B I L T E N V E S T I
26 . FEBRUAR 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
NOVI AMBASADORI JEMENA I MAROKA U SCG KOD KOSTUNICE
BEOGRAD, 26.februara (Tanjug) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica
primio je danas akreditivna pisma novoimenovanih izvanrednih i
opunomocenih
ambasadora Republike Jemena Mohameda Saleh Ahmeda Al-Helalija i
Kraljevine
Maroka Kamala Fakira.
Na ceremoniji predaje akreditiva ambasadora Jemena obostrano je
izrazeno uverenje da ce tradicionalno prijateljski odnosi dve zemlje,
koje
karakterise zajednicko zalaganje za mir, stabilnost i prosperitet u
svetu,
jacati i unapredjivati se u svim sferama, a naroccito u ekonomskoj
oblasti,
za koju je ocenjeno da nosi izuzetne potencijale.
Prilikom predaje akreditiva abasadora Maroka istaknut je
zajednicki interes za razvoj i intenziviranje svestranih bilateralnih
odnosa. Posebno je naglaseno da kao sto je to bilo u proslosti i danas
postoje velike mogucnosti obeju strana za produbljivanje ekonomske
saradnje
i izrazeno je ocekivanje da ce se zapoceti s procesom inovacije ugovorne
regulative, navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
VEJNOVIC AMBASADOR U KATARU
BEOGRAD, 26. februara 2003. (Beta) Ambasador Srbije i Crne Gore
Zoran Vejnovic predao je danas akreditive emiru Katara, seiku Hamadu Bin
Kalifi Al Taniju.
Vejnovic je ambasador Srbije i Crne Gore u Kataru na
nerezdiencijalnoj osnovi, sa sedistem u Kuvajtu, saopstilo je
Ministarstvo
spoljnih poslova Srbije i Crne Gore.
RATIFIKOVAN SPORAZUM O DVOJNOM DRZAVLJANSTVU BIH I SCG
SARAJEVO, 25. februara (Tanjug) - Dom naroda Parlamenta Bosne i
Hercegovine (BiH) ratifikovao je danas Sporazum o dvojnom drzavljanstvu
izmedju BiH i Srbije i Crne Gore, koji je ranije potvrdjen i u
Predstavnickom domu Parlamenta BiH.
SOLANA: CRNA GORA I SRBIJA PRE ZAJEDNO NEGO ODVOJENO U EU
BEOGRAD, 25. februara 2003. (Beta) Visoki predstavnik Evropske
unije (EU) za bezbednost i saradnju Havijer Solana ocenio je da su sanse
Srbije i Crne Gore da "jednog dana budu primljene u clanstvo EU mnogo
vece
ako to ucine zajednicki nego kao dve nezavisne drzave".
"Prijem zavisi od toga kada ce Srbija i Crna Gora ispuniti
stroge
kriterijeme za clanstvo, kada ce ostvariti neophodne reforme i usvojiti
zakone relavantne za zakonodavstvo EU", rekao je Solana u intervjuu za
"Nedeljni telegraf", navodeci da u Uniji jos uvek nije diskutovano o
datumu
eventualnog prijema Srbije i Crne Gore.
Solana, inace i glavni posrednik u stvaranju nove drzavne
zajednice, ocenio je da su premijeri Srbije i Crne Gore, Zoran Djindjic,
Milo Djukanovic, kao i savezni predsednik Vojislav Kostunica, "pokazali
vrlo veliku licnu i politicku hrabrost u donosenju teskih odluka i
prihvatanju kompromisa zbog buduce drzave".
Dodao je da treba imati na umu da i EU pociva na bliskoj
saradnji
i integraciji u oblastima koje se odnose i na Srbiju i Crnu
Goru zajednickom unutrasnjem trzistu, zajednickoj trgovinskoj politici
i
bliskoj saradnji u spoljnoj politici.
AMERIKA NAM VRACA NOVAC
BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - U ponoc izmedju ponedeljka i
utorka na snagu je stupila odluka, objavljena pre dva meseca u
Federalnom
registru ( americkom sluzbenom listu) u Vasingtonu, kojom se odmrzavaju,
vise od decenije blokirana, sredstva SRJ u SAD. To znaci da ubuduce sva
nedrzavna sredstva, oko kojih se ne vodi sudski spor ili nema drugih
potrazivanja, stoje na raspolaganju vlasnicima, prenele su "Vecernje
novosti" iz Vasingtona.
