciji za novinare generalni sekretar Evropskog
pokreta
za Srbiju Danijel Pantic, koji je koordinator projekta.
Istakao je da su opstine odabrane jer pripadaju najsiromasnijim
regionima u Srbiji, u kojima su i socijalni problemi najveci.
Na konferenciji je ukazano da bi problem nezaposlenosti trebalo
da
se, uz nacionalni, pre svega resava na lokalnom nivou, a nevladine
organizacije bi, u saradnji sa Zavodom za trziste rada, trebalo da rade
na
smanjivanju nezaposlenosti.
U Srbiji je stopa nezaposlenosti 30 odsto, a vecinu
nezaposlenih
cine zene, navedeno je u brosuri Evropskog pokreta Srbije.
Projekat ce obuhvatiti obuku trenera i nevladinih aktivista,
distribuciju opreme odabranim nevladinim organizacijama, te organizaciju
seminara i radionica za nevladine organizacije i konkretne projekte za
smanjivanje siromastva, navedeno je na konferenciji.
SAD O SITUACIJI NA JUGU SRBIJE
BEC, 14. februara (Tanjug) - Americki ambasador pri
Organizaciji
za evropsku bezbednost i saradnju u Becu (OEBS) Stiven Majnikis pohvalio
je
"one na jugu Srbije koji su odlucili da demokratiju ucine delotvornom,
ucestvujuci u institucijama vlasti i u dijalogu, a ne pribegavajuci
nasilju." Ambasador Majnikis je na sastanku Stalnog saveta OEBS-a u Becu
izneo da se situacija na jugu Srbije "pazljivo prati" i da ce tako biti
cinjeno i ubuduce.
Majnikis je podrzao plan Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori
(SiCG) da se jos vise usredsredi na Jug Srbije, "sto podrazumeva
privredni
razvoj i dalju integraciju manjina u demokratske institucije." Americki
diplomata je ocenio da su vlade Srbije i Crne Gore, "izlgeda, na dobrom
putu ka izgradnji stabilne demokratske unije", mada dosta toga ostaje da
bude uradjeno, preneto je na veb sajtu Stejt Departmenta.
"Donosenje novih ustava i stvaranje zajednickih ministarstava
ce
biti izazovan zadatak, pa mi ohrabrujemo vlade Srbije i Crne Gore da u
potpunosti iskoriste pomoc i umeca OEBS-a" u primeni demokratskih
institucija i procesa", porucio je ambasador Majnikis.
Izrazavajuci nadu da ce "odlicna saradnja OEBS i vlade SiCG
biti
nastavljena", Majnikis je pozdravio angazovanje sefa Misije OEBS-a u
Beogradu ambasadora Mauricija Masarija i spremnost OEBS-a da pomogne u
sprovodjenju Ustavne povelje nove drzavne zajednice. Ambasador Majnikis
je
zatrazio od Misija OEBS-a da uccine vise na uskladjivanju napora u
bavljenju problemima u regionu, kao sto su trgovina ljudima, povratak
izbeglica, organizovani kriminal i granicne procedure. Majnikis je u
vezi
nedavne trgovine ljudima u Crnoj Gori ponovo pozvao vlasti u Podgorici
da
"ispostuju obavezu da privedu pravdi sve umesane u slucaju 'seks
trafikinga'".
On je upozorio da se mnogi od osumnjicenih za ratne zlocine i
dalje nalaze u bekstvu u Srbiji i Crnoj Gori, pa je ponovo pozvao na
"punu
i bezuslovnu saradnju" s Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine
pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije. Americki diplomata je u tom
okviru
pozdravio napore Misije OEBS-a da podrzi sudjenja za ratne zlocine pred
domacim pravosudjem, kao i da bude podstaknuta svest u javnosti
pojedinih
zemalja o potrebi saradnje s Tribunalom u Hagu.
Kosovo-metohija
KOSTUNICA PISAO ANANU POVODOM DEKLARACIJE SKUPSTINE KOSOVA
BEOGRAD, 14. februara 2003. (Beta) Predsednik Savezne Republike
Jugoslavije Vojislav Kostunica ocenio je danas u pismu generalnom
sekretaru
UN Kofiju Ananu da se inicijativom kosovskog parlamenta za usvajanje
deklaracije o Kosovu kao suverenoj i nezavisnoj drzavi, grubo krse
odredbe
rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Skupstina Kosova usvojila je na jucerasnjoj sednici aklamacijom
zajednicku izjavu sefova poslanickih grupa Demokratskog saveza Kosova,
Demokratske partije Kosova, Alijanse za buducnost Kosova i bosnjacke
Koalicije Vatan kojom se podrzava inicijativa 42 poslanika da parlament
proglasi nezavisno i suvereno Kosovo.
