B I L T E N V E S T I
4 . MART 2003.
SCG SKUPSTINA
ODRZANA Prva sednica novog parlamenta, sutra o zakonima
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Skupstina Srbije i Crne Gore
odrzala je prvu sednicu, cime je pocelo konstituisanje organa nove
drzavne
zajednice.
Novi parlament zajednice cini 126 poslanika 91 je delegirala
Srbija, a 35 poslanika Crna Gora.
Skupstina je danas za svog predsednika izabrala jednog od
lidera
DOS Dragoljuba Micunovica, koji je u sazivu dosadasnjeg saveznog
parlamenta
bio predsednik Veca gradjana.
Ujedno, parlament je danas za potpredsednika izabrao Milorada
Drljevica, funkcionera Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS).
Prvi dan novog parlamenta pokazao je i da ce na saveznom nivou
funkcionisati nova koalicija DOSa iz Srbije i DPSa i Socijaldemokratske
partije iz Crne Gore.
Posle izbora predsednika i potpredsednika, parlament je
prekinuo
sednicu, koju ce nastaviti sutra u 15 casova raspravom o predlozima
zakona
o izboru predsednika Srbije i Crne Gore i o izboru i prestanku mandata
Saveta ministara.
Skupstina ce sutra raspravljati o predlozima tih zakona koji
ce,
ako budu usvojeni, morati da budu objavljeni u Sluzbenom listu kako bi
stupili na snagu.
To znaci da je izbor predsednika drzavne zajednice moguc tek na
sednici u sredu, a ne u utorak, kako je ranije bilo najavljeno.
U novom parlamentu drzavne zajednice DOS je zastupljen sa 37
poslanika, Demokratska stranka Srbije ima 17, Socijalisticka partija
Srbije
12, Srpske radikalne stranke osam, Socijaldemokratska partija i SSJ po
pet,
Demohriscanska stranka Srbije i Demokratska alternativa po dva, a Nova
Srbija, Socijalisticka narodna partija i stranka Srbija po jednog.
U crnogorskom delu parlamenta 15 poslanika je iz Demokratske
partije socijalista, devet iz Socijalisticje narodne partije, ccetiri su
iz
Socijaldemokratske partije, tri iz Srpske narodne stranke, a po dva iz
Narodne stranke i Liberalnog saveza.
Skupstina Srbije i Crne Gore usvojila je danas privremeni
Poslovnik koji regulise njen rad. Privremeni poslovnik bice na snazi do
donosenja novog, koji bi trebalo da bude usvojen za 60 dana.
Kostunica uveren u opstanak zajednice Srbije i Crne Gore
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Odlazeci savezni predsednik
Vojislav Kostunica izrazio je danas nadu da ce nova drzavna zajednica
Srbije i Crne Gore opstati i posle roka od tri godine, kao i da ce
pokazati
svoju celishodnost.
"Ma koliko da ima ociglednih nedostataka u novom drzavnom
ustrojstvu, ma koliko da sam ja licno zeleo da ona bude cvrsca i
funkcionalnija, siguran sam da su poboljsanja moguca i da ce ih samo
vreme
i politicka trezvenost doneti, pre svega u pratecim propisima za
sprovodjenje Ustavne povelje", rekao je Kostunica u govoru pred
poslanicima
novoformirane Skupstine Srbije i Crne Gore.
Kostunica je apelovao na poslanike da prevazidju "sopstvene
sebicne i uske interese" i da ucine da drzavna zajednica bude od koristi
pre svega njenim gradjanima.
"Od uspeha drzavnog projekta Srbije i Crne Gore zavisi... da li
cemo imati snage i mudrosti da se sadasnje granice ne promene i da
nijedan
deo teritorije ne bude izgubljen. Razume se da mislim pre svega na
Kosovo i
Metohiju, ali to nije jedino podrucje gde su na delu centrifugalne sile.
Od
uspeha drzavnog projekta Srbije i Crne Gore zavisice i brzina i
jednostavnost stvarnog ukljucivanja u evropske procese", rekao je
Kostunica.
On je rekao da je drzavni i nacionalni interes ulazak u
Evropsku
uniju.
"Ako nismo kadri za zivot u ovoj nasoj uzoj i nevelikoj
zajednici,
kako cemo moci da zivimo u toj siroj zajednici", rekao je Kostunica i
izrazio nadu da ce opstanak Srbije i Crne Gore biti izraz narodne volje,
a
ne nagodba politickih elita.
Kostunica je rekao da je jasna i jedinstvena drzavna strategija
najbolji i jedini moguci odgovor na pritiske i uslovljavanja spolja.
Kao razlog za obracanje poslanicima novoformiranog parlamenta,
Kostunica je rekao da je drustvu i drzavi konacno neophodan demokratski
i
dostojanstven prenos vlasti.
"Ne bi bilo dobro niti bi slutilo na dobar pocetak nove drzavne
zajednice ako bi smena vlasti bila ruzna i nedostojanstvena. Ne samo
zato
sto je svaka vlast za vremena, nego i pre svega zato sto narodno
stpljenje
nije beskrajno", rekao je Kostunica.
Kostunica je pozeleo poslanicima da rade na dobrobit svih
gradjana, a onima koji i dalje ne veruju u celishodnost nove drzavne
zajednice, pozeleo je da ih vreme razuveri.
Vujanovic: DPS i DOS imaju interes u novoj zajednici
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Predsednik Skupstine Crne Gore
i
vrsilac duznosti crnogorskog predsednika Filip Vujanovic izjavio je
veceras
u Beogradu da Demokratska partija socijalista Crne Gore (DPS) i DOS
imaju
zajednicki interes u drzavnoj zajednici i da ce institucije zajednice
biti
"dobar servis" tog interesa.
U izjavi novinarima u novoformiranom parlamentu Srbije i Crne
Gore, on je ocenio da je vreme od tri godine, na koliko je "orocena"
nova
drzavna zajednica, dovoljno da se proveri koliko ona ima smisla.
Posle tri godine, gradjani Crne Gore ce na referendumu oceniti
da
li ce zajednica opstati ili ce nestati pretvaranjem Srbije i Crne Gore u
dve samostalne i nezavisne drzave, istakao je Vujanovic.
On je naglasio da ce nova drzavna zajednica imati smisla ako
bude
od koristi i Srbiji i Crnoj Gori.
Galjak: vjencanje je obavljeno, o razvodu ne treba razmisljati
PODGORICA,4.marta (Tanjug) - Portparol visokog predstavnika
Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbjednost Havijera Solane
Kristina Galjak, ocijenila je danas jucerasnje konstituisanje Skupstine
u
Beogradu kao veoma vazan dogadjaj za novu drzavnu zajednicu Srbija i
Crna
Gora i EU.
U izjavi podgorickom "Danu", Galjak izrazila zadovoljstvo "sto
se
jedan dugi proces privodi kraju". "Mi smo, naravno, svjesni da postoji
jos
mnogo stvari koje treba uskladiti, a dogovoreno realizovati.