Sredstva pripadaju nasim preduzecima i agencijama. Bila su
zamrznuta tokom devedesetih godina proslog veka, zbog ekonomskih
sankcija,
kojima su, kako je navedeno, "SAD odgovorila na ratove iz Miloseviceve
ere
u prethodnoj Jugoslaviji".
SRBIJA
CESKA PRIVREDNA DELEGACIJA U POSETI SRBIJI
BEOGRAD, 25. februara (Tanjug) - U Privrednoj komori Srbije
danas
su srpski i ceski privrednici, predstavnici gradjevinskih preduzeca,
projektantskih biroa i preduzeca za izgradnju puteva i mostova ocenili
da
ima prostora za dalje unapredjenje privredne saradnje Srbije i Ceske i
da
je to obostrani interes.
V.d. sekretara Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom
Mladen
Obradovic je naglasio da Ceska zauzima veoma znacajno mesto u
spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Obradovic je podsetio da je Ceska,
pre
uvodjenja sankcija nasoj zemlji, bila medju prvih 10 zemalja po obimu
robne
razmene Srbije sa svetom. Medjutim, poslednje tri do cetiri godine Ceska
je
zauzimala od 12 do 18 mesta na toj lestvici.
On je ocenio da je glavni problem veliki deficit Srbije u toj
razmeni, ilustrujuci to podacima da je u poslednje cetiri godine iz
Srbije
u Cesku izvezeno robe u vrednosti od oko 67,1 milion dolara, dok je iz
te
zemlje uvezeno robe u vrednosti oko 356,3 miliona dolara (deficit Srbije
od
289,2 miliona dolara).
U cilju unapredjenja privredne saradnje dve zemlje, pogotovo
kada
je rec o robnoj razmeni, potrebno je angazovanje partnera u obe zemlje
kako
bi robna razmena bila sto uravnotezenija. "Ta saradnja treba da bude
dvosmerna. To znaci, na primer, da ukoliko ceske gradjevinske firme
zakljuce posao sa partnerima iz Srbije, bilo bi dobro da se u te
aranzmane
ukljuce i isporuke robe iz Srbije, bilo za te firme ili neke druge u
Ceskoj", smatra Obradovic.
Znacajnije podsticaje za veci obim spoljnotrgovinske razmene,
kao
i investicionu saradnju treba da daju obe drzave, naglasio je Obradovic.
Sastanku su prisustvovali predstavnici ceskih firmi "Sudop" Praha,
"Tecnicke Strojirny" Nova Paka, "Alfa" Pardubice i "Patriot" Brno, kao i
predstavnici srpskih preduzeca "Energoprojekt", "Mostogradnja, "Ratko
Mitrovic", "Masinoprojekt" i predstavnici Republicke direkcije za
puteve.
Saradnja Srbije i Angole u oblasti poljoprivrede
BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Ministar poljoprivrede i
vodoprivrede Srbije Dragan Veselinov i ministar poljoprivrede i ruralnog
razvoja Angole Gilberto Buta Lutukuta potpisali su danas u vladi Srbije
protokol o saradnji dve zemlje u oblasti poljoprivrede.
Ministar Veselinov je saopstio da je poseta angolske delegacija
Srbiji (od 24. do 27. februara) obuhvatila i obilazak niza institucija
iz
oblasti poljoprivrede. Rec je o Poljoprivrednoj korporaciji "Beograd",
poljoprivrednim fakultetima u Zemunu i Novom Sadu, Institutu za
ratarstvo i
povrtarstvo u Novom Sadu, Industriji masina i traktora u Novom Beogradu,
Institutu za primenu nauke u poljoprivredi "Srbija", Centru za
povrtarstvo
u Smederevskoj Palanci, preduzecu za geoloska istsrazivanja mineralnih
sirovina i investiranje "Geozavodu-Gemeni" i "Jugoimportu-SDPR" u Novom
Beogradu.
Veselinov je naglasio da je interes Srbije da u Angolu, pre
svega,
izvozi seme i mehanizaciju, kao i obucavanje kadrova iz te zemlje u
Srbiji.
