B I L T E N V E S T I
4 . APRIL 2003.
SRBIJA I CRNA GORA SAVET EVROPE
MAROVIC: POCEO JE PERIOD PRILAGODJAVANJA EVROPI
BEOGRAD, 3. aprila (Tanjug) - Predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marovic ocenio je danas da je uclanjenjem SCG u Savet Evrope
poceo
i period u kome ce nova drzavna zajednica morati da se prilagodi i
evropskom zakonodavstvu i ukupnim politicko-ekonomskim normama.
"Necemo vise moci da guramo pod tepih stvari koje nam se ne
dopadaju" rekao je Marovic za radio Dojce vele, nakon sto je u Strazburu
potpisao obaveze SCG koje proizilaze iz clanstva u Savetu Evrope.
"Obican
gradjanin u Srbiji i Crnoj Gori bas ne bi voleo da prica o Hagu, a u
Evropi
ce nas uvijek o tome pitati. I citav niz ljudi do juce nije htio da
prica
ni o kriminalu, ili je izbjegavao taj susret sa kriminalom, ali morate
tu
stvar dovjesti do kraja", ocenio je Marovic, ukazujuci da se sve mora
predstaviti na pravi nacin i da se, uz suocavanje, mora kazati -
nazalost i
to smo bili mi, na to smo pristajali. On je, takodje, ukazao da su
promene
sustina ulaska u Evropu.
"Treba da promjenimo sebe i da ne idemo mi u Evropu, nego da
pokusamo da evropski zivimo, da pragmaticno zivimo, da znamo sta je
uzrok,
sta je posledica, sto donosi korist, sto nije korist, sto je dobro, sto
je
zlo", rekao je predsednik SCG. On je upozorio da se "vrata proslosti ne
smeju zatvarati", ali da se ne treba vracati u istoriju kako bi se
propovedala proslost, vec da treba ici u buducnost.
"Postojao je dugogodisnji ili visedecenijski, ili cak vjekovni
oblak nad nasim odlucnim ili jasnim pogledom da moramo ici naprijed",
rekao
je Marovic, izrazivsi uverenje da u Srbiji i Crnoj Gori jaca svest da se
ne
moze biti deo Evrope, bez sopstvene odgovornosti.
"Ne mozemo i dalje proizvoditi frizidere koje niko ne kupuje i
ne
mozemo ocekivati da neko kupuje automobile koje mora da plati po cijeni
po
kojoj moze da kupi neke bolje automobile", upozorio je predsednik SCG,
uz
ukazivanje da je za status Evropljanina neophodno takmicenje i trud da
se
pobedi. "Ti si Evropljanin u onoj mjeri u kojoj si uspjesan, a ako si
neuspjesan u Evropi te nece gledati, osim kao problem", rekao je
Marovic.
SCG POTPISNIK KONVENCIJE O ZASTITI LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA
BEOGRAD, 3. marta (Tanjug) - Drzavna zajednica Srbija i Crna
Gora
(SCG) je pristupajuci Savetu Evrope, kao njegova 45. drzava clanica,
potpisala Konvenciju o zastiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda i
nekoliko pratecih protokola.
Potpisana su sledeca dokumenta, prema saopstenju Saveta Evrope
dostavljenom Tanjugu :
- Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda
koja garantuje: pravo na zivot, zabranu mucenja, necovecnog i
ponizavajuceg
postupanja, zabranu ropstva i prinudnog rada, pravo na slobodu i
sigurnost,
pravo na pravicno sudjenje i kaznjavanje samo na osnovu zakona, pravo na
postovanje privatnog i porodicnog zivota, slobodu izrazavanja, slobodu
okupljanja i udruzivanja, pravo na sklapanje braka, pravo na delotvorni
pravni lek i zabranu diskriminacije.
-Protokol 1 Konvencije, kojim se regulisu pravo na mirno uzivanje
imovine,
pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore.
- Protokol 4, kojim su predvidjene zabrana duznickog ropstva, sloboda
kretanja, zabrana proterivanja sopstvenih drzavljana i zabrana
kolektivnog
proterivanja stranaca.
- Protokol 6, koji predvidja zabranu izricanja i izvrsavanja smrtne
kazne.
- Protokol 7, kojim se regulisu zastita u postupku proterivanja
stranaca,
pravo na zalbu u krivicnim stvarima, pravo na naknadu za pogresnu osudu,
pravo da se ne bude sudjen ili kaznjen dvaput u istoj stvari (ne bis in
idem), kao i jednakost supruznika.
- Protokol 12, kojim se regulise opsta zabrana diskriminacije.
- Protokol 13, kojm je predvidjena apsolutna zabrana smrtne kazne.
PRICA: OBAVEZE PREUZETE ULASKOM U SE PRIBLIZAVAJU NAS EVROPI
STRAZBUR, 4. aprila 2003. (Beta) Sve posledice ulaska Srbije i
Crne Gore u Savet Evrope su pozitivne, a cilj obaveza koje to clanstvo
namece jeste da zemlju priblize Evropi, ocenila je u razgovoru za Betu
direktor Odeljenja za OEBS i SE u Ministarstvu spoljnih poslova,
ambasador
Sladjana Prica.
"Mi smo i prilikom procedure prakticno prihvatili jedan vrlo
ozbiljan set obaveza... koje cemo ispunjavati u dvogodisnjem periodu,
periodu takozvanog monitoringa", rekla je Prica agenciji Beta u sedistu
SE
u Strazburu, gde je prisustovovala ceremoniji prijema SCG u punopravno
clanstvo te najstarije panevropske organizacije.
Prema njenim recima te obaveze se sastoje pre svega u reformi
zakonodavstva u nizu oblasti, pristupanju odredjenim konvencijama i
uskladjivanju pravosudja sa normama i odredbama Saveta Evrope, a rokovi
koji su previdjeni za njihovo ispunjenje, kako je ocenila, cak su i
predugacki. "Mi to naravno hocemo i mozemo", rekla je Prica.
"Postoji, naravno, i nesto sto pripada onom setu politickih
obaveza, gde je volja da se nesto uradi daleko bitnija od spremnosti i
strucnosti, a tu u prvom redu mislim na punu i efikasnu saradnju sa
Haskim
tribunalom, koja je u periodu od septembra bila kljucna, prelomna tacka
oko
pozivanja SCG u clanstvo SE", dodala je Prica.
Ona je objasnila da je na sednici Komiteta ministara, 26.
marta,
sa koje je SCG upucen poziv da se pridruzi Savetu Evrope, "prosto
shvaceno
da je daleko bolje da SCG bude clanica te organizacije, da prihvati
njene
standarde i norme i primenjuje njene mehanizme".
