B I L T E N V E S T I
27 . MART 2003.
SRBIJA I CRNA GORA
SCG-EU: DOSTA URADJENO, MNOGO VISE OSTAJE DA SE URADI
BRISEL, 26. marta (Tanjug) - U procesu stabilizacije i
pridruzivanja sa Evropskom unijom (EU) Srbija i Crna Gora je ostvarila
napredak, ali mnogo vise toga ostaje da se uradi, jer jos nije ostvaren
kvalifikovani skok koji se trazi da bi ta drzavna zajednica u punoj meri
uzivala sve prednosti tog procesa, zakljucila je Evropska komisija u
svom
godisnjem izvestaju o Zapadnom Balkanu, u delu koji se odnosi na novu
drzavnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru.
U izvestaju se navodi da je tragicno ubistvo srpskog premijera
Zorana Djindjica, koji je "hrabro radio na izgradnji demokratskog
drustva i
igrao kljucnu ulogu u izvlacenju Srbije i Crne Gore iz izolacije,
sokirao
citav region i medjunarodnu zajednicu".
Taj zlocin, kaze se u izvestaju, opominje na tesko nasledje
proslosti i takodje trazi da se nastavi rad na stabilizaciji,
demokratizaciji i reformi nesmanjenim intenzitetom. "Zoran Djindjic je
bio
posvecen odrzavanju Srbije i Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji i ovaj
izvestaj odrazava neophodnost reformi kako bi se njegova vizija
ostvarila.
Evropska komisija ce nastaviti da daje punu podrsku vlastima Srbije i
Crne
Gore u njihovim naporima da se izbore sa snagama koje napadaju srpsku
demokratiju", istice se u izvestaju.
Prema misljenju autora izvestaja, u politickim reformama u
Srbiji
i Crnoj Gori dostignuca variraju. Ostvaren je znacajan napredak, odnosno
uspeh u oblastima ljudskih prava, prava nacionalnih manjina i
regionalnoj
saradnji.
U reformi pravosudnog sistema i policiji ostvareni su
"mesoviti"
rezultati, dok je manje nego sto je ocekivano postignuto u teskom poslu
drzavnog restrukturiranja i izgradnji stabilnih, efikasnih i kredibilnih
institucija. Nasledje iz proslosti i odrzavanje starih strktura, kao i
nedovoljna saradnja sa Haskim tribunalom, politicka razilazenja u
interpretaciji i implementaciji Ustavnog sporazuma "doprineli su
sporijim
reformama u mnogim kljucnim oblastima", kaze se u izvestaju.
U ekonomskoj sferi situacija je poboljsana, posebno u
makroekonomskoj politici, mada fiskalna i spoljnotrgovinska sfera ostaju
jos kao izazovi. U izvestaju se navodi da se strukturalne reforme
nastavljaju, posebno u bankarskom i preduzetnickom sektoru, mada je i tu
potrebno ubrzanje. Sto se procesa stabilizacije i pridruzivanja tice, to
ostaje i dalje glavni katalizator za reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Ali,
kako se navodi u izvestaju, prosle godine je mnogo vremena izgubljeno i
drzava mora da ubrza reforme i poboljsa implementaciju zakonodavstva.
Kontinuirano usmeravanja paznje na ustavna pitanja odvratilo je
paznju od drugih fundamentalnih oblasti, kaze se u izvestaju. Uspeh i
brzina pregovora o stabilizaciji i pridruzivanju zavisice od sposobnosti
drzave da implementira Sporazum u okviru tog procesa uz obracanje mnogo
vise paznje na sprovodjenje reformi. Evropska komisija ce nastaviti da
daje
podrsku i da pruza savete drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore,
porucuje
se u izvestaju i dodaje da napori EU ipak ne mogu da zamene nedostatak
politicke volje u okviru drzavne zajednice.
SCG-FRANCUSKA: POTPISAN SPORAZUM O SUKCESIJI BILATERALNIH UGOVORA
PARIZ, 26. marta 2003. (Beta) Ministri spoljnih poslova
Francuske
i Srbije i Crne Gore Dominik de Vilpen i Goran Svilanovic potpisali su
danas u Parizu sporazum o sukcesiji bilateralnih ugovora koji su ranijih
godina potpisivani.
Rec je o vise od 20 bilateralnih ugovora koje je potpisala
ranija
drzava sa Francuskom, a cije se vazenje sada produzava.
Svilanovic i De Vilpen danas su razgovarali o odnosima dve
zemlje.
Posle razgovora, Svilanovic je agenciji Beta rekao da je Francuska
pruzila
podrsku i ohrabrenje Srbiji da nastavi zapocete reformske procese i
borbu
protiv organizovanog kriminala.
Svilanovic: BEZ 'BALKANIZACIJE EVROPE', VEC KA 'EVROPEIZACIJI BALKANA'
PARIZ, 27. marta (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije i
Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je danas u Parizu, gde boravi u
dvodnevnoj zvanicnoj poseti, da je namera atentatora na srpskog
premijera
Zorana Djindjica da stvore anarhiju i haos u zemlji "razbijena efikasnim
delovanjem drzave", ali i "jasnom podrskom velike vecine gradjana, koji
ne
zele da se vrate u proslost".
Isticuci da je u "ambijentu ratova, sankcija i
kvazi-patriotskog
populizma bivseg rezima formirana sprega klasicnog kriminala, dela
politickih struktura, raznih bezbednosnih i slicnih sluzbi i paravojnih
formacija - ciji je zajednicki interes bio otpor saradnji sa Haskim
tribunalom", Svilanovic je ocenio da je ih je na "krajnji korak" ubistva
premijera "ocigledno podstakla nepovratnost demokratskih promena" u
zemlji.
U predavanju na Francuskom institutu za medjunarodne odnose (IFRI) -
jednom
od vodecih evropskih i svetskih centara za proucavanje medjunarodnih
problema - Svilanovic je naglasio da je vanredno stanje u Srbiji uvedeno
upravo za odbranu osnovnih uslova i temelja reformi i demokratskih
procesa,
i da je to "u interesu i drugih zemalja regiona, i sire".
Svilanovic je istakao da na Balkanu, prvi put u istoriji, u
svim
zemljama postoji demokratski izabrana vlast, koja se zalaze za one
principe
i vrednosti na kojima pociva evropska integracija. On je, medjutim,
upozorio da u regionu jos postoje "krizna zarista koja nam svima odvlace
paznju i energiju", jer se "opsti principi unutrasnjeg i regionalnog
razvoja sudaraju sa ozbiljnim ogranicavajucim faktorima, nasledjenim iz
proslosti i reanimiranim u poslednje vreme - sa balkanskim
nacionalizmima,
revansizmima, mitovima o nacijama, granicama i teritorijama, kao i sa
teskim posledicama dezintegracije bivse Jugoslavije".
Svim demokratskim snagama na Balkanu, kako je rekao, jasno je
da
je jedini moguci izlaz iz kruga balkanskih konflikata resavanje
medjusobnih
problema - granicnih, manjinskih, izbeglickih i drugih - i ucvrscenje
regionalne saradnje, ulazak u Evropsku uniju i prikljucenje ostalim
evro-atlantskim strukturama. "Ne dolazi u obzir 'balkanizacija Evrope',
vec
samo 'evropeizacija Balkana'", istakao je Svilanovic.