Angolski ministar je izrazio zadovoljstvo zbog obnove saradnje
sa
Srbijom i naglasio da Srbija raspolaze znacajnim kapacitetima i
potencijalima u oblasti poljoprivrede. On je izjavio da ce saradnja sa
Srbijom ouhvatiti proizvodnju semenskog materijala, zatim oblast
navodnjavanja, prvenstveno iskoristavanje podzemnih izvorista voda,
oblast
stocarstva, poljoprivredne mehanizacije, kao i skolovanje i obucavanje
kadrova iz Angole na srpskim fakultetima i institutima. Najavljeno je
osnovanje zajednickog Mesovitog komiteta koji ce pratiti realizaciju
danas
potpisanog protokola o saradnji Srbije i Angole u oblasti poljoprivrede.
OEBS U MIROVNOM PROCESU NA JUGU SRBIJE
BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Sef Misije Organizacije za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio
Masari
danas je poslednji incident u opstini Bujanovac, u kojem je jedan
pripadnik
Zandarmerije poginuo, ocenio "kao kriminalne i izlovane akte nasilja
koji
nece omesti mirovni proces na jugu Srbije".
OEBS snazno osudjuje ove slucajeve i smatra da "ovakva
kriminalna
dela, kojih ima svugde u svetu, mora da sankcionise policija", rekao je
Masari na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljene buduce
aktivnosti OEBS-a.
Na insistiranje novinara da razjasni, da li se radi o
teroristickim ili kriminalnim aktima, Masari je kazao da ne zeli da
ulazi u
raspravu o tome da li se radi o kriminalnim ili terorstickim
slucajevima.
"To su nezakonita akta koja treba osuditi", naglasio je on i dodao da ce
OEBS saradjivati, po ovom i slicnim pitanjima, sa svima koji su speremni
da
resavaju probleme u okviru institucija.
OEBS ima vaznu ulogu u promovisanju mirovnog procesa na jugu
Srbije i nastavice da se angazuje na njegovim sprovodjenju, naveo je sef
Misije. Kao neke od najglavnijih zadataka OEBS-a na jugu Srbije, Masari
je
naznacio integraciju Albanaca u drzavne institucije, borbu protiv
organizovanog kriminala i ubrzan ekonomski razvoj u saradnji sa vladom
Srbije i loklanim vlastima. OEBS ce nastaviti da, kada su u pitanju
drugi
problemi, pruza podrsku sudjenjima za ratne zlocine u domacim sudovima,
podrzace novu skupstinu Srbije i Crne Gore, pomoci ce vladi Srbije pri
primeni zakona o organizovanom kriminalu i radice na reformi medija,
dodao
je Masari.
EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU - 220 MILIONA EVRA SRBIJI
BERLIN, 26. februara (Tanjug) - Evropska agencija za
rekonstrukciju ulozice ove godine u Srbiju i Crnu Goru i u Makedoniju
ukupno 316,5 miliona evra, a Srbiji ce pripasti najveci deo tog iznosa,
izjavio je u Solunu zamenik generalnog sekretara Agencije Konstantidonos
Manulopulos.
Manulopulos je, kako prenosi nemacki radio "Dojce vele",
precizirao da ce Srbija dobiti 220 miliona evra, Kosovo 46 miliona,
Makedonija 38,5 miliona i Crna Gora 12 miliona evra. Od ukupnog iznosa,
u
Srbiji ce u izmenu privredne strukture biti ulozeno 141,5 miliona evra,
za
poboljsanje sistema vlasti i funkcionisanje ustanova 53,5 miliona, 20
miliona za drustveni razvoj i jacanje civilnog drustva, a pet miliona za
ostale aktivnosti.
Srbija je, sa iznosom za 2003. godinu, od 1996. godine od
Agencije
ukupno dobila 781 milion evra, a istovremeno je Kosovu upuceno 875,6
miliona. Od 46 miliona evra koje ce Agencija ove godine dati Kosovu, 30
miliona je za promenu stukture privrede, 10 miliona za poboljsavanje
sistema vlasti i funkcionisanje ustanova, cetiri miliona za drustveni
razvoj, a dva miliona za ostale aktivnosti. Kad je rec o Crnoj Gori,
Evropska agencija za rekonstrukciju na Balkanu ulozice u ovoj godini 7,5
miliona evra u restruktuiranje privrede, a tri miliona u sistem vlasti i
funkcionisanje ustanova, dok je 1,5 milion namenjen ostalim
aktivnostima. KOSOVO-METOHIJA
USVOJENA DEKLARACIJA O SUVERENITETU SRBIJE NA KOSOVU
KOSOVSKA MITROVICA, 25. februara 2003. (Beta) Skupstina srpskih
opstina i opstinskih jedinica sa Kosova i Metohije usvojila je danas u
Kosovskoj Mitrovici "Deklaraciju o suverenosti i teritorijalnom
integritetu
Srbije i drzavne zajednice Srbije i Crne Gore".