Shvaceno je da ce "to naravno pozitivno uticati i na zalaganje
onih demokratskih, reformskih snaga koje stvarno teze Evropi, i koje u
tom
segmentu podrazumevaju i saradnju sa Haskim tribunalom", dodala je
Sladjana
Prica.
Prema njenim recima, diplomatija je poslednjih godina nastojala
da
se ponasa kao da je zemlja vec u SE, sto je rezultiralo usvajanjem vise
od
dvadeset "veoma znacajnih konvencija".
"Jedna od njih je kod nas popularnija, to je Okvirna konvencija
o
zastiti nacionalnih manjina, i ona je naravno bila prioritetna, jer u
drzavi postoji veliki broj pripadnika manjina. Usvojili smo i jedan
veoma
pozitivno ocenjen zakon o zastiti nacionalnih manjina, a u okviru
procesa
monitoringa moracemo da pristupimo i okvirnom protokolu o zastiti
regionalnih i manjinskih jezika", precizirala je ambasador Prica.
Ona je rekla da je u Beogradu izrazena i spremnost za
pristupanje
konvenciji o sprecavnju torture, odnosno mucenja, koja posebnoj komisiji
SE
daje pravo da nenajavljeno i bez bilo kakve dozvole poseti i ispita
uslove
u bilo kojem zatvoru na teritoriji neke zemlje clanice.
"Mi se nadamo da ce ona direktno biti primenjena i na
teritoriji
Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 SBUN, sto bi znacilo da ce taj
komitet
SE dati ocenu o stanju u zatvorima, tretmanu lica koja su na izdrzavanju
kazne kako u Srbiji i u Crnoj Gori, tako i na Kosovu u zatvorima koji su
pod kontrolom UNMIKa", rekla je Prica.
SCG je, prema recima Sladjane Price, pristupila i nizu
konvencija
koje se ticu saradnje u oblasti krivicnog prava, kao i konvenciji o
transferu osudjenih lica, koja gradjanima SCG optuzenim i osudjenim u
nekoj
zemlji SE daje pravo da zahtevaju da kaznu izdrzavaju u svojoj zemlji.
Ona je podvukla da je pod okriljem SE potpisan i citav niz
naizgled manje vaznih konvencija, poput onih o farmakopeji, o saradnji
omladinskih centara i o pristupanju parcijalnom protokolu o evropskoj
kartici EURO 26, koja mladim ljudima omogucava da uzivaju sve prednosti
jefitnijeg smestaja i putovanja kroz zemlje SE.
"Ostaje niz konvencija kojima cemo tek pristupiti. Verovatno je
jedna od najvaznijih Evropska konvencija o ljudskim pravima, za koju smo
se
oobavezali da cemo joj prisupiti najkasnije za godinu dana, i da cemo je
ratifikovati, ukljucujuci i neke njene pratece protokole", rekla je
Prica i
dodala da "namerno i svesno podvlaci da je jedan od tih protokola i onaj
o
obaveznom ukidanju smrtne kazne".
Ta konvencija ce, kako je ocenila, biti osnov za jos vece
garantovanje prava gradjana SCG, posto uvodi pravo gradjana da, ukoliko
smatraju da im je povredjeno neko pravo, predvidjeno konvencijom,
podnesu
individualnu tuzbu protiv drzave pred sudom za ljudska prava u
Strazburu.
"Jedan od uslova da takva individualna tuzba bude prihvatljiva
je
da su iscrpljena sva pravna sredstva u zemlji, a ako pravo tada nije
zadovoljeno, mogu se obratiti tom sudu", pojasnila je Sladjana Prica,
dodajuci da ce biti potrebno dosta vremena da se i sudije i advokati u
SCG
osposobe za zastupanje predmeta pred tim sudom.
Sladjana Prica je rekla da je stav vlasti u Beogradu "od
pocetka
da se sve konvencije SE, cija je drzava ugovornica SCG, automatski
prihvataju i primenjuju i na teritoriji Kosova".
"Prvi razlog je", kako je rekla, "to sto je Kosovo i Metohija i
dalje integralni deo teritorije SCG u skladu sa rezolucijom 1244 SBUN,
sto
je pravno gledano vrlo jak argument i podrzano je od svih zvanicncika u
SE.
Prica je kao drugi razlog navela taj da se ljudska prava na
Kosovu
"ne postuju", pri cemu su posebno ugrozena prava manjinskih zajednica,
zbog
cega je u "njihovom interesu da se ove konvencije u postpunosti
prihvataju,
postuju i primenjuju i na teritoriji na kojoj zive".
"Mi smo taj stav u bezbroj navrata preneli pre svega celnicima
SE,
ali i UNMIKu, imamo podrsku SE u tom pogledu, ali moram da kazem da
imamo i
osporavanja od strane (sefa UNMIKa MIhaela) Stajnera", rekla je Prica.
Ona je ukazala da je Savet Evrope, pored UNMIKa, preko svog
Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti ukljucen i u "veoma vazan" proces
decentralizacije Kosova.
"Insistiracemo i ubuduce da budemo apsolutno aktivno ukljuceni
u
taj proces decentralizacije, i u proces izrade i sprovodjenja bilo kog
programa decentralizacije koji radi SE. Imamo podrsku od strane SE, dok
na
zalost to jos uvek nije dogovoreno sa UNMIKom, i mi cemo u razgovorima
Beograda i Pristine, zapravo Beograda, UNMIKa i privremenih vlasti
Kosova,
nastojati da budemo ne samo aktivno ukljuceni, nego i strana u
dogovoru",
rekla je Prica.
Micic: SE priblizavanje evropskim integracijama
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) - Vrsilac duznosti predsednika
Srbije i predsednik republickog parlamenta Natasa Micic cestitala je
danas
gradjanima prijem drzavne zajednice Srbija i Crna Gora u punopravno
clanstvo Saveta Evrope (SE).
"Danasnjim cinom prijema Srbija i Crna Gora jos vise se
priblizavaju evropskim integrativnim tokovima sto je nesumljivo zelja i
ocekivanje ogromne vecine nasih gradjana", navodi se u pisanoj izjavi
Natase Micic dostavljenoj agenciji Beta.
U saopstenju se navodi da je clanstvo u SE jos jedno
svedocanstvo
da je u protekle dve i po godine ucinjen veliki iskorak u oblasti
reforme
institucija, uspostavljanja vladavine prava, trzisne ekonomije i
demokratizacije drustva.