Sef diplomatije SCG je rekao da je formiranjem drzavne
zajednice
Srbije i Crne Gore "stavljena tacka na dezintegrativne procese na
Balkanu".
Ta zajednica, po njemu, "evidentno danas predstavlja jedini moguci
evropski
okvir medjusobnih odnosa", a "promene u Srbiji i Crnoj Gori zaokruzuju
proces stvaranja osnovnih uslova za prevazilazenje balkanskih problema".
Podsecajuci na "posebno osetljivo pitanje Kosova i Metohije", Svilanovic
je
istakao da taj problem Beograd zeli da resava strpljivo i u punoj
saradnji
sa medjunarodnim predstavnicima. "Jasno nam je da Beograd nece vise
nikad
imati onakav uticaj na zbivanja na Kosovu i Metohiji kakav je imao
ranije,
ali isto tako insistiramo na cinjenici da se radi o teritoriji nase
zemlje
o cijem smo statusu u takvim okvirima, naravno, spremni da razgovaramo
sa
svim relevantnim partnerima", rekao je on.
Kad je rec o saradnji sa Haskim tribunalom, Svilanovic je
istakao
da "iako je to za mnoge nase gradane kontroverzno pitanje, dileme oko
neophodnosti te saradnje nema". Svilanovic je naglasio da se "ne radi
samo
o tome da je ovo nasa medjunarodna obaveza", vec o tome da "jedino jasno
suocavanje sa istinom - ma koliko bilo tesko - moze definitivno otvoriti
put ka politickoj i moralnoj rekonstrukciji nase zemlje i njenom
konacnom
povratku u medjunarodnu zajednicu".
SCG RUSIJA: RUSIJA SPREMNA DA PREBIJE DUG SCG ZA GAS
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Rusija je sprema da razgovara o
prebijanju duga Srbije i Crne Gore (SCG) za gas, ukoliko za obracun
potrazivanja iz klirinskih u americke dolare bude primenjen "realan
kurs",
izjavio je danas zamenik ruskog ministra finansija Rusije Sergej
Kolotuhin.
Na konferenciji za novinare u Beogradu na kojoj je objavljeno
da
ce Rusija isplatiti drzavama bivse SFRJ skoro 1,3 milijarde klirinskih
dolara potrazivanja, on je rekao da je ruska kompanija "Gasprom"
spremana
je da kroz investicije u SCG prebije deo duga.
Na taj nacin deo duga SCG moze biti isplacen kroz opremu za
realizaciju projekta Djerdap 1, dodao je Kolotuhin.
Prema njegovim recima, nerealno je i neprihvatljivo da prilikom
isplate ruskog duga drzavama koje su nastale raspadom SFRJ odnos
klirinskog
i americkog dolara bude jedan prema jedan.
Ne navodeci koju je donju granicu kursa ruska strana spremna da
prihvati, on je novinarima kazao da smatra da je na osnovu ekonomskih
analiza u ovom trenutku realna vrednost za jedan klirinski dolar 50
americkih centi.
Ovlasceni predstavnik SCG u razgovorima sa predstavnicima
Rusije
Veroljub Dugalic kazao je da je tesko proceniti koliki bi deo
potrazivanja
od Rusije mogao biti iskoriscen za prebijanje duga za gas.
UTVRDJEN DUG RUSIJE DRZAVAMA BIVSE SFRJ
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Bivsim jugoslovenskim
republikama
Rusija ce isplatiti dug od skoro 1,3 milijardi klirinskih dolara, a kurs
prema kojem ce dug biti obracunat bice utvrdjen u bilateralnim
pregovorima,
dogovoreno je na dvodnevnim razgovorima predstavnika tih drzava u
Beogradu.
Raspodela salda bice obavljena prema sporazumu o sukcesiji iz
Beca, prema kojem Srbiji i Crnoj Gori pripada 38 odsto, Hrvatskoj 23
odsto,
Sloveniji 16 odsto, BiH 15,5 odsto i Makedoniji 7,5 odsto, rekao je
ovlasceni pregovarac Srbije i Crne Gore Veroljub Dugalic na konferenciji
za
novinare.
On je istakao je da je cilj razgovora predstavnika drzava bivse
SFRJ i Ruske Federacije bio da se utvrde ukupna nasa potrazivanja, a da
ce
bilateralnim ugovorima biti regulisani detalji isplate.
Dugalic je izrazio nadu da ce Vlada Rusije sto skorije
prihvatiti
danasnji sporazum, nakon cega ce sa bivsim republikama SFRJ pojedinacno
biti utvrdjen kurs po kome ce se vrsiti preracun klirinskih dolara, kao
i
modaliteti placanja.
Zamenik ministra finansija Rusije Sergej Kolotuhin izrazio je
zadovoljstvo postignutim sporazumom u vezi sa iznosom duga i istakao da
Rusija zeli i moze da ga vrati.
Prema njegovoj oceni, najveci problem ce biti u preracunavanju
klirinskih u americke dolare. Ne zeleci da precizira donju granicu koju
je
ruska strana spremna da prihvati, Kolotuhin je kazao da smatra da je na
osnovu ekonomskih analiza u ovom trenutku realna vrednost jednog dolara
50
centi.
Iznos duga utvrdjen je nakon 12 godine, a kako je istakao
Dugalic,
dug koji je SRJ imala prema Ruskoj Federaciji od ranije drugacijeg je
karaktera i vec je regulisan preko Pariskog kluba, odnosno nije
obuhvacen
ovim potrazivanjem u klirinskom saldu.
SCG-SPANIJA: SPANIJA ODOBRILA SCG 50 MILIONA EVRA KREDITA
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Spanska vlada odobrila je
Srbiji i
Crnoj Gori kredit od 50 miliona evra, preneo je danas ambasador Spanije
u
SCG Mario Garsija Munjos predsedniku drzavne zajednice Svetozaru
Marovicu.
Kako je saopsteno iz kabineta predsednika SCG, u razgovoru je
izrazeno zadovoljstvo zbog danasnje odluke Komiteta ministara Saveta
Evrope
o prijemu SCG u tu panevropsku organizaciju.
Ambasador Spanije je preneo spremnost spanske vlade da podrzi
dalje ukljucenje SCG u evropske institucije.
SCG-AUSTRIJA: AUSTRIJSKE KOMPANIJE I DALJE CE INVESTIRATI U PRIVREDU SCG
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Austrijske kompanije ce
nastaviti
da investiraju u privredu Srbije i Crne Gore (SCG), porucio je ambasador
Austrije u SCG Hanes Porijas sa predsednikom drzavne zajednice
Svetozarom
Marovicem.
Kako pise u saopstenju iz kabineta predsednika SCG, ambasador
Porijas je rekao da su austrijske firme do sada u SCG otvorile oko 100
predstavnistava.
Predsednik Marovic je prihvatio poziv da 22. i 23. maja u
Salcburgu ucestvuje na Samitu predsednika centralnoevropskih zemalja na
kome ce tema biti buducnost Centralne Evrope.