Za predsednika Zajednice srpskih opstina i opstinskih jedinica
na
na Kosovu i Metohiji izabran je potpredsednik Demokratske stranke Srbije
Marko Jaksic, koji danas nije prisustvovao skupstini jer se u Kraljevu
oporavlja od povreda zadobijenih u saobracajnoj nesreci.
U usvojenoj deklaraciji upozorava se da ce, "u slucaju da bilo
ko
pokusa da na delu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, ukljucujuci i
Kosovo i Metohiju, uspostavi drugu albansku drzavu na Balkanu, Zajednica
srpskih opstina i opstinskih jedinica Kosova i Metohije pozvati Vladu
Srbije i organe drzavne zajednice da uspostave delotvorni suverenitet u
oblastima u kojima srpski narod od vajkada zivi".
"Svako ko pokusa da razbije teritorijalni integritet Srbije i
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore mora znati da se teritorijalni
integritet drzave legitimno brani svim raspolozivim sredstvima", pise u
tekstu usvojenom na skupstini kojoj je prisustvovalo oko 300 delegata iz
svih delova Kosova gde zive Srbi.
Ucesnici su, kako je receno, "legitimno izabrani predstavnici
Srba" na proslogodisnjim lokalnim izborima, a prisustvovali su i
pojedini
clanovi Koalicije Povratak, pokrajinski i savezni poslanici.
Deklaracija, u kojoj se navodi da "drzavna zajednica Srbije i
Crne
Gore, a posebno Srbija... raspolazu nenarusivim suverenitetom i
nedeljivim
teritorijalnim integritetom u okvirima medjunarodno priznatih granica",
usvojena je jednoglasno, a skupstina je donela i smernice i izabrala
svoje
rukovodstvo.
Pored Jaksica, izabrana su i tri potpredsednika iz severnog
Kosova, centralnog Kosova i iz pomoravaskog dela pokrajine, kao i
15clani
Izvrsni odbor zajednice i sekretar skupstine.
Skupstini je prisustvovala poslanica Skupstine Kosova Rada
Trajkovic, koja je procitala usvojene "smernice za opstanak Srba i
stvaranje uslova za znacajan povratak na prostore Kosova i Metohije".
U smernicama se trazi "povratak srpske vojske i policije", ali
u
okviru medjunarodnih snaga UN na Kosovu, posto je to "jedna od odredbi
Rezolucije 1244". "Jedan od najboljih nacina je povratak vojske i
policije
u okviru programa Partnerstvo za mir", ocenjeno je u dokumentu.
Zatrazeno je i "ukljucivanje specijalnih policijskih timova iz
Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma", koji bi
zajedno sa medjunarodnom policijom i antiteroristickim jedinicama radili
na
suzbijanju terorizma i presecanju sverca droge, duvana i oruzja, kao i
prostitucije.
Zajednica srpskih opstina je zatrazila i razoruzavanje i
rasformiranje Kosovskog zastitnog korpusa, kao organizacije koja je
"potpuno izgubila kredibilitet" jer je "zadrzala paravojni karakter i
ostala faktor destabilizacije citavog regiona".
Kao dokaz za to navodi se da je "gotovo sav komandni kadar" KZK
na
"crnoj listi" americkog predsednika. "Neprihvatljivo je da KZK preraste
u
oruzane snage Kosova i Metohije, zato sto je zloupotrebio medjunarodno
prisustvo i ucestvuje u etnickom ciscenju i ubijanju Srba", te zato sto
"ucestvuje u organizovanju i naoruzavanju albanskih paravojnih snaga u
regionu", pise u smernicama. Pripadnici srpske zajednice pozvani su da
ne
pristupaju tom korpusu kako toj "zlocinackoj organizaciji" ne bi davali
legitimitet.
Od UNMIKa i komande Kfora, Zajednica srpskih opstina je
zatrazila
da Kosovo bude "bezbedan prostor" i da onemoguce da se koristi kao
"logisticka podrska teroristickim aktivnostima u regionu".