"Najnovija radikalizacija stavova albanskih stranaka u
Skupstini i
Vladi Kosova, dovodi u pitanje ulogu Privremene administracije UN na
Kosovu
i Metohiji, pogorsava medjunacionalne odnose na citavom juznom Balkanu i
ugrozava krhki mir i stabilnost u regionu", saopsteno je iz kabineta
predsednika Jugoslavije.
"Siguran sam da cete razumeti zasto ocekujemo da Savet
bezbednosti
i UNMIK bez odlaganja osude i odbace ovu i slicne inicijative, osiguraju
postovanje Rezolucije SB UN i sprece dalje pogorsavanje ionako losih
medjunacionalnih odnosa i bezbednosti na Kosovu i Metohiji", navodi se u
pismu predsednika SRJ generalnom sekretaru UN.
DUBOKA ZABRINUTOST POVODOM ZAJEDNICKE IZJAVE KOSOVSKIH ALBANACA
BEOGRAD, 14. februara (Tanjug) - Ministarstvo spoljnih poslova
Srbije i Crne Gore izrazava duboku zabrinutost povodom Zajednicke izjave
poslanickih klubova tri partije kosovskih Albanaca, usvojene juce u
Skupstini Kosova, kojom se podrzava njihova inicijativa o nezavisnosti
Kosova i Metohije.
Cinjenica da je pomenuta izjava usvojena samo nekoliko dana
posle
sednice Saveta bezbednosti izaziva posebno cudjenje, navodi se u
saopstenju
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i ukazuje da je Savet
bezbednosti, u tada usvojenom Predsednickom saopstenju, snazno odbacio
unilateralne inicijative koje su u suprotnosti sa rezolucijom SB 1244 i
koje bi mogle da ugroze stabilnost i proces normalizacije ne samo na
Kosovu
i Metohiji, vec i u celom regionu.
Ministarstvo spoljnih poslova podseca da je na nedavnoj sednici
Saveta bezbednosti stalni predstavnik Srbije i Crne Gore pri Ujedinjenim
nacijama upozorio na ovaj opasni razvoj i zatrazio da Savet bezbednosti
odlucno reaguje na inicijativu grupe poslanika Skupstine Kosova o
nezavisnosti Kosova i Metohije. Neophodno je da medjunarodna zajednica
reaguje na ovakve primere flagrantnog krsenja rezolucije 1244 i da se
Savet
bezbednosti aktivno odnosi prema situaciji na Kosovu i Metohiji time sto
ce
je stalno pratiti na sveobuhvatan i sustinski nacin, delovati
pravovremeno
u skladu sa ovlascenjima iz rezolucije 1244 i odlucno se suprostavljati
bilo cijim i bilo kakvim aktivnostima koje za cilj imaju nezavisnost
Kosova
i Metohije. Srbija i Crna Gora izrazava i ovom prilikom svoju punu
privrzenost rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 i zalaze se za njenu punu
implementaciju.
STAJNER NA CELU MISIJE UN JOS NEKOLIKO MESECI
PRISTINA, 14. februar 2003. (Beta) Nikakav jednostrani korak
nece
odluciti status Kosova, izjavio je danas sef UNMIKa Mihael Stajner
(Micael
Steiner).
Stajner je u intervjuu Radio Kosovu rekao da treba pripremiti
teren da status Kosova postane realnost, te da vise nego na papiru treba
raditi na terenu.
Civilni administrator Kosova, kome danas istice jednogodisnji
mandat na celu Misije UN, zvanicno je saopstio da je potpisao ugovor o
produzetku mandata za jos nekoliko meseci, kako bi zavrsio mnoge poslove
koje je zapoceo.
Komentarisuci jucerasnju odluku Skupstine Kosova da u
parlamentarnu proceduru uvede deklaraciju o nezavisnosti Kosova, Stajner
je
rekao da je stav citave medjunarodne zajednice, zvanicnog Vasingtona i
Saveta bezbednosti UN jasan da niko ne moze preduzimati jednostrane
korake.
"Ukoliko zelite odredjeni status Kosova, to se moze ostvariti
samo
ukoliko medjunarodna zajednica, vasi prijatelji i region kazu da to
zaista
jeste status Kosova. Ono sto treba da ucinimo jeste da status bude
realnost", kazao je sef UNMIKa.
