B I L T E N V E S T I
23 . MART 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
MICUNOVIC PRIMIO AMBASADORE KINE, KIPRA, RUSIJE I TURSKE
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Predsednik Skupstine Srbije i
Crne
Gore Dragoljub Micunovic razgovarao je danas sa ambasadorima Kine,
Kipra,
Rusije i Turske o ukljucivanju Srbije i Crne Gore u evropske i svetske
institucije i pitanju Kosova.
U saopstenju iz parlamenta Srbije i Crne Gore navodi se da je
tokom razgovora istaknuta vaznost "ubrzavanja razgovora sa Evropom o
punom
ukljucivanju" zemlje u evropske i svetske institucije i organizacije.
Povodom situacije na Kosovu, Micunovic je "upozorio da ne bi
bilo
odbro da se, zbog krize sa Irakom, odlazu razgovori Beograda i Pristine,
u
koje bi bila ukljucena i medjunarodna zajednica".
"Otvaranje dijaloga o buducem statusu Kosova ne bi trebalo
odlagati, jer postoji opravdana bojazan da bi to dovelo do jednostranog
resenja. Stavljanje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore pred svrsen cin
lose bi uticalo na stabilnost u regionu Balkana", upozorio je Micunovic.
Sagovornici su se, kako je navedeno, slozili da status Kosova
mora
biti rezultat resenja "koje je prihvatljivo za obe strane".
Micunovic je naglasio da "pocetak razgovora i uspostavljanje
dijaloga izmedju Beograda i Pristine ne moze biti dovedeno u pitanje
zbog
razlicitih medjunarodnih procena o losem ili dobrom trenutku za njegovo
uspostavljanje".
U saopstenu je naglaseno da je tema Kosova, "odnosno potreba
hitnog povratka proteranog nealbanskog stanovnistva i njihova socijalna
ugrozenost i siromastvo u izbeglickim kampovima u Srbiji, bila u centru
paznje razgovora" koje je Micunovic vodio sa bivsim specijalnim
izaslanikom
za Balkan generalanog sekretara UN Karlom Biltom.
Micunovic i BIlt su se, kako se navodi, saglasili da bez
stabilne
Srbije i Crne Gore nema ni stabilnosti na Balkanu, kao i da nereseni
problemi izbeglica predstavljaju dodatan destabilisuci vaktor za drzavu
koja je u tranziciji i, posle ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica
u
kriznom periodu.
Ambasadori Kine, Rusije, Kipra i Turske cestitali su Micunovicu
na
izboru za predsednika Skupstien Srbiej i Crne Gore i uputili mu pozive
za
parlamentarne posete.
LIDERI EU: PRIORITET POLITICI PREMA ZAPADNOM BALKANU
BRISEL, 21. marta 2003. (Beta) Sefovi drzava i vlada Evropske
unije (EU) su danas u Briselu istakli resenost da neizostavno pruze svu
mogucu pomoc vlastima u Srbiji i rukovodstvu Srbije i Crne Gore i
"najostrije moguce osudili ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica".
Sefovi drzava i vlada EU su u zakljuccima podrzali i brzi
prijem
Srbije i Crne Gore u Savet Evrope.
Predsedavajuci zasedanja, grcki premijer Kostas Simitis, je na
konferenciji za novinare izjavio da je "Zapadni Balkan gotovo bio
zaboravljen" i da je "trebalo da se dogodi ubistvo Djindjica, pa da se
svi
ponovo setimo" tog regiona.
Simitis je rekao da je sada "sustinski" sve ponovo u redu, tako
da
ce biti ostvareni ciljevi grckog predsednistva EU, kad je rec o politici
prema Balkanu.
Sada to podrucje, po njegovim recima, ponovo stoji "visoko na
dnevnom redu prioriteta" u politici Unije.
Evropske vodje su, u zakljuccima zasedanja, uputili "snaznu
podrsku novom premijeru Srbije, Zoranu Zivkovicu, u njegovoj odlucnosti
da
nastavi Djindjicevu politiku". A to se posebno odnosi na "odlucnu bitku
protiv organizovanog kriminala i korupcije, za demokratizaciju svih
drzavnih struktura i potpunu saradnju s Haskim sudom".
Vodje evropske petnaestorice su porucili novom rukovodstvu
Srbije,
kao i Srbije i Crne Gore, "da u tom cilju mogu neizostavno racunati na
svu
mogucu pomoc EU u sprovodjenju neophodnih reformi koje ce toj zemlji
omoguciti da se jos vise priblizi evropskim strukturama i samoj
Evropskoj
uniji".
Takodje su uputili cestitke novim vladama u Srbiji i Crnoj
Gori.
Oni su pozvali visokog predstavnika EU, Havijera Solanu, i Evropsku
komisiju da na sledecem sastanku ministara inostranih poslova Unije
podnesu
i konkretne predloge za pruzanje takve pomoci Srbiji i Crnoj Gori.
Grcki zvanicnici, bliski Simitisu, objasnili su da je sada
potpuno
potvrdjeno da ce Srbija i Crna Gora dobiti ovogodisnju finansijsku
podrsku
od 240 miliona evra iz programa EU CARDS.