Decentralizacija je, kako je navedeno, jedini put za resavanje
polozaja kosovskih Srba, pa je predlozen "asimetrican dvoentitetski
sistem", u kome bi srpski entitet cinile opstine, opstinske jedinice i
naselja na prostorima gde zive Srbi, ukljucujuci i kulturnoistorijske
spomenike.
"Srpski entitet bi imao veoma uske veze sa republickim
strukturama
Srbije (obrazovanje, zdravstvo, pravosudje, kultura, bezbednost itd) i
funkcionisao bi kao sastavni deo Srbije", pise u smernicama.
Predlozeno je da albanski entitet uziva "visok stepen sustinske
autonomije" koji sa Srbijom ima zajednicko "samo ono o cemu se
medjusobno
dogovore". "Oba entiteta imala bi zajednicke organe koji bi se bavili
resavanjem tekucih pitanja", navedeno je u dokumentu uz predlog da
entiteti
funkcionisu kao administrativne celine "vec vidjene u Evropi".
Peta smernica su "plavi putevi", odnosno koridori izmedju
razdvojenih srpskih sredina koji bi omogucili slobodu kretanja izmedju,
na
primer, Orahovca i severne Kosovske Mitrovice, Strpca i Gracanice,
Gracanice i Merdara ili Gracanice i Kosovske Mitrovice. Smernice
ce
se, kako je navedeno, realizovati "iskljucivo mirnim i demokratskim
putem u
saradnji sa medjunarodnom zajednicom".
STAJNER PROTIV MONOETNICKIH INSTITUCIJA
KOSOVSKA MITROVICA, 25. februara 2003. (Beta) Medjunarodna
zajednica ce istrajati u naporima da stvori multietnicko Kosovo, a oni
koji
teze monoetnicnosti vode sebe u samoizolaciju, izjavio je danas u
Kosovskoj
Mitrovici sef UNMIKa Mihael Stajner .
"Institucije koje na tom principu (monoetnicnosti) budu
formirane
nece imati pravnu vaznost", rekao je Stajner na konferenciji za novinare
u
Kosovskoj Mitrovici, gde je danas Zajednica srpskih opstina usvojila
deklaraciju o suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i
zajednice
Srbije i Crne Gore na Kosovu.
Stajner je rekao da ta deklaracija "nije korisna" i da ona
"potvrdjuje da je Mitrovica bila i sada jeste poseban slucaj".
Sef UNMIKa je naglasio da je stav medjunarodne zajednice i
UNMIKa
jasan sve sto je suprotno Rezoluciji 1244 i Ustavnom okviru Kosova nece
imati pravnu vaznost
Na pitanje sta ce se desiti ako u Skupstini Kosova bude
proglasena
nezavisnost pokrajine, Stajner je odgovorio da ce, "ukoliko parlament
prekoraci svoje kompetencije", on "preduzeti korake kao i do sada".
Deklaraciju jesu doneli legitimno izabrani odbornici u
skupstinama
opstina, ali to ne znaci da je ona legitimna, jer sve sto je suprotno
Rezoluciji 1244 i Ustavnim okvirima, kao i institucije koje se formiraju
mimo toga, jesu nelegalne, rekao je Stajner.
"Niko, ni Beograd ni Pristina nece moci da prejudiciraju
otvoreno
pitanje konacnog statusa Kosova. Kada bude pravo vreme, mi cemo o tome
razgovarati", kazao je sef UNMIKa.
EU: JEDNOSTRANE INICIJATIVE NISU U SKLADU SA REZOLUCIJOM 1244
BRISEL, 26. februara (Tanjug) - Evropska unija smatra da
jednostrane inicijative, kao sto je stvaranje zajednice srpskih opstina
na
Kosovu, "nisu u skladu sa rezolucijom 1244", izjavila je danas portparol
visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera
Solane,
Kristina Galjak.
U izjavi za radio Slobodna Evropa povodom osnivacke skupstine
Zajednice srpskih opstina i naselja Kosova i Metohije, odrzane juce u
Kosovskoj Mitrovici, Galjakova je ukazala da "Unija zahteva od svih
lidera
na Kosovu da u potpunosti saradjuju sa administracijom Ujedinjenih
nacija,
kako bi ispostovali rezoluciju 1244, ali i sproveli u delo nacelo
'standardi pre statusa'". "Uvek smo govorili da je to jedini nacin da se
promovisu interesi svih etnickih zajednica na Kosovu i jedini instrument
koji bi omogucio zajednicki zivot", izjavila je portparol Havijera
Solane
za Slobodnu Evropu.
