B I L T E N V E S T I
17 . FEBRUAR 2003.
srbija i crna gora
Kostunica raspisao posredne izbore za 25. februar
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Skupstine Srbije i Crne
Gore
izabrace ukupno 126 poslanika u parlament zajednicke drzave u utorak,
25.
februara, odlucio je danas predsednik SRJ Vojislav Kostunica.
Skupstina Srbije izabrace od ukupnog broja 91 poslanika, a
parlament Crne Gore 35 poslanika. Oni ce biti birani iz redova poslanika
republickih parlamenata, kao i oba veca sadasnje Savezne skupstine i to
na
period od dve godine, nakon cega ce biti raspisani neposredni izbori za
Skupstinu Srbije i Crne Gore.
Prema odluci Administrativnog odbora Skupstine Srbije, DOS ce u
zajednickom parlamentu imati 37 poslanika, Demokratska stranka Srbije
17,
Socijalisticka partija Srbije 12, Srpska radikalna stranka osam i
Socijaldemokratska partija i Stranka srpskog jedinstva po pet mandata.
Demohriscanska stranka Srbije i Demokratska alternativa imace
po
dva mesta u zajednickoj skupstini, a poslanicki klub Srbija, zatim Nova
Srbija i Socijalisticka narodna stranka po jednog poslanika.
Od 35 poslanickih mesta koja pripadaju Crnoj Gori, vladajuca
koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije
trebalo bi da ima 19 mandata, opozicioni savez "Zajedno za promjene" 14,
a
liberali jedno mesto.
S obzirom na to da su predstavnici albanskih stranaka u
crnogorskoj skupstini saopstili da nece delegirati svog poslanika u
zajednicki parlament, nezadovoljni preambulom Ustavne povelje, pitanje
je
kome ce pripasti "albanski mandat".
Skupstina Srbije i Crne Gore trebalo bi, prema Zakonu o
sprovodjenju ustavne povelje, da odrzi prvu sednicu pet dana nakon
izbora,
odnosno najkasnije 3. marta.
Djindjic: Organi drzavne zajednice u roku od dve sedmice
PODGORICA, 16. februara (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije
Zoran
Djindjic potvrdio je je danas da je bilo razgovora sa predstavnicima
crnogorske vlasti o raspodeli kljucnih funkcija u drzavnoj zajednici
Srbija
i Crna Gora.
"Da, tih kontakata sa Podgoricom je bilo i smatram da bi ceo
posao
u vezi sa konstituisanjem organa drzavne zajednice mogao da bude gotov u
roku od dve sedmice", kazao je Djindjic u kratkoj izjavi podgorickom
dnevniku "Vijesti".
On je izrazio optimizam i kada je u pitanju postizanje dogovora
o
raspodeli resora na nivou drzavne zajednice. "Doduse, jos nismo
razgovarali
o tome kome ce pripasti koji resor, ali verujem da ni tu nece biti
problema", zakljucio je Djindjic.
Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine i kandidat za prvog
coveka parlamenta drzavne zajednice Dragoljub Micunovic kazao je da je
"nacelno" postignut dogovor o ljudima koji ce preuzeti kljucne funkcije
u
Savetu ministara, uz napomenu da ce "verovatno biti potrebno da se o
tome
jos jednom zvanicno razgovara".
On je rekao da bi taj sastanak mogao da se odrzi u nekoliko
narednih dana i procenio da ce za konstituisanje parlamenta drzavne
zajednice biti potrebno jos 10-15 dana.
Micunovic nije iskljucio mogucnost da novi predsednik drzavne
zajednice sa pet na 10 dana produzi rok za konsultacije, pre nego sto
predlozi sastav svog kabineta. "Sve u svemu, citav proces konstituisanja
institucija drzavne zajednice ne bi smeo da traje duze od mesec dana",
zakljucio je on.
Karla del Ponte kod Svilanovica
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte doputovala je nesto posle 13 casova u Beograd
i
odmah po dolasku uputila se na razgovor sa sefom savezne diplomatije
Goranom Svilanovicem.
Del Ponteova je na razgovor sa Svilanovicem koji je i
predsednik
Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim sudom, dosla oko 13.35.
