B I L T E N V E S T I
3 . APRIL 2003.
srbija I crna gora- savet evrope
SCG PRIMLJENA U SAVET EVROPE
STRAZBUR, 3. aprila (Tanjug) - Srbija i Crna Gora je danas
postala
45. clanica Saveta Evrope (SE), a nasa zastava se zavijorila ispred
sedista
te najstarije i najmasovnije evropske institucije u Strazburu.
U okviru ceremonije prijema, predsednik SCG Svetozar Marovic je
predao dokumenta o prihvatanju Statuta SE, a sef diplomatije Goran
Svilanovic je potpisao izjavu o prihvatanju Evropske konvencije o
ljudskim
pravima. Ispred sedista Saveta Evrope je potom, uz intoniranje himne
"Hej,
Sloveni", podignuta zastava Srbije i Crne Gore, izmedju zastava San
Marina
i Slovacke.
Predsednik Skupstine SCG i sef nase delegacije u Savetu
Dragoljub
Micunovic ce se posle ceremonije obratiti Parlamentarnoj skupstini SE.
Generalni sekretar SE Valter Svimer je na pocetku ceremonije izjavio da
je
do sada "postojala karika koja nedostaje u istocnoj Evropi", ali je od
danas vise nema. On je obecao da ce Savet Evrope pomoci SCG da ide
napred i
dodao da zeli da vidi "zivo drustvo spremno da se uhvati u kostac sa
prosloscu da bi moglo da gleda u buducnost". Svimer je zavrsio govor na
srpskom rekavsi - "Srbija i Crna Gora, dobrodosli kuci".
Predsednik SCG Svetozar Marovic je izjavio da je danas
potvrdjeno
da ce SCG postati punopravni clan evropske zajednice, naglasivsi da
Srbija
i Crna Gora zeli mir, demokratiju i intergraciju u Evropu. Ministar
inostranih poslova Goran Svilanovic je rekao da prijem u SE nije lako
dosao
i da se moraju upamtiti svi koji su radili na tome.
Osvrcuci se na ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica,
predsednik Parlamentarne skupstine SE Peter Sider je rekao da ostaci
Milosevicevog rezima nece uspeti da uniste sve sto su demokratske vlasti
u
SCG ucinile. Danas ovde slavimo ono sto je najbolje u SCG, ovo je pocast
narodu koji je resio da rascisti sa prosloscu, rekao je on.
PRIJEM U SE: ZNAK DA SMO NA PRAVOM PUTU
STRAZBUR, 3. aprila (Tanjug) - Za gradjane Srbije i Crne Gore
pristupanje Savetu Evrope je vazan znak da je njihova zemlja na pravom
putu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanovic,
dodajuci da je to i prvi znacajan korak SCG ka punoj integraciji u
evropske
strukture.
U govoru na svecanosti prijema Srbije i Crne Gore kao 45.
clanice
Saveta Evrope, Svilanovic je izrazio uverenje da ce clanstvo u toj,
najeminentnijoj evropskoj organizaciji, ojacati temelje nase
demokratije.
Podsecajuci da je Srbija i Crna Gora dugo cekala da zauzme svoje mesto u
Savetu, Svilanovic je rekao da do prijema nije doslo lako, vec je on
"rezultat teske borbe za slobodu, ljudska prava i vladavinu prava".
"Neophodno je da odamo postovanje svima onima koji su ulozili
sve
sto su imali u ovu borbu, ukljucujuci i svoje zivote", rekao je sef
diplomatije SCG, dodajuci da "borba za slobodu nije zavrsena i nikada
nece
biti gotova, iako smo, mozda, savladali najvece prepreke". Obecavsi da
ce
Srbija i Crna Gora "u potpunosti izvrsavati svoje clanske obaveze i
obecanja", Svilanovic je rekao da je u SCG "mnogo do sada ucinjeno na
jacanju demokratije, postovanju ljudskih prava i vladavine prava", ali
da
"mnogo toga jos mora da se uradi". Zbog toga smo, rekao je, zahvalni na
pomoci koju ce nam Savet Evrope pruziti u programu pracenja
postprijemnog
perioda.
Naglasivsi da "mi, Evropljani, delimo iste vrednosti i istu
sudbinu", Svilanovic je podsetio da su, kada je Savet Evrope stvoren,
secanja na uzase Drugog svetskog rata bila jos sveza i da je "spremnost
da
se zastite i ostvare evropske vrednosti pomogla da se ove rane zacele".
"Danas, za narode bivse Jugoslavije, secanja i uzasi rata jos uvek su
svezi", rekao je Svilanovic, naglasivsi da "samo potpunim prihvatanjem
evropskih vrednosti mozemo zaleciti rane iz protekle dekade" i "samo
suocavanjem sa prosloscu mozemo da ostvarimo nase snove o buducnosti".
"Zbog toga, odgovornost je i duznost svih vlada da privedu
ratne
zlocince pravdi pred Medjunarodnim krivicnim sudom i pred nacionalnim
sudovima", rekao je sef diplomatije SCG, podsetivsi na reci jednog od
utemeljivaca Saveta Evrope, ser Vinstona Cercila: "Neka bude pravde,
milosti i slobode. Ljudi treba samo da to snazno zele i svi ce ostvariti
svoje najdraze zelje." "Gradjani Srbije i Crne Gore, kao i svi drugi,
zele
da zive u miru i prosperitetu, u sigurnosti i slobodi. Divni izrazaj ove
zelje bio je i oktobar 2000. godine, kada je zbacen rezim rata i bede",
naglasio je Svilanovic, dodajuci da "clanstvo u Savetu Evrope stize kao
priznanje zajednicke evropske sudbine za Srbiju i Crnu Goru".
MAROVIC: BUDUCNOST SRBIJE I CRNE GORE JE U EVROPI
STRAZBUR, 3. aprila (Tanjug) - Predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marovic izjavio je danas u Strazburu da clanstvo SCG u Savetu
Evrope ne predstavlja samo preuzimanje "zastave casti", vec obavezu i
sansu
da se afirmisu vrednosti, principi i vrline koje okupljaju evropske
nacije,
jer "nikad nije postojala veca saglasnost" da je nasa buducnost u
Evropi.
Na konferenciji za novinare u sedistu Saveta Evrope, Marovic je
takodje istakao da saradnja sa haskim tribunalom, kao jedna od obaveza
Srbije i Crne Gore kao clana te evropske institucije,"nije nametnuta
duznost, vec nas slobodan izbor". Podsecajuci da su za Zakon o saradnji
sa
Tribunalom glasali "i oni koji su na vlasti i oni koji vise nisu",
Marovic
je istakao da i ta cinjenica otklanja predrasudu da postoje snage koje
zele
da rade protiv saradnje sa tribunalom, kao institucijom UN.