Jednostrano odlucivanje o statusu ne moze da poveca
kredibilitet
Kosova, jer je status vazeci samo ako ga priznaje medjunarodna
zajednica,
rekao je Stajner i porucio gradjanima Kosova da ucine sve kako ne bi
izgubili medjunarodnu naklonost.
Kosovo treba da se pripremi za put prema Evropi, a Kosovu je
potrebna pomoc na tom putu, kako bi ljudi koji tu zive i koji to zele,
mogli ziveti dostojanstveno.
AMERICKI AMBASADOR ZABRINUT ZBOG SITUACIJE NA KOSOVU
NIS, 14. februara 2003. (Beta) Americki ambasador u Beogradu
Vilijem Montgomeri rekao je danas da je veoma zabrinut jer "na obe
strane
na Kosovu i na jugu Srbije vidi reci i dela koje povecavaju
napetosti". On je na konferenciji za novinare kazao da su
podrucja
Kosova, juga Srbije i Makedonije podlozna nasilju ali da se americka
vlada
protivi bilo kakvim "nasilnim ili ekstremnim delima" i istakao da je
ipak
"ubedjen da ce proces pomirenja na jugu Srbije zaista uspeti".
"Odbijamo sve koji zele da koriste nasilje i silu. Tu smo
poruku
preneli veoma jasno svima u zemlji i na Kosovu", rekao je americki
ambasador.
On je ocenio da se trenutno treba "fokusirati" na povratak
izbeglica na Kosovo, slobodu kretanja i, kako je rekao, "pravo
prebrojavanje svih nestalih na obe strane".
"To su stvari na koje se sada treba fokusirati, to su standardi
pre statusa. Svi pokusaji da se pocne prica o statusu nece doneti nista
dobro", rekao je Montgomeri.
Americki ambasador je rekao da je juce licno urucio srpskom
premijeru Zoranu DJindjicu odgovor americkog predsednika na pismo koje
je
Djindjic poslao povodom "kosovskog problema".
On je odbio da spekulise o mogucoj odluci o produzetku americke
pomoci Srbiji i Crnoj Gori.
"Zelim da dam vremena vasoj vladi. Mi smo vec imali dosta
razgovora u pogledu ispunjavanja uslova za americku pomoc", rekao je
Montgomeri.
RUGOVA I BERLUSKONI O SITUACIJI NA KOSOVU
PRISTINA, 14. februara 2003. (Beta) Predsednik Kosova Ibrahim
Rugova danas je u Rimu upoznao italijanskog premijera Silvija
Berluskonija
sa postignutim rezultatima na Kosovu i sa procesom postepenog prenosenja
ovlascenja na institucije privremene uprave.
Kako prenose albanski mediji, Rugova je Berluskonija upoznao sa
postignutim rezultatima na Kosovu i naporima za poboljsanje situacije u
pokrajini.
"Ovih dana, zajedno sa UNMIKom, radimo na postepenom prenosenju
kompetencija sa administracije UNMIKa na kosovske institucije", rekao je
Rugova.
Berluskoni je Rugovi garantovao nastavak podrske Italije,
posebno
u ekonomskom razvoju Kosvoa.
Rugova i Berluskoni su postigli dogovor i o stvaraju vecih
mogucnosti za ulaganja italjanskih firmi na Kosovu i Metohiji.
Albanski mediji javljaju da je Rugova juce imenovan za pocasnog
gradjanina grada Termi, nedaleko od Rima, a urucena mu je i nagrada
Sveti
Valentin, koju svake godine dodeljuje Fondacija katolickog sveta.
Crna gora
RIK DONEO ODLUKU O PONAVLJANJU PREDSEDNICKIH IZBORA
PODGORICA, 14. februara 2003. (Beta) Republicka izborna
komisija
(RIK) Crne Gore donela je danas odluku da se ponovi celi izborni
postupak
za predsednika republike i saopstila da se nece sprovoditi ponovno
glasanje
na biralistima koja zbog nevremena nisu bila otvorena 9. februara.
RIK je ocienio da glasanje na oko sedamdeset birackih mesta ne
moze promeniti rezultat neuspelih predsednickih izbora odrzanih u
nedelju.
Predsednicki izbori nisu uspeli, jer na biralista nije izaslo
vise
od polovine biraca upisanih u biracki spisak.
RIK je saopstio da je u nedelju glasalo 47,5 odsto biraca i da
biracko pravo nije moglo da ostvari oko 8.000 biraca.
