|
Jedinica za specijalna ubistva
Ono cega smo se svi sve vreme pla�ili ispalo je ba� tako: za ubistvo Zorana �indica osumnjiceni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Dr�avne bezbednosti, "crvene beretke"! Da barem samo pripadnici: biv�i i sada�nji komandant, jedan pomocnik komandanta i barem jedan organ bezbednosti te jedinice. Ta ovla�cena lica, organi unutra�njih poslova, osumnjicena su sada za saradnju sa barem jednom zlocinackom organizacijom i za zaveru za ubistvo predsednika Vlade. U utorak uvece Jedinica za specijalne operacije raspu�tena je odlukom Vlade Srbije Mo�emo da biramo izmedu dve definicije patriotizma: po dr D�onsonu, klasiku iz XVIII veka, "patriotizam je poslednje utoci�te nitkova"; po Embrouzu Birsu, skeptiku s kraja XIX i pocetka XX veka, "patriotizam je prvo utoci�te nitkova, uz du�no po�tovanje za mog velikog prethodnika" (dr D�onsona). Legija (Jevandelje po Marku, 5;9), traje policijska potraga nezapamcena u ovoj zemlji jo� od 1972, kada su jurili onu usta�ku bandu po Bosni i Hercegovini. Isto je i sa Du�anom Spasojevicem, zvanim vi�e Duca nego �iptar, i sa jo� nekim likovima sa nesumnjivim patriotskim akreditivima. A onda je u utorak u tri popodne premijer Zoran �ivkovic saop�tio Srbiji da su jo� trojica proverenih patriota iz Jedinice za specijalne operacije, najpatriotskije od svih jedinica ikada, li�eni slobode zbog osnovane sumnje da su ubili Zorana �indica: potpukovnik Zvezdan Jovanovic, zvani Zveki i Zmija, ekspert za no� i tihe likvidacije, pomocnik komandanta JSO-a, kao strelac; Sa�a Pejakovic Pele, pripadnik JSO-a (pristupio posle 1997), kao saucesnik; i Du�an Maricic Gumar, komandant JSO-a, "zbog veza sa zemunskim klanom", hvala lepo. "Vreme" saznaje da je li�en slobode jo� jedan rodoljubni umetnik iz JSO-a - organ bezbednosti Jedinice, izvesni Lecic, onaj isti koji se u pro�lom broju "Vremena" pominje kao biv�i zamenik Milana Radonjica, nacelnika Centra RDB-a Beograd u vreme zlocina na Ibarskoj magistrali. Negde na Novom Beogradu, ocigledno omiljenom pa�njaku "zemunskog klana", iskopana je i poluautomatska snajperska pu�ka marke "Heckler und Koch" G-3, za koju ce balisticko ve�tacenje vec pokazati je li iz nje ubijen Zoran �indic, kao �to policija veruje. Slika se, dakle, polako sklapa posle dve nedelje �estoke akcije policije i Bezbednosno- informativne agencije (BIA): preko tri i po hiljade lica privedeno je za to vreme, a u pritvoru do 30 dana zadr�ana je trecina. Nekako odmah od pocetka, istoga dana, raspisana je poternica za Ducom Spasojevicem i Legijom Ulemekom-Lukovicem (biv�im komandantom JSO-a), kao i za jo� dvadesetak raznih likova. Kuda god je istraga i�la, nailazila je na tragove i veze sa "crvenim beretkama"; pokazalo se da ta zmija ima jednu glavu. Potpukovnik Zvezdan Jovanovic, Zveki i Zmija, rukovao se sa Slobodanom Milo�evicem 4. maja 1997. prilikom cuvenog banketa u Kuli; 1999. odlikovan je visokim ordenom; bio je adutant �iki Ivanovicu "Crnogorcu", dok se ovaj bavio cuvanjem Slobodana Milo�evica. Du�an Maricic Gumar (tata mu je imao vulkanizersku radnju u Gracacu; 1991. regrutovao ga je Franko Simatovic u miliciju Krajine), nasledio je Ulemeka-Lukovica Legiju na mestu komandanta JSO-a u leto 2001, kada je Legija morao da se povuce zbog ponovljenih incidenata po javnom redu i miru, ali i po napadu na slu�bena lica u vr�enju slu�be. Za Gumara se