U osvrtu na perspektive pridruzivanja SCG programu NATO
Partnerstvo za mir, Marovic je istakao da je formiran koordinacioni tim
koji ce se baviti reformom snaga bezbednosti, kao uslovom za ulazak u
ovaj
program. "Zelimo racionalnu, efikasnu, modernu vojsku i kraci vojni rok,
jer mladi bi trebalo vise vremena da provode sa knjigom, nego sa puskom.
Samo tako ce Jugoistocna Evropa biti podrucje dugorocnog mira,
prosperiteta, a nikad vise rata", istakao je predsednik SCG.
Oznacivsi drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore kao "zajednicu
reformi", a clanstvo u Savetu Evrope kao "prvi veliki korak ka punoj
evropskoj integraciji nase zemlje", Marovic je istakao da Savet
ministara i
vlade SCG intenzivno rade na izradi Akcionog plana o harmonizaciji
unutrasnjeg trzista. Prema Marovicevim recima, taj plan - kao uslov za
izradu tzv. "studije izvodljivosti" i pocetak pregovora sa EU o
potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju - mogao bi biti
zavrsen do 15. maja.
Osvrcuci se na aktuelnu borbu protiv organizovanog kriminala,
Marovic je kazao da je uspeh organa vlasti u otkrivanju ubica premijera
Srbije Zorana Djindjica "otkrio ceo lanac drugih veza - organizovanog
kriminala, eventualnih pocinioca ratnih zlocina, ali i struktura u
administraciji". Po misljenju predsednika SCG, u zemlji su neophodne
sveobuhvatne reforme - posebno u "nacinu gledanja na buducnost" - da
drzava
funkcionise kroz institucije, a ne pojedince, da vlada demokratska
volja, a
ne samovolja.
Marovic, koji zajedno sa sefom diplomatije Goranom Svilanovicem
danas u Strazburu ima i niz bilateralnih susreta sa zvanicnicima Saveta
Evrope, rekao je - odgovarajuci na pitanja novinara - da je posle
ceremonije prijema imao i kratak, prijateljski susret sa premijerom
Bugarske Simeonom Sakskoburgotskim, s kojim je razgovarao o daljem
unapredjenju regionalne saradnje.
MICUNOVIC: GRADJANI CE BRZO OSETITI BLAGODETI ULASKA U SE
STRAZBUR, 2. aprila 2003. (Beta) Predsednik Skupstine Srbije i
Crne Gore Dragoljub Micunovic izjavio je danas u Strazburu da ce ulaskom
drzavne zajednice SCG u Savet Evrope njeni gradjani izgubiti osecaj da
zive
izvan Evrope i vrlo brzo osetiti da se nalaze pod jednim evropskim
"sirim
pravnim kisobranom".
Micunovic je izvestacima iz Beograda rekao da ce prvi efekat
prijema SCG u SE biti "psiholoski", i to osecaj da smo "kao sav ostali
svet
u Evropi", ali da ce gradjani "vrlo brzo uvideti da to nesto donosi".
"Moci ce da se zale na presude nasih sudova, videce da su pod
nekim sirim pravnim kisobranom i pod evropskom jurisdikcijom, bar sto se
tice ljudskih i manjinskih prava", rekao je Micunovic.
Micunovic je rekao da je put ulaska SRJ, a zatim SCG u SE
predstavljao jedno "dugo putovanje kroz noc", jer je proteklih godina
postalo "zamorno ocekivati" sta ce SCG sledece biti postavljeno kao
uslov
za clanstvo, sto je sve licilo na rusku lutku "babusku".
To je, prema njegovoj oceni,"od pocetka bila pogresna politika
koja je upucivala los signal birackom telu" u SCG, i nametala pitanje
"ako
ne prihvate ovu demokratsku vlast, koju ce onda".
"Morala je da se dogodi jedna tragedija (ubistvo premijera
Zorana
Djindjica), i da pokaze da je bavljenje politikom kod nas vrlo opasno,
da
je nasa demokratija vrlo mlada i krhka, i da pripremi narod za jedan
novi
kurs", rekao je Micunovic.
Micunovic je ukazao da je poslednji uslov SE, da se usvoji
Ustavna
povelja Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, bio presedan, jer je prvi
put
necije clanstvo vezano za ustavne promene i ustavna resenja.
Govoreci o funkciji ambasadora pri SE, Micunovic je kazao da
njega
bira Savet ministara SCG, na predlog ministra inostranih poslova.
Micunovic je precizirao da je, u vezi izbora ambasadora pri SE,
na
poslednjoj sednici DOSa osnovana komisija, koju cine tri DOSova ministra
iz
Saveta ministara, generalni sekretar i on sam kao presdedavajuci, i koja
ce, "uzimajuci u obzir sve predloge i misljenje sefa diplomatije doci do
odluke".
HAVIJER SOLANA:SCG NA PUTU KA EU
BRISEL, 3. aprila (Tanjug) - Visoki predstavnik Evropske unije
(EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana cestitao je danas
liderima, kao i narodu Srbije i Crne Gore ulazak u Savet Evrope,
isticuci
da je to "dobra vest za vas, kao i za nas u EU".
Ulaskom u Savet Evrope i prihvatajuci osnovne vrednosti Saveta
Srbija i Crna Gora su danas ostvarile znacajnu prekretnicu na putu ka
Evropskoj uniji, ocenio je Solana. "Srbija i Crna Gora su ostvarili
izvanredan napredak od pada rezima Slobodana Milosevica", istice se u
danasnjoj izjavi Solane povodom prijema te nove drzavne zajednice u
Savet
Evrope.
"Oni koji su zeleli da zaustave taj proces brutalnim ubistvom
srpskog premijera Zorana Djindjica nisu u tome uspeli", porucuje
Beogradu i
Podgorici visoki predstavnik EU i izrazava uverenje da je "opredelenje
Srbije i Crne Gore da se pridruzi evropskoj porodici sada cvrsce nego
ikad".
BUSEK POZDRAVLJA ULAZAK SRBIJE I CRNE GORE U SAVET EVROPE
BRISEL, 3. aprila (Tanjug) - Specijalni koordinator Pakta
stabilnosti jugoistocne Evrope Erhard Busek pozdravio je ulazak Srbije i
Crne Gore u Savet Evrope, isticuci da je i to znak da nema alternative
integracionim procesima regiona Jugoistocne Evrope. "Posle tragicnog
ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica postojala je zabrinutost da
ce
integracioni i reformski procesi biti usporeni", rekao je Busek i dodao
da
danasnjim prijemom u Savet Evrope evropska porodica nacija salje snazan
signal Srbiji i Crnoj Gori da ocuva opredeljenje da pomogne zemljama
jugoistocne Evrope na njihovom putu ka evropskim integracijama.