"Usvajanjem Ustavne povelje i konstituisanjem institucija
drzavne
zajednice pokazali smo spremnost in sposobnost da u demokratskom
politickom
ambijentu nadjemo optimalno resenje za zajednicki zivot Srbije i Crna
Gora", navodi se u pisanoj izjavi v.d. predsednika Srbije.
Prema njenim recima to bi trebalo da ohrabri Srbiju i Crnu Goru
da
u SE ulazi u teskim danima nakon ubistva premijera Srbije Zorana
Djindjica
i u jeku beskompromisne borbe sa kriminalom u Srbiji.
"Oda radosti, simbol evropskih integracija od danas je i nasa
himna. Zastava nase zemlje stoji ravnopravno pored zastava ostalih
evropskih zemalja. Srbija i Crna gora vratile su se kuci, receno je u
Strazburu, sto pokazuje i nasa i evropska osecanja u ovom trenutku",
zakljucuje Micic u saopstenju.
OEBS pozdravlja prijem SCG u Savet Evrope
BEC, 3. aprila 2003. (Beta) - Organizacije za evropsku
bezbednost
i saradnju pozdravila je danas prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope.
Na danasnjoj sednici Stalnog saveta OEBS diskusiju na tu temu
otvorio je otpravnik poslova Malte, zemlje koja predsedava Komitetom
ministara SE, Noel Dutigie, infomisuci predstavnike 55 zemalja clanice
da e
SCG postala punopravna clanica SE. Malteski diplomata je prijem SCG
ocenio
znacajnim korakom napred za u pravcu evropskih integracija.
U raspravi koja je usledila i u kojoj su ucestvovale delegacije
svih zemalja regiona i najuticajnije drzave, u svim izjavama, pored
cestitki, istaknuto je da je prijem u SE rezultat ostvarenih
demokratskih
standarda, i zastite ljudskih i manjinskih prava.
Takodje, preovladalo je misljenje da ce ovo clanstvo pojacati
regionalnu stabilnost i evropsku perspektivu celog regiona.
Ambasador SAD u OEBS Stefan Minekes je izneo uverenje da je
OEBS
svojim aktivnostima doprineo ovom pozitivnom koraku, dodajuci da je
zadovoljan napretkom u SCG, koji je video prilikom nedavnog boravka u
zemlji.
Ambasador Hrvatske Vladimir Matek je rekao da je spremnost svih
zemalja u regionu da se obavezu standardima SE najbolja preporuka za
dobre
medjususedske odnose.
Ambasador Makedonije Aleksandar Tavciovski je naglasio da ce se
dobra saradnja koja postoji izmedju nasih zemalja, kako bilateralno,
tako i
u medjunarodnim organizacijama, sada nastaviti i u SE.
Ambasadorka Bosne i Hercegovine Emina KecoIsakovic je prijem
SCG u
SE ocenila kao pozitivan korak za buducnost celog regiona.
Na kraju se sef delegacije SCG pri OEBS, ambasador Branislav
Milinkovic zahvalio na cestitkama, i rekao da prijem u SE dosao u
trenutku
ohrabrujucem, kako za zajednicke institucije SCG, tako i za napore vlade
Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala.
On je istakao da je SCG i u ovoj situaciji privrzena
demokratskim
principima i relevantnim standardima kakve zemlje primenjuju kada su
suocene sa opasnostima koje iziskuju uvodjenje vanrednog
stanja. Prijem u SE, prema njegovim recima, korak je blize
evropskim integracijama i jacanju stabilnosti jugoistocne Evrope.
Predsedavajuci Stalnog saveta OEBS holandski ambasador Justus
de
Viser, podsetio je da su sve zemlje clanice ove organizacije pre tri
nedelje bili ujedinjene u trenucima tuge, bola i soka zbog atentata na
srpskog premijera Zorana Djindjica. "Sada, tri nedelje posle, ponovo
smo
ujedinjeni u cestitkama i radosti zbog prijema SCG u SE, kao i uverenju
da
ce clanstvo u ovoj instituciji znacajno doprineti evropskoj integraciji
te
zemlje", dodao je ambasador Holandije, predsedavajuce OEBSom.
PARIZ: SAVET EVROPE PRVA ETAPA POVRATKA SCG U EVROPSKU PORODICU
BEOGRAD, 4. aprila (Tanjug) - Prijem u Savet Evrope oznacava
prvu
etapu povratka Srbije i Crne Gore u evropsku porodicu, ocenilo je danas
francusko Ministarstvo inostranih poslova. U saopstenju, dostavljenom
Tanjugu, ocenjuje se da je taj prijem i priznanje naporima koje je
Srbija i
Crna Gora vec ulozila u ostvarivanju demokratije i pravne drzave.
Francuska, dodaje se, "ohrabruje Srbiju i Crnu Goru da nastavi na tom
putu".
U saopstenju se podseca da je francuska ministarka za evropska
pitanja Noel Lenoar 15. marta, kada je boravila u Beogradu povodom
sahrane
ubijenog srpskog premijera Zorana Djindjica, podsetila da je buducnost
Srbije i Crne Gore u Evropi.
London pozdravlja ulazak u SE i podseca na obaveze
LONDON, 3. aprila 2003. (Beta) - Ministar u britanskom Forin
ofisu
Denis Meksejn pozdravio je danas prijem Srbije i Crne Gore u Savet
Evrope i
najavio da ce uskoro posetiti region kako bi video koji je najbolji
nacin
da da se podrze reforme, nakon ubistva srpskog premijera Zorana
Djindjica.
Prijem u SE "nagrada je za odlucnost reformatora u Srbiji i
Crnoj
Gori, ukljucujuci i pokojnog premijera Srbije Zorana Djindjica,i
podsticaj
da nastave sa politikom zasnovanom na demokratizaciji i reformama",
navodi
se u saopstenju Meksejna.
Meksjen je pozdravio spremnost Srbije i Crne Gore da ispuni
zahteve za prijem u Savet Evrope dodajuci da se "u sklopu toga i dalje
trazi nastavak pune saradnje sa Haskim tribunalom".
Nemacka pozdravlja prijem SCG U Savet Evrope
BERLIN, 4. aprila 2003. (Beta) Nemacka je pozdravila prijem
Srbije
i Crne Gore u Savet Evrope uz podsecanje da je pre toga najavljeno da ce
vlasti popraviti saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u
Hagu.
U saopstenju poverenice savezne vlade za ljudska prava Klaudije
Rot (Claudia Roth) navodi se da je prijem u SE "znacajan korak ka
tesnjem
povezivanju Srbije i Crne Gore sa Evropom".