MINI: MOGUCA NOVA HASKA LISTA OVK - SA JOS DESET IMENA
RIM, 25 februara (Tanjug) - Komandant Medjunarodnih snaga na
Kosovu (Kfor) Fabio Mini najavio je mogucnost da se - posle hapsenja i
izrucenja Haskom tribunalu prve grupe kosovskih Albanaca optuzenih za
zlocine - pred tim medjunarodnim sudom nadje jos desetak pripadnika tzv.
Oslobodilacke vojske Kosova.
U intervju za danasnji "Korjere dela sera", Mini je najavio
mogucnost "nove liste" glavnog haskog tuzioca Karle del Ponte - na kojoj
bi
se moglo naci "jos desetak osoba" koje su bile "komandanti odredjenih
formacija odgovorni za svirepe zlocine". Mini je, osvrcuci se na ukupnu
situaciju u pokrajini, kazao da je atmosfera i dalje "veoma napeta", sa
"tipicnim nasiljem medju razlicitim etnickim grupama", a da Albanci i
dalje
sanjaju da budu "slobodni, bez Srba".
Po Minijevim recima, "kada se Albanci razbude - bice tesko".
Mini
je ukazao i da su, osim medjuetnickog nasilja, na delu i sukobi medju
Albancima, u kojima je u poslednjih nekoliko meseci stradalo 28 ljudi,
od
toga 20 pristalica aktuelnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove.
Privreda
je mrtva, 80 posto ljudi ne radi i to predstavlja idealnu situaciju za
kriminalne klanove - "koji mobilisu delinkvenciju", upozorio je Mini.
Komandant Kfora veruje da je uslov bolje buducnosti Kosova samo
"tolerancija medju razlicitim etnickim grupama" i napominje da "Albanci
to
znaju".
JAPANSKA VLADA POMAZE OBNOVU MULTIETNICKOG KOSOVA
BEOGRAD, 25. februara (Tanjug) - Ambasador Japana u Beogradu
Josiki (Yoshiki) Mine izjavio je danas Tanjugu da japanska vlada, posle
urgente pomoci Kosovu, u okviru koje je tokom 1999/2001. godine
izdvojila
170 miliona dolara, zapocinje nove projekte ciji je cilj podrska procesu
povratka raseljenih i obnavljanje multietnickih odnosa.
Prvi projekat u okviru te nove faze pomoci Kosovu jeste
popravka i
opremanje Osnovne skole "Branko Radicevic" u Obilicu, a drugi uredjenje
zivotne sredine u kome ce ucestvovat i srpska i albanska nacionalna
zajednica. U tu svrhu vlada Japana je izdvojila 127.371 evra, a oba
projekta realizovace japanska nevladina organizacija JARK (JARC). Radovi
pocinju ovog proleca.
"UNMIK i UNHCR pomogli su nam da se opredelimo za Obilic, a
Albanci i Srbi koji tamo zive su izrazili spremnost da se ukljuce u
realizaciju projekta uredjenja i ciscenja zivotne sredine, kako bi
pripremili grad za povratak Srba koji je u planu ove godine", rekao je
Tanjugu ambasador Mine povodom danasnjeg potpisivanja ugovora o donaciji
sa
regionalnim direktorom JARK-a Hirosi Macumotom.
Prema recima ambasadora Minea, japanska vlada zeli da pomogne
obnovi "prijateljstva dva naroda" na Kosovu, a u uredjenju okoline u
Obilicu pre svega ce ucestvovati srpska i albanska deca iz osnovnih
skola
"Branko Radicevic" i Pandeli Sotiri". "Ocekuje se da ce na jesen u
obnovljenu skolu 'Branko Radicevic' poci oko 1.000 djaka.Nasa je zelja
da
time pomognemo raseljenima da se vrate, a mladima da ostanu na Kosovu",
istakao je ambasador Mine. On je naglasio da su projekti za Obilic samo
"pocetni primer" i da u vladi Japana "postoji raspolozenje da se podrze
i
drugi projekti oporavka Kosova".
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