Busek je podsetio da je Savet Evrope mesto evropskih vrednosti,
koje, kako je rekao, sada Srbija i Crna Gora zele da "usade" u svojoj
zemlji. Specijalni koordinator Pakta je porucio Srbiji i Crnoj Gori,
povodom danasnjeg prijema u Savet Evrope, da ce Pakt stabilnosti pomoci
novoj drzavnoj zajednici u njenim naporima za priblizavanje evopskim
integracijama. On je posebno istakao znacaj samita Evropske unije u junu
u
Solunu, izrazavajuci nadu da ce taj skup reafirmisati evropske
perspektive
zemalja zapadnog Balkana.
ZADOVOLJSTVO U BRISELU ZBOG PRIJEMA SCG
BRISEL, 3. aprila (Tanjug) - U Briselu se danas izrazava
"veliko
zadovoljstvo" zbog prijema Srbije i Crne Gore u Savet Evrope i istice da
je
to "korak u dobrom pravcu" na putu ka evropskim integracijama, a posebno
prema Evropskoj uniji (EU).
Povodom danasnjeg prijema Srbije i Crne Gore u Savet Evrope
ocekuju se zvanicna reagovanja celnika Unije, pre svih visokog
predstavnika
EU za spoljnu politiku i bezbednost Haviera Solane, a njegov portparol
Kristina Galjak je za Tanjug izjavila da je vest iz Strazbura
"ohrabrujuca", ali nije i iznenadjujuca jer se to u Briselu i ocekivalo.
Galjakova je podsetila na poslednji sastanak ministara inostranih
poslova
EU, koji su u zajednickim zakljuccima izrazili nadanje da ce Srbija i
Crna
Gora u najskorije vreme uci u evropsku porodicu olicenu u Savetu Evrope.
U prvim nezvanicnim ocenama diplomatskih krugova u Briselu se
istice da je danasnjim prijemom u Savet Evrope Srbiji i Crnoj Gori
otvoren
put ka "brzem priblizavanju" EU i da bi sledeci "logican" korak mogao da
bude izrada studije o izvodljivosti, posle koje bi usledili pregovori o
zakljucenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju nove drzavne
zajednice EU. Sto se pocetka izrade studije o izvodljivosti i pregovora
o
Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju tice, u Briselu se podseca da
je
ostao prakticno jos samo jedan uslov da se i to relizuje - usvajanje
Akacionog plana za harmonizaciju unutrsnjeg trzista Srbije i Crne Gore.
Srbija I crna gora
PAUEL: SNAZNA PODRSKA SRBIJI I CRNOJ GORI
BEOGRAD, 2. aprila 2003. (Beta) Americki drzavni sekretar Kolin
Pauel izjavio je veceras u Beogradu da ce SAD uciniti sve da pomognu
Srbiji
i Crnoj Gori da postanu integralni deo Evrope i izrazio nadu da ce
rukovodstvo Srbije i Crne Gore narednih meseci pojacati saradnju sa
Haskim
tribunalom.
"Veceras sam dosao u Beograd da izrazim snaznu americku podrsku
SCG posle ubistva premijera (Zorana) Djindjica, koji je bio moj
prijatelj,
kome sam se divio kao lideru i koji je zeleo samo najbolje za svoj
narod",
rekao je Pauel na konferenciji za novinare posle susreta sa premijerom
Srbije Zoranom Zivkovicem.
Americki drzavni sekretar prethodno se u Palati federacije
sastao
sa predsednikom SCG Svetozarom Marovicem i sefom diplomatije Goranom
Svilanovicem.
Pauel je rekao da je "odusevljen" onim sto je danas cuo od
sagovornika u Beogradu, pre svega o odlucnosti da se nastave reforme
koje
je zapoceo ubijeni premijer Zoran Djindjic.
"Uspeh borbe protiv organizovanog kriminala i reforme vojske ce
poboljsati saradnju s Haskim tribunalom, sto je vazan element
medjunarodnih
obaveza Srbije i Crne Gore. Ispunjavanjem tih obaveza zajednica SCG moze
da
ocekuje ulazak u 'Partnerstvo za mir' i Evropsku uniju", naglasio je
Pauel.
Pauel je takodje kazao da je sa zvanicnicima Srbije i SCG
razgovarao i o haskim optuzenicima, generalu Ratku Mladicu i
"vukovarskoj
dvojci", odnosno bivsim oficirima JNA Veselinu Sljivancaninu i Miroslavu
Radicu.
"Razgovarali smo o Mladicu i 'vukovarskoj dvojci'. Cuo sam da
su
se premijer i ministar unutrasnjih poslova, ranije danas, sreli s Karlom
del Ponte. Znam da su ucinjene i neke promene u zakonu ovde i to
pokazuje
posvecenost vlade da se posveti ovom pitanju, jednom za svagda, i da to
resi. Nadam se da cemo u narednim mesecima videti znacajan napredak u
privodjenju i slanju u Hag optuzenih", naglasio je Pauel.
Premijer Srbije Zoran Zivkovic rekao je da je u razgovoru
izrazio
odlucnost za nastavak reformi i najavio da ce borba protiv kriminala
biti
pojacana.
On je rekao da ce vlasti u Srbiji intenzivirati saradnju sa
Haskim
tribunalom i izrazio nadu da ce ona biti "okoncana za kraci period
vremena".
"Imali smo dobar razgovor i mi smo potvrdili da cemo nastaviti
sa
reformama koje smo zapoceli pre dve godine, a koje je predvodio premijer
Djindjic. Rekli smo da ce borba protiv organizovanog kriminala biti
pojacana i da ce biti okoncana krajem ove godine, pobedom drzave", dodao
je
Zivkovic.
Upitan na koje su nacine SAD spremne da pomognu SCG, Pauel je
odgovorio "na svaki nacin", navodeci da ta pomoc moze obuhvatiti
poboljsanje trgovinskih veza, pomaganje reforme vojske i policije ili
slanje investitora kada kriminal bude iskorenjen.
"Pomoci cemo, koliko budemo mogli, i u sertifikaciji saradnje s
Haskim tribunalom u Kongresu", kazao je americki drzavni sekretar. SAD
su
nedavno produzile rok Beogradu da potvrdi spremnost za saradnju s Haskim
tribunalom sa 31. marta na 31. jun.
Pauel je rekao da ce veceras licno izraziti saucesce udovici
ubijenog srpskog premijera Ruzici Djindjic.
Pauel je, u razgovoru sa predsednikom Srbije i Crne Gore
Svetozarom Marovicem, izrazio podrsku naporima za normalizaciju
trgovinskih
odnosa izmedju SAD i SCG i najavio da ce Pentagon i NATO podrzati Vojsku
SCG u njenoj transformaciji.
Kako je saopsteno nakon susreta, Marovic je u razgovoru sa
Pauelom
izrazio optimizam u pogledu uspeha reformskih procesa u SCG, posebno u
unapredjenju saradnje sa Haskim tribunalom, kao i u pogledu reforme
Vojske
SCG u cilju njenog sto brzeg pristupanja programu NATOa Partnerstvo za
mir.