"Sa prijemom u SE povezujemo i nadu da ce se u Srbiji i Crnoj
Gori
razvijati demokratija i pravna drzava i u potpunosti obezbedjivati sva
ljudska prava", kaze se u saopstenju.
Istovremeno se podseca da je prijemom u Savet Evrope SCG
"priznala
nadleznosti Evropskog suda za ljudska prava cije su presude obavezujuce
i
cije ce sprovodjenje nadgledati ministarski komitet SE".
Rodriges: Promena sudbine Srbije
MADRID, 3. aprila 2003. (Beta) - Sprecavanje i unistavanje
opasne
mesavine podzemlja i ukorenjenih interesa pojedinih grupa drustva je
ogroman posao, ali mi smo sada, u Srbiji, verovatno svedoci talasa
promene
sudbine nacije, izjavio je za Betu visoki zvanicnik spanskog
ministarstva
inostranih poslova Alvaro Rodriges.
U pisanoj izjavi agenciji Beta, koju je uputio povodom
uclanjenja
SCG u Savet Evrope, Rodriges navodi da su se "12. marta pucnji svakako
culi
sirom sveta, ali i da potezi sadasnje srpske vlade govore tako jasno da
svet i dalje treba da slusa".
"Ono sto je bio najmracniji trenutak u novoj srpskoj istoriji,
postao je najbolji momenat te istorije", jer se prema recima Rodrigesa,
"Srbija okupila oko demokratskih snaga da zavrsi posao koji se mora
zavrsiti i koji je on (Djindjic) hteo da zavrsi za otadzbinu".
Rodriges, koji je pomocnik direktora za Centralnu i Istocnu
Evropu
spanskog Ministarstva inostranih poslova, tokom 199697 bio je specijalni
pomocnik visokog predstavnika u Bosni, a kasnije i direktor za
planiranje i
procenu spanske Agencije za razvoj.
Vise puta tokom diplomatskih misija sretao se sa pokojnim
premijerom Djindjicem, a bio je u delegaciji koja je pregovarala sa
bivsim
predsednikom SRJ i Srbije Slobodanom Milosevicem.
Rodriges je u izjavi podrzao odlucnu akciju vlade Srbije i
naglasio da veruje da su "u borbi za popularnost kod naroda", neke grupe
vec izgubile bitku.
Navodeci da je za obicnog coveka, koji se svakodnevno bori sa
zivotnim problemima u Srbiji i kome sve to mozda izgleda nebitno, vazno
da
razume da se "pravda mora zadovoljiti".
"Ima mnogo dogadjaja u srpskoj istoriji koje treba slaviti",
ali
zastita kriminalaca i ratnih zlocinaca je "sramocenje tih vrednosti".
Duznost i interes Evropske unije i medjunarodne zajednice jeste
da
pomognu Srbiji, jer ako "ne ispruze ruku zemlji koja se oporavlja od
pedestogodisnjeg razaranja", danasnja Srbija nece imati buducnost,
porucuje
Rodriges.
On dodaje medjutim, da je to zapravo politika Srbije prema
samoj
sebi nastavak reformi, gradjene odgovornih institucija i zauzimanje
mesta
u medjunarodnim organizacijama.
Prema recima Rodrigesa, proslost ce se u Srbiji jos
razotkrivati,
sto na najstrasniji nacin ilustruje pronalazak posmrtnih ostataka
nekadasnjeg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica.
Ali, "iskopavanje zlocina iz proslosti za Srbiju je i
oslobadjanje
od strahota proslosti", porucio je pomocnik sefa sektora za Centralnu i
Istocnu Evropu spanskog ministarstva inostranih poslova.
Slovenija pozdravila ulazak SCG u Savet Evrope
LJUBLJANA, 3. aprila 2003. (Beta) - Slovenija pozdravlja prijem
SCG u SE, saopstilo je danas Ministarstvo inostranih poslova te zemlje.
Slovenija u celini podrzava uclanjenje Srbije i Crne Gore u SE
i
uverena je u dobru saradnju u okviru organizacije, navodi se u
saopstenju.
Ukljucenje SCG u medjunarodne institucije ce nesumnjivo
doprineti
stabilizaciji drzave i citavog regiona, te olaksati put do ostvarenja
osnovnih vrednosti na kojima su zasnovane savremene evropske drzave
postovanje prava coveka, demokratija i pravna drzava, pise u saopstenju
slovenackog ministarstva.
IVANIC: PRIJEM SCG U SE ZNACAJAN DOGADJAJ ZA CEO REGION
SARAJEVO, 3. aprila (Tanjug) - Ministar inostranih poslova BiH
Mladen Ivanic izjavio je veceras da je prijem Srbije i Crne Gore (SCG) u
Savet Evrope (SE) znacajan dogadjaj kojim se normalizuju ukupne prilike
u
celom regionu. "Mislim da je ovo znacajna podrska SCG procesima u koje
je
krenula nakon tragicnih dogadjaja u Beogradu", kazao je ministar
inostranih
poslova Ivanic.
SCG je na svecanosti u Strazburu danas postala 45. clanica
najstarije evropske integracione organizacije. Mladenic je istakao da je
BiH inteznivno radila na prijemu SCG u SE i taj cin podrzala zajedno sa,
prakticno, svim zemljama u regionu. BiH je primljena u SE kao 44.
clanica u
aprilu 2002. godine. "Prijem SiCG u SE je izuzetno pozitivan dogadjaj, a
BiH je dala svoj puni doprinos da se on i desi", zakljucio je Ivanic.
CAVIC: SCG UVELIKO OTVARA VRATA EVROPSKIH INTEGRACIJA
BANJALUKA, 3. aprila (Tanjug) - Predsednik Republike Srpske
(RS)
Dragan Cavic izjavio je danas da ga raduje sto je drzavna zajednica
Srbija
i Crna Gora (SCG) primljena u Savet Evrope i da ide putem povratka u
medjunarodne i evropske institucije.
"To je dug i mukotrpan put s mnogo iskusenja, koja i mi osecamo
u
RS i Bosni i Hercegovini (BiH), ali SCG uveliko otvara vrata ka
evropskim
integracijama", rekao je Cavic. On je dodao da se iskreno nada da ce SCG
vrlo brzo uci i u proces pridruzivanja i stabilizacije sa Evropskom
unijom
(EU), sto ce, kako je naglasio, biti podsticaj i za druge zemlje u
regionu.