Posebno je interensantan izbor kljucnih ljudi nove zajednice.
Pratimo dalji razvoj dogadjaja i, shodno tome, radicemo na sto brzem
zblizavanju Srbije i Crne Gore EU", kazala je Galjak.
Ona smatra da sada nije vrijeme da se raspravlja o prognozama
da
li ce nova zajednica potrajati i poslije roka od tri godine. "Ne mozete
na
vjencanju prognozirati razvod. Jucerasnji dan je bio veoma pozitivan i
optimisticki, a mnoge vazne odluke su usvojene u parlamentu nove
zajednice.
Prema nasim saznanjima, obje strane rade na tome da zajednica
Srbije i Crne Gore sto bolje zazivi", izjavila je Galjak, dodajuci da,
za
sada, ne postoji potreba da Solana posjeti nasu zemlju.
"Solana ima veoma bliske odnose i saradnju s kljucnim ljudima
obje
drzave clanice, tako da je upucen u desavanja u zemlji. Osim toga, on je
pozvao ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovica na radni dorucak u
srijedu, gdje ce biti razmotrena vazna pitanja za funkcionisanje nove
drzave, odnosi s EU i saradnja s Haskim tribunalom", zakljucila je
Galjak.
SRBIJA I CRNA GORA
svilanovic otvorio sastanak ministara policije Balkana
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Sef savezne diplomatije Goran
Svilanovic izjavio je danas da je liberalizacija viznog rezima neophodna
za
podsticanje integracionih procesa u regionu, ali i za razvoj privredne
saradnje i uskladjivanje sa Evropskom unijom.
Svilanovic je danas u centru "Sava" otvorio dvodnevnu
konferenciju
"Liberalizacija viznog rezima i trgovina ljudima" na kojoj su se okupili
ministri unutrasnjih poslova ili zamenici ministara osam balkanskih
zemalja, clanica Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi.
Na skupu u Beogradu ucestvuju predstavnici Srbije i Crne Gore,
Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Turske i
Grcke, kao i Hrvatske, koja ucestvuje kao posmatrac.
Svilanovic je, otvarajuci skup, ocenio da terorizam i
organizovani
kriminal predstavljaju pretnju samim temeljima drustava u zemljama
regiona,
kao i reformama koje su u njima zapocete. Borba protiv terorizma i
organizovanog kriminala, zato, predstavlja najvisi prioritet.
Zemlje regiona na razlicitim su nivoima razvoja, razlicitih
kapaciteta i zakonodavstava, ali organizovani kriminal predstavlja
jednaku
pretnju za sve, naglasio je sef savezne diplomatije.
Prema njegovim recima, regionalne inicijative kao sto su Proces
saradnje i Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope imaju jako vaznu ulogu
u
suzbijanju organizovanog kriminala, zbog cega je neophodno da njihov rad
bude koordiniran.
Svilanovic je izrazio uverenje da ce potpisivanje sporazuma o
asocijaciji i prikljucivanju sa EU doprineti inicijativama koje
preduzimaju
Srbija i Crna Gora u borbi protiv organizovanog kriminala.
Koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek izjavio je da
Proces
saradnje mora da odigra vaznu ulogu "konsoldivanju politicke podrske za
liberalizaciju viznih rezima", sto je od vaznosti za stvaranje povoljne
klime za privlacenje poslovnih krugova i za proces prikljucivanja
zemalja
regiona u evropske integracije.
Busek je rekao da je resavanje viznog rezima preduslov za
stvaranje funkcionalne zone slobodne trgovine i naglasio da bi region
trebalo da ima jedinstvene propise, "buduci da poslovna zajednica na
njega
gleda kao na jednu celinu".
"Usaglasavanje viznog rezima pomoci ce da se ojaca poverenje u
region, jer sada imamo razlicite vizne rezime medju zemljama regiona i
zemalja pojedinacno sa Evropskom unijom", kazao je Buzek.
Sef misije OEBSa u Beogradu Mauricio Masari posebno se osvrnuo
na
problem trgovine ljudima, za kojij e rekao da predstavlja jedan od
najopasnijih oblika organizovanog kriminala.
On je istakao da je jedini nacin za efikasno suprotstavljanje
udruzivanje napora na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou i naveo
da
misija OEBSa priprema okvirni akcioni plan za borbu protiv trgovine
ljudima, u kojem je posebna paznja posvecena zastiti zrtava.
Ministri ili predstavnici ministarstva unutrasnjih poslova
zemalja
Procesa saradnje takodje su ukazali da je liberalizacija rezima viza
neohodna zbog jacanja poverenja medju zemljama regiona, ali i zbog
poboljsanja privredne saradnje.
Uz konstatciju da ce granice regiona postati i granice Evropske
unije, ucesnici su naveli da je potrebno pojacati kontrolu prelaska
granica, pospesiti saradnju policija i pravosudnih organa i uvesti vecu
koordinaciju u naporima za suzbijanje prekogranickog kriminala.
Sastanak ministara unutrasnjih poslova clanica Procesa saradnje
u
jugoistocnoj Evropi odrzava se u sklopu priprema za samit tih zemalja,
koji
ce se odrzati u Beogradu 9. aprila.
Na samitu ce predsedavanje tom regionalnom inicijativom od
Beograda preuzeti BiH.
Beret naglasio znacaj zajednickog rezima viza u regionu
BEOGRAD, 3, februara 2003. (Beta) - Sef kancelarije Evropske
komisije u Beogradu DZefri Beret (Goeffrey Barrett) naglasio je danas da
bi
bilo od "izuzetnog znacaja" da zemlje u regionu usvoje zajednicki rezim
viza, jer bi se time olaksala trgovina i protok ljudi, roba i usluga.
"Veoma vazno je za zemlje regiona, koje zele da se jednog dana
pridruze EU, da pocnu da rade na olaksavanju (smanjenju broja zahteva)
unutrasnjeg viznog rezima, kako bi ubuduce bili pripravni za zahteve
koje
donosi uskladjivanje sa Evropskom unijom", rekao je novinarima Beret.
Beret predvodi delegaciju Evropske komisije na dvodnevnoj
regionalnoj konferecniji "Liberalizacija viznog rezima i trgovina
ljudima",
koja je danas pocela u Beogradu.
U osvrtu na pitanje borbe protiv trgovine ljudima, zvanicnik
Evropske komisije je naveo da je ono povezano sa merama kontrole granica
i
da je uspesna borba moguca uz "dobru saradnju pravosudnih organa" zemlja
regiona.
Svilanovic sutra u Briselu
BRISEL, 4. marta (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Srbije
i
Crne Gore Goran Svilanovic sutra ce, drugi put za poslednjih nedelju
dana,
boraviti u Briselu, gde ga ocekuju susreti sa visokim predstavnikom
Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havierom Solanom i
evropskim komesarom za spoljnu politiku Krisom Patenom.