SCG-NEMACKA: SPORAZUM O TEHNICKOJ SARADNJI SCG I NEMACKE
BEOGRAD, 27. marta (Tanjug) - Pomocnik ministra inostranih
poslova
Srbije i Crne Gore Jelica Minic, nemacki ministar za medjunarodnu
saradnju
i razvoj Hajdemari Vicorek-Cojl i ambasador Nemacke u Beogradu Kurt
Leonberger potpisali su u Ministarstvu spoljnih poslova SCG Zajednicku
izjavu o pregovorima o Sporazumu o tehnickoj saradnji izmedju Nemacke i
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.
Sporazum treba da pomogne resavanju privrednih i socijalnih
problema u Srbiji i Crnoj Gori slanjem i angazovanjem strucnog osoblja,
instruktora, naucnog i tehnickog osoblja, isporukom opreme, skolovanjem,
kao i strucnim usavrsavanjem kadrova iz Srbije i Crne Gore u Nemackoj i
drugim zemljama. Ovaj Sporazum predstavlja dalji korak u unapredjenju
saradnje sa Nemackom, koja je od oktobarskih promena 2000. do danas
nasoj
zemlji pruzila pomoc od preko 233 miliona evra, saopstilo je
Ministarstvo
spoljnih poslova SCG.
ANDJELKOVIC I VESIC SAVETNICI BORISA TADICA
BEOGRAD, 27. marta 2003. (Beta) Ministar odbrane Srbije i Crne
Gore Boris Tadic imenovao je funkcionere Demokratske stranke Zivorada
Andjelkovica i Gorana Vesica za svoje savetnike za pitanja odbrane,
odnosno
finansija, receno je Beti u administraciji Srbije i Crne Gore.
Zivorad Andjelkovic, savetnik ministra Tadica za politiku i
odbranu, clan je Izvrsnog odbora Demokratske stranke i do smrti
premijera
Srbije Zorana Djindjica bio je njegov savetnik.
Savetnik za politiku i finansije ministra odbrane Goran Vesic,
takodje clan rukovodstva DSa, bio je specijalni savetnik sadasnjeg
premijera Srbije Zorana Zivkovica dok je bio na funkciji saveznog
ministra
unutrasnjih poslova.
TADIC SE SASTAO SA STRANIM VOJNIM ATASEIMA
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Ministar odbrane Srbije i Crne
Gore Boris Tadic izjavio je danas da je trajni cilj drzavne zajednice
Srbije i Crne Gore miroljubiva politika u regionu i ekonomski
prosperitet
zemlje.
"Reforma oruzanih snaga i sistema bezbednosti su samo neki od
zadataka koji nas cekaju u narednom periodu", istakao je Tadic na
sastanku
sa stranim vojnim ataseima, pripadnicima ministarstva odbrane i
Generalstaba Srbije i Crne Gore, a prenosi resorno ministarstvo.
Tadic je dodao da su spoljnopoliticki prioriteti drzavne
zajednice
regionalne i evroatlantske integracije i "sto skoriji ulazak u program
Partnerstva za mir".
Ministar odbrane je, kako je navedeno, izrazio ocekivanje da ce
vojnodiplomatska saradnja Srbije i Crne Gore i stranih zemalja "u
narednom
periodu biti intenzivirana".
Zamenik ministra odbrane Vukasin Maras, koji je takodje
prisustvovao sastanku, naglasio je da ce unapredjenjem vojne saradnje
drzavna zajendica pristupiti vojnobezbednosnim organizacijama i uciniti
stabilnim "ovaj nestabilni region".
MINIC:JEDINSTVENA SANSA ZA ZEMLJE BALKANA
BEOGRAD, 27. marta (Tanjug) - Zemlje Balkana sada imaju
jedinstvenu sansu da se, pod okriljem Saveta Evrope, NATO i Evropske
unije
povezu kao nikad ranije u istoriji, izjavila je danas pomocnik ministra
inostranih poslova Srbije i Crne Gore Jelica Minic.
Na prezentaciji treceg izdanja casopisa za evropske integracije
"Evropski forum", koji je ovog meseca posvecen regionalnoj saradnji i
integraciji Balkana, Miniceva je ocenila da bi unapredjenje
infrastrukture,
ublazavanje viznih rezima i omogucavanje slobode kretanja mogli da budu
glavni pokretaci sire saradnje na Balkanu. Jelica Minic je rekla da je
dosadasnje iskustvo pokazalo da su poslovni ljudi ti koji uspeju da
izdejstvuju ublazavanje viznih rezima.
Dusko Lopandic, direktor Direktorara za saradnju sa EU u
Ministarsrvu spoljnih poslova SCG, ocenio je da je trgovina glavni
podsticaj za saradnju. On je dodao da bi EU morala da da najveci
stimulans
saradnji, posto na Balkanu nema drugog "hegemona" da to uradi. On je
rekao
da je jasno da se proces integracije unutar regiona mora nastaviti uz
razvoj sve moguce infrastrukture.
Vladimir Gligorov iz Beckog instituta za medjunarodna ekonomska
istrazivanja, je istakao da je na Balkanu ublazavanje viznih rezima i
unapredjenje regionalne saradnje i dalje veoma komplikovano. On je rekao
da
je integracija u EU od primarnog znacaja za zemlje Balkana i ocenio da
Unija sve vise podstice liberalizaciju i povezivanje u regionu posto ove
zemlje u ne tako dugom roku treba da postanu clanice EU.
Predrag Simic sa Fakulteta politickih nauka u Beogradu je
izjavio
da EU zemlje regiona i dalje deli na evropski i zapadni Balkan. On je
rekao
da kratkorocno napori EU da se zemlje regiona povezu imaju negativan
efekat
posto kod jednih dolazi do povezivanja a kod drugih do izolacije. Kao
primer naveo je da se od Beograda do Zagreba moze stici za tri sata, ili
nikada u zavisnosti od dobijanja vize.
SCG - SAVET EVROPE
SCG-SE-LORENS: KOMITET MINISTARA DONEO SRECNU ODLUKU
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Direktor Strategijskog
planiranja
Saveta Evrope (SE) ZanLuj Lorens izjavio je danas u Beogradu da poziv
Srbiji i Crnoj Gori da udju u punopravno clanstvo te organizacije
predstavlja "srecnu odluku" Komiteta ministara SE.
"Veoma sam dirnut sto sam danas ovde", kazao je Lorens na
zajednickoj konferenciji za novinare sa specijalnom izaslanicom
generalnog
sekretara SE Verenom Tejlor , u Medija centru.
Prema njegovim recima, preduzeti su veoma znacajni koraci ka
vracanju SCG na put ka Evropi, a odluka Komiteta ministara je kamen
temeljac na putu SCG ka Evropi.
Verena Tejlor je kazala da odluka Komiteta ministara zakljucuje
proces postupka prijema SCG u SE, koji je tadasnja SR Jugoslavija
podnela
2000. godine.
Komitet ministara danas je takodje usvojio i dve specificne
mere
koje ce pratiti proces integracije SCG u tu panevropsku organizaciju.
Radi
se o merama koje treba da pomognu SCG da ispuni svoje obaveze, a to su
program za saradnju nakon prikljucenja u SE i procedura za pracenje.
Lorens je naglasio da se clanstvo neke zemlje u SE tice celog
naroda te zemlje, razvoja njene demokratije i zastite ljudskih prava.
U tom kontekstu, SE ce biti posmatrac i akter promena u zemlji,
uveravace se da li SCG postuje date obaveze koje treba da prate i
konkretne
mere. SE nece biti samo svedok nego ce i doprinositi promenama, istakao
je
Lorens.