Glavni tuzilac Haskog suda sastace se posle toga sa premijerom
Srbije Zoranom Djindjicem, a za 14.30 planirane su izjave za novinare.
Del Ponteova bi oko 15.30 trebalo da otputuje iz Beogarda u
Podgoricu gde ce razgovarati sa predsednikom Skupstine Crne Gore Filipom
Vujanovicem i sa ministrom unutrasnjih poslova Milanom Filipovicem.
Susret sa premijerom Crne Gore Milom Djukanovicem najavljen je
za
sutra.
Prema najavama iz Haga tema razgovora Karle del Ponte u
Beogradu i
Podgorici bice saradnja sa Haskim sudom i hapsenje optuzenih koji su jos
na
slobodi.
Balkansku turneju Karla del Ponte okoncace u sredu Skoplju, gde
ce
je primiti makedonski premijer Branko Crvenkovski.
Del Ponte: Vodi se istraga protiv jos 40 lica
BEOGRAD, 16. februara (Tanjug/B92) - Glavni tuzilac Haskog
tribunala Karla del Ponte izjavila je da je u toku istraga protiv jos
35-40
lica koji su osumnjiceni za zlocine pocinjene prethodne decenije na
prostorima bivse Jugoslavije. Beogradski Radio B-92, preneo je da je Del
Ponte o istragama obavestila nadlezne diplomatske prestavnike u
Holandiji,
ali nije ulazila u pojedinosti.
Prema informaciji koju objavljuje radio, rec je o bivsim
visokim
jugoslovenskim, srpskim i crnogorskim funkcionerima, kao i vojnim i
policijskim oficirima za koje se sumnja da su odgovorni za zlocine u
Bosni
i Hercegovini i u Hrvatskoj.
Pod istragom su takodje, tvrdi se u istim izvorima, i nekoliko
lidera albanske Oslobodilacke vojske Kosova, kao i vise osoba koje su
ucestvovale u oruzanim sukobima u Makedoniji.
Sef vatikanske diplomatije od sutra u Beogradu
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Sekretar Vatikana za
odnose
sa drzavama Zan Luj Toran posetice Srbiju i Crnu Goru od 18. do 20
februara, saopstilo je danas Savezno ministarstvo spoljnih poslova.
Sef vatikanske diplomatije u Srbiju i Crnu Goru dolazi na poziv
Ministarstva za spoljne poslove, a tokom posete ce se sastati sa domacim
zvanicnicima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, Rimokatolicke
crkve,
muslimanske i jevrejske verske zajednice.
"Poseta visokog zvanicnika Svete Stolice predstavlja potvrdu
postignutog napretka u odnosima izmedju Srbije i Crne Gore i Svete
Stolice,
cemu poseban doprinos daju kontakti i kontinuiran politicki dijalog
najvisih drzavnih predstavnika", navodi se u saopstenju.
Dodaje se da ce Toran i savezni ministar spoljnih poslova Goran
Svilanovic razmotriti stanje i perspektive bilateralnih odnosa,
situaciju u
regionu, procese integracije zemalja Centralne i Istocne Evrope u
Evropsku
uniju, kao i aktuelne medjunarodne teme.
Svilanovic u sredu u radnoj poseti Sarajevu
SARAJEVO, 17.februara (Tanjug) - Ministar inostranih poslova
Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic boravice u sredu u Sarajevu, gde ce
razgovarati sa clanovima Predsednistva Bosne i Hercegovine i Saveta
ministara o pripremi predstojeceg Samita zemalja Procesa saradnje
jugoistocne Evrope, koji ce se odrzati pocetkom alrila u Beogradu,
saopsteno je iz Ministarstva inostranih poslova BiH.
U saopstenju se navodi da ce tema razgovora ministara
inostranih
poslova SiCG i BiH, Gorana Svilanovica i Mladena Ivanica, biti saradnja
u
regionu, analiza stanja i perspektiva bilateralnih odnosa izmedju dve
zemlje, kao i aktuelna medjunarodna pitanja.