Ali, jos ostaje da se vidi da li ce Evropska komisija naci
nacine
za izdvajanje dodatnih sredstava, koje ocekuju vlasti u Beogradu da bi
podmirile potrebe novonastale vanredne situacije.
Predsedavajuci Saveta ministara EU, sef grcke diplomatije,
Jorgos
Papandreu rekao je agenciji Beta da su sefovi drzava i vlada evropske
petnaestorice reseni da pruze podrsku vlastima i narodu u Srbiji i Crnoj
Gori, zato sto su oni "pokrenuli reforme, pripadaju nasoj porodici". "Mi
zelimo da ih ucinimo sastavnim delom Evropske unije. Zato im je potrebna
pomoc i mi cemo im pomoci", kazao je on.
Na pitanje da li medju vodjama evropske petnaestorice postoji
odlucnost da se podrzi demokratski preobrazaj Srbije i Crne Gore koji ce
biti "neopoziv" i onemoguciti da se ponovi tragedija kao sto je bilo
ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica, grcki ministar je podvukao
da
EU "zeli da proces reformi ucini neopozivim, nepovratnim i da ce svakako
pruziti pomoc".
Predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks je na samitu EU ukazao
da
se mora u roku okoncati proces ulaska novih deset zemalja u clanstvo EU
i
da je "druga stavka onog sto treba uciniti, da se uhvati u kostac s
izazovom podrske demokratiji i napretku u Jugoistocnoj Evropi".
Koks je istakao da "nas podlo ubistvo Zorana Djindjica,
demokrate
privrzenog vladavini zakona i evropskim vrednostima, kao neko
povampirenje
zlih duhova u Srbiji, za ovim stolom podseca na izazove sa kojima nismo
uspeli da se izborimo u tom regionu".
LUKSIC O RASPODELI AMBASADORSKIH MESTA
PODGORICA, 22. marta 2003. (Beta) Zamenik ministra inostranih
poslova Srbije i Crne Gore Igor Luksic izjavio je da Crna Gora "nema
ambicija niti novca da ima broj ambasadora kao Srbija", ali ce
insistirati
da na kljucnim mestima gde se kreira politika medjunarodne
zajednice,bude
adekvatno zastupljena.
"Najcistije resenje je da se ne mesamo jedni drugima u
kadrovski
izbor (ambasadora), ali diplomatija ne sme samo da polazi od toga da li
je
neko predstavnik ove ili one partije", rekao je Luksic u razgovoru za
danasnje podgoricke "Vijesti".
On je rekao da Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore "treba
da
bude stozer oko kojeg ce se grupisati njena diplomatska mreza koja bi
bila
spremna da za tri godine eventualno preuzme punu diplomatsku
komunikaciju
sa inostranstvom".
Luksic je dodao da crnogorska vlada treba da bude kreator
spoljne
politike Crne Gore.
TADIC: VOJSKA NE ZNA GDE JE MLADIC I NE STITI OPTUZENE
BEOGRAD, 22. marta 2003. (Beta) Ministar odbrane Srbije i Crne
Gore Boris Tadic izjavio je da bivsi vojni komandant bosanskih Srba
Ratko
Mladic nije pod zastitom vojske Srbije i Crne Gore, kao ni drugi
optuzeni
koje trazi Haski tribunal.
"Moja saznanja ne govore da Vojska SCG zna gde se nalazi
general
Mladic i drugi optuzeni. Nece biti moguce, ni po koju cenu, da vojska
SCG
pruzi bilo kakvu zastitu bilo kome ko je optuzen za ratne zlocine. Tako
nesto nece biti moguce", rekao je Tadic u intervjuu sutrasnjem
beogradskom
listu "Vecernje novosti".
Ministar odbrane je rekao da je saradnja sa Haskim tribunalom
jedan od glavnih uslova za ukljucivanje u NATO program "Partnerstvo za
mir".
"Saradnja sa Hagom podrazumeva isporucivanje osumnjicenih za
ratne
zlocine", rekao je Tadic.
Druga dva uslova za ulazak u "Partnerstvo za mir", prema
Tadicu,
jesu reforma oruzanih snaga i celokupnog sistema odbrane i prekid svih
vojnih veza sa Vojskom Republike Srpske.
"Reforma je zapoceta, a veze sa Vojskom RS su prekinute", rekao
je
Tadic.
NATO - SEMINAR
MIHAJLOVIC:DJINDJIC UBIJEN RADI STVARANJA HAOSA I PROMENE VLASTI
BEOGRAD, 21. marta (Tanjug) - Srpskog premijera Zorana
Djindjica
ubila je organizovana kriminalna grupa koja je preostala iz vremena
Slobodana Milosevica da bi stvorila haos u zemlji, izjavio je danas
srpski
ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic.
Na skupu "Srbija i Crna Gora: nove nade i novi izazovi",
Mihajlovic je rekao da je ta grupa radila za nekadasnji Resor drzavne
bezbednosti Srbije i za komandanta Jedinice za specijalne operacije.
"Cilj
atentata je bilo da se spreci izbor Saveta ministara (drzavne zajednice
Srbija i Crna Gora) pre postavljanja ministra odbrane i raspad vlade
Srbije, da bi ulicnim nemirima doslo do prevrata i dolaska na vlast
ljudi
koji bi toj grupi dali pozicije kakve je imala pod Milosevicem", istakao
je
Mihajlovic.