SCG ce, naglasio je, dobiti jaku podrsku Evropske unije, sto je
vazno i s finansijske i s politicke tacke gledista, i bice korak ka
jacoj
saradnji zemlje sa EU.
Danasnja odluka Komiteta ministara u Strazburu otvara vrata
punoj
integraciji i ucescu SCG u radu SE, rekao je Lorens.
Najavljujuci da ce za koji dan vec poceti proveravanje napora
SCG
za ispunjavanje obaveza, bice obracena paznja i na teza iskustva zemlje,
a
svaka tri meseca, pocev od jula ove godine, bice objavljivani izvestaji
o
tome.
Bice donete i druge mere kako bi SCG sto lakse i sto bolje
sprovodila programe i ispunjavala svoje obaveze.
LIKARI: PRIJEM U SE PRIZNANJE, ALI I PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI
STRAZBUR, 26. marta (Tanjug) - Ambasador Zozef Likari je danas
u
Strazburu, obracajuci se u ime Komiteta ministara Saveta Evrope ministru
inostranih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goranu Svilanovicu, naglasio
da
ce predstojeci prijem SCG u Savet Evrope pocivati na "priznanju za
postignuti napredak", ali i podrazumevati preuzimanje novih
odgovornosti.
"Prijem u Savet Evrope (SE) pociva na jasnom priznanju
postignutog
napretka, ali i na preuzimanju dodatnih odgovornosti radi ispunjavanja
svecano datih obecanja", rekao je Likari u obracanju sefu diplomatije
Svilanovicu na zasedanju Komiteta ministara SE u Strazburu. Ambasador
Likari je podsetio da obecanja koje SCG treba da ispuni pristupanjem
Savetu
Evrope "takodje i pre svega podrazumevaju punu saradnju sa haskim
Medjunarodnim sudom za ratne zlocine na prostoru bivse Jugoslavije".
"U tom kontekstu zelimo da vam kazemo da narocito racunamo na
vas,
kao predsedavajuceg Saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, kako bi za
obecanjima datim usmeno u pozivnom pismu vlasti SCG usledila dela",
porucio
je ambasador Likari ministru Svilanovicu.
Predstavnik SE je rekao da se od SCG takodje ocekuje postovanje
Dejtonsko-pariskog sporazuma, "razvoj regionalne saradnje i u tom okviru
postovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica drzava
regiona, kao i miroljubivo resavanje spornih pitanja".
Ambasador je u ime Komiteta ministara SE rekao da u obecanja
koja
je dala SCG spada i "jasno definisanje (raspodele) vlasti i odgovornosti
izmedju drzavne zajednice i njenih republika po pitanju postovanja
ljudskih
prava i prava manjina". Predstavnik Komiteta ministara SE je cestitao
srpskom i crnogorskom narodu i njihovim vlastima na nedavnom formiranju
nove drzavne zajednice, koja oznacava "novi pocetak, nova stremljenja i
nove odgovornosti". Likari je u svoje i u ime Komiteta ministara SE
uputio
saucesce Svilanovicu povodom ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica
12.
marta.
SVILANOVIC: PRIJEM U SE VAZAN ZNAK PODRSKE
STRAZBUR, 26. marta 2003. (Beta) Ministar spoljnih poslova
Srbije
i Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je danas u Strazburu da je prijem
drzavne zajednice u Savet Evrope "sustinski vazan upravo u ovom
delikatnom
trenutku za zemlju" kao "znak da Savet Evrope razume izazove sa kojima
se
ona trenutno suocava, kao i da je spreman da pomogne".
U obracanju Komitetu ministara SE, uoci donosenja odluke da se
SCG
pozove u punopravno clanstvo, Svilanovic je takodje izrazio uverenje da
bi
ulazak u najstariju evropsku organizaciju ojacao zapocete demokratske
reforme u zemlji.
"Njeno pristupanje bi ne samo predstavljalo znak znacajne
politicke podrske nasim demokratskim institucijama, vec i realan signal
gradjanima Srbije i Crne Gore da predstavljaju deo evropske porodice
demokratskih naroda. To bi takodje znacajno doprinelo daljem jacanju
demokratskih struktura i procesa reformi, kao i izgradnji modernog i
stabilnog demokratskog drustva bez organizovanog kriminala, navodi se u
Svilanovicevom izlaganju koje je distribuirano danas u Strazburu.
Svilanovic je Komitetu ministara preneo uveravanja da ce Srbija
i
Crna Gora postovati i ispuniti sve obaveze sadrzane u misljenju
Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, posebno potvrdivsi "spremnost za
nastavak i unapredjenje saradnje sa Tribunalom u Hagu".
"Identifikovanje krivaca za sukobe na prostorima bivse SFRJ i
individualizacija njihove krivice...jedini je put koji vodi daljoj
stabilizaciji i pomirenju u regionu, a ... utvrdjivanje odgvornosti za
ratne zlocine je ne samo nase opredeljenje, vec i nasa ustavna,
medjunarodna, ali i moralna obaveza", naveo je Svilanovic.
Svilanovic je takodje naglasio da je Srbija i Crna Gora spremna
da
izvrsi sve obaveze koje proisticu iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN
1244
o Kosovu i Metohiji i da je otvorena za dijalog "kako bi sva otvorena
pitanja bila resena mirno, u demokratskom duhu i uz pomoc medjunarodne
zajednice".
Govoreci o situaciji u zemlji, posebno nakon ubistva premijera
Srbije Zorana Djidjica, i zavodejnja vanrednog stanja, Svilanovic je
kazao
da ta situacija ukazuje da je zemlja spremna da nastavi zapocetu borbu,
ali
i da je pomoc celokupne medjunarodne zajednice vise nego ikada
dobrodosla.
Prema njegovim recima vanredno stanje je orudje za ispunjenje
cilja sasecanje korena organizovanog kriminala i hvatanje pocinilaca
atentata.
"Te mere su neophodne da se odbrane i ojacaju jos krhki temelji
reformskih i demokratskih procesa u zemlji" rakao je i dodao da je
"zelja
da ono bude ukinuto u najkracem mogucem roku, sto ce znaciti da je
glavna
bitka protiv organizovanog kriminala dobijena".
Svilanovic je pozdravio i odluku Komiteta ministara da se
utvrdi
procedura nadgledanja u cilju obezbedenja najvisih evropskih standarda i
izrazio uverenje da ce program predvidjen za period posle pristupanja
biti
u potpunosti isposdsovan i sproveden u delo u predvidjenom roku.
"Nas izbor je identican vasem i spremni smo i sposobni da
saradujemo iskreno i efikasno na realizaciji ciljeva Saveta Evrope",
rekao
je ministar spoljnih spolova SCG.
SVIMER I SIDER POZDRAVLJAJU PRIJEM SCG
STRAZBUR, 26. marta 2003. (Beta) Lideri Saveta Evrope (SE)
pozdravili su danas odluku Komiteta ministara te organizacije da odobri
prijem Srbije i Crne Gore, saopsteno je u Strazburu.
"Taj veoma vazan korak omogucava mi da uputim i zvanicni poziv
vlastima SCG da se pridruze Savetu Evrope", izjavio je generalni
sekretar
SE Valter Svimer (Walter Scwimmer), posle danasnjeg susreta sa sefom
diplomatije SCG Goranom Svilanovicem.