Tokom jednodnevne posete Sarajevu Svilanovic ce, osim sa
kolegom
Mladenom Ivanicem, razgovarati i sa clanovima Predsednistva BiH Mirkom
Sarovicem, Draganom Covicem i Sulejmanom Tihicem, kao i sa
predsedavajucim
Saveta ministara BiH Adnanom Terzicem.
PITIC: Sporazum sa EU o pridruzivanju moguc do kraja godine
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Srpski ministar za
ekonomske
veze sa inostranstvom Goran Pitic ocenio je da bi sporazum sa Evropskom
unijom o stabilizaciji i pridruzivanju mogao biti potpisan do kraja
godine.
To bi bilo moguce ako bi Akcioni plan o uskladjivanju carinskih
stopa Srbije i Crne Gore bio usvojen do kraja marta a do jeseni da bude
uskladjeno zajednicko trziste, rekao je on novinarima. Nakon toga bi
bilo
realno ocekivati da do kraja godine bude potpisan sporazum o
stabilizaciji
i pridruzivanju EU.
Taj sporazum ne moze biti potpisan sve dok Srbija i Crna Gora
ne
budu formalno imali zajednicko trziste, istakao je srpski ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom.
On je kazao da su Srbija i Crna Gora razmenile liste roba za
koje
postoji mogucnost da se snize, odnosno povecaju carinske stope, kako bi
se
doslo do zajednickog nivoa.
"Od Crne Gore ocekujemo da odustane od primene novog Carinskog
zakona, koji treba da stupi na snagu 1. aprila, jer ce se u suprotnom
dogoditi da se Srbija tretira kao strana drzava, a protok robe bi se
odvijao po spoljnotrgovinskom rezimu", rekao je Pitic za danasnje
"Vecernje
novosti".
Prema njegovim recima, najosetljiviji pregovori ce se voditi za
poljoprivredne proizvode i robu iz metalskoelektronske industrije, jer
"u
interesu Srbije je da vodi racuna o razvoju svoje agrarne proizvodnje".
S druge strane, Crna Gora ce, prema njegovom misljenju, sigurno
zastiti niksicku "Zeljezaru" i "Aluminijumski kombinat". Mogu se
ocekivati
razlicitosti u pozicijama i nekih drugih proizvoda, kao sto su akcize na
cigarete, naftu, vino, so i slicno, dodao je Pitic.
pitic: SCG potrebno oko 4,5 milijardi evra do 2005. godine
BEOGRAD, 17. februara (Tanjug) - Srbiji i Crnoj Gori ce od
2003.
do 2005. godine biti potrebno oko 4,5 milijardi evra kredita za
izgradnju
infrastrukture i podsticaj industrijske proizvodnje, kao i za nastavak
reformi, izjavio je danas srpski ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Goran Pitic.
Jedan od prvih koraka ka tom cilju bice danasnji sastanak sa
predstavnicima donatora u Beogradu, potvrdio je Pitic i precizirao da ce
sastanku sa delegacijom Vlade Srbije prisustvovati predstavnici
medjunarodnih finansijskih institucija, humanitarnih organizacija i
ambasada zemalja donatora.
Osim razgovora o donacijama, koje bi u narednom periodu trebalo
da
ucestvuju u smanjenom obimu, sa predstavnicima potencijalnih donatora
razgovaracemo i o bilateralnoj saradnji, rekao je Pitic na konferenciji
za
novinare u sedistu Vlade Srbije.
Nas cilj je da Srbija u ovoj godini sklopi bilateralne
sporazume
vredne oko milijardu dolara, kao sto je to bilo u 2002. godini, rekao je
Pitic. On je skrenuo paznju da je odugovlacenje sa usvajanjem Ustavne
povelje dovelo do kasnjenja u organizaciji donatorske konferencije za
Jugoslaviju, a zastoj ili blokada rada srpskog parlamenta moze negativno
da
utice na organizaciju i nove donatorske konferencije i priliv grantova
iz
inostranstva.
Govoreci o izvrsenju sredstava iz donacija, Pitic je naveo da
je
od oktobra 2000. do kraja 2002. godine realizovano oko 1,5 milijarda
dolara. U 2003. godini planira se realizacija izmedju 800 i 900 miliona
dolara odobrenih donacija, precizirao je Pitic i kategoricki odbacio
kalkulacije da je bilo zloupotreba u trosenju tih sredstava.