On je ocenio da su organizovane kriminalne grupe i ratni
zlocinici
u Srbiji i Crnoj Gori povezani, jer im je potrebno mnogo novca za
skrivanje
i obezbedjenje. Mihajlovic je rekao da je reakcija posle ubistva
Djindjica
bila suprotna onom sto su kriminalci ocekivali, jer je narod pokazao
podrsku Djindjicevoj politici, a vladajuca koalicija se nije raspala.
Srpski ministar unutrasnjih poslova kazao je da je ostvareno jedinstvo
izmedju vlade Srbije i Saveta ministara SCG i dodao da prvi put
saradjuju
policija i vojne sluzbe bezbednosti. Mihajlovic je najavio da ce po
zavrsetku istrage, kada atentatori budu u zatvoru, biti formirana
drzavna
komisija da ispita sve propuste u obezbedjenju Djindjica.
On je rekao da vlasti procenjuju da ne mogu da iskorene
organizovani kriminal, ali da mogu da ga svedu na meru u kojoj nece
ugrozavati institucije sistema. Mihajlovic je pozvao zemlje Evropske
unije
da pomognu sudstvu, policiji i carinskim sluzbama u regionu Jugoistocne
Evrope, ocenivsi da je ta pomoc u borbi protiv organizovanog kriminala
jeftinija od izdrzavanja azilanata ili lecenja narkomana.
Odgovarajuci na pitanja ucesnika skupa posle izlaganja,
Mihajlovic
je ocenio da su kriminalci u bivsoj Jugoslaviji ostvarili "pravo
bratstvo i
jedinstvo" i naveo primer da je sef jednog kriminalnog klana bezao iz
Beograda najpre na Kosovo kod partnera Albanca da bi kasnije otisao u
Bosnu, Nemacku i na kraju Tursku. Mihajlovic je naglasio da je jedan od
najvecih problema u regionu to sto postoje ogromne kolicine ilegalnog
oruzja i najavio amnestiju za predaju takvog oruzja u Srbiji.
MASARI: ORGANIZOVANI KRIMINAL I KORUPCIJA NAJVECI PROBLEMI
BEOGRAD, 22. marta 2003. (Beta) Sefovi misija OEBSa u Srbiji i
Crnoj Gori (SCG) i BiH Maurisio Masari i Robert Bikroft ocenili su danas
da
su organizovani kriminal i korupcija najveci problem SCG i regiona.
Masari je, na seminaru "Srbija i Crna Gora: nove nade, novi
izazovi" u organizaciji Parlamentarna skupstina NATO, izjavio da je
vlastima SCG potrebna snazna politicka volja kako bi se izborile protiv
organizovanog kriminala, ali da ce im OEBS u tome pomoci.
Masari je kazao da je regionu i Evropi potrebna demokratska
Srbija
i Crna Gora i da je to jedan od ciljeva OEBSa.
Sef misije OEBSa u BiH Robert Bikroft je izjavio da je ubistvo
premijera Djindjica pokazatelj da u Srbiji jos uvek postoje neke grupe
koje
ne zele demokratizaciju i promene u Srbiji, ali da je narod pokazao da
mu
je dosta kriminala i mafije.
On je pozvao vlasti, kako u SCG tako i u BiH, da se izbore
protiv
organizovanog kriminala i korpucije, koja se na ovim prostorima smatra
normalnom, i udju u Evropu.
Savetnik premijera Djindjica za evropske integracije i spoljnu
politiku Ivan Vejvoda rekao je da je, pored intergacije u Evropi,
regionalna saradnja prioritet SCG.
Vejvoda je kazao da je apsolutni prioritet unutrasnje politike
SCG
"demokratska konsolidacija u najsirem smislu" i reforme u svim
sektorima.
On je ocenio da sve zemlje regiona imaju "tesko breme nasledja"
jer sve izlaze iz "autoritarnih rezima", ali da je SCG i pored ubistva
premijera Zorana Djindjica odlucno da nastavi napred kako bi zavrsila
ono
sto je zapoceto posle pada Slobodana Milosevica.
Trodnevni semiran "Srbija i Crna Gora: nove nade, novi izazovi"
danas je zavrsen.
KARLA DEL PONTE: SARADNJA SA HAGOM NEZADOVOLJAVAJUCA
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Glavni tuzilac Haskog tribunala
Karla del Ponte izjavila je danas da je saradnja Beograda sa tim sudom
nezadovoljavajuca i teska.
"Skoro da uopste nije bilo hapsenja, iako se, kako mi verujemo,
19
optuzenih osoba nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore", rekla je Del
Ponteova na seminaru "Srbija i Crna Gora:nove nade, nove izazovi" koji
su
organizovale Parlamentarna skupstina NATO i Skupstina Srbije i Crne
Gore.
Glavna tuziteljka kazala je takodje da drzavne vlasti imaju
duznost da uhapse optuzene i prebace ih u Hag na sudjenje. Ona je rekla
da
su se neki optuzeni, doduse, dobrovoljno predali, kao bivsi predsednik
Srbije Milan Milutinovic, i da je vazno da se to nastavi u buducnosti,
ali
da nije dovoljno.