Kako se ocekuje, Svilanovic ce sa svojim sagovornicima
razmotriti
odnose Srbije i Crne Gore sa EU. Razgovarace se u tom kontekstu o
mogucnostima za zapocinjanje zvanicnih pregovora o Sporazumu o
stabilizaciji i pridruzivanju SCG sa EU, a veruje se da ce biti reci i o
situaciji na Kosovu, kao i o funkcionisanju tek uspostavljenje drzavne
zajednice.
Picula i Svilanovic u cetvrtak u Zagrebu
ZAGREB, 4. marta 2003.(Beta) - Hrvatski sef diplomatije Tonino
Picula razgovarace u cetvrtak sa ministrom spoljnih poslova Srbije i
Crne
Gore Goranom Svilanovicem, koji dolazi u radnu posetu Zagrebu u sklopu
obilaska zemalja jugoistocne Evrope.
Kako je saopsteno iz hrvatskog Ministarstva inostranih poslova,
Svilanovic dolazi u Zagreb pred konferenciju zemalja clanica Procesa
saradnje u jugoistocnoj Evropi, koja ce se odrzati u Beogradu u aprilu
ove
godine.
Radni sastanak dvojice ministara bice iskoriscen za pregled
stanja
bilateralnih odnosa i saradnje Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom.
Napredak koji je postignut krajem prosle godine, nakon
potpisivanja Protokola o Prevlaci i Ugovora o slobodnoj trgovini, dobar
je
temelj da se dovrsi postupak za sprovodjenje sporazuma o socijalnom
osiguranju, ali i da se nastave razgovori o pitanjima vezanim za
zatvorene
i nestale tokom rata u Hrvatskoj, zastiti manjina i pitanjima granice i
rezima njihovih prelazaka, dodaje se u saopstenju.
SRBIJA
Djindjic: federalizacija Srbije opasna po njeno jedinstvo
BEOGRAD, 3. marta (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
izjavio je danas da sve "ono sto lici na federalizaciju Srbije sadrzi u
sebi klicu opasne dezintagracije". "Stvoriti regione sa njihovim
organima -
parlamentima, vladama..., tamo gde oni nikada istorijski nisu postojali,
predstavlja poziv da se od toga stvore autonomne pokrajine, a od njih
republike", istakao je Djindjic, odgovarajuci na pitanja novinara u
Skupstini Srbije.
Djindjic je rekao da "mi znamo kako na Balkanu taj proces ide"
i
da "treba naci model decentralizacije i regionalizacije koji u sebi nece
sadrzati opasnost od dezintegracije".
"Mislim da niko nece imati strpljenja da se bavi nama ako sutra
treba da dobijemo zahtev da harmonizujemo svoje trziste unutar Srbije,
jer
imamo pet zakonodavnih centara koji donose razlicite propise. Znaci,
radi
se o vrlo ozbiljnom pitanju koje ne treba demagoski koristiti", istakao
je
Djindjic.
On je dodao da treba da budemo svesni da moderna drzava
podrazumeva citav niz centralnih funkcija. "Bilo ko da bude u vladi, a
sigurno je da mi necemo da budemo za pet-sest ili sedam godina, taj
treba
da ima instrumente za vodjenje moderne politike u Srbiji, a nasa duznost
je
da to obezbedimo", naglasio je Djindjic.
On je ocenio da Srbija ima snage da opstane kao jedinstvena,
moderna evropska drzava, jer vecina ljudi u njoj to zeli.
Tri ministarstva izvestila Odbor za pravosudje o svom radu
BEOGRAD, 4. marta 2003. (Beta) - Ministar pravde Srbije Vladan
Batic rekao je danas da ce specijalni tuzilac, koji ce biti izabran
izmedju
nekoliko kandidata, uskoro poceti da radi.
Batic je, prilikom predstavljanja rada ministarstva za proslu
godinu Odboru za pravosudje i upravu Skupstine Srbije, istakao da je sve
spremno za rad specijalnog tuzioca.
Govoreci o aktivnostima ministarstva u 2002. godini, Batic je
kazao da je pripremljeno nekoliko zakona koji cekaju na raspravu u
Skupstini Srbije, izvrsene su kadrovske promene, pokrenuta edukacija za
upoznavanje zaposlenih sa evropskim standardima i druge aktivnosti.
Ministarstvo je, izmedju ostalog, uspelo da do kraja prosle
godine
vrati skoro sav zateceni dug od 10 miliona nemackih maraka, kazao je
Batic
i dodao da su i plate zaposlenih u pravosudju znatno povecane sto
smanjuje
podloznost korupciji.
Zarada sudije u opstinskom sudu, na primer, je nesto visa od
28.000 dinara, naveo je Batic.
Prema njegovim recima, reforme u pravosudju su tek pocele, a
ulaganja ce biti potrebna narocito za obnavljanje zatvora i edukaciju
zaposlenih.
Republicki ministar drzavne uprave i lokalne samouprave
Rodoljub
Sabic kazao je agenciji Beta da to ministarstvo priprema zakone o
ministarstvima, drzavnoj upravi, javnim sluzbenicima i politickim
strankama.
Ti zakoni bi "u dogledno vreme" trebalo da se nadju pred Vladom
Srbije, a zatim i u Skupstini Srbije, kazao je Sabic, koji bi, takodje,
trebalo da predstavi izvestaj o radu svog ministarstva Odboru za
pravosudje
i upravu u Skupstini Srbije.
Sabic je rekao da ce nadleznim organima ukazati na opasnost da
interesi stranaka mogu da ugroze funkcionisanje lokalne samouprave, cime
bi
se, prema njegovoj oceni, trebalo ozbiljnije pozabaviti.
Ministar vera Srbije Vojislav Milovanovic rekao je novinarima,
uoci predstavljanja izvestaja o radu svog ministarstva Odboru, da je
prosle
godine ostvaren cilj saradnja drzave i verskih zajednica.
Odbor za pravosudje i upravu Skupstine Srbije izabrao je na
danasnjoj sednici i svog predstavnika u Komisiji za pripremu zakona o
nacinu i postupku promene Ustava Srbije.
Odbor ce predstavljati Bosko Ristic, inace funkcioner
Demokratske
stranke.
Karamarkovic: Stvorene nepotrebne tenzije dve vlasti
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Predsednica Vrhovnog suda
Srbije
Leposava Karamarkovic izjavila je danas da je u javnosti stvorena
nepotrebna tenzija izmedju izvrsne vlasti i predstavnika pravosudja,
dodavsi da bi umesto toga, glavni cilj trebalo da bude sredjivanje
stanja u
srpskom pravosudju.
Na konferenciji za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati
rada Vrhovnog suda u prosloj godini, Karamarkoviceva je istakla da je
taj
sud uspesno resio dve trecine predmeta u tom periodu, sto je za tri
odsto
bolje nego u 2001. godini.
