Title: Message
 
 
http://www.politika.co.yu/2003/0303/indexdan.htm
 
naslovna.jpg
Ponedeljak,
3. mart 2003.
Broj 32085
VEK PRVI


VEK POSTOJANJA KOLA SRPSKIH SESTARA

Na putu velikih žena

Branislav Nušić bio je kum Udruženja čije su članice bile i Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, kraljica Marija

Kada je nekom lični kum bio niko drugi do Branislav Nušić, najveći srpski komediograf, a dotična "persona" doživi stotu, razloga za ponos je sasvim dovoljno. Kolo srpskih sestara, jedna od prvih domaćih ženskih organizacija, ove godine proslavlja vek postojanja. Osnovana je davne 1903. godine na Veliku gospojinu, u Beogradu, kao žensko dobrotvorno, patriotsko, kulturno-prosvetno društvo. Uz prekide u radu, iz "objektivnih" razloga - u vreme Drugog svetskog rata i u socijalističkoj državi, motivi za diku dobrovoljne, građanske, humane organizacije leže, još više, u delima koja su ostala iza aktivistkinja - velikih žena, članica Kola.

- Ideja za osnivanje potekla je od Nadežde Petrović, slikarke, i Delfe Ivanić, nastavnice iz Skoplja. To je bilo doba ugušenog ustanka protiv Turaka, u Makedoniji i južnoj Srbiji. Vreme bede, nesreće, siročadi - započinje priču današnja predsednica Kola dr Ljiljana Milojević-Šulović. - Ime je dao i prvi statut napisao Nušić, a za prvu predsednicu izabrana je Savka Subotić, supruga dr Jovana Subotića. Cilj kola je bio da se "pomažu ljudi u nevolji, bez obzira na pleme i veru" - dodaje gospođa Milojević-Šulović.

Silom prilika - bolničarke

Najraznovrsnije dobrotvorne akcije (od pravljenja kolača za siročad, dobrotvornih priredbi), ali i organizovanje kursa za bolničarke 1906. godine koji su prošle sve sestre Kola, bile su početni zadaci. Istovremeno bile su angažovane na opismenjavanju, poboljšavanju položaja "ženske čeljadi".

- Članice su uglavnom bile gospođe i gospođice uglednih porodica, intelektualaca, zanatlija. Školovane u inostranstvu, naprednih pogleda. Moto je bio i feministička ideja, ali ne u onom ekstremnom smislu. Već samo iz želje da se naše žene opismene, dostignu viši nivo kako bi i sama porodica, te time i država, društvo, napredovali, dodaje ona.

Na nesreću, ratovi - dva balkanska i Prvi svetski diktirali su rad. Sama Nadežda Petrović, prvi sekretar Kola 1915. godine umire od pegavog tifusa u Valjevskoj bolnici. Do poslednjih trenutaka kao profesionalna bolničarka i aktivistkinja Kola, pomagala je ranjenicima i obolelim.

U teškim godinama članice su same organizovale i održavale Četvrtu rezervnu bolnicu u Beogradu, tokom 1912. i 1913. godine. Prešle su Albaniju u Prvom svetskom ratu. Govorile su "Tu smo da pomognemo braći". Neke su i život izgubile poput Ljubice Luković, predsednice Mesnog odbora Niša koju su ubili neprijateljski vojnici.

Jaka patriotska osećanja, međutim, nisu sprečavala da u Kolu aktivno rade žene drugih nacionalnosti - katolkinje, muslimanke, strankinje udate za ugledne Srbe. Po inerciji, naime, mesni odbori Kola srpskih sestara osnivali su se u gradovima tada drugih država - Bosni i Hercegovini, Sloveniji, u Slavoniji. Sve su negovale osećanje jugoslovenstva.

Napredne peticije

Ipak, najvidljiviji tragovi delovanja ostali su u Beogradu. Godine 1919. osnovale su Dom invalida gde su za tri godine zbrinule oko 4.000 invalida. Skupljale su novac da ratnici bez nogu, ruku izuče zanate, nabave im alata i pomognu da sami kasnije zarađuju za život. Dobrovoljnim prilozima sazidan je Dom Kola, u današnjoj Resavskoj ulici. Radio je internat za pitomice ove ženske družine. U tiražu od čak 20.000 primeraka sve do 1941. godine izlazio je godišnjak "Vardar". Poluknjiževni, poluzvanični bilten organizacije. "Iz tadašnjeg vremena nema značajnijeg književnika, umetnika koji nije nešto objavio u ’Vardaru’", napominje Ljiljana Milojević-Šulović.

- U periodu između dva rata delovalo je oko 40 ženskih društava, nastavljajući tradiciju onog prvog, Beogradskog, osnovanog još 1875. godine. Ipak, biti članica Kola, značilo je nešto više. U mnogim aktivnostima tadašnjih zvaničnih službi, ministarstava uključivane su naše volonterke. A koliko su negovale napredne ideje govore sledeći primeri. Tih tridesetih prošlog veka, kada žene još nisu imale pravo glasa odbor iz Gnjilana pisao je peticiju da se omogući ovo političko i građansko pravo. Iz Bosanske Dubice, kako je vladala recesija, tražile su da prilikom otpuštanja važi ravnopravnost. Ne da na udaru budu prvo žene, sa ponosom podseća na dela prethodnica Mila Viktorović, član Glavnog odbora Kola.

Kroz 146 mesnih odbora, do Drugog svetskog rata, kada su nemačke okupacione vlasti zabranile rad, procene su da je bilo oko 12.000 žena u Kolu. Među njima bile su Isidora Sekulić (malo je poznat podatak da je njena želja bila da Kolo bude izvršilac njene poslednje odluke, kaže Mila Viktorović). Jelena Lozinić, kćerka Sime Lozinića, predsednika Srpske kraljevske akademije nauka, Desanka Maksimović je objavljivala u "Vardaru". Istaknuta je bila i Persida Prodanović, žena Jaše Prodanovića. "Visoka zaštitnica" bila je kraljica Marija, a dragovoljno su radile i supruge stranih diplomata, novinara...

Do potpunog zamiranja dolazi 1946. godine kada su socijalističke vlasti, iz ideoloških razloga, proglasile društvo retrogradnim i buržoaskim. Naslednice uglednih žena, ali i druge humane žene, 1990. godine obnavljaju Kolo. Trenutna mreža broji 22 odbora, a da se jubilej ne bi obeležio samo svečarski, već su spremile pomoć jednoj beogradskoj bolnici.

- Zahvaljujući dobrotvorima obezbedile smo nove hirurške instrumente za ORL kliniku KBC "Zvezdara" u vrednosti 13.000 dolara. U narednom periodu poklon ćemo i predati. Za oktobar planiramo Akademiju, a već je u toku akcija u 22 osnovne škole u kojima sedmaci pišu sastav na temu "Snaga dobrote". Najbolji učesnici konkursa biće nam dragi trodnevni gosti, dodaju naše sagovornice. Ovih dana, povodom sto godina od osnivanja, ali i kao redovna aktivnost, njih i koleginice očekuje druženje sa decom iz doma "Drinka Pavlović". Biće sa ljubavlju pripremljenih kolača, a i drugih poklona.

Andrijana Cvetićanin

Back

Одговори путем е-поште