Vlasti, dodala je, takodje imaju obavezu da omoguce pristup
svedocima i da dostave dokumenta. "Saradnja u tom pogledu je bila
delimicna
i selektivna", ocenila je Del Ponteova, dodajuci da "ta vrsta
opstrukcije
snazno utice na nase istrage i tekuca sudjenja".
Ona je vise puta ukazala da je medjunarodna obaveza SCG da
iskreno
i potpuno saradjuje s Haskim tribunalom, ali da je to i u njenom
najboljem
interesu, jer se samo suocavanjem s prosloscu i kaznjavanjem ratnih
zlocinaca mogu uspostaviti vladavina prava i demokratija.
Del Ponteova je jos rekla da je ohrabrena javnim obecanjem
predsednika SCG Svetozara Marovica da saradnja sa Haskim tribunalom vise
ne
moze biti stvar sporova unutar zemlje vec da oko tog pitanja postoji
konseznus.
"Nadam se da ce on izgraditi taj konsenzus i da je pred nama
era
pune i konstruktivne saradnje. To bi bila najbolja investicija u trajnu
stabilnost SCG i citavog regiona", naglasila je ona. Rekla je i da SCG
ima
sve razloge da "prihvate Tribunal kao svoj sud, sto on i jeste" i da na
njega gleda kao na "pomoc u suzbijanju osecanja kolektivne krivice svog
naroda za zlocine Milosevicevog rezima".
Del Ponteova je ocenila da domaci sudovi nisu sposobni da sude
najodgovornijima za najteze ratne zlocine, ali da mogu suditi mnogim
drugim
pociniocima koji nece biti privedeni pred medjunarodni sud.
Glavna tuziteljka je ocenila da lideri i mediji u Srbiji te
poruke
nisu preneli gradjanima i da je, umesto toga, vecina njih nastavila da
siri
poruke Miloseviceve ere: da je Tribunal "problem i teret" i "glavna
prepreka svetloj buducnosti", dok se istovremeno optuzeni, poput Ratka
Mladica i Radovana Karadzica "i dalje otvoreno slave kao heroji".
"Ja cu nastaviti da gonim osobe najodgovornije za teska krsenja
medjunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivse Jugoslavije i
nastaviti da zahtevam punu i bezuslovnu saradnju, zato sto je to moja
obaveza po mandatu UN i Statutu Tribunala. Vlasti SCG bi trebalo da
pruze
punu saradnju u dobroj veri, zato sto je to njihova obaveza po
medjunarodnom pravu. To je, takodje, i njihova obaveza prema gradjanima
i
prema buducnosti regiona", zakljucila je Del Ponteova.
U govoru na seminaru u Skupstini SCG Karla del Ponte odala je i
pocast ubijenom srpskom premijeru Zoranu Djindjicu, rekavsi da je on bio
"kljucna snaga saradnje s Tribunalom" od demokratskih promena u oktobru
2000.
"Posvecen ogromnom zadatku modernizovanja Srbije, Djindjic je
razumeo vaznost privodjenja optuzenih za ratne zlocine pred lice pravde
kroz saradnju s Haskim tribunalom. Nazalost, on je jedan od par lidera
koji
su razvili to razumevanje. Za hrabro i hvale vredno izrucenje Slobodana
Milosevica Haskom tribunalu zaradio je sve drugo samo ne postovanje i
podrsku politicke elite i javnosti u Srbiji. Veoma zalim sto njegovu
viziju
nisu delili drugi", kazala je Del Ponteova.
Ona je ponovila da je zelela da privatno dodje na sahranu
premijera Djindjica, koga je nazvala "covekom koji je voleo svoju
zemlju",
ali da je na kraju usvojila "snaznu preporuku" vlasti u Beogradu da ne
dodje.
"Danas sam otisla na grob da odam postu prijatelju koga sam
izgubila, koji nas je razumeo i mnogo nam pomogao", dodala je Del
Ponteova.
Ona je najavila da ce uskoro ponovo doci u kratku posetu
Beogradu
da bi se sastala s novim premijerom Srbije Zoranom Zivkovicem i ponudila
mu
pomoc.
"Nemojte misliti da je glavni tuzilac neprijatelj. Glavni
tuzilac
je najbolji prijatelj ove zemlje", zakljucila je Del Ponteova.
SRBIJA
PITIC: MEDJUNARODNA POMOC CE BITI NASTAVLJENA
BEOGRAD, 22. marta 2003. (Beta) Ministar za ekonomske odnose
Srbije sa inostranstvom Goran Pitic izjavio je da ce Srbija dobiti
ranije
dogovorenu pomoc iz inostranstva i najavio da ce sredinom aprila Svetska
banka odobriti povoljan zajam za razvoj privatnog i finansijskog
sektora.
"U kontaktima sa donatorima...dobili smo uveravanja da ce se
ranije dogovorena pomoc nastaviti, a tamo gde je to moguce i ubrzati ili
da
se bar nece odlagati datumi za njenu realizaciju, sto je i bio nas
zahtev",
rekao je Pitic u intervjuu za sutrasnju beogradsku "Politiku".