"Prijem SCG u Savet Evrope je za RS i BiH, kao i za druge
zemlje u
regionu, dovoljno snazan signal medjunarodne zajednice da je Srbija
prevazisla slabosti, progutala gorku pilulu nedavne proslosti i na taj
nacin postala u pravom smislu reci autoritet u krugovima medjunarodne
zajednice, gde joj je i mesto" ocenio je Cavic. On je istakao SCG na
prostoru Jugoistocne Evrope, a posebno na Balkanu, predstavlja politicki
faktor bez kojeg se ne moze graditi stabilnost regiona.
RUMUNIJA POZDRAVLJA UCLANJENJE SCG U SAVET EVROPE
BUKUREST, 4. aprila (Tanjug) - Ministarstvo inostranih poslova
Rumunije pozdravilo je danas odluku Saveta Evrope o prijemu Srbije i
Crne
Gore, kao 45. clanice ovog panevropskog foruma.
Ministarstvo u saopstenju ocenjuje da ova odluka predstavlja
priznanje realnim naporima Srbije i Crne Gore u konsolidovanju
demokratskih
institucija i postovanju ljudskih prava. Rumunija je, solidarisuci se sa
naporima na ubrzavanju demokratizacije, ostvarenju pravne drzave,
unapredjenju evropskih vrednosti i reintegrisanju u evropske tokove,
"energicno podrzavala hitno pristupanje Srbije i Crne Gore u Savet
Evrope",
a podrzavace i dalje napore susedne zemlje u integracionim procesima,
istice se u saopstenju rumunskog Ministarstva inostranih poslova
SRBIJA I CRNA GORA
Marovic: Vreme je za reforme i u crkvi
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) - Predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marovic izjavio je da javnosti drzavne zajednice mora biti
jasno
receno da postoji obaveza da Srbija i Crna Gora u svim apsektima
saradjuju
sa Haskim tribunalom.
"Ako glasate za Zakon o Hagu, a za taj zakon su glasali svi,
morate biti posteni i ovoj javnosti do kraja reci: da su nasi drzavni
organi duzni da rade na otkrivanju pocinalaca ratnih zlocina, da je
Srbija
i Crna Gora duzna da omoguci u potpunosti nesmetan rad sudskim
istraziteljima iz Haga... da smo duzni da saradjujemo u isporucivanju
onih
koji su osumnjiceni za ratne zlocine", rekao je Marovic u intervjuu
najnovijem nedeljniku "NIN".
On je kritikovao "deo politicke elite" zato sto kaze da jeste
glasao za zakon o saradnji sa Hagom, ali da je protiv primene tog
zakona.
"Oni napadaju one koji primenjuju zakon za koji su i oni
glasali.
Ta vrsta moralne hipokrizije jede i eticko i politicko bice Srbije i
Crne
Gore", rekao je Marovic.
Predsednik Srbije i Crne Gore porucio je da ce pred sudom
odgovarati svako ko bude osumnjicen za zlocine iz prethodnih godina u
Strpcima, Sjeverinu, bombardovanju Sarajeva, na Kosovu...
"Vazno je da sve te 'heroje patriotizma' zamolimo da budu
heroji i
u miru i da svojim primerom kazu necu da za moja nedela cenu placa moj
narod, necu na sudjenje slati Srbiju i Crnu Goru", porucio je Marovic.
On je kritikovao govor mitropolita crnogorskoprimorskog
Amfilohija
na sahrani premijera Srbije Zorana Djindjivca 15. marta i ocenio da je
neophodno da se Srpska pravoslavna crkva modernizuje.
"U pojedinacnim stavovima dela crkvenih velikodostojnika
postoji
zal za nacionalnom istorijom, potreba za obnavljanje velikog nacionalnog
priznanja koje ce okupiti sve pravoslavno verujuce pod jedinim nazivom
srpskim. Bilo mi je samo u pocetku cudno kada su neki crkveni
velikodostojnici dolazili na promocije stranaka koje danas nisu na
strani
demokratskih procesa ni u Crnoj Gori, ni u Srbiji", rekao je Marovic.
On je izrazio bojazan da deo crkve i dalje sa nepoverenjem i
negodovanjem gleda na proces pridruzivanja i ukljucivanja Srbije i Crne
Gore u evropske procese.
"Mislim da je od presudne vaznosti da se crkva modernizuje, da
se
otvori za nove generacije mladih ljudi koji dolaze. Uveren sam da je
doslo
vreme za reformu i u crkvi", rekao je Marovic.
TADIC: ZNACAJAN DOPRINOS VOJSKE BORBI PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
BEOGRAD, 3. aprila (Tanjug) - Ministar odbrane Srbije i Crne
Gore
Boris Tadic izjavio je danas Tanjugu da je Vojska Srbije i Crne Gore
proteklih dana dala znacajan doprinos postupku otkrivanja grupa
organizovanog kriminala, kroz obezbedjivanje prostora i objekata i
razmenu
obavestajnih informacija.
"U tako sirokoj akciji nije moguce postici valjane rezultate
bez
ukrstanja informacija kojima vojska ima pristup. Te informacije su i iz
naseg okruzenja i s teritorije nase zemlje", precizirao je Tadic. On je
ocenio da je prvi put posle niza godina postignuto nesto sto je znacajno
za
sistem bezbednosti, a to je takozvana "obavestajna zajednica".
Tadic je naglasio da je bas tokom vanrednog stanja doslo do
pune
koordinacije vojnih i civilnih obavestajnih sistema, ukljucujuci i one
iz
ministarstva spoljnih poslova. "Veoma sam zadovoljan nacinom na koji se
koodrinise ta aktivnost i smatram da je to kvalitativni doprinos procesu
borbe protiv organizovanog kriminala", rekao je Tadic i dodao da dobra
iskustva te saradnje treba da budu osnov za nova institucionalna resenja
i
nove zakonske okvire koji treba da obezbede integrisanu politiku u
domenu
bezbednosti nase zemlje.
On je najavio da ce se na tim zakonskim projektima uzurbano
raditi, isticuci da bi veoma znacajno bilo da dok oni ne dodju ta
"funkcionalna saradnja bude nastavljena". "Nazalost, u jednom politickom
drustvu u kakvom smo ziveli... takve saradnje nije bilo, sto je
obezbedilo
bujanje i razvoj kriminalnih grupacija i nezakonitih aktivnosti mnogih
ljudi".