od pocetka znalo da je tek Legijina marioneta, kao - uostalom - i Miodrag Bracanovic (organ bezbednosti JSO-a), koji je ucenom nametnut za zamenika nacelnika Dr�avne bezbednosti (Andrije Savica) posle oru�ane pobune Jedinice za specijalne operacije RDB-a, u novembru 2001, kada su ultimatumom "crvenih beretki" smenjeni Goran Petrovic (nacelnik RDB-a) i Zoran Mijatovic (zamenik). Tako smo dobili kompletan vrh Jedinice za specijalne operacije na tanjiru sa plavom ivicom: za sada cetvorica (komandant, pomocnik, organ bezbednosti i vojnik) u pritvoru, a biv�i komandant u bekstvu - a zbog osnovane sumnje da su ubili premijera Zorana �indica ili ucestvovali u zaveri za atentat. Osim njih, u pritvoru su i osnivaci: Jovica Stani�ic i Franko Simatovic; krunski svedok Mihalj Kertes saraduje s vlastima pocev od 6. oktobra 2000. S tom cinjenicom ce Vlada Srbije - pod cijom neposrednom komandom je Jedinica za specijalne operacije od novembra 2001 - morati da izade na kraj kako zna i ume. Donedavno su ih teto�ili i mazili, gajeci Zmiju u nedrima, dok potpukovnik nije uhvatio svog premijera u krstic snajperskog ni�ana... mm NATO, koja je iskopana na Novom Beogradu. Postoje, naime, tri razlicite verzije snajperskih pu�aka te cuvene firme: standardna G-3 A3 u varijaciji SG/1, dakle vojnicka automatska pu�ka, samo malo bolje uradena i prilagodena snajperskoj upotrebi (sa podesivim okidacem); poluautomatska MSG 90 (uvedena 1987), sa vec mnogo boljim karakteristikama kakve su podesivi kundak i okidac, posebno kovana cev itd.; i specijalna snajperska pu�ka visoke preciznosti PSG-1, za koju firma "Heckler und Koch" tvrdi da na 300 metara razdaljine pravi konzistentne rupe precnika 8 cm. S obzirom na razdaljinu sa koje je pogoden Zoran �indic (180 m), svaka od te tri verzije mogla je biti efikasna. Opticki ni�ani su ili "Zeiss" ili "Schmidt und Bender", vrhunskog kvaliteta i podesivi do 1000 metara, mada isprobana efikasnost metka 7,62 X 51 mm NATO ne prelazi 600 metara u rukama najve�tijih strelaca; dalje od toga je stvar srece i klimatskih okolnosti. Ovde treba reci i da je izvesna kolicina snajperskih pu�aka "Heckler und Koch" G-3 SG/1 bila tajno uvezena u Jugoslaviju jula 1991, u okviru onog tovara u Baru (sedam brodova sa 30.000 tona naoru�anja i vojne opreme); te su se pu�ke pojavile u upotrebi prvi put 1992, oko Zvornika, u rukama Arkanove Srpske dobrovoljacke garde; kasnije vi�e nisu vidane; izgleda da poticu iz Libana, iz vi�kova hri�canskih maronitskih milicija; mogu biti nemackog, ali i drugacijeg porekla, jer desetine zemalja imaju licence za njihovu proizvodnju. Zna se da je jedna pu�ka tog tipa nabavljena za Obave�tajnu upravu RDB-a na cijem celu je kao nacelnik bio Franko Simatovic Frenki; ka�u da je ko�tala 18.000 nemackih maraka, �to zvuci razumno, ako je o najboljoj verziji rec. U svakom slucaju, ako je iskopana pu�ka ispravna, u roku od nekoliko sati mo�e se napraviti balisticka analiza poredenjem nadenih caura i projektila (ako su upotrebljivi) sa latentnim caurama i projektilima ispaljenim iz nadene pu�ke. Posle toga treba jo� samo spojiti pu�ku sa strelcem, �to bi mogao biti problem jer nisu nadeni zajedno: strelac sa pu�kom koja se dimi u rukama... Postoji �ansa da se nadu otisci (za parafinsku rukavicu je kasno, ali ne i za analizu odece koju je strelac nosio u trenutku atentata), kao i da se po serijskom broju