Republicka izborna komisija je ocenila da se nesprovodjenje
glasanja na biralistima koja nisu otvorena ne uskracuje Ustavom
zagarantovano biracko pravo "jer bi gradjani, pri cinjenici da se ne
moze
izpuniti opsti uslov za punovaznost izbora, fakticki samo glasali, a ne
i
birali".
"Gradjani koji 9. februara nisu glasali, svoje biracko pravo
ostvarice u sledecem izbornom postupku za izbor predsednika republike,
iz
cega proizilazi da se ostvarivanje birackog prava ovim gradjanima ne
uskracuje, vec samo odlaze", navodi RIK.
DJUKANOVIC ZA BRZ ULAZAK SRBIJE ICRNE GORE U SAVET EVROPE
PODGORICA, 14. februara 2003. (Beta) Crnogorski premijer Milo
Djukanovic izjavio je danas da je Crna Gora zainteresovana da se proces
prijema nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u Savet Evrope sto pre
okonca, ocenivsi da ce time biti otvorene mogucnosti za intenzivniju i
kvalitetiniju saradnju sa tom organizacijom.
Djukanovic je u razgovoru sa specijalnim izaslanikom Saveta
Evrope
Verenom Tejlor istakao da Srbija i Crna Gora "nije formalna naslednica
Miloseviceve Jugoslavije, vec zajednica koja ce biti konstituisana na
drugacijim principima, na medjusobnom uvazavanju i postovanju
medjunarodnih
standarda i obaveza".
Kako je saopsteno je iz premijerovog kabineta, "Crna Gora ce
ispunjavati sve obaveze i pokusati participiranjem u organima unije da
doprinese izgradnji politike koja ce voditi ka zadovoljavanju svih
uslova i
ispunjavanju obaveza na medjunarodnom planu".
Specijani izaslanik Savjeta Evrope istakla je da je politicka
situacija u Crnoj Gori "veoma stabilna" i da je "mnogo toga i u Srbiji i
u
Crnoj Gori promenjeno nabolje", sto je po njenim recima, rezultiralo
usvajanjem Povelje i stvaranjem uslova za brzo konstituisanje nove
drzavne
zajednice.
MAROVIC I SPECIJALNI IZASLANIK SE O INSTITUCIJAMA SCG
PODGORICA, 14. februara 2003. (Beta) Specijalni izaslanik
generalnog sekretara Saveta Evrope Verena Tejlor i predsednik Odbora za
medjunarodne odnose crnogorske skupstine Svetozar Marovic razgovarali su
danas o formiranju institucija nove drzavne zajednice Srbije i Crne
Gore.
"Sagovornici su pozitivno ocenili dosadasnju saradnju Crne Gore
i
Srbije i Saveta Evrope i izrazili nadu da se usvajanjem Povelje i
konstituisanjem iznstitucija nove drzavne zajednice u najvecoj meri
ispunjavaju trazeni uslovi za prijem zajednice u clanstvo najstarije
evropske integracije", saopsteno je nakon razgovora.
Ocigledno je da je neophodno uloziti "maksimalne napore" kako
bi
se u "predvidjenim rokovima" realizovale "planirane aktivnosti, od kojih
je
prioritetna saradnja sa Haskim tribunalom", dodaju se u saopstenju.
SVECANO POKRETANJE PROGRAMA POLICIJSKE OBUKE
PODGORICA/BEOGRAD, 14. februara 2033. (Beta) Misija OEBS u
Srbiji
i Crnoj Gori i Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Crne Gore
svecano
ce u ponedeljak, 17. februara, pokrenuti program policijske obuke u
Crnoj
Gori za tri ciljna policijska sektora: policiju za borbu protiv
nelegalne
trgovine, pogranicnu policiju i kriminalisticku policiju.
Posebna obuka obuhvatice mnostvo policijskih pitanja,
ukljucujuci
dalje poboljsanje komunikacije policije i gradjana, kao i specificne
vestine u pronalazenju droge, saopstila je Misija OEBS u SCG. Do kraja
juna
ove godine, cak 1200 crnogorskih policajaca proci ce kroz ovaj novi
program
obuke.
Crnogorski ministar unutrasnjih poslova Milan Filipovic i sef
Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori ambasador Mauricio Masari obratice se
publici na inauguraciji programa obuke.
Predstavnici medija pozvani su da prisustvuju ceremoniji koja
ce
se odrzati u ponedeljak, 17 februara, u 12 casova u prostorijama
Policijske
skole u Danilovgradu.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