Predsednik drzavne zajednice je posebno istakao interes
privrede
Srbije i Crne Gore da se ukljuci u program obnove Iraka nakon zavrsetka
sukoba i da na taj nacin pomogne irackom narodu, dodaje se u saopstenju.
Na konferenciji za novinare, Pauel je ocenio da je vojna akcija
americkih i britanskih snaga u Iraku "uspesna", ali nije mogao da
precizira
koliko ce da traje.
Americki zvanicnik je u Beogradu dosao nakon posete Ankari, a
na
putu za Brisel gde ce sa celnicima NATO i Evropske unije sutra
razhovarati
o Iraku.
SVILANOVIC I MIHAJLOVIC RAZGOVARALI S DEL PONTEOVOM
BEOGRAD/HAG, 2. aprila 2003. (Beta) Sef diplomatije Srbije i
Crne
Gore Goran Svilanovic i ministar unutrasnjih poslova Srbije Dusan
Mihajlovic susreli su se danas u Hagu s glavnim tuziocem Haskog
tribunala
Karlom del Ponte, potvrdila je veceras Beti portparol Tuzilastva Florans
Artman (Florance Hartmann).
"Svilanovic i Mihajlovic danas su u Hagu razgovarali s Karlom
del
Ponte o saradnji i drugim redovnim temama", kazala je Artmanova u
telefonskom razgovoru.
Ona je rekla da ne moze da iznese bilo kakve dodatne detalje o
susretu.
Americki drzavni sekretar Kolin Pauel izjavio je veceras u
Beogradu, posle susreta s premijerom Srbije Zoranom Zivkovicem, da su se
"ministar spoljnih poslova i ministar unutrasnjih poslova sreli s Karlom
del Ponte, ranije danas".
Pauel je izrazio zadovoljstvo posvecenoscu vlasti SCG saradnji
s
Haskim tribunalom i izrazio ocekivanje da ce ona biti ubrzana, narocito
u
pogledu izrucenja osoba optuzenih za ratne zlocine. On je posebno
pomenuo
Ratka Mladica i "vukovarsku dvojku", Veselina Sljivancanina i Miroslava
Radica.
Premijer Srbije Zoran Zivkovic je najavio da ce Srbija
intenzivirati saradnju s Haskim tribunalom i izrazio nadu da ce ona u
kratkom roku biti uspesno okoncana.
SVILANOVIC: SA DEL PONTEOVOM REDOVNA RAZMENA INFORMACIJA
STRAZBUR, 3. april (Tanjug) - Ministar inostranih poslova
Srbije i
Crne Gore Goran Svilanovic potvrdio je danas da su on i ministar
unutrasnjih poslova Srbije Dusan Mihajlovic juce u Hagu razgovarali sa
glavnom tuziteljkom Haskog tribunala Karlom del Ponte, nazvavsi te
razgovore razmenom informacija u okviru redovne komunikacije izmedju
Beograda i Haga.
Na konferenciji za novinare u Srazburu, posle ceremonije
prijema
Srbije i Crne Gore u Savet Evrope, Svilanovic je precizirao da se
razgovaralo o izmenama zakona o saradnji sa Hagom, o istrazi koja se
vodi u
vezi sa policijskim akcijama u Srbiji i o mogucim vezama onih koji se
sada
ispituju sa onima koji su vec, ili bi mogli biti, optuzeni ili svedoci u
Hagu.
Takodje je, rekao je, razgovarano i o istragama koje trenutno
sprovodi Tribunal. Naglasivsi da smo opredeljeni da radimo dalje na
punoj
saradnji sa Hagom i kad je rec o beguncima i novim optuzenima,
Svilanovic
je rekao da je nas cilj da optuzeni budu privedeni pravdi, kako bi
uskoro i
nase sudstvo moglo da pokrene procese protv ratnih zlocinaca, ostavivsi
Hagu da se bavi samo kljucnim optuzenicima.
Na pitanje da li je bilo reci o ispitivanju bivseg
jugoslovenskog
predsednika Slobodana Milosevica u Hagu povodom slucaja Ivana
Stambolica,
Svilanovic je odgovorio da to nije bila tema razgovora, ali i podsetio
da
je sam Milosevic izrazio interesovanje da o tome razgovara sa
istraziteljima. Svilanovic je precizirao da je policijski deo akcije u
slucaju Stambolic pri kraju, a da ce tek po njenom zavrsetku uslediti
sudski deo procesa, kada se moze ocekivati i ispitivanje Milosevica.
Na pitanje da li je u Hagu bilo reci o pricama da je Milorad
Lukovic Legija ponudio Tribunalu usluge, u zamenu za zastitu, Svilanovic
je
rekao da sa Del Ponteovom nije razgovarao ni o tome i da o citavoj
stvari
ne zna vise od onoga sto je vec ranije cuo i sto su objavili mediji.
Svilanovic je novinarima u Strazburu rekao da je za vreme vanrednog
stanja
ispitano vise od 6.000 ljudi, a 2.000 zadrzano. Oni su bili ukljuceni u
trgovinu narkoticima i oruzjem, neki od njih u politicka ubistva u
poslednjih 10-12 godina, a neki i u ratne zlocine, rekao je on,
objasnivsi
da je utvrdjeno da je u pitanju sve ista grupa ljudi. Naglasivsi da ove
akcije Beograda imaju punu podrsku i regiona i medjunarodne zajednice,
Svilanovic je rekao da se ocekuje da vanredno stanje bude ukinuto do
kraja
ovog meseca.
SUKCESORI BIVSE SFRJ O NASLEDJU BLOKIRANOM U BANKAMA SAD
SKOPLJE, 2. aprila (Tanjug) - Delegacije drzava naslednica
bivse
SFRJ razmatrale su danas u Skoplju modalitete podele dela deviznih
depozita, blokiranih u americkim poslovnim bankama, u ukupnom iznosu od
oko
225 miliona dolara, koje zvanicni Vasington namerava da odblokira do 15.
aprila ove godine.
U americkim poslovnim bankama blokirano je 185 miliona dolara,
a u
mesovitoj "LSB" banci 40 miliona dolara, potvrdio je Tanjugu sef
delegacije
Srbije i Crne Gore Veroljub Dugalic. Na pregovorima u Skoplju je,
izmedju
ostalog, zakljuceno da se svaka zemlja naslednica odvojeno pravno
deklarise
pred americkim institucijama, zahtevajuci prebacivanje vlastitog
procenta
sredstava bivse zajednicke federacije.