Tokom ove godine iz donatorskih sredstava planira se ulaganje
oko
120 miliona evra u remont prenosne elektroenergetske mreze, oko 40
miliona
evra u rekonstrukciju povrsinskog kopa "Kolubara", elektrana "Morava" i
"Tamnava".
Evropska investiciona banka (EIB), Evropska agencija za
rekonstrukciju i Evropska banka za obnovu i razvoj izdvojice oko 170
miliona evra za pocetak izgradnje panevropskog Koridora 10 kroz Srbiju,
kao
i za modernizaciju i prosirenje granicnih prelaza na Horgosu i
Batrovcima,
najavio je Pitic. U tu sumu ne ulazi oko 90 miliona evra grcke vlade za
izgradnju saobracajnica kroz Srbiju, u okviru grckog Plana za
rekonstrukciju Balkana, napomenuo je Pitic i dodao da je Srbija jedina
zemlja u regionu koja je grckoj vladi podnela konkretne planove za
izgradnju saobracajne infrastrukture.
Pitic je kazao da ce u 2003. godini EIB investirati oko 60
miliona
evra za rekonstrukciju civilnih aerodroma u Beogradu i Nisu, kao i za
modernizaciju sluzbe za kontrolu leta.
Ambasada SCG u Kuvajtu usluzivace i makedonske drzavljane
SKOPLJE, 17. februara (Tanjug) - Ministarstvo inostranih
poslova
Makedonije ugovorilo je, u nameri da zastiti interese gradjana te
zemlje u
zemljama Bliskog Istoka ako bi doslo do vojne operacije u Iraku,
konzularnu saradnju sa Srbijom i Crnom, tako sto ce takve usluge
pruzati
ambasada SCG u Kuvajtu, potvrdjeno je danas u Skoplju.
Ambasada SCG u Kuvajtu, kako je najavljeno, vrsice konzularne
usluge i za makedonske gradjane koji borave u zemljama Bliskog Istoka,
buduci da Makedonija u tom regionu nema diplomatskokonzularno
predstavnistvo. Kako se navodi u saopstenju resora diplomatije u
Skoplju,
u Beograd je upucen zahtev da se instruira ambasada SCG u Kuvajtu kako
bi
se tamo pruzala odgovarajuca konzularna pomoc i gradjanima Makedonije.
Precizira se da je dogovorena saradnja, koja ce se odnositi i
na
evakuaciju makedonskih gradjana ako bi doslo do vojne operacije u
Iraku,
zatim oko izdavanja odgovarajucih dokumenata, posredovanja u pruzanju
medicinske pomoci...
"U razgovoru visokih funkcionera iz konzularne oblasti
i predstavnika ambasade u Ministarstvu inostranih poslova izrazena
je spremnost za pomoc takve vrste, pre svega sa humanitarnog
aspekta", navodi se u saopstenju objavljenom u Skoplju.
Zavrsena konferencija o pogranicnoj saradnji manjina
BACKA PALANKA, 16. februara (Tanjug) - U Backoj Palanci je
zavrsena trodnevna konferencija o pogranicnoj saradnji nacionalnih
manjina,
na kojoj su ucestvovali predstavnici nacionalnih manjina iz Srbije i
Crne
Gore, Hrvatske i Madjarske.
Na tom skupu, pod nazivom "Saradnjom nacionalnih manjina do
gradjanskog drustva", koji je organizovalo Drustvo za toleranciju u
Backoj
Palanci, na plenarnim sednicama, radom kroz grupe i u diskusijama,
predoceni su rezultati ispitivanja javnog mnenja o nacionalnim
manjinama.
Prema recima predsednika Drustva za toleranciju u Backoj
Palanci
Zdravka Marjanovica, date su i preporuke sa odrzanog okruglog stolu o
nacionalnim manjinama u Bezdanu i usvojene preporuke o mogucnostima
saradnje nacionalnih manjina tri drzave.