On je dodao da ocekuje da se bord Svetske banke sastane
sredinom
aprila kako bi odobrio povoljan, koncesionalni zajam za razvoj privatnog
i
finansijskog sektora, koji bi se realizovao po planiranoj dinamici u
ovoj
godini.
"Ocekujemo, i to je potvrdjeno tokom razgovora sa
predstavnicima
Evropske komisije da se zajednici Srbije i Crne Gore odobri 229 miliona
evra iz programa CARDS za 2003. od cega najveci deo pripada Srbiji.
Ukoliko
bi se to dogodilo krajem ovog meseca, vec u junu i julu imali bismo
ugovoren najveci deo sredstava za ovu godinu", rekao je Pitic.
U intervjuu beogradskom dnevniku "Glas javnosti", Pitic
najavljuje
da ce vlasti u Srbiji traziti novu donatorsku konferenciju, ako to
okolnosti budu dale.
"Ako medjunarodne okolnosti to dozvole i u zemlji se okonca
vanredno stanje, sa predstavnicima medjunarodnih finansijskih
organizacija
i donatorima, pokusacemo da ozbiljno razmotrimo mogucnost da se krajem
juna
odrzi nova donatorska konferencija", rekao je Pitic.
U istom intervjuu Pitic je ocenio i da predvidjena inflacija za
ovu godinu od devet odsto "moze biti korigovana za najvise dva do tri
procenta".
MATKOVIC: 800.000 LJUDI JEDVA SASTAVLJA KRAJ SA KRAJEM
BEOGRAD, 22. marta 2003. (Beta) Srpski ministar za socijalna
pitanja Gordana Matkovic izjavila je danas da 800.000 gradjana u Srbiji
"jedva sastavlja kraj sa krajem, cesto na racun neredovne ishrane",
ocenjujuci da je to "uzasno veliki broj ljudi".
"Ako bi se granica u odredjivanju siromastva pomerila samo za
10
odsto navise, sa sadasnjih 4.500 hiljade dinara mesecno po odraslom
clanu
domacinstva, taj broj bi porastao na 1,6 miliona gradjana", rekla je
Matkovic na konferenciji "Politika smanjenja siromastva", koja se
odrzava u
"Sava centru", u organizaciji Centra za liberalnodemokratske studije.
Matkoviceva je kazala da 35.000 porodica prima socijalnu pomoc
na
osnovu zakona, a 15.000 porodica dobija pomoc obezbedjenu donacijama, i
ocenila da je to "jako mali broj ljudi".
Prema njenim recima, 500.000 dece prima deciji dodatak, odnosno
svako trece dete u Srbiji.
Ocenila je da je u sistemu socijalne zastite lose sto je taj
sistem koncipiran tako da se pomoc vezuje za proseke zarada u opstinama,
pa
je zbog toga u siromasnim opstinama socijalna pomoc manja nego u onim
bogatijim.
Matkoviceva je rekla da se od promene vlasti 2000. godine do
sada
sistem socijalne zastite "povratio", jer su smanjeni zaostaci u
socijanim
davanjima, koji su za vreme prosle vlasti bili izmedju dve i tri godine.
Najavila je da ce se usvajanjem Strategije za borbu protiv
siromastva resiti nepovezanst izmedju delova sistema za socijalnu
zastitu.
Bosko Mijatovic iz Centra za liberalnodemokratske studije
zauzeo
se za integraciju socijalne pomoci i decijeg dodatka u, kako je rekao,
"porodicni dodatak".
Prema njegovim recima, drzava bi u buducnosti morala da ppomaze
samo one koji nisu sposobni da se brinu o sebi.
Potpredsednik Centra za liberalodemokratske studije Boris
Begovic
ocenio je da u Srbiji "kasni institucionalna reforma", i dodao da bi
zakonima trebalo smanjiti socijalne zahteve investitorima, jer takvi
zahtevi usporavaju proces privatizacije.
BATIC: ATENTAT POKUSAN PAR DANA PRE UBISTVA DJINDJICA
BEOGRAD, 22. marta 2003. (Beta) Srpski ministar pravde Vladan
Batic kazao je da je kriminalni "zemunski klan" planirao atentat na
Predsednika Vlade Srbije Zorana DJindjica nekoliko dana pre nego je
premijer ubijen snajperskih hicem ispred zgrade vlade u Beogradu.
"Nekoliko dana pre ubistva Djindjica na njega je planiran
atentat
snajperom sa jedne od obliznjih zgrada dok se nalazio na stepenistu
Savezne
skupstine, ali do toga nije doslo zbog velikog broja televizijskih
kamera
koje ubice i organizatori nisu ocekivali", kazao je Batic za subotnje
izdanje "Vecernjih novosti".
Prema Baticevim recima, Djindjicevo ubistvo se smisljeno desilo
dan nakon saslusanja prvog zasticenog svedoka i formiranja Saveta
ministara
SCG.
"U Srbiji je, donedavno, bio otvoren javni konkurs za linc i
likvidaciju premijera. Zahvaljujuci toj klimi, ljudi koji su ga ubili
racunali su da ce posle atentata uslediti drzavni udar, da ce se vlast
raspasti kao mehur od sapunice i da ce je prigrabiti njihovi miljenici
koji
bi ih, kao toboznje patriote, amnestirali i zajedno vladali drzavom",
kazao
je Batic.