pu�ke dode do rezultata. Sada se vec do�lo do ozbiljne kriminalistike. Naime, policija je u meduvremenu prona�la i srebrnastosivi "audi" 6, sakriven u nekoj novobeogradskoj podzemnoj gara�i, kao i jedan crveni "fijat", skriven u blizini. Uz oba vozila i�lo je i nekoliko parova raznih registarskih tablica, obicnih i policijskih, ali i policijskih od�tampanih sito-�tampom na lepljivoj foliji, da se zgodno zalepe i odlepe. Nadena je i impresivna kolicina oru�ja: automatske pu�ke jugoslovenske proizvodnje i mnogo napunjenih �ar�era za njih; jedan lovacki karabin manjeg kalibra (kao da je 5,56 mm) sa optickim ni�anom; najmanje �est rucnih raketnih bacaca poznatih kao "zolje", domace proizvodnje. Policija tvrdi da je sve to bilo spremljeno za 21. februar ove godine, za atentat na autoputu kada je Bagzi Milenkovic trebalo da zaustavi kolonu Zorana �indica. Radna pretpostavka je da bi raketni bacaci bili upotrebljeni u tom slucaju protiv �indicevog oklopljenog BMW-a. Na osnovu te - inace razumne - pretpostavke priveden je predsednik vanraspravnog veca Cetvrtog op�tinskog suda koje je gospodina Bagzija pustilo posle dva dana iz vec odredenog osmodnevnog pritvora. Izgleda da je u to svoje hladne i lepljive prstice ume�ao i zamenik republickog javnog tu�ioca Sini�e Simica, sada vec cuveni Milan Sarajlic; ka�u da mu ne bi bio prvi put. �krba, blizak Momcilu Mandicu, ali i jo� nekim bezbednosno interesantnim licima, bio je ubijen jer su poslovni partneri u trgovini heroinom na veliko veoma obave�teno procenili da �krba poku�ava da se spase tako �to ce svoja saznanja podeliti sa odredenim ovla�cenim radnicima unutra�njih poslova. Dana 26. novembra 2002. uvece �eljko �krba ubijen je u "pe�ou" Saveznog ministarstva unutra�njih poslova u ulici Ljutice Bogdana, ispred broja 8. S njim je stradao i Nenad Batocanin, zamenik nacelnika Prve uprave SMUP-a (obezbedenje objekata i lica), kao - vidimo sada - kolateralna �rtva. Naime, Batocanin je �krbu "du�io" kao saradnicku vezu i negovao ga, jer je �krba imao izuzetno zanimljiva saznanja o trgovini heroinom na veliko, ali - �to je jo� va�nije - i o tome kuda sve i kome idu profiti od te trgovine. Izvori "Vremena" iz policije sada tvrde da je upravo zamenik republickog javnog tu�ioca Milan Sarajlic dojavio gde treba identitet svedoka koga treba ukloniti. Ako je to istina, onda neka mu je Bog u pomoci. Batocanin i �krba ubijeni su rafalima iz automatskih pu�aka iz srebrnastosivog "audija" 6, po opisu svedoka veoma nalik na vozilo nadeno u ponedeljak na Novom Beogradu. Sudeci po kolicini automatskih pu�aka sistema "kala�njikova" i jugoslovenske proizvodnje nadenoj u ove dve nedelje, postoji �ansa da balisticko ve�tacenje ne�to poka�e. Nisu ovih dana u nevolji samo sudije i tu�ioci; po�to policija, sva srecna, skuplja sve i svakoga ko je ikada prolazio kroz krivicnu evidenciju i zatvara ih na trideset dana, do�lo je do cuvene dileme: bolje da ja potka�em njega pre nego �to on potka�e mene... Svako ko zaista ne�to zna o onom obliku �ivota koji neke novine nazivaju �estoki momci sa vrelog beogradskog asfalta zna da ce ti isti cinkariti svoju bracu i drugare istog trenutka kada vide da im je dupe u opasnosti. To tako ide, uvek i stalno i to je konstanta kriminalnog podzemlja, svakog, pa i srpsko-patriotskog sa krstom o vratu, o debeloj kajli. Tako se i desilo da trecina privedenih ostane u