Za ucesnike i goste konferencije bogat kulturno-umetnicki
program
priredili su predstavnici nacionalnih manjina iz Vukovara, Backe Palanke
i
Baje u Madjarskoj.
scg - sad
Amerika pomerila rok do 15. juna
BEOGRAD, 16. februara 2003. (Beta) - Americka administracija
odlozila je odluku o raspodeli finansijskih sredstava i podrsci Srbiji i
Crnoj Gori u medjunarodnim finansijskim institucijama sa 31. marta na
15.
jun ove godine, javio je beogradski Radio B92.
Beograd je tako dobio je dodatnih dva i po meseca da ispuni
uslove
nakon cega bi predsednik SAD bio ovlascen da sertifikuje, odnosno
potvrdi
Komitetu za raspodelu sredstava dalju finansijsku pomoc i podrsku.
U okviru Zakona o pomoci inostranstvu, ukupna pomoc namenjena
Srbiji i Crnoj Gori, prema ranijim podacima, iznosi 140 miliona dolara.
Glavni uslov za dobijanje americke pomoci je saradnja sa Haskim
tribunalom, ukljucujuci pristup istrazitelja, stavljanje na uvid
dokumenata, predaju okrivljenih ili pomoc u njihovom hapsenju.
Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic,
koji je prosle nedelje u Vasingtonu razgovarao sa predstavnicima
americke
administracije izjavio je za Radio B92 da "postoji vise razloga do
odlaganja roka za sertifikaciju".
"Trebalo je izmeriti sve posledice takvog odlaganja. Ja sam
ukazivao na probleme koji bi nastali ukidanjem americke pomoci. Ne
verujem
da je to bilo presudno za njihovo odlucivanje, ali, u svakom slucaju,
bilo
je vec o tome razgovora, kolebanja o tome da li da se to uslovljavanje
nastavi u vezi sa normalizacijom trgovine", rekao je Micunovic.
On je izrazio uverenje da ce Srbija i Crna Gora do 15. juna
ispuniti uslove, medju kojima je i dalja saradnja sa Haskim tribunalom.
"Mislim da mozemo realno da sagledamo nasu situaciju koja nije
sjajna, i na medjunarodnom planu, a pogotovu ne na unutrasnjem
ekonomskom,
i da cemo sa svoje strane uciniti sve da sacuvamo prioritet Amerike u
pomaganju odredjenim zemljama. To je period koji nam daju za
stabilizaciju
i verujem da je to povezano i sa zahtevima za razvojem civilne i
parlamentarne kontrole vojske", dodao je.
Pitic: Americko odlaganje odluke o pomoci pozitivna vest
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Srpski ministar za
ekonomske
veze sa inostranstvom Goran Pitic ocenio je danas kao pozitivnu vest da
su
SAD odluku o raspodeli novcane pomoci Srbiji i Crnoj Gori odlozile sa
31.
marta na 15. jun ove godine.
To je pozitivna vest jer daje prostor da se konacno otklone
neke
stalno pristune prepreke u saradnji sa Haskim tribunalom i da americka
odluka o pomoci polovinom juna bude pozitivna, rekao je on na
konferenciji
za novinare.
Pitic je istakao da je za Srbiju "jako vazno" da odluka o
americkoj pomoci bude pozitivna, jer bi u slucaju da bude negativna
"povukla" niz drugih negativnih posledica koje bi ozbiljno zapretile
nastavku reformi.
U okviru Zakona o pomoci SAD inostranstvu, ukupna pomoc
namenjena
Srbiji i Crnoj Gori iznosi 140 miliona dolara.
SRBIJA
S. RaskovicIvic smenjena zbog nepravilnosti u radu
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Vlada Srbije saopstila je
danas da razlozi za smenu republickog komesara za izbeglice Sande
Taskovic
Ivic "nisu politicke prirode" vec "evidentno postojanje nepravilnosti u
radu komesarijata.
U saopstenju Vlade Srbije navodi se da je prilikom
doregistracije
interno raseljenih lica za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji Sanda
RaskovicIvic "odredila sebi honorar od 500.000 dinara".