Batic je kritikovao "one koji nisu hteli da raskrste sa
prosloscu
5. oktobra 2000. godine" i optuzio "one koji su stvarali takav ambijent
i
klimu da su ubili Djindjica", a da su ubice "samo povukle oroz".
Ministar pravde je najavio nastavak hapsenja ljudi umesanih u
ubistvo premijera i rekao da ce se istraga prosiriti na ljude iz
pravosudja, tuzilastva, sudova i policije.
On je kazao da su, prema policijskim saznanjima, Djindjiceve
ubice
i organizatori jos na podrucju Beograda i da je njihovo hapsenje
"pitanje
dana".
"Hitno cemo menjati Zakonik o krivicnom postupku i traziti da
se
za organizovani kriminal ukine nadleznost istraznih sudija. Uvescemo
privremenu konfiskaciju i kumulativnu kaznu zatvora pa ce se za svako
krivicno delo izricati posebna kazna koje ce se sabirati", rekao je
Batic.
On je potvrdio da Vojska Srbije i Crne Gore pomaze policiji u
borbi protiv kriminala i da je ustupila svoje zatvore u Beogradu i Nisu,
ali je demantovao da su bivsi visoki funkcioneri policije Jovica
Stanisic i
Franko Simatovic isporuceni Tribunalu u Hagu.
VLADA SRBIJE: PRIVEDENO 2.647 LJUDI U ISTRAZI UBISTVA DJINDJICA
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Vlada Srbije saopstila je
veceras
da je do sada privedeno 2.647, da je u pritvoru zadrzano 907, a u
zatvoru
317 osoba u istrazi atentata na srpskog premijera Zorana Djindjica.
"Ministarstvo unutrasnjih poslova preduzelo je opsezne mere u
cilju identifikovanja, pronalazenja i lisavanje slobode izvrsilaca
atentata, nalogodavaca, pomagaca, finansijera i drugih lice koja se mogu
dovesti u vezu sa njima", navodi se u saopstenju Vlade Srbije.
MIHAJLOVIC: KOMISIJA CE ISPITATI SVE OKOLNOSTI ATENTATA
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Vlasti u Srbiji formirace
drzavnu
komisiju koja ce ispitati sve okolnosti u vezi sa ubistvom srpskog
premijera Zorana Djindjica, rekao je danas srpski ministar unutrasnjih
poslova Dusan Mihajlovic.
"Dogovorili smo se da posle istrage (o ubistvu) formiramo
drzavnu
komisiju koja ce ispitati sve okolnosti koje su dovele do ubistva
Djindjica, kao i eventualne propuste u Djindjicevom obezbedjenju i
eventualnu licnu odgovornost svih koji su bili zaduzeni da organizuju
bezbednost premijera i brinu o njoj", rekao je Mihajlovic na skupu
"Srbija
i Crna Gora nova nada novi izazovi".
Mihajlovic je jos rekao da posle istrage oko atentata na
srpskog
premijera "nijedan zlocin iz prethodnih godina nece ostati nerazjasnjen
i
dobice epilog na sudu".
On je rekao da su pripadnici "Zemunskog klana" izvrsili ubistvo
Djindjica kako bi sprecili svoje hapsenje i da dovedu na vlast one koji
bi
ih "vratili na pozicije koje su imali u vreme rezima Slobodana
Milosevica".
"Razlog za ubistvo lezi u jednostavnoj cinjenici hteli su da
sprece svoje hapsenje. U javnosti su oni stvarali laznu podlogu da su
oni
heroji, patriote, u nameri da pridobiju sve koji se plase svoje
odgovornosti za ratne zlocine. Zeleli su da dovedu na vlast ljude koji
su
ih podrzavali u njihovim postupcima u vreme Milosevica, ali i posle
njegove
vladavine", rekao je Mihajlovic.
On je istakao da je "Zemunski klan" ostatak Milosevicevog
nasledja.
"Rec je o grupi koja je u proslosti radila za rukovodstvo bivse
Drzavne bezbednosti Srbije i bivseg komandanta specijalne jedinice te
iste
Drzavne bezbednosti", rekao je ministar policije.
Prema njegovim recima, cilj istrage jeste da se otkriju
pocinioci,
nalogodavci, finansijeri i inspiratori atentata na Djindjica, ali i
borba
protiv organizovanog kriminala u citavoj zemlji, ukljucujuci i obracun
sa
"pojedincima koji su ranije, iz raznoraznih razloga, bili nedodirljivi
za
pravdu, a koji imaju debeo krivicni dosije".
Mihajlovic je rekao da je organizovana kriminalna grupa,
poznata
kao "zemunski klan", koja je osumnjicena za ubistvo Zorana Djindjica,
ali i
niz drugih zlocina u Srbiji, bila "najveci narkokartel u Srbiji, koji je
imao ekskluzivno pravo na snabdevanje kokainom i heroinom ovog trzista".
"Kokain je dolazio iz Kolumbije, a heroin iz drugih zemalja",
rekao je Mihajlovic, i izrazio nadu da ce biti pronadjena i konfiskovana
imovina clanova "zemunskog klana" u inostranstvu.