Svimer je rekao da je razmena misljenja sa Svilanovicem, koji
je
prisustvovao i sastanku Komiteta ministara, "potvrdila nase nade da ce
zemlja nastaviti da naporno radi na ispunjavanju obaveza koje ce na sebe
preuzeti prijemom u SE, uz oslanjanje na nasu punu podrsku".
Pozdravljajuci odluku ministarskog komiteta, predsednik
Parlamentarne skupstine SE Peter Sider (Peter Scieder) je naglasio da ce
"posle tako mnogo godina cekanja, ljudske patnje i beznadja, poslednji
deo
onoga sto je nekada bilo Jugoslavija zauzeti svoje mesto u evropskoj
porodici demokratskih drzava".
"Verujem da je ovo istorijski trenutak za narod Srbije i Crne
Gore, za narode u regionu i u celoj Evropi", kazao je Sider.
SCG ce biti 45. clan Saveta Evrope, najstarije evropske
integrativne organizacije.
EU POZDRAVILA SVILANOVICEVU PRIVRZENOST OBAVEZAMA SCG
ATINA, 26. marta 2003. (Beta) Evropska unija je danas, nakon
poziva Srbiji i Crnoj Gori da se prikljuci Savetu Evrope, pozdravila
spremnost ministra inostranih poslova SCG Gorana Svilanovica za puno
postovanje obaveza koje proisticu iz clanstva te panevropske
organizacije.
EU je, takodje, izrazila nadu da ce vlasti Srbije uskoro biti u
mogucnosti da ukinu vanredno stanje u zemlji, koje je uvedeno nakon
ubistva
pokojnog premijera Zorana Djindjica, navodi se u saopstenju
predsedavajuce
zemlje EU, Grcke.
EU je pozdravila i Svilanovicevo ucesce u radu Komiteta
ministara
Saveta Evrope, koji je danas doneo odluku o pozivanju SCG u clanstvo SE,
Unija, kako je saopsteno, izrazava uverenost da ce clanstvo u
Savetu Evrope prosiriti regionalnu stabilnost i saradnju, doprineti
evropskoj perspektivi regiona, i da ce pomoci da se demokratija,
postovanje
ljudskih prava i vladavina prava ucvrste u ovoj SCG.
Saopstenje Evropske unije podrzale su i zemlje koje ce uskoro
biti
primljene u njeno clanstvo, kao i zemlje koje na to pretenduju.
HRVATSKA PODRZAVA ULAZAK SCG U SAVET EVROPE
ZAGREB, 26. marta (Tanjug) - Predstavnik Hrvatske u Savetu
Europe
Neven Madej izrazio je u Strazburu podrsku Hrvatske prijemu Srbije i
Crne
Gore u clanstvo Saveta Europe. U danas objavljenom saopstenju hrvatskog
ministarstva spoljnih poslova citira se Madejeva ocena izneta na sednici
Odbora ministarskih zastupnika, da su "Srbija i Crna Gora pred kljucnim
izborom za razvoj demokratije, vladavine prava i zastite ljudskih prava
ili
popustanja nacionalistickim snagama".
U cilju podrske demokratskim snagama i jacanja evropske orijentacije
novih
vlasti u SCG, Hrvatska je, zajedno s drugim zemljama clanicama, spremna
da
podrzi saradnju u okviru Saveta Europe i kroz intenzivne bilateralne
odnose, navodi se u saopstenju ministarstva.
SCG-HASKI TRUBUNAL
MAROVIC: SARADNJA SA HAGOM U VRHU OBAVEZA DRZAVE
KRAGUJEVAC, 26. marta 2003. (Beta) Predsednik Drzavne zajednice
Srbija i Crna Gora Svetozar Marovic izjavio je da je saradnja sa Haskim
tribunalom "na samom vrhu" prioriteta u hijerarhiji obaveza drzave.
U intervjuu za kragujevacki nedeljnik "Nezavisna Svetlost",
Marovic je rekao da prioritetna saradnja sa Hagom kod mnogih, pa ni kod
njega ne izaziva zadovoljstvo, ali je upozorio da se "ne moze nastaviti
punim jedrima ka Evropi", ukoliko se ne budu ispunjavale obaveze prema
medjunarodnoj zajednici i Evropskoj uniji.
Komentarisuci ocene politickih protivnika da su oni koji se
zalazu
za saradnju sa Hagom "izdajnici" i da "nisu patriote", Marovic je
podsetio
da nije on usvojio Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, vec da je za
njega glasala Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore i
Demokratska
stranka Srbije u tadasnjem saveznom parlamentu.
"Mi nemamo velikog izbora. Ili cemo braniti osumnjicene
pojedince,
ili cemo braniti zemlju i narod", koji ne treba da budu taoci tih
pojedinaca i njihovih privilegija, rekao je Marovic.
Na konstataciju novinara da se u ovom trenutku "vrtimo u krug",
kada je u pitanju saradnja sa Hagom, Marovic je rekao da je posteno reci
da
jos nismo uspeli da pod kontrolu stavimo sve segmente vojske, policije,
kao
ni drugih paralelnih institucija.
Marovic je istakao da ce sve dok je na funkciji raditi
apsolutno
jednako i potpuno ravnopravno u "obostranom interesu i Srbije i Crne
Gore"
i dodao da predstojece vreme iskoristiti za dobijanje kredita preko
Svetske
banke, za otpisivanje nekih dugova.
On je ocenio da "drzavna zajednica Srbije i Crne Gore ima nadu,
sansu i buducnost".
"Nasa je obaveza da joj damo priliku, a ne da radimo protiv
nje",
rekao je Marovic.
SIDER: NE MOGU SE POSTAVLJATI DODATNE OBAVEZE ZA HAG
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Predsednik Parlamentarne
skupstine
Saveta Evrope (SE) Peter Sider rekao je da se Srbiji i Crnoj Gori,
obzirom
da je preuzela obaveze Jugoslavije, "ne mogu ispostavljati naknadne
obaveze" povodom saradnje sa Haskim tribunalom.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Sider je kazao i da se od
SCG "ne bi trebalo traziti vise nego sto se trazi od drugih drzava" i da
pitanje saradnje sa Hagom "nije prva briga Saveta Evrope".
"U ovom trenutku najvazniji su stabilnost i demokratska
buducnost
Srbije i Crne Gore, kao i da ta zemlja postane ekonomski snaznija"
naglasio
je Sider.
Ocenio je i da su "mnoge clanice SE svesne da to (saradnja SCG
sa
Hagom) nije jednostavno pitanje", kao i da ce eventualne posledice po
zemlju, ako uskoro ne budu izruceni haski optuzenici Ratko Mladic i
takozvana Vukovarska trojka, "biti stvar politickog procenjivanja.
ARTMANOVA:VODI SE 35 ISTRAGA, ZA SADA NEMA NOVIH OPTUZNICA
HAG, 26. marta 2003. (Beta) Portparol tuzilastva Haskog
tribunala
Florans Artman rekla je danas da se ukupan broj istraga koje su u toku
krece oko 35 i da novih optuznica, za sada, nema.