Prema unapred utvrdjenom kljucu za raspodelu depozita Narodne
banke bivse SFRJ ( na osnovu Sporazuma o sukcesiji), Srbija i Crna Gora
bi
trebalo da dobije 38 odsto, Hrvatska 23, Slovenija 16, Bosna i
Hercegovina
15,5 i Makedonija 7,5 odsto do sada blokiranih deviznih sredstava, cije
je
odmrzavanje najavljeno iz Vasingtona. Dugalic smatra da ne bi trebalo
ocekivati ozbiljnije probleme u ovom delu podele, do sada u SAD
blokiranih,
depozita bivse SFRJ.
Viceguvernerka Narodne banke Makedonije Dusanka Hristova je
danas
potvrdila da Skoplje vec ima izgradjen stav za pravno deklarisanje pred
americkim institucijama o "naplati" svog dela finasijskog nasledja bivse
jugoslovenske federacije, ali da ce njegovo ozvanicenje uslediti na
prvoj
nardnoj sednici Vlade, pocetkom iduce sedmice.
Ozbiljan problem sa kojim su se delegacije sukcesora suocile
tokom
pregovora je pitanje raspodele sredstava blokiranih u mesovitim bankama,
posto Hrvatska jos nije ratifikovala pomenuti dokument o sukcesiji. Na
danasnjoj, skopskoj rundi pregovora bilo je reci i o neregulisanim
klirinskim aranzmanima bivse SFRJ sa Mongolijom, Egiptom, Albanijom...
Po
utvrdjivanju tacnih salda u klirinskim aranzmanima bivse SFRJ sa tim
zemljama, ekspertski timovi zemalja sukcesora izvestaj ce podneti svojim
delegacijama u Finsijskom komitetu, uoci sledece runde pregovora, koja
ce
se odrzati polovinom maja u Sloveniji.
LUKOVAC:ODNOSI SRBIJE I CRNE GORE RAZVIJAJU SE U DOBROM SMERU
PODGORICA, 2.aprila (Tanjug) - Ministar za ekonomske odnose s
inostranstvom Srbije i Crne Gore Branko Lukovac izjavio je danas da nema
nikakvog razloga za bojazan Evropske unije da ce uvodjenje crnogorskog
carinskog zakona usporiti harmonizaciju izmedju Srbije i Crne Gore, "jer
se
ukupni odnosi izmedju drzava clanica razvijaju u dobrom smeru".
"U toku je rad na svim pitanjima koja treba da budu obuhvacena
akcionim planom harmonizacije trgovinskih i carinskih sitema Srbije i
Crne
Gore", rekao je Lukovac Radiju "Slobodna Evropa". On je naglasio da
treba
imati u vidu da "taj akcioni plan obuhvata period od tri godine, kada bi
trebalo da se usklade svi segmenti trgovinskih i carinskih sistema i
svega
onoga sto regilise slobodan protok robe, usluga i kapitala izmedju Crne
Gore i Srbije".
"Moze se ocekivati da ce narednih dana biti nastavljen
intezivan
rad komisija dve drzave i da ce on rezultirati saglasnoscu oko akcionog
plana, mozda i do kraja aprila, sto bi bilo u skladu sa zacrtanim
planovima", dodao je Lukovac. Prema njegovom misljenju, za posebnu
nervozu
nema razloga, "narocito zato sto se radi o resavanju vrlo vaznih pitanja
koja ce regulisati polozaj privreda Crne Gore i Srbije u uslovima
istovremene harmizacije i s Evropskom unijom".
SIMURDIC: SCG JE ZA DIJALOG I PUNU SARADNJU U REGIONU
ZAGREB, 2. aprila (Tanjug) - Srbija i Crna Gora ispunice sve
preuzete obaveze, ukljuciv i rezoluciju UN o Kosovu, a u odnosima sa
susednim zemljama teziste ce stavljati na teme koje ce olaksati zivot
obicnih ljudi i pokazati autenticnu teznju SCG za dijalogom i saradnjom
u
regionu, izjavio je ambasador SCG Milan Simurdic na tribini "Jugoistocna
Evropa-sta posle DJindjica", odrzanoj veceras Evropskom domu u Zagrebu.
Pred punom dvoranom, uz Simurdica, govorili su i hrvatski
akademik
Dusan Bilandzic, potpredsednik Sabora Zdravko Tomac i ambasador BiH
Zlatko
Dizdarevic. Simurdic je podsetio da je cilj vanrednog stanja u Srbiji
obracun sa organizovanim kriminalom i najavio pripremanje donatorske
konferencije, kao i pocetak resavanja privrednih problema na drugacije
nacine, a ne samo subvencijama iz budzeta.
Kao primere uspesne saradnje on je nabrojao sporazume o
slobodnoj
trgovini i socijalnom osiguranju, dok je kao neresena pitanja istakao
vizni
rezim i sukcesije. Simurdic je naglasio da ce SCG uvek davati podrsku
nacionalnim manjinama u Hrvatskoj, i podsetio da je SCG pruzila sva
prava
nacionalnim manjinama, odnosno Hrvatima i da ocekuje da se u Hrvatskoj
poboljsa polozaj Srba i Crnogoraca.
Tomac je ocenio da je Hrvatska u boljem polozaju od drugih
zemalja
regiona, jer u ekonomskom pogledu stoji bolje od drzava kandidata za
prijem
u EU, poredeci 5.000 dolara bruto nacionalnog dohotka po stanovniku u
Hrvatskoj, sa oko 1.300 dolara u Bugarskoj. On se pozalio da se
Hrvatskoj
pruza procentualno manja pomoc nego drugim zemljama regiona i zatrazio
promenu politike EU prema drzavama regiona, koja je bi se sastojala i u
podsticanju BiH da "prevlada" Dejtonski sporazum i uredi se kao moderna
drzava. Bilandzic se kriticki osvrnuo na dogadjaje na podrucju bivse
SFRJ u
proteklih 13 godina, navodeci da nije optimist da ce se stanje promeniti
ako taj proces vode ljudi koji su u prvoj polovini 90-ih ucestvovali u
procesu unistavanja svih dostignuca SFRJ.
"U Evropu mozemo samo svi zajedno, prihvatanjem njenih
standarda i
normi kao vrhunca civilizacije", rekao je on. Ambasador BiH Dizdarevic
rekao je da ce BiH ili postati deo EU kao demokratska drzava ili je nece
biti, trazeci da se "prevlada" i da se ukinu oba entiteta. "U sadasnjoj
situaciji ovakva BiH moze da se shvati kao septicka jama Evrope i zato
je
nuzno naci ljude koji ce je zatrpati", ocenio je Dizdarevic.
srbija
USVOJEN REBALANS BUDZETA ZA 2003. GODINU
BEOGRAD, 2. aprila 2003. (Beta) Skupstina Srbije usvojila je
veceras rebalans budzeta za 2003. godinu, zatim Sporazum o definisanju
konacnog statusa organi i organizacija iz clana 15. Zakona o
sprovodjenju
Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i Zakon o
ministarstvima.
U toku popodnevnog zasedanja poslanici su doneli odluku da
sednica
traje sve dok se ne okonca rasprava o predlozenim tackama dnevnog reda i
obavi glasanje.