Tadic je ukazao da je obavestajna zajednica jedan od standarda
medjunarodne zajednice kao i nasa obaveza, ukoliko zelimo da budemo deo
evropskih i svetskih integracija. Ministar je napomenuo da je zbog
velikog
broja privedenih u borbi protiv organizovanog kriminala vojska stavila
na
raspolaganje zatvorske kapacite, a da se razgovara da se specijalnom
tuziocu ustupe prostorije u zgradi Vojnog suda u Beogradu.
Prema njegovim recima, vojni pravosudni organi, po Ustavnoj
povelji, moraju biti integrisani u civilne pravosudne organe, a vanredno
stanje je "mozda prilika da se taj proces ubrza". Predmeti o
organizovanom
kriminalu, kazao je, nece bit ustupani vojnim pravosudnim organima, sem
u
slucaju da su pripadnici Vojske Jugoslavije ucestvovali ili bili
povezani s
organizovanim kriminalom.
Tadic je ponovio da ce sve institucije nase drzave i pojedinci
biti predmet strucne analize - istrage, i svima za koje se dokaze da su
saradjivali s grupama organizovanog kriminala bice sudjeno po zakonima
ove
zemlje. Kada je rec o institucijama, on je kazao da je vazno "da
odgovornost za takvu saradnju uvek bude individualizovana, da bi takve
institucije mogle nesmetano dalje da rade, jer su potrebne drzavi".
"Nece biti nikakvog 'prociscavanja' u Vojsci Srbije i Crne
Gore,
kako su to najavili neki mediji, vec je rec o utvrdjivanju krivice. Oni
koji su krivi bice izvedeni pred sud, a oni koji su nevini bice
oslobodjeni, a institucija ce nastaviti da zivi - to vazi i za Vojsku
Srbije i Crne Gore", zakljucio je ministar Tadic.
Ljajic sa italijanskim ambasadorom
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) - Za realizaciju projekta o
regionalnoj saradnji izmedju drzava koje imaju izlaz na Jadransko more
Vlada Italije odredila je 140 miliona evra, saopsteno je danas posle
sastanka ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasima
Ljajica i ambasadora Italije u Beogradu Djovanija Karadjola.
U saopstenju se navodi da je ambasador Karadjole upoznao
ministra
Ljajica sa spremnoscu njegove drzave da pomogne u realizaciji slicnih
projekata.
Ambasador Italije je odao priznanje povodom svega sto je
ucinjeno
na jugu Srbije, i kako je navedeno u saopstenju, pruzio podrsku naporima
ministrastva na polju unapredjivanja nacinalnih manjina u Srbiji i Crnoj
Gori.
SAD-BALKAN: Donacija od 25 miliona dolara zemljama Balkana
VASINGTON, 3. aprila 2003. (Beta) - Tri americke humanitarne
agencije obezbedile su donacije u iznosu od 25 miliona americkih dolara
balkanskim zemljama kako bi im pomogle u periodu tranzicije, saopstile
su
danas te agencije.
Inicijativa pod nazivom Balkanski trust za demokratiju projekat
je
americke humanitarne agencije Nemacki Marsalov fond (GMF), ostvaren kroz
partnerstvo GMFa, Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) i
Fondacije Carlsa Stjuarta Mota, navodi se u saopstenju USAIDa koje je
Beti
dostavila ambasada SAD u Beogradu.
Balkanski trust, cije ce sediste biti u Beogradu, pocinje sa
radom
u leto 2003. godine. Trust ce raditi u Albaniji, Bosni i Hercegovini,
Bugarskoj, Hrvatskoj, u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori i u Rumuniji.
"Iako su zemlje jugositocne Evrope nacinile krupne korake u
uspostavljanju demokratije, jos uvek treba dosta toga da se uradi kako
bi
se okoncao slozeni proces tranzicije iz komunizma", rekao je predsednik
GMFa Kreg Kenedi .
On je dodao da je cilj inicijative da se balkanskim zemljama
pomogne u ostvarivanju ciljeva demokratske konsolidacije i clanstva u
NATOu
i Evropskoj uniji.
Oko dva miliona dolara ce biti obezbedjeno za ugovore na
godisnjem
nivou sa udruzenjima gradjana, nevladinim organizacijama, za lokalnu i
regionalnu upravu i obrazovne institucije.
Sredstva ce, takodje, biti upotrebljena za ugovore za saradnju
medju susedima u cilju unapredjenja razvoja politickog i gradjanskog
drustva u celom regionu.
Balkanski trust za demokratiju je osnovan u vreme kada su
zemlje
jugoistocne Evrope pocele dugorocne procese za uclanjenje u EU, a
Rumunija
i Bugarska bile pozvane da se uclane u NATO.
USAID je glavna agencija Vlade SADa za inostranu pomoc. Nemacki
Marsalov fond (GMF) je americka institucija javne politike, koja
obezbedjuje ugovore o saradnji, a koja je osnovana 1972. godine kao
poklon
Nemacke. Mot fondacija, koja je osnovana 1926. godine, privatna je
humanitarna organizacija koja je posvecena podrzavanju projekata za
unapredjenje pravednog i odrzivog drustva.
SRBIJA
SRBIJA-VLADA: Utvrdjeni predlozi zakona koji ce pomoci borbu sa mafijom
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) - Vlada Srbije je na danasnjoj
sednici utvrdila predloge cetiri zakona iz oblasti pravosudja, koji ce
pomoci borbi protiv organizovanog kriminala, i oni su upuceni Skupstini
Srbije na usvajanje po hitnom postupku.
Pored toga utvrdjena su i cetiri poreska zakona, koji
omogucavaju
finansiranje nedavno usvojenog budzeta.
Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o
Visokom savetu pravosudja, koji predvidja da javnog tuzioca bira
Skupstina
Srbije na predlog Vlade Srbije, dok ce zamenika javnog tuzioca imenovati
Vlada na predlog ministarstva pravosudja, navodi se u saopstenju srpske
vlade.
Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom
tuzilastvu,
predvidja da funkcija zamenika javnih tuzilaca ne bude stalna, vec da ih
Vlada imeuje na osam godina, dok ce funkcija javnog tuzioca ostati
stalna.
Vlada je utvrdila i Predlog zakona o izmenama i dopunama
krivicnog
zakona SRJ i Predlog zakona o izmenama i dopunama krivicnog zakona
Srbije,
kojima se poostrava kaznena politika u cilju sprecavanja porasta
kriminaliteta.
Izmenom krivicnog Zakona SRJ menja se njegov naziv u Opsti
krivicni zakon i uvodi se kao sporedna kazna konfiskacija imovine za
krivicna dela sa elementom organizovanog kriminala. Pri izricanju kazne
za
lice koje je ucinilo vise krivicnih dela moze se izreci jednistvena
(kumulativna) kazna zatvora.