Komentarisuci jucerasnju izjavu sefa diplomatije Srbije i Crne
Gore Gorana Svilanovica da ce Tribunal vlastima u Beogradu dostaviti jos
sestsedam optuznica za ratne zlocine, Artmanova je, na redovnoj
konferenciji za novinare u Hagu, rekla da joj nije pozato zasto je
pomenuta
bas ta brojka i ocenila da se verovatno radi o "figurativnoj izjavi".
"Da ce biti novih optuznica to nije novost. Mi cemo nastaviti
da
radimo do 2004. godine i ne mogu da nagadjam koliko ce biti optuznica",
rekla je Artmanova i dodala da ne moze da precizira kako su te istrage
raspodeljene po drzavama nastalim posle raspada SFRJ.
Svilanovic je za danasnji broj beogradskog dnevnika "Blic"
izjavio
je da postoji mogucnost da Tuzilastvo Haskog tribunala podigne sest ili
sedam novih optuznica protiv drzavljanja Srbije i Crne Gore.
"U sustini, Tuzilastvo je prakticno dovrsilo najveci deo svog
posla i, u odnosu na do sada optuzene, ocekuje se podizanje jos sest ili
sedam optuznica protiv nasih drzavljana, od ukupno oko 40 optuznica koje
bi
mogle biti podignute", kazao je Svilanovic.
SRBIJA
NATASA MICIC RAZGOVARALA SA DELEGACIJOM OEBSA U SCG
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Vrsilac duznosti predsednika
Srbije i predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic razgovarala je danas
sa
delegacijom Misije OEBSa u Srbiji i Crnoj Gori, koju je predvodio sef te
misije, ambasador Mauricio Masari.
U razgovorima je istaknut veliki znacaj podrske OEBSa srpskom
parlamentu i dogovoren je nastavak pomoci te organizacije "kako bi rad
Skupstine Srbije postao efikasniji i dostupniji javnosti", pise u
saopstenju iz kabineta predsednice Skupstine Srbije.
Natasa Micic je, u razgovoru s delegacijom OEBSa, pruzila
uveravanja da ce vanredno stanje biti iskorisceno za obracun s
organizovanim kriminalom.
Prema njenim recima, period vanrednog stanja bice iskoriscen i
za
stvaranje institucionalnih uslova za funkcionisanje Srbije kao
"demokratske, pravne i efikasne drzave", dodaje se u saopstenju.
Mauricio Masari je ponovio razumevanje OEBSa za uvodjenje
vanrednog stanja u Srbiji nakon ubistva premijera Zorana Djindjica, pise
dalje.
NAREDBA O LEGALIZACIJI I PREDAJI ORUZJA
BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - Vrsilac duznosti predsednika
Republike Srbije Natasa Micic donela je, na predlog republicke vlade,
Naredbu o legalizaciji i predaji oruzja koja je u utorak stupila na
snagu,
saopsteno je danas iz kabinete predsednice.
Ovom naredbom je vlasnicima oruzja koji nemaju propisanu dokumentaciju
omoguceno da zahtev za legalizaciju oruzja podnesu nadlezim organima za
vreme trajanja vanrednog stanja a najkasnije u roku od 15 dana od dana
stupanja na snagu naredbe.
Prilikom podnosenja zahteva vlasnici nece morati da dokazuju poreklo
oruzja. Vlasnici oruzja cije je nabavljanje, drzanje i nosenje
zabranjeno,
mogu u istom roku predati takvo oruzje nadleznim policijskim odnosno
vojnim
organima u svom mestu prebivalista. Vlasnici koji to blagovremeno ucine
nece odgovarati za neovlasceno drzanje i nosenje oruzja, kaze se u
saopstenju.
ZIVKOVIC: DOKAZI CE BITI VALIDNI PRED SUDOM
BEOGRAD, 26. marta 2003. (Beta) Predsednik Vlade Srbije Zoran
Zivkovic izjavio je danas da je istraga o ubistvu donedavnog premijera
Zorana Djindjica dosla do "podataka koji su validni na sudu" za sve
pohapsene pripadnike "zemunskog klana".
"Nece biti situacije da postoje policijski dokazi koji ne mogu
biti korisceni pred sudom. Ima dovoljno dokaza za sve koji su
pohapseni",
rekao je Zivkovic na konferenciji za novinare, na kojoj je naglasio da
ce
"vanredno stanje protiv kriminalaca trajati vecno, a vanredno stanje kao
mera najmanje moguce".
On je u tom kontekstu pomenuo "nekoliko nedelja".
Zivkovic je ocenio dvonedeljnu istragu o ubistvu Djindjica
dobrom,
ali je dodao da ce "zadovoljstvo biti potpuno" kada svi umesani u
atentat
budu uhapseni, zatvoreni i izvedeni pred sud.
On je rekao da je vecina pripadnika "zemunskog klana" uhapsena,
a
da su "ostali oni na vrhu piramide, koji ne mogu ocekivati da ce izbeci
sud". Potvrdio je da su glavni osumnjiceni bivsi komandant Jedinice za
specijalne operacije (JSO) MUPa Srbije Milorad Lukovic Legija, Dusan
Spasojevic Spitar i Mile Lukovic Kum.
"Krajem nedelje, kad je Djindjic ubijen, oni su se rastali
recima:
'Izdrzi jos 48 sati, izdrzi jos 72 sata'. Ocekivali su da... nece biti
izabran Savet ministara, srpska vlada i da ce to biti jasna verifikacija
haosa koji je ocekivan. Nakon toga je uverenost da ce ostati nekaznjeni
splasla. Doslo do dodatnog rasipanja medju njima", rekao je Zivkovic.
Premijer je rekao da se "zemunski klan" u osnovi bavio
trgovinom
droge, vise od 100 kilograma mesecno, u vrednosti od nekoliko desetina
miliona dolara.
"To je bio, uz druge kriminalne aktivnosti, najvazniji razlog
za
ubistvo najveceg borca protiv kriminala Zorana Djindjica", rekao je
Zivkovic, koji je istu kriminalnu grupu optuzio i za mnoga nerazjasnjena
ubistva u protekloj deceniji politicka ubistva i likvidacije po
narudzbini,
kao i "divljastva prema pripadnicima koji su hteli da izadju ili
gradjanima
koji su bili smetnja".
Prema njegovim recima, ta grupa nije bila uhapsena ranije, jer
je
"dan pre ubistva Djindjica" upotpunjena slika o njoj, na osnovu izjave
zasticenog svedoka specijalnom tuziocu.
Zivkovic je ocenio da su i politicki faktori predstavljali
jedan
od razloga zbog kojih je Djindjic ubijen.
"Ako trazimo razloge zasto je sada premijer mrtav, a i zasto su
mnogi drugi stradali, mozda mozemo da trazimo razloge u onima koji su se
igrali sa predlozima zakona o specijalnom tuziocu i koji su bili na pola
izmedju opozicije i vlasti", rekao je Zivkovic.
"Sada se cuju price da je vanredno stanje neustavno, da istraga
moze da se uradi na drugi nacin.. To dolazi iz iste te politicke grupe
ili
grupa koje su do sada kocile reformske procese", rekao je on i izrazio
nadu
da ce Djindjic biti "poslednja zrtva i opomena svima, i iz pozicije i
opozicije, da postoje stvari oko kojih nema mesta politickom
nadmudrivanju".