Ministar policije je rekao da 40 odsto heroina na trzistima
zemalja Evropske unije potice sa Balkana i pozvao je zemlje EU da
"policijski, carinski, poreski i finansijski pomognu" jugoistocnoj
Evropi.
POSLE HAPSENJA ZAMENIKA, SUSPENDOVAN REPUBLICKI TUZILAC
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Dva dana posle hapsenja
zamenika
republickog javnog tuzioca Srbije Milana Sarajlica zbog veza sa
kriminalnom
grupom osumnjicenom za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica, danas
je
suspendovan republicki javni tuzilac Sinisa Simic.
"Odluka (vrsilac duznosti predsednika Srbije) Natase Micic (o
suspenziji) je potpuno opravdana. Ljudi iz Tuzilastva nisu sami podneli
ostavke", rekao je ministar pravde Srbije Vladan Batic na konferenciji
za
novinare u Vladi Srbije na kojoj je saopstio da je Simic suspendovan.
Batic je rekao i da su pojedini ljudi u sudstvu i tuzilastvu
bili
blisko povezani sa grupama organizovanog kriminala, dodavsi da policija
upravo sada vodi informativne razgovore sa njima.
Na mesto republickog javnog tuzioca postavljen je dosadasnji
nacelnik novosadske policije i bivsi tuzilac Djordje Ostojic.
DJELIC:USKORO ISTISKANJE TRULIH JABUKA I IZ FINANSIJSKOG SEKTORA
BEOGRAD, 21. marta 2003. (Beta) Ministar finasija Srbije
Bozidar
Djelic pozdravio je danas sredjivanje stanja u republickom pravosudju i
najavio da ce i u finasijskom sektoru "odlucno biti istisnute trule
jabuke".
Na dnevni red sada mnogo jasnije mora da dodje finansijski deo
koji je omogucavao fianansiranje svih nezakonih radnji. Tu i tamo ima
nekih
cudnih stvari koje su se u bankarskom i osiguravajucem sektoru desavale
od
5. oktobra 2000. do sada, rekao je on agenciji Beta u telefonskom
razgovoru.
Djelic je ocenio je da bi Tuzilastvo trebalo da pretrpi dublje
promene i da se ne bi smelo da se izvuce samo hapsenjem zamenika
drzavnog
tuzioca Milana Sarajlica.
Porazavajuce je da se na samom vrhu drzavnog tuzilastva nalazio
direktni saradnik "zemunskog klana". Ovaj slucaj treba da bude povod za
duboku reformu tuzilastva i potrebne kadrovske promene, kako bi ta vazna
insitutucija dobila mnogo zdravije temelje, rekao je on.
Djelic je podsetio da je uhapseni zamenik republickog javnog
tuzioca Milan Sarajlic u novembru prosle godine napao ekipu Ministarstva
finansija, optuzujuci je za zasotoj istrage protv celnika bivseg rezima
koji su zloupotrebili budzetski novac.
Tuzilastvo treba da odgovori i za nepostupanje u slucajevima
stotinak prijava budzetske inspekcije zbog zlouptrebe budzeta i u
slucaju
tajnih racuna celnika bivse vlasti koji su otkriveni u Svajcarskoj,
rekao
je srpski ministar finasija.
Okruzno tizilastvo je, prema recim Djelica, cak savajcarskoj
ambasadi u Beogradu upitilo pisdmo na nemackom jeziku u kojem je trazilo
obustvavljanje daljih postupaka protiv jedne osobe ciji je racun
otkriven u
Svajcarskoj.
"Do danas nije objasnjeno zasto se to desilo i ocekujem
objasnjenje i odgovornost onih koji su to uradili", dodao je Djelic.
BUSEK: SRBIJA NE SME DA PROPUSTI SANSU
BEC, 21. marta 2003.(Beta) Od Srbije same zavisi kako ce
nedavni
atentat na premijera Zorana Djinmdjica uticati na njen dalji razvoj,
ocenio
je danas u Becu specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistocnu
Evropu (PS) Erhard Busek.
U okviru predavanja na temu "Pakt stabilnosti za jugoistocnu
Eropu" u predstavnistvu Komisije EU u Becu, Busek je istakao da je,
prilikom nedavnog boravka u Srbiji, stekao utisak da je "Beograd
ocigledno
shvatio da sada ne sme propustiti sansu i da mora delovati".
Busek je ocenio da su za Srbiju, ali i citav region, veoma
vazne
investicije, ali je dodao da ceste zakonske promene odbijaju
investitore,
kao i da je atentat na premijera Djindjica dodatno obeshrabrio
potencijalne
ulagace.
Govoreci o regionu jugoistocne Evrope on je podvukao da je
veoma
vazno da se zemljama Balkana pruzi evropska perspektiva.
"Medjutim, na putu ka evropskoj integraciji postoje dva velika
problema koja moraju biti resena, a to su dva protektorata. U Bosni i
Hercegovini (BiH) postoji visoki predstavnik medjunarodne zajednice sa
velikim ovlascenjima, a na Kosovu administracija UN", kazao je Busek.
