ROBOT
U PČELINJEM
DRUŠTVU
Jedno od čudesnih
dela Prirode jesu pčele.
Mi sada znamo da postoji više od 20.000 vrsta pčela i da
one naseljavaju skoro celu planetu. Devet desetina njih čine pčele samice
(solitarie), a ostatak socijalne pčele (sociales). Toj manjoj
grupi pripadaju : bumbari, pčele bez žaoke i medonosne pčele (Apidae).
One se odlikuju najvišim stepenom organizacije. U njihovoj košnici postoji jedna
matica, 10.000-70.000 radilica i 500-1.000 trutova. Svi oni, na radost
čoveka, vredno obavljaju svoje dužnosti koje im Priroda
postavlja.
Mnogi su proučavali pčela pre Karl fon Friša (1886-1982),
zoologa, koji se oko 1920. godine dosetio da posmatra njihov život u košnicama
kroz stakleni zid. To mu je omogućilo da dešifruje "pčelinji ples" - igru kojom data pčela prenosi važne poruke drugim pčelama. Za
razjašnjenje tog neobičnog "govora"
pčela, fon Friš je u dubokoj starosti 1973. podelio.
Nobelovu nagradu sa još dva naučnika.
Zahvaljujući
fon Frišu i njegovim sledbenicima saznali smo da pčela figurama u svom
plesu, orijentacijom tela u prostoru i "žestinom"
igre koju izvodi drugim pčelama prenosi svoja saznanja o izvoru hrane koji je
pronašla, o njenoj obilnosti i privlaćnosti. Leteći, na primer, u manjim
krugovima nad drugim pčelama u košnici, dodirujući ih pri tom, ona im "kazuje"
da je hrana blizo, na 100 metara i manje. Ako bi, pak, u letu pravila osmice, to
bi značilo da je hrana dalje. Ona bi ih
plesom obavestila o njenoj približnoj udaljenosti, sve do rastojanja od
oko 1.500 metara! Greška u prenetoj informaciji bila bi manja od 20
procenata.
U novije vreme,
1988. godine, danski i nemački naučnici konstruišu sičušnu "elektronsku pčelu", pčelu-robot, kojom su upravljali pomoću
kompjutera.
Na novopridošlicu, sačinjenu od bronze, pneumatike i
elektronike, pčele iz košnice nisu reagovale kao na uljeza, već su je slušale i
kretale u potragu za izvorom hrane odgonetajući poruke njenog plesa. Pomoću ovog
zaista zadivljujućeg eksperimenta mogli su da se provere mnogi nalazi ranijih
istraživača i otkriju nove tajne medonosnih pčela. Tako je, na primer, pobijeno
ranije verovanje da su pčele, praktično, gluve. Pokazalo se da one reaguju na
određene treptaje i da iz njih izvode neophodne zaključke, čak i to da na
izvestan način "misle'.
U jednom ogledu one nisu poletele preko obližnjeg jezera
do čamca sa hranom, gde ih je uputila pčela-robot, već su se vratile u košnicu.
Tek kada se čamac primakao obali, tj. kada se pred njima više nije
nalazila "velika voda", one su se poslužile slatkim sokovima iz
hranilišta u čamcu!
Dalja minijaturizacija sigurno će jednog dana dovesti i
do pčele-robota koja će moći da se pridruži svojim "drugama"
iz košnice i da sa njima leti upravljana
radio-talasima.
Da li će čovek
uspeti od nje da stvori "vodju" pčelinjeg roja,
ostaje da vidimo.
Ako mu to pođe za rukom, on će da roj navodi na određena hranilišta
i tako dobija med po svom receptu.
Ako tome još dodamo genetski modifikovano bilje, cveće i voćke, možda ćemo
zahvaljujući elektronskoj pilot-pčeli doći do meda, polena i mleča u kojima će
se nalaziti nove lekovite
supstance.
A možda se i neće sve tako odvijati kako čovek želi. Može
se desiti da se pčele pobune protiv svog "vodje"
koji koristi neku drugu "životnu
logiku" od njihove, a koji pored toga još ne daje med!
Dr Vladimir Ajdačić