Od tri odeljenja Vrhovnog suda najuspesnije je bilo krivicno
odeljenje koje je resilo cak 72 odsto predmeta, dok za njim malo
zaostaju
gradjansko i upravno odeljenje.
Karamarkovic je istakla da veliki problem predstavljaju
predmeti
stari i po nekoliko godina koji su u sudu ostali jos iz vremena vlasti
bivseg rezima.
Predsednica Vrhovnog suda je prihvatila kritike da je kaznena
politika u proteklom periodu bila blaga, dodavsi da sada postoji trend
poostravanja kazni za dela koja su ocenjena kao drustveno opasna.
Zamenik predsednika krivicnog odelenja Vrhovnog suda Janko
Lazarevic potvrdio je tu ocenu podacima da je u prosloj godini kod
krivicnih dela vezanih za drogu, oruzje i razbojnistva cak 52 odsto
osudjenih kaznjeno uslovnom kaznom, a da je od 370 ukupno osudjenih samo
osam lica dobilo zatvorsku kaznu od 3 do pet godina.
Povodom pitanja lustracije, Karamarkovic je rekla da "treba
procistiti sve javne sluzbe, a ne samo pravosudje".
"Ali tu mora da postoji individualna odgovornost kod
razresenja,
jer mi nemamo neki rezervoar sa sudijama koje samo cekaju da uskoce na
mesta sadasnjih sudija", ocenila je ona.
Predsednica Vrhovnog suda je dodala da je vec podnet zahtev za
razresenje 50 sudija zbog nezakonitog i nesavesnog rada, ali da Veliko
personalno vece koje bi o tome trebalo da odlucuje ne moze to da ucini,
jer
je njegov rad blokiran odlukom Ustavnog suda, posle izmene zakona o
sudijama koje je iniciralo ministarstvo pravde.
Tim povodom, ona je podsetila da je posle demokratskih promena
smenjeno svih 30 predsednika okruznih sudova i 115 od 138 predsednika
opstinskih sudova.
Kao vaznu novinu u radu pravosudja, ona je predstavila projekat
medijacije, koji se vec koristi u zemljama Evropske unije, u kome bi
pokusali da se rese nagomilani nasledjeni predmeti dogovorom i
medijacijom
izmedju sukobljenih strana.
Karamarkovic je naglasila da Vrhovni sud pored sudskih
aktivnosti,
ima i vansudske aktivnosti, kao sto je usvajanje nacelnih pravnih
stavova
kojim se ujednacava sudska praksa nizih sudova.
Predsednica Vrhovnog suda je u predstavljanju aktivnosti tog
suda,
pomenula i osnivanje Centra za edukaciju, gde se obucavaju mlade sudije.
Ona je dodala da javnost do sada nije dovoljno obavestavana o
radu
tog suda, najavivsi cesce konferencije za novinare.
Razmena informacija vazna u borbi protiv kriminala
BEOGRAD, 4. marta (Tanjug) - Pravovremena razmena informacija
od
izuzetnog je znacaja u borbi protiv medjunarodnog terorizma i
organizovanog
kriminala, zajednicki su danas ocenili potpredsednik srpske vlade i
ministar unutrasnjih poslova Republike Srbije Dusan Mihajlovic i
ministar
javnog reda Republike Albanije Ljuan Rama.
Kako je saopsteno iz kabineta srspkog ministra, Mihajlovic i
Rama
su razgovarali o stanju bezbednosti u dvema drzavama i u regionu, kao i
o
mogucnostima intenziviranja saradnje Ministarstva unutrasnjih poslova
Srbije sa Ministarstvom javnog reda Republike Albanije.
Strane investicije rastu, ali su i dalje male
BEOGRAD, 4. marta (Tanjug) - Generalni sekretar Saveta stranih
investitora (Foreign Investors Council) Kristof Grajsing (Cristoph
Greusing) ocenio je danas da nivo direktnih investicija u Srbiju i Crnu
Goru raste, ali da je to malo u poredjenju sa drugim zemljama u
tranziciji.
Grajsing je na predstavljanju prve edicije "Bele knjige",
odnosno
spiska zelja i sugestija nasoj vladi za dalje poboljsanje investicione
klime u zemlji, naglasio da taj dokument ukazuje na glavne prepreke za
sira
ulaganja u Srbiju i Crnu Goru.
Uz to, daje i konkretne reformske predloge za prevazilazenje
uocenih nepravilnosti i ogranicenja, poziva na dijalog i spregu izmedju
stranih investitora i zvanicnika vlade, naveo je on dodajuci da knjiga
takodje treba da ojaca i podrzi proces nadgledanja strukturnih reformi u
okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.
Grajsing je, uz puno pohvala za do sada uocene reforme u Srbiji
i
Crnoj Gori, posebno istakao bankarski sektor rekavsi da "tako hrabre
poteze
u tom sektoru nije ucinila ni jedna drzava u tranziciji". Kao dokaz
uskladjenosti i istomisljenistva sa clanicama Saveta na promociji je
govorio i specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope
Erhard Busek.
On je rekao da nema alternative slobodnoj trgovini u regionu i
pozvao predstavnike vlada da ucine konkretnije poteze u obezbedjenju
uslova
i otklone postojece barijere, jer je to, kako je rekao, "u interesu
ljudi i
naroda ovog regiona".
"Medjunarodna zajednica ovaj region posmatra kao jedinstvenu
celinu i ukoliko to ne bude tako nemamo nikakvih sansi u globalnoj
utakmici", rekao je Busek. On je za proslogodisnji rast investicija u
nasu
zemlju rekao da ohrabruje. Pozdravio je procese reformi u Srbiji i Crnoj
Gori, ali i primetio da one nisu podjednako zazivele u svim privrednim
oblastima.
Prema Busekovoj oceni, "glas privatnog sektora" je od izuzetnog
znacaja za dalje sirenje partnerskih odnosa u sferi investiranja zbog
cega
je od privatnih preduzetnika zatrazio da "izvrse pritisak na vlade" da
ambicioznije pridju stvaranju povoljne klime za investicije i obezbede
uslove za slobodnu trgovinu. Direktor Investment kompakta za
jugoistocnu
Evropu pri OECD-u Diklin Marfi (Declan Murphy) bio je veoma izdasan u
pohvalama reformi u Srbiji rekavsi da "napredak prevazilazi one u drugim
zemljama regiona", dok je privatni sektor "napravio ogroman korak". On
je
naglasio znacaj daljeg sirenja i brzeg ulaska investicija u nasu zemlju
podsetivsi da su se sve zemlje OECD-a, osim Japana i Koreje, znacajno
oslanjale na inostrana ulaganja.
"Srbija i Crna Gora ove godine planiraju dve milijarde dolara
ulaganja sto je veoma ambiciozno", rekao je Marfi ocenivsi da je to
"ipak
malo u odnosu na ono sto je potrebno" u ostvarivanju daljeg rasta bruto
nacionalnog dohotka.