"Ne otvarajuci ostala pitanja te doregistracije, kada je
doregistrovano samo 2.870 lica, ovako visok ekstra honorar svakako je
jedan
od razloga da se postavi pitanje poverenja republickom komesaru za
izbeglice", navodi se u saopstenju Vlade Srbije.
Srbija predstavljena na sajmu turizma u Pragu
PRAG, 17. februara 2003. (Beta) - Na sajmu turizma "Holidej
vorld", koji se od 13. do 16. februara odrzava u Pragu, Srbija je
predstavila banje i turisticku agenciju "Putnik".
Na ovogodisnjem sajmu, na kome se okupilo 600 turistickih
agencija
iz 50 zemalja, mogucnosti Srbije predstavljene su skromnije nego ranije,
jer turizam, prema recima predstavnice Turisticke organizacije Vrnjacke
banje Snezane Milicevic, tek ceka podsticaj od planirane privatizacije,
mada je prosla godina bila za 20 odsto bolja u odnosu na prethodnu.
Na skromnom standu predstavljene su Vrnjacka i Gamzigradska
banja,
a "Putnik" je priredio malu promociju turistickih kapaciteta u Srbiji za
svoje strane poslovne partnere.
"Neiskoriscene mogucnosti na ceskom trzistu su u tranzitnom
turizmu, gde mogu da se ponude izleti, a na sajmu su nam partneri cesto
postavljali upravo takva pitanja, kakve su mogucnosti da se u prolasku
gosti koji dan zadrze u Srbiji", rekla je Miliceviceva agenciji Beta.
Za ceskog gosta, koji je poslovicno stedljiv kada su u pitanju
hrana i uslovi smestaja, ali zato izdvaja prilicne sume za fakultativne
izlete, vrlo su interesantni paket aranzmani u kojima bi boravak na
crnogorskom primorju bio povezan sa izletima po Srbiji.
"To ce biti tema narednih razgovora turistickih predstavnika
Srbije i Crne Gore, jer vidimo da pasivni odmor samo na moru nije vise
dovoljno atraktivan i moze da se kombinuje sa izletima na planine ili
manastirskim turama", rekla je Miliceviceva.
Sansu, pre svega, za sportske centre na planinama u Srbiji i u
banjama, prema recima Snezane Milicevic pruza i sledeca Olimpijada u
Atini.
Tu je zato za srpski turizam prioritet obnova autoputa i sportskih
terena,
za aklimatizaciju stranih sportista.
I u Srbiji rastu bojazni da ce strah od terorizma i sadasnja
kriza
oko Iraka negativno uticati na turizam, jer se ljudi boje da putuju i
radije biraju mesta za koja smatraju da su sigurna.
Statisticki podaci predstavljeni na sajmu turizma u Pragu,
medjutim, potvrdjuju da je poseta stranih turista u svetu prosle godine
porasli za 3,1 odsto u odnosu na 2001, sto predstavlja gotovo 22 miliona
turista vise.
Region koji je zabelezio smanjenje broja stranih turista je pre
svega Severna Amerika.
Dereta: Cilj FENSa je da pojaca pritisak na vlast
BEOGRAD, 17. februara 2003. (Beta) - Clan nevladine
organizacije
(NVO) "Gradjanske inicijative" Miljenko Dereta izjavio je danas da je
cilj
novoosnovane "Federacije nevladinih organizacija Srbije" (FENS) da
"poveca
pritisak na one koji odlucuju".
Dereta je na konferenciji za novinare u Medija centru najavio
da
ce prvi zadatak FENSa biti zahtev predsedniku Skupstine Srbije Natasi
Micic
da u skupstinsku proceduru udje Predlog zakona o nevladinim
organizacijama.
FENSu je formiran 15. februara a u tu asocijaciju pristupilo je
299 NVO, koje pokrivaju 102 opstine u Srbiji.
Prema Deretinim recima, FENS ce donatorima skenuti paznju na
male
NVO, jer je, kako je ocenio, "u toku raslojavanje na velike i male NVO".