Uoci glasanja sednicu su napustili poslanici Demokratske
stranke
Srbije (DS), Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalisticke partije
Srbije
(SPS) i Stranke srpskog jedinstva (SJ).
Od prisutnih 132 poslanika, 127 je glasalo za rebalans budzeta
a
pet je bilo protiv.
Rebalans buzeta, kako je obrazlozio ministar za ekonomiju i
finansije Bozidar Djelic, uslovljen je donosenjem Ustavne povelje
drzavne
zajednice Srbije i Crne Gore kojom je definisano finansiranje zajednicke
drzave kao i funkcija koje prelaze u nadleznost drzava clanica.
Od dosadasnjih 56 saveznih organa i organizacija, u novoj
drzavnoj
zajednici je ostalo 23, na nivo Srbije je preslo sest organa a ostali su
pripojeni nekim drugim ili su prestali sa radom.
Za finansiranje rada zajednice Srbije i Crne Gore do kraja
godine
bice potrebna 41 milijarda dinara. Od te sume Srbija ce obezbediti 93,3
odsto prihoda a Crna Gora 6,7 odsto.
Rashodi vojske Srbije i Crne Gore su 36,2 milijarde dinara,
diplomatije 2,7 a ostalih organa 2,1 milijardu dinara.
Rebalansom ovogodisnjeg buzeta Srbije precizirano je da prihodi
budu 271,8 milijardi dinara, rashodi 318,7 a deficit 46,9 milijardi.
Javna potrosnja, kako je rekao Djelic, obuhvata 43 odsto
ukupnog
bruto drustvenog proizvoda jer je opredeljenje Vlade Srbije da budzet i
dalje bude vise socijalni nego razvojni.
Najvise novca, 107,5 milijardi dinara, prikupice se od poreza
na
promet, dok ce prihodi od poreza na dohodak gradjana biti 51,2
milijarde.
Od akciza treba da se prikupi 55,9 milijardi, a od carina i uvoznih
dazbina
22,7 milijarde dinara.
U budzetskim rashodima najveca stavka su dotacije za isplatu
penzija na koje ce biti izdvojeno 68,4 milijarde dinara. Za plate
budzetskih korisnika bice potrebno 58,9 milijardi dinara, a za otplate
dugova 31,1 milijarda.
Budzetski deficit od 46,9 milijardi dinara nije menjan ali je
promenjena struktura njegovog pokrica. Ocekuje se pojacana donatorsak
pomoc
od koje 14,9 milijardi dinara treba da se izdvoji za pokrivanje
deficita.
Iz prihoda od privatizacije 12,5 milijardi dinara takodje ce
biti
izdvojeno za pokrivanje rupe u budzetu. Za te namene ce biti
upotrebljeno i
12,7 milijardi dinara kredita medjunarodnih finansijskih institucija i
6,8
milijardi dinara iz domacih zaduzenja.
Rebalansom budzeta odobreni su povecani rashodi MUPa u iznosu
od
1,6 milijardi dinara, a za zatvore 0,4 milijarde, subvencije i
privatizaciju 0,5, za investicije u kulturi 0,3 i za trziste rada 0,2
milijarde dinara.
Zakonom o ministarstvima, koji je usvojen sa 126 glasova za i
pet
protiv, utvrdjeno je da i dalje ostaje 19 ministarstva. Jedina izmena je
to
sto neka ministarstva nakon formiranja drzavne zajednice Srbije i Crne
Gore
dobijaju nove nadleznosti a Ministarstvo za kulturu i informisanje je
preimenovano u Ministarstvo za kulturu i medije.
Sporazumom o definisanju organa i organizacija bivse savezne
drzave precizirano je da na nivo Srbije prelazi Uprava carina, Agencija
za
osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka, Komisija za
hartije od vrednosti i finansijsko trziste, Zavod za biljne i
zivotinjske
geneticke resurse, kao i Plovni put Beograd, Registar brodova Beograd,
Muzej istorije Srbije i Crne Gore.
Ostavljen je rok od 90 dana za formiranje Direktorata za
civilno
vazduhoplovstvo i Agencije za kontolu letenja.
Od 10.500 zaposlenih u bivsoj saveznoj administraciji na
platnom
spisku nove drzavne zajednice ostaje 3.000, u republickim institucijama
zaposleno je 4.800 a ostali su uzeli otpremnine.
USVOJEN SPORAZUM O STATUSU ORGANA SRJ
BEOGRAD, 2.aprila(Tanjug) - Skupstina Srbije usvojila je
veceras
Odluku o Sporazumu kojim se definise konacni status nekih organa i
organizacija bivse SRJ. Od ukupno 132 prisutna poslanika za sproazum je
glasalo 126, protiv jedan, a nije glasalo pet.
Ovim sporazumom utvrdjuje se da ce devet od 19 organizacija
savezne drzave ciji status do sada nije bio resen, nastaviti da radi na
nivou zajednice, dok ce ostale biti prenete na nivo drzava clanica ili
ukinute. Kao organi i organizacije drzavne zajednice Srbije i Crne Gore
svoje poslove nastavice da obavljaju Savezni zavod za standardizaciju,
Jugoslovensko akreditaciono telo, Savezni zavod za intelektualnu
svojinu,
Savezni zavod za mere i dragocene metale, Savezni zavod za statistiku,
Arhiv Jugoslavije, Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije, Nacionalni savet
za
saradnju sa haskim tribunalom i Koordinacioni centar za Kosovo i
Metohiju.
Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da radi Savezni
hidrometeoroloski zavod. U roku od 90 dana vlade Srbije i Crne gore
formirace Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agenciju za kontrolu
letenja, a do tada poslove Sektora za vazdusni saobracaj Saveznog
ministarstva saobracaja i telekomunikacija, Savezne uprave za kontrolu
letenja i Saveznog vazduhoplovnog inspektorata preuzima ministarstvo
Srbije
za saobracaj i telekomunikacije uz saglasnost nadleznog crnogorskog
ministarstva.
Savezni zavod za biljne i zivotinjske geneticke resurse postaje
organ Srbije, kao i Plov-put Beograd i jugoslovenski registar brodova
Beograd. Rad u okviru drzavne clanice Srbije nastavice i Muzej istorije
Jugoslavije. Plov-put Bar, Jugoslovenski registar brodova Tivat i lucke
kapetanije i ispostave postace organi Crne Gore. Ova odluka stupice na
snagu danom njenog usvajanja u skupstinama Srbije i Crne Gore i to u
istovetnom tekstu.
STRANE INVESTICIJE NEOPHODNE ZA PODIZANJE KONKURENTNOSTI
BEOGRAD, 2. aprila (Tanjug) - Srpski ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandar Vlahovic izjavio je danas da bi za podizanje
konkurentnosti privrede bilo potrebno primeniti istovremeno tri
strategije:
razvoj malih i srednjih preduzeca, privatizaciju i razvoj velikih
proizvodnih kapaciteta, zasnovanih na investicijama iz inostranstva.