Prema njegovoj oceni, veoma je vazno da vlade Srbije i Crne
Gore
postojece veze sa najrazvijenijim zemljama "razviju u partnerstvo". Zato
se
sugestije iz "bele knjige" moraju samoinicijativno unapredjivati jer
"ima
mnogo izazova koji moraju biti zavrseni pre isteka ove godine", rekao je
Marfi.
Na skupu, osim ministra za saobracaj i telekomunikacije Marije
Rasete-Vukosavljevic i guvernera Narodne banke Srbije Mladjana Dinkica,
nije bilo drugih predstavnika vlade Srbije. Umesto toga, na skupu je
procitano pozdravno pismo ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom
Gorana Pitica.
Baret: Predlog zakona o telekomunikacijama usaglasen sa EU
BEOGRAD, 4. marta 2003. (Beta) - Sef delegacije Komisije
Evropske
unije u Srbiji i Crnoj Gori ocenio je da predlog srpskog zakona o
telekomunikacijama usaglasen sa zakonodavstvom EU, saopstilo je danas
Ministarstvo saobracaja i telekomunikacija Srbije.
U saopstenju se navodi da se u pismu, koje je Dzefri Baret 27.
februara uputio ministarki Mariji RasetiVukosavljevic, istice da taj
zakon
predstavlja prvo priblizavanje zakonodavstvu EU.
"Ohrabreni smo usvojenom politikom koja podrzava konkurenciju.
Novi zakon o telekomunikacijama predstavlja prvo priblizavanje
zakonodavstvu EU, koje je primereno telekomunikacionom trzistu u Srbiji
danas", navodi se u Baretovom pismu.
Nije ugrozen izvoz secera na trziste EU
NOVI SAD, 4. marta 2003. (Beta) - Ministar poljoprivrede Srbije
Dragan Veselinov izjavio je da se secer iz Srbije i dalje moze nesmetano
izvoziti u zemlje Evropske unije (EU).
Veselinov je u izjavi za danasnji "Dnevnik" demantovao
spekulacije
da je Evropska komisija donela odluku o zabrani uvoza secera iz Srbije.
"Dokument takve vrste Vladi Srbije nije dostavljen", kazao je
ministar poljoprivrede i ocenio da takve vesti sire "neki domaci krugovi
koji pokusavaju da povrate izgubljene pozicije na trzistu, kao i neke
politicke partije koje gube tlo pod nogama".
Rekao je da je rec "zlonamernim i tendencioznim" informacijama
koje mogu naneti veliku stetu domacoj industriji secera, posto mogu da
posluze kao "izgovor i dokaz raznim lobijima u Evropi da zaista otezaju
ili
potpuno zabrane uvoz secera iz Srbije u EU".
"U nasoj zemlji sada rade secerane koje su vlasnistvo kompanija
iz
EU i ne vidimo zasto bi Evropljani sami sebe ogranicavali", kazao je
Veselinov.
Izrazio je uverenje da ce EU "odrzati obecanje", odnosno da ce
Srbija imati pravo da neograniceno izvozi secer na trziste EU do 2005.
godine, i to bez carina.
Veselinov je ocenio da je izvoz secera na trziste EU "unosan
posao" posto domaci izvoznici na taj nacin postizu cenu od 38 do 40
dinara
za kilogram, dok je fabricka cena secera za domace trziste 32 dinara.
Predstavljen projekat za srednjorocni plan razvoja VOJVODINE
NOVI SAD, 3. marta 2003. (Beta) - Projekat srednjorocnog plana
razvoja Vojvodine, koji bi trebalo da utvrdi osnovne smernice razvoja
pokrajine u narednih sest godina, predstavljen je danas u Novom Sadu.
Potpredsednik pokrajinskog Izvrsnog veca Istvan Pastor rekao je
da
je projekat u skladu sa slicnim planovima strateskog razvoja regiona u
zemljama Evropske unije, kao i da bi trebalo da bude zavrsen do juna ove
godine.
Prema njegovim recima, Plan srednjorocnog ekonomskog razvoja
Vojvodine trebalo bi da bude temeljni strateski dokument koji ce
omoguciti
da Vojvodina i njene institucije utvrde strategiju reformi i ubrzanja
razvoja.
On je rekao i da bi u Vojvodini trebalo osnovati Agenciju za
stratesko planiranje koja bi sa domacim i stranim strucnjacima ubuduce
radila analize i bavila se strateskim planiranjem.
Pored predstavnika pokrajinske vlade, u izradi Srednjorocnog
plana
razvoja Vojvodine ucestvuju i predstavnici nemacke drzavne agencije za
tehnicku pomoc GTZ i strucnjaci Novosadskog univerziteta.
Projekti pomoci jugu Srbije vredni sest miliona dolara
BUJANOVAC, 4. marta (Tanjug) - Na podrucju Pcinjskog i
Jablanickog
okruga u toku su dva velika projekta, ukupne vrednosti sest miliona
dolara,
radi ekonomskog oporavka, pre svega, opstina Presevo, Bujanovac i
Medvedja.
Za realizaciju ta dva projekta - programa brzog uposljavanja i
programa oporavka i razvoja opstina na jugu Srbije - zaduzen je razvojni
program UN. Kroz program brzog uposljavanja, za koji je Evropska
agencija
za rekonstrukciju obezbedila cetiri miliona evra, do sada je medju
lokalnim
stanovnistvom privremeno zaposleno 6.000 ljudi.
Kako je Tanjugu potvrdio Redzep Memeti iz Ministarstva
nacionalnih
i etnickih zajednica, na poslovima popravljanja putne mreze, ciscenja
korita reka, uspostavljanja vodovodne mreze, elektricne mreze, uredjenja
sportskih terena i decjih igralista angazovano je lokalno stanovnistvo.
"Za najednostavniji fizicki rad mesecna plata je 10.000 dinara,
sto je izuzetno vazno za domacinstva na ovom podrucju, s obzirom na
ogromnu
nezaposlenost", istakao je Memeti. Svi poslovi koji se poveravaju
proizvodjacima obavezno prolaze tendersku proceduru, a predstavnici
opstina
su aktivno ukljuceni u proces donosenja odluka.
Drugi projekat vezan za oporavak i razvoj opstina na jugu
Srbije,
vredan dva miliona evra, finansiraju Svetska banka, svedska Agencija za
internacionalni razvoj i vlade Holandije i Luksemburga. Od ovog meseca
tom
klubu donatora prikljucili su se i Norvezani, donacijom od 560.000
dolara.
Jedna od najvaznijih komponenti projekta je poboljsanje
kvaliteta
pruzanja usluga u opstinskim sluzbama. U tom cilju, razvojni program UN
je
organizovao niz seminara za opstinske sluzbenike, na kojima uce engleski
jezik, obucavaju se za rad na racunarima ili u strucnim oblastima, kao
sto
je urbanisticko planiranje.