pritvoru. Tu su se, osim Svetlane, udovice Ra�natovic, na�li jo� neki bezbednosno interesantni likovi od - izmedu ostalog - i medijskog znacaja: svi znamo �ta je "Fast" (kupuje se na trafici, a nije "Identitet"); neki znaju i ko je Predrag Rankovic Peconi (i koje su njegove politicke veze koje su u Skup�tini Srbije vri�tale da se zabrani prodaja rovinjskih cigareta u Srbiji), vlasnik, osim "Fasta", i lanca kladionica; Peconijevi sponzorisani spotovi i programi i dan-danas idu po raznim televizijama; valjda je platio. Ono �to je zanimljivo jeste: kako to da na nekim televizijama mesecima idu reklamni spotovi Jedinice za specijalne operacije za koje nikako da saznamo jesu li placeni ili ne? Va� novinar od televizije Pink nije uspeo da dobije ni�ta vi�e od jedva procedene izjave da im je "stigao faks"; ali su na osnovu faksa "poklonili" legalistima iz Kule stotinak hiljada evra... Pri tom su u nedelju uvece, prepricavajuci pisanje "Vremena", uredno propustili da pomenu svoju ulogu u transkriptima Ducinih razgovora; �tavi�e, cak su izvukli sasvim neosnovanu pretpostavku da Duca razgovara sa Legijom - osim ako nisu iznutra obave�teni bolje od nas. Jo� jedna estradna pojava zaglavila je corku ovih dana: Milan Narand�ic Limun, stari Surcinac, poznat po agresivnoj reklamnoj kampanji za cigarete "Raquel" u kojoj je glavnu ulogu imala Svetlana, udovica Ra�natovic. Tu se vec nazire izvesna matrica: Surcinci (Cume, Peconi, Limun) poku�avaju da se legalizuju i da se izvuku iz nehigijenskog konteksta svog rodnog mesta (kradena vozila, muljanje sa naftom i drogom itd.); jedan ide u niskogradnju (asfaltiranje); druga dvojica hvataju se cigareta, kladionica itd.; neki krecu u finansijske operacije itd. Zemunci se, za razliku od njih, cvrsto dr�e proverenih poslova: droga, kradena vozila, otmice i iznude. Pretres kod gospode Iboljke Suvajd�ic, mame �ure Mutavog, jasno je pokazao o cemu je rec: lisice, lanci, tamnice. E, sad: �ta je Zemuncima dalo toliko samopouzdanja? Ima samo jedan odgovor: slepo pouzdanje u vezu sa podivljalom frakcijom Dr�avne bezbednosti, olicenom u mnogostrukom liku Milorada Ulemeka-Lukovica Legije i njegovih pozicija u Slu�bi i oko nje. Legija smi�ljeno i planski ide u medijsku ofanzivu preko "Identiteta" i jo� nekih novina i televizija; Jedinica za specijalne operacije krenula je pre nekoliko meseci u nametljivu i agresivnu kampanju za regrutaciju; ispalo je da ih nikakva regrutacija ne zanima, nego �ele besplatno da podignu svoje medijsko prisustvo u javnosti i na najgledanijim televizijama i da se nametnu kao "doktori za terorizam"; lepo je Neboj�a Popov upitao "ko je tu bolest, a ko doktor?". "Doktori za terorizam" sada su pod sumnjom da su teroristickim aktom li�ili �ivota Zorana �indica; nevladina organizacija postala je teroristicka. Vlada Srbije ucinila je jedino �to je preostalo: u utorak uvece raspustila je Jedinicu za specijalne operacije. To je saop�teno javno, u sedam uvece, suprotno prvobitnoj nameri da se JSO polako "transformira", to jest postepeno raspe po raznim jedinicama �andarmerije, pogranicne policije itd. Jedinici za specijalne operacije naredeno je da razdu�i naoru�anje, opremu, legitimacije i oznake, o cemu ce se pobrinuti �andarmerija MUP-a Srbije. U trenutku kada se ovi redovi pi�u (utorak, 19.50), stanje u glavnom stanu JSO-a u Kuli je mirno; primecen je samo dolazak nekih vozila. |