Vlada Srbije je u sklopu borbe protiv organizovanog kriminala
utvrdila i Predlog zakona o izmeni zakona o oruzju i municiji, kojim se
predvidja povecanje kazne zatvora za krivicno delo neovlascenog
nabavljanja, drzanja, nosenja, izrade, razmene ili prodaje vatrenog
oruzja,
municije ili eksplozivnih materija.
Utvrdjen je i predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o
organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog
kriminala.
Medju poreskim zakonima koje je vlada usvojila, nalazi se
Predlog
zakona o republickim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama
zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu
na
dobit preduzeca i Predlog zakona o izmenama i promenama zakona o porezu
na
finansijske transakcije.
Na sednici Vlade usvojena je i Uredba o posebnim uslovima i
nacinu
uvoza i prerade nafte i naftnih derivata, koja ce stupiti na snagu 1.
maja,
i kojom se predvidja potpuna liberalizacija uvoza sirove nafte.
Kompanije koje su registrovane za obavljanje ove delatnosti
slobodno ce moci da uvoze ovaj energent i da ga preradjuju u domacim
rafinerijama pod jednakim uslovima.Uvoznici nafte morace da plate fiksnu
preradjivacku cenu, koja omogcuje obnovu i modernizaciju rafinerijskih
kapaciteta.
PREMIJER ZIVKOVIC ZA MEDJUNARODNU SARADNJU BEZ PRITISAKA
ATINA, 3. aprila (Tanjug) - Reci pokojnog premijera Zorana
Djidjica da ni njegovo ubistvo ne sme da promeni sistem temelj su
politike
nove Vlade Srbije, izjavio je danas u Atini predsednik vlade Srbije
Zoran
Zivkovic.
Premijer Zivkovic je na celu delegacije republicke vlade u
grckom
glavnom gradu ucestvovao na dvodnevnoj konferenciji "Strategija jacanja
transatlantskih veza", na kome se kako je javila Radio televizija Srbije
(RTS) raspravljalo o ulozi Jugoistocne Evrope u unapredjenju odnosa
Starog
kontinenta i Sjedinjenih Americkih Drzava.
U okviru rasprave, prikazivanjem filma o Zoran Djindjicu odata
je
posebna pocast preminulom predsedniku Vlade Srbije, prijatelju Grcke i
cestom ucesniku ovakvih skupova, u cijem organizovanju ucestvuje i
ugledni
londonski nedeljnik "Ekonomist."
Podsecajuci na ucinjeno za protekle tri godine u reformama i
povratku u medjunarodnu zajednicu, premijer Zivkovic je istakao da je
Srbija u potpunosti ispunila "sve medjunarodne obaveze i prema krivicnom
sudu u Hagu i medjunarodne obaveze po Rezoluciji 1244 koja definise
status
Kosova i Metohije." "Druga strana nije, medjunarodna zajednica nije,
posebno sto se tice Kosova i Metohije," ocenio je Zivkovic.
Zivkovic je dalje izneo misljenje da je medjunarodna zajednica,
"zemlje razvijene demokratije, zemlje razvijene privrede, da su
propustile
priliku da pomognu, da prigrle mladu demokratiju u Srbiji"... Premijer
Zivkovic je, ukazujuci na rezultate u borbi protiv organizovanog
kriminala,
apelovao na Evropu da pomogne presecanje "balkanske rute", sto je u
obostranom interesu.
Zivkovic je dalje izneo da je za jacanje saradnje na Balkanu,
neophodno je redefinisanje patriotizma koji bi ubuduce trebalo da
olicava
zdrava, stimulativna konkurencija. Premijer Srbije je, takodje, zatrazio
je
i vece razumevanje Evrope za mlade balkanske demokratije i definisanje
jasnog puta prema njihovom cilju, ulasku u Evropsku uniju.
"Spremni smo da prihvatimo sve obaveze, kao sto smo ih i do
sada
prihvatali, spremni smo da ih ispunimo, ali nismo spremni, mislim da je
to
potpuno pogresna politika, da nas put u demokratiju, nas put u trzisnu
privredu, nas put u Evropu bude poplocan pretnjama, pritiscima", istakao
je
Zivkovic.
Premijer Zivkovic je na kraju pozvao investitore da ulazu u
Srbiju, garantujuci im bezbednost. Skup na kome je ucestvovalo oko 700
politicara, poslovnih ljudi i strucnjaka iz celog sveta, bio je prilika
da
se, osim tematskih rasprava, organizuje niz bilateralnih susreti.
Zivkovic i Simitis o grckim investicijama u Srbiji
ATINA, 3. aprila 2003. (Beta) - Premijeri Srbije i Grcke, Zoran
Zivkovic i Kostas Simitis dogovorili su se danas u Atini o jacanju grcke
pomoci Srbiji i Crnoj Gori u medjunarodnim organizacijama i ubrzavanju
grckih investicija u infrastrukturu Srbije.
Zivkovic je izjavio dopisnicima beogradskih medija i
izvestacima
koji su doputovali s njim da je razgovor bio uspesan i u pogledu
medjunarodne i bilateralne saradnje.
Zivkovic je dobio Simitisova uveravanja da ce Atina koja u ovom
polugodistu predsedava Evropskom unijom, pomoci Beogradu jos vise nego
do
sada i u drugim medjunarodnim telima.
Prema Zivkovicevim recima, Simitis je takodje rekao da ce
ubrzati
proceduru kako bi se "sto pre odobrili projekti" infrastrukture koje je
Vlada Srbije kandidovala za finansiranje iz Grckog petogodisnjeg plana
za
rekonstrukciju privrede na Balkanu (ESOAV) iz kojeg je vise od polovine,
265 miliona evra, namenjeno Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori.
Vlada Srbije je podnela osam projekata od kojih je najveci
kompeletiranje i modernizacija autoputa duz "Evropskog koridora 10", od
granice sa Hrvatskom do granice sa Makedonijom i ogranaka ka Madjarskoj
i
Bugarskoj, u cemu bi Grcka ucestvovala sa 150 miliona evra. Projekat je
nacelno prihvacen krajem januara, a zatim upucen na procenu grckim
strucnim
telima.
Zivkovic je potvrdio da ce Simitis predvoditi delegaciju Grcke
iduce nedelje u Beogradu, na samitu Procesa saradnje u jugoistocnoj
Evropi
i rekao da ce tada podrobnije nastaviti danasnji razgovor.