"Doslo je do promene u stavu donatora, tako da oni sada ulavnom
nude projekte, a zatim traze izvrsioce tih projekata, pa su zbog toga
manje
NVO u losijem polozaju od onih vecih i poznatijih", rekao je
Dereta. Ocenio je da je nevladin sektor u krizi "zbog nepostojanja
zajednickog neprijatelja", i dodao da je neophodno "analiticko
promisljanje
nevladinog sektora".
Dereta je rekao da se iz srpskog budzeta "moraju izdvojiti
sredstva za udruzenja gradjana", i ocenio da se "u vlasti jeze zbog
toga".
Naveo je primer Ceske, gde je od sredstava dobijenih
privatizacijom, jedan odsto izdvojeno za nevladine organizacije.
Novinarima su podeljena i pisma podrske FENSu srpskog premijera
Zorana Djindjica i generalnog sekretara Saveta Evrope (SE) Valtera
Svimera.
Kosovo metohija
Covic: Sef UNMIKa Mihael Stajner nema rezultate
CACAK, 16. februara 2003. (Beta) - Potpredsednik republicke
vlade
i sef Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic ocenio je da sef
UNMIKa na Kosovu Mihael Stajner, nakon jednogodisnjeg mandata, "ima samo
dobar marketing", ali da "nema uspeha i nema rezultate".
Covic je sinoc za cacansku televiziju "Galaksija 32" rekao da
je
za "otvaranje razgovora" izmedju Srba i Albanaca "na relaciji Beograd
Pristina", ali da je "pitanje nad pitanjima" kada ce se 230.000
raseljenih
lica sa Kosova vratiti svojim kucama.
On je istakao da Stajner "ima samo dobar marketing", "dobru
pricu"
i "dobra obecanja", ali kako je rekao, "mnogo obecava i nista ne
odradjuje".
"Stajner svaku godinu proglasava za godinu povratka raseljenih
lica na Kosovo a povratka nema, prica da se popravila bezbednost i
sloboda
kretanja, a to su lazni i netacni izvestsaji koji idu u Njujork," rekao
je
Covic.
On je naglasio da Stajner, nakon godinu dana mandata sefa
UNMIKa
"nije imao uspeha" i "nije imao rezultat", ali da ocekuje da ce
ispostovati
ono sto je u potpisanim sporazumima.
"Nije odgovornost na prostoru Kosova i Metohije ni Vlade
Srbije,
ni koordinacionog centra, mi nismo dole vlast, ali smo usli u jedan
ostar
sudar, pokusavajuci da vratimo odredjena prava Srbije na nasoj
teritoriji,
sto nama dozvoljava rezolucija 1244," rekao je Covic.
On je izjavio da nije "frustriran" smanjenjem broja snaga Kfora
na
Kosovu i ocenio da time Kfor i NATO menjaju koncepciju.
"Kfor je dosao na Kosovo sa ciljem da se taj prostor zastiti od
VJ
i policije Srbije i Crne Gore. Medjutim, mi vise nismo neprijatelji, a
Kfor
ima unutrasnjeg neprijatelja, ima ekstremiste, teroriste, etnicko
ciscenje
Srba i ostalih nealbanskih zajednica, ima kriminal," rekao je Covic.
On je rekao da na prostoru Ksova i Metohije "nista ne radi", da
"nema ekonomije" i da "caruje kriminal".
"Taci drzi naftu, Haradinaj drzi cigarete, Ceku drzi hotele i
kabaree, i zar su to privredne grane na kojima ce Evropa napraviti
multietnicko Kosovo", zapitao je Covic.
Covic je rekao da ukoliko bude bilo "otmica i kidnapovanja Srba
na
Kosovu", da ce to biti "zestoko naplaceno".
"Dosta je bilo price o ljudskim pravima, dosta je bilo price o
prekomernoj upotrebi sile, nikada necemo srusiti selo, nikada necemo
napasti civile, ali necemo dozvoliti ni da nas napadaju", rekao je
Covic.
On je u Cacku juce razgovarao sa cacanskim privrednicima, a
danas
prisustvuje zajednickoj Skupstini Kosarkaskog kluba "Borac" iz Cacka i
Kosarkaskog kluba "FMP" iz Zeleznika koji su se ujedinili.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
