Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
24. mart 2003. godine
SAOPSTENJE ZA JAVNOST
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Pavle uputio je 19. marta, u ime
Svetog Arhijerejskog Sinoda i u svoje licno ime, g. Zoranu Zivkovicu,
novoizabranom predsedniku Vlade Srbije, cestitku povodom stupanja na
odgovornu duznost, uz molitvu Gospodu da mu "podari snagu, po sili slave
Njegove, za svaku postojanost i dugotrpeljivost u radu na dobro naroda
kome sluzi i na njegovo licno dobro".
Umesto odgovora na cestitku Poglavara Srpske Pravoslavne Crkve, istoga
dana je objavljeno saopstenje Vlade Srbije, a prenela su ga sva sredstva
izvestavanja, dok ga razne "nevladine organizacije", "forumi" i "odbori"
revnosno "razradjuju" sve do danas, u maniru poznatom iz komitetskih i
agitpropovskih vremena.
Zalimo sto smo primorani da, istine radi, javno odgovorimo bar na neka
tvrdjenja iz tog saopstenja, izdatog, zacudo, tek cetvrtog dana posle
sahrane ubijenog premijera.
1. Srpska Pravoslavna Crkva je sa zadovoljstvom prihvatila iskljucivu
zelju porodice Djindjic i predlog Vlade da se opelo tragicno preminulom
premijeru odrzi u Spomen-hramu Svetog Save, za koji se pokojnik toliko
zalagao. Jasno nam je da ta cinjenica, kao i cinjenica da je on
sahranjen kao hriscanin i po pravoslavnom obredu, nekim ljudima smeta,
ali to je njihov licni problem. Cinjenice ostaju cinjenice.
2. Beseda svestenosluzitelja (episkopa ili svestenika) na opelu, - kao i
na svakom bogosluzenju, uostalom, - sastavni je deo opela, odnosno
bogosluzenja, tako da o besedi niti je bilo niti je moglo biti reci,
akamoli da su "predstavnici Crkve obavesteni da su jedini govori
predvidjeni na grobnom mestu". Iznenadjenje zbog ovakvoga neistinitoga
tvrdjenja utoliko je vece sto u danasnjoj Vladi ima ljudi koji dobro
znaju i sta je opelo i sta je pravoslavno bogosluzenje uopste.
3. Jos je cudnije tvrdjenje da je beseda uvredila porodicu i prijatelje
pokojnika. Jedno je neosporno: govornik je, u ime Crkve i u svoje ime,
izrazio najdublje postovanje prema licnosti pokojnika i prema njegovoj
porodici, a komentatori su govor tumacili svako na osnovu svog
unutrasnjeg kljuca i merila ili pak na osnovu spoljasnjeg signala...
Jasno je kome moze da zasmeta dovodjenje ove zrtve u vezu sa svim
ostalim nevinim zrtvama, ili kome moze da zasmeta besednikova osuda
svakog rata, koja se nikako ne uklapa u floskulu o toboznjoj
ratnohuskackoj psihologiji Srpske Crkve, ali je potpuno nejasno kako sve
to moze da zasmeta jednoj Vladi Srbije, uz to demokratskoj i otvorenoj
za evropski kodeks vrednosti i za evropski model odnosa Crkva - drzava.
4. Apostol Pavle nas podseca: "Cistima je sve cisto, a necistima i
nevernima nista nije cisto nego je necist i njihov um i savest."
Polazeci od te istine, mi iskreno sumnjamo da je poredjenje najvece
zrtve koju je za dobro Otadzbine podneo pokojni Zoran Djindjic sa
nevinim zrtvama kao sto su to bile Milica Rajic i Marica Milic i kao sto
su to danas nevina deca u Iraku moglo ikoga da uvredi - osim, verovatno,
onih koji ne proizvode zrtve nego tek poneku "kolateralnu", sto ce reci
usputnu ili uzgrednu, stetu...
5. Sve ovo, naravno ne znaci da je ova ili neka druga beseda po sebi
nepogresiva ili da sam mitropolit Amfilohije na to pretenduje. To je
stvar nadahnuca i savesti samog besednika, koji nije besedio samovoljno
nego uz saglasnost Patrijarha srpskog i u svojstvu prvog po rangu medju
clanovima Svetog Sinoda.
Saopstenje na koje smo morali, mada nevoljno, da se osvrnemo, ubedljivo
svedoci da Vladi Srbije itekako nedostaje mudro rukovodjenje dr Zorana
Djindjica.
Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