Na zavrsnoj sednici Samita o konkurentnosti u Centru "Sava",
Vlahovic je rekao da ce Vlada podrzati, a ne upravljati projektom
podizanja
konkurentnosti srpske privrede i napomenuo da je za taj projekat preko
potreban veci priliv stranih investicija. On je naveo da oko 70 odsto
preduzeca posluje sa gubitkom i dodao da je Vlada utrosila oko godinu
dana
da bi formirala institucije za privatizaciju i do danas je privatizovano
550 preduzeca, od cega 20 tenderima, a ostalo aukcijskom privatizacijom.
Jacanje finansijskog trzista i pravne regulative je veoma vazno
sa
srpsku privredu i privatizaciju, rekao je on i najavio novi paket zakona
o
investicionim fondovima i trzistu hartija od vrednosti. Posto je
pretpostavka podizanja konkurentnosti povecan obim investicija, Vlahovic
je
porucio da privatizovana preduzeca treba da razmisle o kotiranju svojih
akcija na berzi i obezbedjivanju svezeg kapitala, takodje na berzi.
Predsednik Americke privredne komore u Srbiji i Crnoj Gori Sasa
Trisic ocenio je da napor i jedinstvo privrednika da se sto pre nastave
ekonomske reforme, posle ubistva premijera Zorana Djindjica, pokazuje da
ce
srpska privreda nastaviti oporavk. Trisic je za kraj aprila najavio
projekat Komore u kojem ce biti predlozene mere za oporavak srpske
privrede
i koji ce biti pripremljen u saradnji sa srpskim ministarstvom za
ekonomske
veze sa inostranstvom. On je obecao da ce kod Komore iz Vasingtona
lobirati
za vece ucesce i dolazak americkih investitora u Srbiju.
Trisic, koji je i generalni direktor McDonald's Srbija i Crna
Gora, naveo je da taj lanac restorana brze hrane trenutno zaposljava oko
3.500 ljudi i na domacem trzistu nabavlja oko 75 odsto sirovina za svoje
prehrambene artikle, sto je veliki uspeh. Srbija i Crna Gora imaju
veliku
sansu da postanu privredni lider na Balkanu, sto zavisi od nas samih,
rekao
je Trisic.
On je podrzao formiranje klastera proizvodjaca, grupacija iz
iste
oblasti proizvodnje, zbog uspesnijeg nastupa na domacem i stranom
trzistu.
Privatizacija ide dobrim tempom i ne treba se bojati da ce zatvaranjem
nekih firmi mnogi ostati bez posla, rekao je Trisic i podsetio na
zatvaranje cetiri velike banke u Srbiji pocetkom 2001. godine i da su od
tada do danas skoro svi radnici nasli novi posao. "Niko od nas nije tako
dobar, kao mi svi zajedno", porucio je Trisic i pozvao sve ucesnike
Samita
da podrze projekat unapredjenja konkurentnosti u Srbiji.
Direktor beogradske kancelarije Americke agencije za razvoj
Dzejms
Stivenson (James Stephenson) ocenio je da se konkurentnost postize u
samoj
bazi proizvodnje i podrazumeva ucesce "stotine faktora". Stivenson
smatra
da postoje ohrabrujuci signali i preduslovi za napredak srpske privrede,
gde osim predstavnika Vlade, pomoc mogu pruziti i predstavnici
gradjanskog
drustva.
POMOC USAID-A OD 150 MILIONA DOLARA ZA SCG
BEOGRAD, 2. aprila (Tanjug) - Americka agencija za razvoj
(USAID)
pomoci ce Srbiju i Crnu Goru sa oko 150 miliona dolara u 2003. godini, a
sredstva ce biti namenjena za razvoj ekonomske politike, demokratije,
gradjanskog drustva i lokalne samouprave, izjavio je danas sef
beogradske
kanclarije USAID-a Dzejms Stivenson.
Od tog novca za Srbiju ce biti izdvojeno oko 110 miliona
dolara, a
40 za Crnu Goru, precizirao je Stivenson na konferenciji za novinare.
Napominjuci da je organizacija Samita o konkurentnosti u Centru "Sava"
deo
te pomoci, on je najavio nove projekte USAID-a u nerednih nekoliko
godina
za SCG, "vrednih vise stotina miliona dolara". Za sada je USAID usmeren
na
podrsku proizvodjacima malina i namestaja u Srbiji, u okviru podrske za
podizanje nivoa konkurentnosti domace privrede, dodao je Stivenson.
SVETOSAVSKO ZVONO U SPOMEN NA PREMIJERA DJINDJICA
BEOGRAD, 2. aprila (Tanjug) - Drustvo za podizanje hrama Svetog
Save na Vracaru odlucilo je da iz vec uplacenih sredstava nameni 40.000
dolara za zvono broj 4, ton d-1, u spomen na pokojnog premijera Srbije
Zorana Djindjica, prvog predsednika obnovljenog Drustva za podizanje
hrama
Svetog Save, saopstila je danas Informativna sluzba Srpske pravoslavne
crkve.
"Ovo ce biti nas simbolican izraz blagodarnosti coveku koji je
ulagao sebe na dobrobit ocuvanja duhovnosti i tradicije celog srpskog
pravoslavnog naroda", istice se u pismu Drustva, koje je danas stiglo u
Srpsku Patrijarsiju. "Kao predsednik Drustva za podizanje hrama Svetog
Save, pocivsi premijer Srbije dr Zoran Djindjic ulagao je sve svoje
snage
da, posle mnogo godina duhovnog stradanja, svetosavska sabornost
vaskrsne u
Srbiji", navodi se u pismu.
"Za pocivseg premijera izgradnja Hrama kao ostvarenje zavetne
misli srpskog pravoslavnog naroda bila je istorijska cast i prilika ove
generacije da dovrsi ono sto su preci zapoceli tokom proslog veka, da se
sastave sve pokidane niti sa prosloscu i na sigurne temelje postave sve
nase teznje ka buducnosti", dodaje se u pismu.
MILANOVIC UHAPSEN U CRNOJ GORI
BEOGRAD, 2. aprila 2003. (Beta) Policija Crne Gore uhapsila je
danas bivseg generalnog direktora Radiotelevizije Srbije Dragoljuba
Milanovica, koji je osudjen na 10 godina zatvora zbog smrti 16 radnika
te
kuce tokom NATO bombardovanja 1999. godine, saopstila je veceras Vlada
Srbije.
Milanovic je predat policiji Srbije.
Milanovic se krio u jednoj vikendici kod Bara, na 12 kilometara
od
albanske granice.
Istraga ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica pokazala je
da
su Milanovica skrivali clanovi zemunskog klana, kriminalne grupe
osumnjicene za organizovanje ubistva Djindjica 12. marta i niz drugih
zlocina tokom prethodnih godina.