U 13 opstina Pcinjskog i Jablanickog okruga, u toku je i
tromesecna obuka za 3.000 biznismena u Vranju, Bujanovcu, Lebanu i
Leskovcu. Ekonomski oporavak, razvoj gradjanskog drustva i podrska
medijima
su, takodje, obuhvaceni programom oporavka i razvoja opstina na jugu
Srbije.
Prvi broj dodatka "Novina vranjskih" - "Most" na engleskom,
srpskom i albanskom jeziku od ovog meseca stampace se jednom mesecno.
Beogradsko dramsko pozoriste opet u Zagrebu
ZAGREB, 4. marta (Tanjug) - Nakon visegodisnje pauze,
Beogradsko
dramsko pozoriste predstavilo se sinoc Zagrepcanima predstavom "Gorke
suze
Petre fon Kant" u reziji Stevana Bodroze.
Predstava je odrzana u Kulturnom centru Kaptol u sredistu
Zagreba,
bez prisustva eminentnih imena hrvatske kulturne javnosti, a kriticari
su
uglavnom hvalili trud glumacke ekipe na celu s Danicom Maksimovic.
Beogradske "Gorke suze" razlikuju se po koncepciji od predstave
radjene po istoj drami koju je Teatar ITD izveo u Beogradu i koja je
tamo
pokupila pozitivne kritike.
Reziser Bodroza izrazio je zadovoljstvo docekom i atmosferom
predstave, zahvaljujuci svojoj koleginici Dubravki Crnojevic-Caric koja
je
sa svojim pozoristem Talasa (Thalasa) organizovala odrzavanje ove
predstave
u Zagrebu.
Predstavljen CD o Gamzigradu
BEOGRAD 4. marta (Tanjug-Ekos) - Na svecanom skupu povodom
obelezavanja pola veka sistematskog istrazivanja Gamzigrada (Felix
Romuliana) predstavljen je CD o Gamzigradu.
Autori CD-a su Miloje Vasic, Srba Bukumirovic i dizajneri,
programeri i animatori "Multimedije". Gamzigrad, carski grad iz treceg i
cetvrtog veka, predstavljen je slikama, tekstom, animacijom i prigodnom
muzikom.
Prikazani su arhitektura, umetnost, zanatstvo i dogadjaji iz
tog
doba. CD ima vrlo dobru navigaciju sto omogucava brzo pretrazivanje,
preglednost i dostupnost sadrzaja.
Ova multimedijalna publikacija se moze pregledati na srpskom,
engleskom i nemackom jeziku. Izdavac je "Multimedija" iz Beograda
www.multimedia.co.yu
KOSOVO METOHIJA
Sef UNMIKa ponudio sastanak Djindjicu i Covicu
PRISTINA, 3. marta 2003. (Beta) - Sef UNMIK administracije na
Kosovu i Metohiji Mihael Stajner pozvao je danas premijera Srbije Zorana
Djindjica i sefa Koordinacionog tela Nebojsu Covica na razgovore u
Pristinu
oko, kako se navodi, "resavanja prakticnih pitanja od zajednickog
interesa".
Stajner je na konferenciji za novinare u Pristini, predstavio
pismo koje je upuceno vlastima u Beogradu, istakavsi da ce u razgovoru
ucestvovati i predstavnici UNMIK administracije i privremenih
institucija
na Kosovu.
Kao pitanja oko kojih bi predstavnici vlasti iz Beograda
trebalo
da razgovaraju sa UNMIKom u Pristini, navodi se saradnja na polju
energetike, trgovinski odnosi, saradnja u vezi transporta, priznavanje
registarskih tablica i registracionih dokumenata.
Pored toga bice razgovora i oko priznavanja licnih karata,
putnih
isprava i vozackih dozvola, kao i obaveze iz socijalnog osiguranja i
povracaj katastarske dokumentacije.
Sef UNMIKa predlozio je da se sastanak odrzi za desetak dana u
Pristini.
Covic: Ima i vaznijih tema za razgovor
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - Predsednik Koordiancionog
centra
za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic rekao je da u principu pozdravlja
poziv
Mihaela Stajnera za razgovore sa predstavnicima UNMIKa i privremenih
institucija na Kosovu, istakavsi da ima precih problema za razmatranje
od
onih koja je Stajner pomenuo.
"U principu razgovori da, ali teme koje su navedene cinicno
zvuce.
Pricati o elektroenergetskom sistemu i ostalim problemima treba, ali mi
moramo najpre pricati o povratku, o bezbednosti, slobodi kretanja. To su
kljucni problemi oko kojih treba da pricamo ako zelimo da nparavimo
multietnicko Kosovo i Metohiju", rekao je Covic agenciji Beta.
On je dodao da pismo sa Stajnerovim pozivom jos nije dobio, ali
da
je upoznat sa njegovim sadrzajem.
Covic je naveo da vlasti u Beogradu ni do sada nisu bili
problem u
razgovorima i naveo da je do sada sa UNMIKom puno toga dogovoreno, ali
malo
toga sprovedeno.
"Moramo razgovarati o sporazumu o severnoj Kosovskoj Mitrovici
koji nije sproveden, i to pre svih tehnickih problema, kako ih naziva
specijalni predstavnik generalnog sekretara", rekao je Covic.
On je, takodje, rekao da za napad na UNMIK policiju u severnom
delu Kosovske Mitrovice krivicu ne snose Srbi.
"Za te provokacije, prema informacijama kojima mi raspolazemo,
srpska strana ne snosi odgovornost. Neko zeli da napravi provokaciju sa
UNMIKom i da se to pripise srpskoj nacionalnoj zajednici, da bi se
stvorio
alibi za pokusaje hapsenja i pritvaranje Srba", objasnio je
potpredsednik
Vlade Srbije.
Upitan hoce li ponuditi dopunu sazdrzaja tema za razgovar sa
UNMIKom i predstavnicima kosovskih institucija, Covic je rekao da ce se
o
tome dogovoriti sa srpskim premijerom Djindjicem, koga je Stajner
takodje
pozvao.
Solana podrzava susret predstavnika Beograda i Pristine
BRISEL, 3. marta (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije
za
spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana danas je pozdravio i
podrzao
inicijativu sefa Unmika Mihaela Stajnera za otpocinjanje dijaloga o
prakticnim pitanjima od obostranog interesa izmedju predstavnika
Beograda i
Pristine, odnosno privremenih vlasti Kosova.
"Incijativa je u punoj saglasnosti sa zakljuccima usvojenim na
sastanku Saveta EU 24. februara", podseca se u vecerasnjoj Solaninoj
izjavi, uz podsticanje Beograda i Pristine da iskoriste ideju, koja bi,
kroz izgradnju direktnih i konstruktivnih odnosa, doprinela razvoju i
stabilnosti u regionu.