Premijer je rekao da trenutno "nema dokaza dovoljnih za
postupak
pred Ustavnim sudom" za zabranu rada neke stranke ili organizacije, ali
da,
"ako se dodje do takvih podataka, nece biti pardona" da budu dati
drzavnom
tuziocu, bez obzira o kome je rec.
Prema njegovim recima, "vlada nece ni na koji nacin da se mesa
u
taj deo posla" i "apsolutno joj nije cilj da zabrani rad bilo koje
stranke,
osim za to ako ne postoje zakonski uslovi".
Zivkovic je potvrdio da je JSO rasformirana i dodao da vise
nema
razloga za postojanje te jedinice.
On je rekao da moze da se postavi pitanje zasto nije ranije
rasformirana, dodajuci da je to delom bilo zato sto je JSO bila potrebna
kao rezerva za situacije terorizma, a delom zato sto je postojala
latentna
opasnost da bi njihovim rasformiranjem mogla da bude ugrozena drzavna
bezbednost.
Prema njegovim recima, mnogi u JSO "bili su profesionalci" i
"raspustanje te jedinice od nekoliko stotina pripadnika ne znaci da su
svi
bili kriminalci", vec njihova "ogromna manjina".
Iako je rekao da u sastavu JSO "nema nikoga ko je na optuznici
Haskog suda", premijer je rekao da je ubistvu Djindjica prethodio sticaj
raznih elemenata u drzavi onih koji se s pravom plase da su na Haskoj
optuznici, klasicnih i ekstremnih politickih protivnika, kao i "raznih
interesa" izvan drzave.
"To je koalicija protiv Srbije, za vracanje Srbije u 19. vek",
koja je u Vladi Srbije videla najveceg protivnika, ocenio je Zivkovic.
On je pozvao sve politicke faktore da pomognu u borbi protiv
organizovanog kriminala i u drugim reformskim potezima koje je poceo
Djindjic, "a koji su do sada bili zakoceni ili opstruisani".
"Imamo veliki problem i tesku situaciju koja je nastala
ubistvom,
ali imamo i istorijsku sansu da ovo bude godina kada ce u Srbiji
kriminal
biti porazen", rekao je Zivkovic i dodao da je najveca odgovornost za to
na
vladi i Savetu ministara Srbije i Crne Gore.
Zivkovic je ukazao da je ubistvom Djindjica doslo i do
negativnih
posledica na ekonomskom planu deficita budzeta i usporenog procesa
privatizacije i investiranja, a izrazio je uverenje da ce "solidarnost
medjunarodne zajednice, iskazana na sahrani (Djindjica) biti
verifikovana"
i kroz ekonomsku pomoc.
Povodom rata u Iraku, srpski premijer rekao je da "Vlada Srbije
ima vece prioritete" i da "ne zna kako bi doprineo gledanju na taj rat".
SRBIJA-NEMACKA: Donacija 40 miliona evra i otpis 25 miliona duga
BEOGRAD, 27. marta (Tanjug) - Nemacka vlada povecala je
donatorsku
pomoc Srbiji za ovu godinu sa 30 na 40 miliona evra, a predvidjena je i
dodatna pomoc od 25 mliona evra, izjavili su danas, posle razgovra u
Vladi
Srbije, republicki premijer Zoran Zivkovic, nemacki ministar za
privrednu
saradnju Hajdemari Vjecorek - Cojl i srpski ministar finansija Bozidar
Djelic.
Nemacki ministar Vjecorek je, pored toga, obecala i 30 miliona
neobaveznih finansijskih kredita, i istakla da ova njena poseta
potvrdjuje
da nemacka vlada podrzava novog premijera Srbije, i put kojim je drzava
krenula zajedno s Evropom - ka privrednoj obnovi, vladavini prava i
demokratizaciji. Ona je istakla da je to od velikog interesa za Nemacku,
jer stabilizacija nase zemlje znaci stabilizaciju celog regiona i Evrope
i
dodala da ce njena vlada podrzati Srbiju u pregovorima s evropskim
finansijskim institucijama, MMF-om i Svetskom bankom.
Djelic je rekao da je Nemacka, koja je nas najveci komercijalni
partner i bilateralni donator, odlucila da nam otpise dug od 25 mliona
evra, tako da ce Srbija te pare moci da upotrebi za socijalne programe,
a
odobrila je i 35 mliona evra jednog izuzetno povoljnog kredita, koji ce
moci da se koriste za razne projekte, ukljucujuci i budzet. Zivkovic se
zahvalio na pomoci, naglasivsi da je Srbija dobila uverenje da ce
Nemacka i
dalje biti stabilan i pouzdan partner, cija ce pomoc biti znacajna u
inetegracijama nase drzave u Evropu. Dodao je da ce Srbija nastaviti
dosadasnju politiku i biti dobar partner Nemackoj, a dobijena
finansijska
pomoc omogucice bolji standard gradjanima.
NEMACKE FIRME ZAINTERESOVANE ZA RAZVOJ I IZGRADNJU BEOGRADA
BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - U razgovoru funkcionera Skupstine
Beograda sa predstavnicima eminentnih nemackih firmi istaknuti su
prioriteti u projektima izgradnje i razvoja Beograda, saopsteno je danas
iz
Skupstine grada.
U saopstenju se navodi da je ambasador Nemacke u Srbiji i Crnoj Gori
Kurt
Leonberger priredio u svojoj rezidenciji prijem za gradske funkcionere i
predstavnike eminentnih nemackih firmi, koje imaju predstavnistva u
Beogradu i drugim gradovima u nasoj zemlji.
Razgovoru su prisustvovali gradonacelnik Beograda Radmila Hrustanovic,
potpredsednik gradske vlade Bojan Stanojevic i direktor Direkcije za
gradjevinsko zemljiste i izgradnju Beograda Sinisa Nikolic, navodi se u
saopstenju.
KOSOVO-METOHIJA
BATIC PREDLOZIO STAJNERU DA PODNESE OSTAVKU
BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - Ministar pravde Srbije Vladan
Batic
uputio je pismo sefu UNMIK-a Mihaelu Stajneru u kome mu predlaze da
podnese
ostavku na tu funkciju "zbog svega sto je ucinio, a jos vise zbog onoga
sto
nije ucinio". Batic u pismu podseca da je svojevremeno trazio da se
uhapse
i pravosudju Srbije predaju vodje rasformirane "Oslobodilacke vojske
Kosova" Ramus Hajradinaj, Hasim Taci i Agim Ceku, protiv kojih su
pokrenuti
postupci ili su izrecene presude za krivicna dela terorizma i genocida,
ili
da, ukoliko smatra UNMIK-ovo pravosudje iskljucivo nadleznim, da se ovi
slucajevi procesuiraju na Kosovu.
Batic je porucio Stajneru da sve vreme opstruise i i ignorise
institucionalne kanale i oblike komunikacije, koji proisticu iz
Sporazuma
kojim je utemeljena Visoka radna radna grupa, kao oficijelni organ
komunikacije. Ministar pravde ukazao je Stajneru da je neovlasceno i bez
konsultacija sa Beogradom, osnovne principe decentralizacije Kosova i
Metohije koje je aprila prosle godine utvrdio Savet bezbednosti UN,
preneo
na Savet Evrope (SE), a da u tom momentu ni Srbija ni Jugoslavija nisu
bili
clanovi SE.