Milanovic je do danas bio u bekstvu, posto se nije javio na
izdrzavanje zatvorske kazne.
"Tokom istrage koja se vodi povodom ubistva predsednika Vlade
Srbije Zorana Djindjica, otkrivena je visemesecna bliska veza bivseg
direktora RTSa Dragoljuba Milanovica sa vodjama zemunskog kriminalnog
klana, Dusanom SpasojevicemSiptarom, Miloradom LukovicemLegijom i
ostalima", pise u vecerasnjem saopstenju Vlade Srbije.
Prema saopstenju, clanovi zemunskog klana pomogli su Milanovicu
da
pobegne nakon izricanja pravosnazne presude i "omogucili mu da se skloni
do
trenutka kada bi po njihovom planu doslo do smene vlasti, a samim tim i
Milanovicevog povratka na javnu scenu Srbije".
"Clanovi zemunskog kriminalnog klana, sluzeci se laznim
policijskim legitimacijama, obezbedili su Milanovicu prelazak u Crnu
Goru i
njegovo skrivanje u vikendici koja se nalazi 12 kilometara od Bara ka
albanskoj granici", navodi se u saopstenju.
Prema saopstenju, tacnu lokaciju na kojoj se krio Milanovic
"otkrili su uhapseni clanovi ove bande (zemunskog klana)" i odmah je
obavestena policija Crne Gore.
"Pripadnici MUPa Crne Gore tokom popdnevnih casova pronasli su
i
uhapsili Dragoljuba Milanovica koji je potom predat MUPu Srbije", dodaje
se
u saopstenju.
Okruzni sud u Beogradu osudio je Dragoljuba Milanovica na 10
godina zatvora smatrajuci da je odgovoran za smrt 16 radnika u
bombardovanju te kuce 23. aprila 1999. godine.
Sudsko vece, medjutim, pustilo je Milanovica na slobodu do
pravosnaznosti presude, uprkos ozbiljnosti njegovog kriminalnog dela.
Milanovic je 20. januara trebalo da se pojavi u pozarevackoj
"Zabeli", gde ga je cekao paviljon broj osam, ali se bivsi glavni
urednik
Televizije Srbije nije pojavio pred zatvorskom kapijom.
NIKOLA HAJDIN NOVI PREDSEDNIK SANU
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) Srpska akademija nauka i
umetnosti
izabrala je danas Nikolu Hajdina za novog predsednika.
Za Hajdina, dosadasnjeg potpredsednika Akademije, glasalo je 65
akademika, a za njegovog protivkandidata i dosadasnjeg predsednika
Akademije, Dejana Medakovica, glasalo je 37 clanova te institucije.
Na prethodnoj Izbornoj skupstini, odrzanoj 27. februara,
clanovi
Akademije izabrali su nove potpredsednike, Stevana Koickog i Mladena
Srbinovica, kao i novog sekretara Akademije, Nikolu Tasica.
Izbori za predsednika, medjutim, nisu uspeli, jer su akademiku
Nikoli Hajdinu, iako je dobio vecinu, nedostajala tri glasa do minimalno
potrebnih 60, da bi njegov izbor bio validan.
Drugi kandidat, akademik Ljubisav Rakic, dobio je tada samo 36
glasova, tako da je odluceno da izbori budu ponovljeni.
Neocekivana kandidatura Dejana Medakovica za predsednika
Akademije
uoci danasnje izborne skupstine podelila je akademike na pristalice
Medakovica i na one koji su naklonjeni Hajdinu.
Na predizbornoj konferenciji, odrzanoj pre dve nedelje,
akademik
Niksa Stipcevic procitao je, u ime velike grupe akademika, predlog za
kandidaturu Medakovica, a to je u ime druge grupe ucinio akademik
Dragomir
Vitorovic, predlazuci Hajdina.
Kosovo-metohija
UHAPSEN JOS JEDAN PRIPADNIK BIVSE OVK
PRISTINA, 2. aprila 2003. (Beta) Italijanski karabinjeri iz
sastava Kfora i policija UNMIKa uhapsili su u Djakovici jednog
pripadnika
bivse Oslobodilacke vojske Kosova Malica Ndrecu (Maliq).
Razlog za njegovo hapsenje jos nije poznat.
Za vreme jucerasnjeg hapsenja Malica Ndrecua, delovi Djakovice
bili su gotovo dva sata blokirani.
Udruzenje ratnih invalida OVK, ciji je Ndrecu clan, nije dobilo
nikakve informacije o njegovom hapsenju u Kosovskoj policijskoj sluzbi u
Djakovici, saopsteo je danas.
Ndrecu je upucen u zatvor u Pristinu, navodi udruzenje,
ocenjujuci
pritom da je hapsenje politicki motivisano.
Crna gora
SEF DBA CRNE GORE ODBACUJE NAVODE STEJT DIPARTMENTA
PODGORICA, 2. aprila 2003. (Beta) Sef Drzavne bezbednosti Crne
Gore Dusko Markovic odbacio je danas navode Stejt Departmenta da
crnogorska
policija selektivno prati i prisluskuje opozicione stranke i neke druge
grupe, ocenjujuci da se radi o "jos jednoj tendencioznoj i zlonamernoj
tvrdnji".
"Pomenuti tekst se bazira na pretpostavkama i uverenjima, a ne
na
cinjenicama. Odlucno odbacujem navode iz tog teksta plasirane u ovom
trenutku sa odredjenim ciljem i zelim da kazem da se SBD i ministratvo u
celini u potpunosti pridrzavaju zakonskih propisa", kazao je Markovic
podgorickom radiju "Antena M".
U izvestaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Crnoj
Gori
navodi se da, iako nije bilo direktnih dokaza, neki posmatraci veruju da
policija "koristi prisluskivanje i pracenje opozicionih partija i drugih
grupa na selektivnoj osnovi".
Neki posmatraci veruju da Vojska takodje prisluskuje crnogorsku
vladu, stoji u izvestaju.
U izvestaju se konstatuje da nije bilo napretka u istagama o
ubistvu sefa antiteroristicke jedinice crnogorske policije Darka
Raspopovica iz 2001. godine i ubistvu savetnika za bezbednost tadasnjeg
predsednika Crne Gore za bezbednost Gorana Zugica iz 2000. godine.
Amaricka vlada u izvestaju, takodje, podseca da crnogorski
Ustav
propisuje nezavisno sudstvo i dodaje da "Vlada ponekad manipulise
sudovima
iz politickih razloga".
U izvestaju je posebna paznja posvecena aferi o trgovini
ljudima,
a naglaseno je da je, i pored obecanja sadasnjeg predsednika crnogorske
vlade Mila Djukanovica, do kraja prosle godine bilo malo napretka u
rasvetljavanju tog slucaja.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