Na pomenutom ministarskom Savetu EU, u zakljucima o Zapadnom
Balkanu, sefovi diplomatije clanica EU pozvali su Beograd i Pristinu da
uspostave dijalog o "prakticnim pitanjima", od vitalnog znacaja za
svakodnevni zivot na Kosovu.
Ministri inostranih poslova su tada ponovo istakli nuznost
ispunjavanja obaveza iz rezolucije Saveta bezbednosti 1244, i naglasili
da
podrzavaju princip "standardi pre statusa".
U EU se, inace, taj princip gotovo uvek pripisuje Mihaelu
Stajneru, mada su se upravo vlasti u Srbiji od samog dolaska Unmika i
Kfora
na Kosovo, zalagale za dostizanje odredjenih standarda u Pokrajini.
Za Srbiju oni pre svega znace demokratizaciju, stvaranje
bezbednosnih uslova, slobodu kretanja i povratak izbeglih.
Za UNMIK i UNHCR povratak je prioritet u 2003-oj godini
PRISTINA, 3. marta 2003. (Beta) - Zvanicnici UNMIKa i UNHCRa
saglasili su se danas u Pristini da je povratak izbeglih i raseljenih
lica
prioritet na Kosovu u ovoj godini i zalozili se da on bude dobrovoljan i
trajan.
Predstavnik UNHCRa na Kosovu Valter Irvin rekao da su nacela
kojima ce se UNMIK i UNHCR rukovoditi u povratku raseljenih lica
vracanje u
mesta ranijeg prebivalista i odrzivost povratka.
On je naveo da najveci broj medju iseljenima predstavljaju
Srbi,
kojih, prema poslednjim podacima, u raseljenistvu ima oko 200.000, od
kojih
je oko 180.000 u centralnoj Srbiji.
"Prema statistikama UNHCRa, od 2000. godine gotovo 3.511 Srba
se
vratilo na Kosovo", rekao je Irvin. Podaci UNMIKa, medjutim, ukazuju da
se
tokom prosle godine na Kosovo vratilo 2.000 lica, od kojih je Srba oko
700.
UNMIK je saopstio da je za povratak Srba od stranih donatora
obezbedjen budzet od oko 37 miliona evra za realizaciju projekta
povratka.
UNMIK i UHNCR ocenjuju da je povratak i pored napora koji su
ulazu, ugrozen nedovoljnim stepenom bezbednosti i teskom ekonomskom
situacijom na Kosovu.
Senator Spena: Ne povlacite vojsku oko srpskih manastira
BEOGRAD, 4. marta 2003. (Beta) - Italijanski senator i poslanik
iz
Palerma, Djovani Ruso Spena (Giovanni Ruso Spena), javno se obratio
podsekretaru ministarstva odbrane Italije Djovaniju Berseliju da
odustane
od uklanjanja kontrolnih vojnih punktova oko srpskih manastira i crkava
na
Kosovu.
Italijanski dnevnik "Il Manifesto" u celosti objavljuje pismo
Ruso
Spena italijanskom podsekretaru za odbranu koji danas treba stigne na
Kosovo.
"Sve vise ljudi se utrkuje da ide na Kosovo, mozda zbog cutanja
kojim je obavijena tragedija novog etnickog ciscenja koje se odvija u
trogodisnjem posleratnom periodu", navodi senator Spena i porucuje
podsekretaru za odbranu "da bi bilo bolje da proviri i iza bodljikave
zice
i krene malo prema Decanima i vidi 'pravo' Kosovo, a ne samo ono
sluzbeno o
kome se prica na sav glas".
"Italijanski vojnici nece da napuste manastir, iako je
(Berseli)
spomenuo samo jednu cetu koja ce nastaviti da vrsi svoje duznosti na
obezbedjenju manastira", kaze se dalje u pismu.
"Ali cak i mi, iako se manje razumemo u vojne stvari, znamo da
se
jedan puk, ili Borbena grupa SAURO, koja je tamo bazirana vec tri
godine,
sastoji od nekoliko ceta. Onda, sta ce biti sa ostalima? Da li ce ostati
u
Decanima ili ce se... premestiti u novu bazu "Kamp Italija", a brdasce u
blizini manastira ostaviti brojnim zlonamernicima koji su vec dosada
razarali srpsko kulturno nasledje?", pita se ugledni senator.
On se pita "ko ce uostalom da obezbedjuje hiljade i hiljade
srpskih povratnika u podrucju Decana, a oni se, pre ili kasnije, moraju
vratiti, kao sto UN obecava? Previse je pitanja koji cine prosto
nezamislivim odlazak nasih vojnika iz Decana, posebno nakon stete
nacinjene
u 'humanitarnom ratu'", upozorava senator Ruso Spena u svom pismu
podsekretaru ministarstva odbrane Italije.
On dodaje da "Ministarstvo odbrane, koje je na ivici novoga
rata,
mora da razjasni, a nadamo se da ce Berseli to videti i sopstvenim
ocima,
jer je poslednji put tamo bio pre godinu dana, kada su jos postojali
neki
manastiri kojih vise nema".
Senator Spena ocenjuje da se tu radi "o vrednostima
multietnicnosti i verske tolerancije" i podseca da je poslednje tri
godine
na Kosovu "razruseno vise od 100 pravoslavnih crkava i manastira,
hiljade
je zrtava novog etnickog terora, a sve na mestu koje obezbjedjuju snage
Kfora i NATOa".
SNV: pristrasnost austrijskog diplomate
GRACANICA, 3. marta 2003.(Beta) - Srpsko nacionalno vece Kosova
i
Metohije (SNVKIM) ocenilo je danas da je direktor departmana za
demokratizaciju pri misiji OEBSa u pokrajini Fridhelm Frisenslager
ozbiljno
prekoracio svoja ovlascenja i da je, pohvalama o nedavnoj albanskoj
deklaraciji o nezavisnosti, javno podrzao ideju nezavisnog Kosova.
"Frisenslager se pridruzio horu onih diplomata na Kosovu i
Metohiji koji ovih dana zbacuju svoje maske i nastavljaju da otvoreno
miniraju sprovodjenje Rezolucije 1244, zloupotrebljavajuci medjunarodne
institucije koje bi trebalo da predstavljaju na posten i nepristrasan
nacin", navodi se u reagovanju SNVa KiM.
Ta organizacija dodaje da "umesto da pokusa da zauzme
konstruktivniji pristup, OEBSov posmatrac u Parlamentu Kosova i Metohije
pozurio je da osudi srpske poslanike koji su napustili Parlament 27.
februara u znak protesta zbog zloupotrebe institucija u svrhu
nacionalistickih i secesionistickih ciljeva".
"U svojoj izjavi Frisenslager nastavlja sa pohvalama
nepostojecoj
demokratiji na Kosovu i Metohiji, ne pominjuci dela nasilja,
antihriscanski
vandalizam i svakodnevna krsenja ljudskih prava", upzorava SNV KIM i
dodaje
da "gospodin Frisenslager, koji poziva Srbe da se identifikuju sa
Kosovom,
zaboravlja da Rezolucija SB UN 1244 ne proglasava nezavisno Kosovo, vec
afirmise suverenitet Srbije i Crne Gore nad Pokrajinom".