"O neispunjavanju obaveza iz Rezolucije 1244 SB, povratku
prognanih i uspostavljanju punog sadrzaja multietnicke zajednice, kao i
o
rasvetljavanju sudbine nestalih i prognanih Srba nije potrebno ni
govoriti.
Sudeci po svemu, umesto da obavljate duznost administratora na Kosmetu,
vi
bi ste, sudeci po pojedinim vasim izjavama, da budete protektor na
Beogradom", istakao je Batic. Batic je ocenio da je jasno da sef UNMIK-a
nije ispunio svoju misiju i da u takvoj situaciji, ukoliko postuje
princip
odgovornosti, Stajneru preostaje samo jedna mogucnost-da ode sa te
funkcije.
PJER SORI POTVRDIO DA JE KANDIDAT ZA ADMINISTRATORA
PRISTINA, 26.marta 2003. (Beta) Svedski ambasador u Ujedinjenim
nacijama Pjer Sori (Pierre Scori) potvrdio je da je kandidat za
naslednika
Mihaelu Stajneru na mestu sefa UNMIK na Kosovu.
U telefonskom intervjuu dnevniku Koha ditore, svedski diplomata
je
rekao da je voljan da preuzme duznost sefa misije UN na Kosovu, dodajuci
da
je na takvo pitanje svedske vlade odgovorio potvrdno.
Sori je rekao da je snazno povezan sa ljudima u regionu Balkana
i
cinjenicom da je Svedska bila ukljucena u napore da bi se podrzao
procese
demokratizacije na celom Balkanu.
"Misija UNa na Kosovu treba da uspe i mislim da je to od
posebnog
znacaja za Kosovo, za region i Evropu", rekao je Sori.
Ambasador Sori izrazio se pozitivno o dosadansnjem radu UNMIKa,
ali nije zeleo da govori o svojim mogucim prioritetima na Kosovu ukoliko
bude izabran za civilnoga administratora UNa.
Mihael Stajner ce najverovatnije do juna otici iz Prisitne na
drugu duznost.
NOVICKI:STAJNER DA NAREDI POLICIJI SARADNJU SA OMBUDSMANOM
PRISTINA, 26. marta 2003. (Beta) Ombudsman Kosova Marek Antoni
Novicki zatrazio je od sefa UNMIKa Mihaela Stajnera (Micael Steiner) da
preduzme mere kako bi policijske vlasti na Kosovu poboljsale saradnju sa
ombudsmanom i dostavile mu informacije koje je trazio.
Novicki je u pismu od Stajnera zahtevao da naredi policiji da
odgovori na ombudsmanove "ponovljene zahteve" da dobije informacije u
vezi
sa zalbama koje su mu podnete, saopsteno je iz kancelarije Novickog.
"Neke od ovih zalbi ticu se tvrdnje da su pojedinci bili
zlostavljani od strane policije koja ih je zaustavljala ili pritvarala.
U
drugima se navodi da je policija propustila da sprovede istragu o nekim
zlocinima ili je propustila da zrtvama tih zlocina dostavi informacije u
vezi sa istragom. U nekim od slucajeva, policija je ignorisala
ponovljene
zahteve ombudsmana i po dve godine", pise u saopstenju.
Ombudsman je podsetio da UNMIK i Kosovska policijska sluzba
imaju
obavezu da saradjuju sa njim i da mu dostavljaju informacije, dokumente
i
dosijee bitne za istragu o eventualnom krsenju ljudskih prava ili
zloupotrebi polozaja.
"Mada specijalni predstavnik generalnog sekretara (Stajner)
moze
da odbije da izda neki dosije ili dokument, on ima obavezu da pismeno
obavesti ombudsmana o razlozima za to", stoji u saopstenju.
Pismo Novickog, upuceno juce, trece je takvo pismo upuceno
Stajneru u poslednjih sest meseci, navela je kancelarija ombudsmana i
dodala da do sada nije dobio nikakav odgovor.
CRNA GORA
SLOVACKA ZAINTERESOVANI ZA RAZVOJ ODNOSA SA CRNOM GOROM
PODGORICA, 26. marta 2003. (Beta) Slovacki ambasador u Beogradu
Miroslav Lajcak izjavio je danas da je ta zemlja spremna da aktivnije
nego
do sada saradjuje sa Crnom Gorom na ekonomskom planu ali i u drugim
oblastima.
U razgovoru sa crnogorskim premijerom Milom Djukanovicem Lajcak
je
naveo da Slovaci zauzimaju trecu poziciju po broju nocenja inostranih
turista u Crnoj Gori, navodi se u saopstenju iz Djukanovicevog kabineta.
U odvojenom saopstenju nakon razgovaora sa predsednikom
republickog parlamenta Filipom Vujanovicem se navodi da je slovenacki
ambasador ponudio ekspetrsku pomoc te zemlje prilikom rada na izmenama
poslovnika republicke Skupstine.
Lajcak je i u razgovaoru sa republickim ministrom za ljudska i
manjnska prava Gzimom Hajdinagom ponudio pomoc slovackih eksperata na
zaokruzivanju pravne regulative u Crnoj Gori iz oblasti manjinskih
prava.
PRESECENI SVERCERSKI KANALI CIGARETA I NAFTE
PODGORICA, 26. marta 2003. (Beta) Crnogorsko Ministarstvo
unutrasnjih poslova (MUP) saopstilo je veceras da je u proteklih mesec
dana
uspelo da presece niz svecerskih kanala za krijumcarenje raznih roba,
pre
svega cigareta, nafte i benzina.
U saopstenju se navodi da je u tim akcijama MUP privremeno
oduzeo
vise od 35.000 boksova raznih vrsta cigareta, cetiri cisterne kojima su
cigarete krijumcarene sa podrucja Kosova, 38 tona nafte i 32 tone
benzina
oko 2.500 kilograma prehrambene robe i izvesnu kolicinu tehnicke robe.
U tom akcijama se oduzeto 11 pistolja i preko 300 komada
municije
raznog kalibra, navodi se u saopstenju i dodaje da je MUP protiv
vlasnika
robe i lica koja su ucestvovala u krijumcarenju nadleznim organima
podnelo
krivicne i prijave za carinske prekrsaje.
FILIPOVIC: PREDSTOJI EFIKASNIJA BORBA PROTIV KRIMINALA
PODGORICA, 26.marta 2003.(Beta) Crnogorski ministar unutrasnjih
poslova Milan Filipovic ocenio je da Crnoj Gori predstoji efikasnija
borba
protiv organizovanog kriminala, ukljucujuci i trgovinu ljudima.
"Mi cinimo veliki napredak u borbi protiv kriminala, bez obzira
na
to sto ce specijalni tim protiv trgovine ljudima biti ukinut", rekao je
Filipovic za Radio Slobodna Evropa.
Filipovic je rekao da je u toku formiranje novog Odeljenja za
borbu protiv organizovanog kriminala u crnogorskom Ministarstvu
unutrasnjih
poslova (MUP), tako da ce nestati potreba za dosadasnjim specijalnim
timom
za borbu protiv trgovine ljudima.
"Novo profesionalizovano odeljenje ce u svom poslu imati
zadatak i
da se bori protiv trgovine ljudima", objasnio je Filipovic.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