"Po pitanju Kosova, treba dodati, da je i pitanje konacnog
statusa
prepreka na putu ka potpunoj stabilizaciji regiona, kao i evropskoj
integraciji ", objasnio je Busek dodajuci da status kandidata za prijem
u
Evropsku uniju(EU) mogu dobiti samo " drzave", a ne protektorati.
"Evropska integracija jugoistocne Evrope ne sme se samo
uslovljavati saradnjom sa Haskim tribunalom, vec i sa reformom
zakonodavstva, koje mora biti dovedeno na evropski nivo, odnosno biti
prilagodjeno evropskim standardima", kazao je Busek.
Busek je kritikovao zapadne medijske koncerne koji otkupljuju
medije na Balkanu. "Zapadni koncerni, koji otkupljuju medije na
jugoistoku
Evrope, nastavljaju cesto da ih vode u postkomunistckom maniru. Ti
mediji
cesto su gori nego zuta stampa, koju poznajemo na nasem prostoru. Mene
je
stvarno sramota zbog toga, jer je zapad, takvom vrstom vodjenja medija,
vratio pornografiju na Balkan", zakljucio je Busek.
KOSOVO-METOHIJA
DVE EKSPLOZIJE U DVE POLICIJSKE STANICE U PRISINI
PRISTINA, 22. marta 2003. (Beta) Dve istovremene eksplozije
potresle su nocas dve policijske stanice u Pristini a povredjenih nije
bilo, izjavio je portparol policije UN Al Garsija.
Od jacine eksplozija polupani su prozori na obe stanice, a
unisteno je i najmanje jedno vozilo UNMIKa, rekao je Garsija i dodao da
policija za sada nema osumnjicenih.
Policijske stanice na Kosovu nalaze se u stanju pripravnosti
zbog
nocasnjih eksplozija, a istraga je u toku.
IZA NAPADA NAJVEROVATNIJE ISLAMISTICKE GRUPE
PRISTINA, 22. marta(Tanjug)-Sinocne bombaske napade na dve
policijske stanice UNMIK-a u Pristini niko od tamosnjih zvanicnika nije
za
sada povezao sa pocetkom rata u Iraku, ali se nezvanicno saznaje da su
moguci pocionioci pripadnici islamisticko-teroristicke grupe, koja je
najavila da ce posle napada na Irak, zapoceti seriju akcija protiv
vojnika
Kfora i policije UN.
U sve policijske stanice stiglo je naredjenje da se pojacaju
mere
obebedjenja i da policajci nocu ne idu bez pancira i slemova. U Pristini
je
sinoc u 22,45 bacena bomba na policijsku stanicu UNMIK-a broj 2,
potvrdio
je danas portparol kosovske policijske sluzbe Refki Morina.Ostecena su
dva
automobila i fasada, a povredjenih nije bilo. Nesto kasnije
najverovatnije
iste osobe bacile su bombu i na policisjku stanicu broj 4.u pristinkom
naselju Ulpijana.
Na Kosovu je, pod mandatom UN, trenutno rasporedjeno oko 4.000
pripadnika medjunarodne policije. Vise stotina Albanaca okupilo se juce
u
centru Pristine da bi dali bezrezervnu podrsku napadu SAD i Velike
Britanije na Irak.
VLADA KOSOVA OSUDJUJE SINOCNJE BOMBASKE NAPADE
PRISTINA, 22. marta 2003. (Beta) Vlada Kosova i kosovski
predsednik Ibrahim Rugova danas su najostrije osudili sinocnje bombaske
napade na dve policijske stanice u Pristini.
Taj napad kosovska vlada ocenila je kao "vandalski cin", koji
je
uperen "protiv napora i angazovanja demokratskih institucija i
medjunarodnih organizacija na Kosovu da se stvori trajni mir i
bezbednost"
na tom podrucju.
Pocinioci napada jos nisu otkriveni. Vlada Kosova porucuje da
oni
"ne mogu da sprece zapocete pozitivne procese u izgradnji i
konsolidaciji
demokratskih institucija Kosova".
U saopstenju kosovske vlade pruzena je puna podrska policiji
UNMIKa i kosovskim policijskim sluzbama u borbi protiv kriminala i
drugih
akata nasilja.
Kosovska vlada pozvala je gradjane Kosova da podrze i pomognu
pripadnicima policije i istraznim organima u hvatanjima pocinilaca ovog
napada.
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova okarakterisao je ovaj napad
kao
"teroristicki cin" uperenih "protiv sigurnosti i javnog reda na Kosovu".
"Zahtevamo od institucija, odgovornih za sigurnost na Kosovu,
da
preduzmu ostre mere protiv pocinilaca tih zlodela i da preduzmu
preventivne
mere opste bezbednosti", rekao je Rugova.
ZAPLENJENO TRI TONE MUNICIJE
PRIZREN, 22. marta 2003. (Beta) Pripadnici Kfora zaplenili su sinoc tri
tone municije na kosovskoalbanskoj granici.
Nepoznate osobe pokusale su nocas da camcima iz Albanije predju
granicu u blizini mesta Gorzup, ali su zbog prisustva Kfora odustali.
Municija, 94.500 metaka, je otkrivena u camcima na albanskoj
strani.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