"Bilo bi zato mnogo ispravnije da je zatrazio od kosovskih
Albanaca da postuju Rezoluciju i pokusaju da se identifikuju sa drzavom
kojoj zvanicno pripadaju. Uopste nije realno ocekivati da Srbi gledaju u
Pristinu vise nego u Beograd u atmosferi u kojoj ta ista Pristina uporno
krsi ljudska prava srpske zajednice i radi na secesiji Pokrajine kako bi
se
karte Balkana ponovo iscrtale po albanskom etnickom ukusu", podvlaci SNV
KIM.
Ta organizacija zakljucuje da "sto vise Albanci budu govorili o
nezavisnosti, veze izmedju delova Pokrajine naseljenih Srbima i ostalog
dela Srbije bice neizbezno sve jace".
Na Kosovu prodato 15.000 srpskih stanova i kuca
BEOGRAD, 4. marta 2003. (Beta) - U protekle tri i po godine na
Kosovu je prodato oko 15.000 srpskih stanova, kuca, imanja i lokala, a
kupci su iskljucivo Albanci, pise u utorak beogradski "Blic".
Prodaja je posebno dobila na intenzitetu u poslednjih godinu i
po
dana, prvenstveno zbog toga sto raseljeni Srbi, koji su u sve tezem
materijalnom polozaju, smatraju da ni UNMIK ni vlasti u Srbiji ne ulazu
"gotovo nikakve napore da im omoguce povratak", navodi list.
"Prodaja srpske imovine na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje
licnih sloboda, vec drzavno i nacionalno pitanje. Ako pitate nekog od
preostalih Srba da li prodaje, reci ce 'Moram, ostao sam poslednji.
Drzave
nema, nemamo zastite'", ispiricao je Ljubisa Crvenkovic iz Lipljana,
jedan
od lokalnih lidera preostalih Srba na Kosmetu.
Beogradski dnevnik dodaje da su od 2000. godine, "uz pomoc
nekih
nazovi humanitarnih organizacija", od Srba ociscene posebno urbane
sredine
i prodata njihova imovina, a potom je krenula prodaja zemljista i
zavrsetak
prodaje stanova i kuca.
"Za vise od tri godine od ulaska Kfora, prema zvanicnim
podacima,
uz puteve PristinaPec, PristinaPodujevo i PristinaKosovska Mitrovica
skoro
da nije ostao ni metar srpske zemlje, izuzev dvadesetak parcela u
Babinom
Mostu kod Vucitrna i cetiri njive u selu Bresje kod Kosova Polja",
saznaje
"Blic".
"Uzurpirano je i drzavno zemljiste, a u vecini su privatni
posedi
promenili vlasnistvo bez znanja vlasnika. UNMIK je izdao uredbu o
prodaji
pod pritiskom i ucenom, ali je to tako samo na papiru. Izvesno je da na
Kosovu nema nijednog stana, kuce ili zemljista koje nije prodato pod
pretnjom, iz nuzde ili ucene".
Ministar poljoprivrede u kosovskoj vladi Goran Bogdanovic rekao
je
"Blicu" da je po preuzimanju funkcije u Privremenoj vladi Kosova
zatrazio
da UN policija sprovede istragu o zloupotrebama u katastru Pristine, u
kojoj je utvrdjeno da je direktor te sluzbe Sar Plana otudjio 45 hektara
drzavnog zemljista u uzem delu Pristine.
"U podrumima te zgrade, gde se nalazi i sediste stranke Ramusa
Haradinaja, nadjeno je vise hiljada blanko overenih katastarskih
operata,
izvoda iz urbanistickog plana i resenja o upisu u registar
nepokretnosti.
To dovoljno govori na koji nacin je uzurpirana srpska imovina. Zato
Vlada
Srbije mora da formira radnu grupu koja bi sravnila katastar pre dolaska
UNMIK na Kosovo", kaze Bogdanovic.
Fatmir Limaj prebacen u Hag
HAG, 4. marta 2003. (Beta) - Kosovski Albanac Fatmir Limaj,
koga
Haski sud tereti za ratne zlocine pocinjene na Kosovu, prebacen je danas
u
pritvorsku jedinicu Haskog tribunala, saopsteno je u Hagu.
Kako se navodi u saopstenju, Limaj ce se u sudnici prvi put
pojaviti sutra u 15.30.
Fatmir Limaj u Hag je prebacen iz Slovenije gde je u pritovru
cekao na odluku o izrucenju.
Vlada Kosova pokrovitelj manifestacije "Epopeja OVK"
PRISTINA, 3. marta 2003. (Beta) - Vlada Kosova pokrovitelj je
ovogodisnje manifestacije kosovskih Albanaca nazvane "Epopeja OVK",
posvecene godisnjici stradanja Adema Jasarija i clanova njegove porodice
u
oruzanom sukobu sa snagama reda u selu Prekaze, kod Srbice, 1998.
godine.
Tim povodom kosovski premijer Bajram Redzepi razgovarao je u
Pristini sa clanovima organizacionog odbora trodnevne manifestacije.
Prvog dana 5. marta, na pristinskom gradskom stadionu bice
odrzana
parada Kosovskog zastitnog korpusa. Dan kasnije u Omladinskom sportskom
centru u Pristini bice organizovana Akademija, a 7. marta u Prekazu ce
biti
organizovane takozvane "Vatrene Noci".
Premijer Redzepi je cestitao organizatorima manifestacije na do
sada obavljenom poslu, pozivajuci gradjane da se sto masovnije prikljuce
manifestaciji, rekavsi da "to zasluzuje legendarni komandant Adem Jasari
i
celokupna njegova porodica".
Oskrnavljena crkva u selu Zupce kod Zubinog Potoka
BEOGRAD, 3. marta 2003. (Beta) - UNMIK policija je danas
saopstila
da su nepoznata lica provalila u srpsku pravoslavnu kapelu u selu Zupce,
opstina Zubin Potok i oskrnavila taj verski objekat.
Napad se prema tvrdjenju svedoka na koje se poziva UN policija
dogodio 28. februara.
Napadaci su razbacali i polomili ikone u hramu. Kapela,
povrsine
20ak kvadratnih metara, sagradjena je 1938. godine na mestu starije
sredjovekovne crkve, u blizini pravoslavnog groblja.
Selo Zupce je najistocnije srpsko selo u okolini Zubinog Potoka
koje granici sa atarima albanskih sela Cabra i Kosutovo.
U poslednje tri godine na tom prostoru zabelezeno je nekoliko
incidenata, a 2000. godine lokalni Srbi su trazili postavljanje
kontrolnog
punkta Kfora nakon sto su Albanci zapalili jednu srpsku kucu na ivici
sela
Zupce.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