ZIVKOVIC I NANO RAZGOVARALI U ATINI O KOSMETU
TIRANA, 3. aprila (Tanjug) - Premijeri Srbije i Albanije Zoran
Zivkovic i Fatos Nano razgovarali su danas u Atini o nastavku saradnje
zvanicnih Beograda i Atine, naporima ulozenim u borbu protiv
organizovanog
kriminala i o pitanju Kosova i Metohije. Premijeri Zivkovic i Nano su
ucestvovali na okruglom stolu pod nazivom "Strategija jacanja
transatlantskih veza - uloga Evrope i SAD u politici, poslovanju i
ekonomiji", koji je u Atini organizovao londonski magazin "Ekonomist".
Kako je prenela albanska novinska agencija ATA, Nano je izrazio
nadu u nastavak saradnje Srbije i Albanije, koju je zapoceo pokojni
premijer Zoran Djindjic, i ocenio da ona doprinosi dobrosusedskim
odnosima
izmedju dve republike, kao i celokupnoj situaciji u regionu. Prema
Nanou, u
interesu je procesa integracije u Evropu da Tirana i Beograd budu
znacajni
izvori stabilnosti i mira u regionu. Kako javlja ATA, na sastanku je
dogovoreno i da premijer Srbije u junu poseti Tiranu.
Premijeri dve susedne drzave su razgovarali i o naporima koje
Srbija i Albanija ulazu u borbu protiv svih vidova organizovanog
kriminala,
narocito u domenu suzbijanja ilegalne trgovine. Nano je ocenio da na
Kosmetu postoje uslovi za uspostavljanje demokratskih institucija i
multietnickog drustva, naglasavajuci da je "demokratski dijalog od
sustinskog znacaja". Zivkovic je, kako prenosi ATA, istakao da je
zvanicni
Beograd "spreman za dijalog sa svim umerenim faktorima" u pokrajini.
PREMIJERI SRBIJE I MAKEDONIJE ZA SARADNJU U BORBI PROTIV KRIMINAL
SKOPLJE, 3. aprila (Tanjug) - Prvi susret premijera Srbije
Zorana
Zivkovica i Makedonije Branka Crvenkovskog, na marginama Medjunarodnog
foruma za jacanje transatlanske saradnje u Atini, najavio je da dve
susedne
zemlje, zajedno sa ostalim u regionu, moraju zajednicki delovati u borbi
protiv organizovanog kriminala.
Tu najavu, kao kljucni zakljucak sa susreta dvojice premijera,
iznose u cetvrtak uvece skopski mediji. Makedonska informativna agencija
(MIA) u izvestajima iz Atine, dodaje da je u razgovoru Zivkovica sa
Crvenkovskim, bilo reci i o "bezbednosnoj situaciji u Srbiji posle
ubistva
premijera Zorana Djindjica", kao i o "aktivnostima srpskih vlasti u
borbi
protiv kriminalnih struktura u zemlji".
Premijer Crvenkovski je, kako se ovde prenosi, izrazio
zadovoljstvo zbog uspeha drzavno-politicke strukture u Srbiji na
stabilizovanju situacije u zemlji, i jos jednom ukazao da je "Makedonija
spremna na bilo koji nacin da pomogne Srbiji". Sa svoje strane, premijer
Zivkovic se zahvalio na ponudjenoj pomoci, istovremeno informisuci
Crvenkovskog da je najveci deo politicki motivisanih ubistava u Srbiji -
rasvetljen, a njihovi izvrsitelji - uhapseni. Posle razgovora sa
Crvenkovskim, u izjavi za novinare, Zivkovic je potvrdio da ce vanredno
stanje u Srbiji, najverovatnije, trajati do kraja ovog meseca Zivkovic
je
istovremeno najavio da ce "zestoka borba protiv protiv organizovanog
kriminala biti - nastavljena".
Mediji prenose i da je Zivkovic naglasio kako ce vlasti u
Beogradu
nastaviti intenzivnu saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine
pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije, izrazivsi nadu da ce se
komunikacija sa Tribunalom u Hagu odvijati kroz direktne kontakte, a ne
kao
do sada - saopstenjima.
Zivkovic je odbacio mogucnost da jedan od glavno osumnjicenih
za
ubistvo Djindjica, Milorad Lukovic Legija, izbegne suocavanje sa pravdom
u
Srbiji, tako sto ce svedociti pred Tribunalom u Hagu, u okviru procesa
protiv bivseg predsednika Slobodana Milosevica i drugih osumnjicenih za
ratne zlocine na prostorima bivse federacije.
Sastanak OEBS-a i ministarstava pravde i policije
BEOGRAD, 3. aprila 2003. (Beta) - Misija Organizacije za
evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS) napravila je detaljnu strategiju za Srbiju
i
Crnu Goru o nacinu direktne borbe protiv trgovine ljudima, kao i zastite
zrtava te trgovine, saopsteno je danas iz te organizacije.
"Dva odeljenja OEBSove misije u SCG rade na reformi policije i
sudstva. Oba odeljenja zasnivaju svoje aktivnosti na efikasnosti
prevencije
uzroka organizovanog kriminala i na stvaranju efikasne zakonske i
institucionalne strukture sposobne za borbu protiv organizovanog
kriminala", navedeno je u saopstenju sa sastanka predstavnika Misije i
ministarstava pravde i unutrasnjih poslova Srbije.
Na sastanku je bilo reci o planu OEBSa za pokretanje aktivnosti
u
borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i Crnoj Gori.
U saopstenju sa tog sastanka navodi se da su zamenik
republickog
ministra pravde Dusan Protic i sef kabineta ministra unutrasnjih poslova
Srbije Ivan DJordjevic predstavili trenutne aktivnosti Vlade Srbije u
prevenciji organizovanog kriminala.
"Vreme i kontekst u kome se ovaj koordinacioni sastanak odrzava
vrlo su vazni, posto omogucavaju Misiji OEBS, zajednici donatora i
Ministarstvima pravde i unutrasnjih poslova da razmene informacije o
zajednickom delovanju i inicijativama u borbi protiv organizovanog
kriminala", rekao je sef Misije OEBS u SCG, ambasador Mauricio Masari.
Misija je na danasnjem sastanku predstavila i svoju strategiju
borbe protiv trgovine ljudima, koja, prema Masarijevim recima,
predstavlja
"jedan od integralnih aspekata organizovanog kriminala".
KOSOVO-METOHIJA
Stajner o razgovorima sa Zivkovicem i Covicem
PRIZREN, 3. aprila 2003. (Beta) - Specijalni izaslanik UN za
Kosovo Mihael Stajner najavio je danas da ce glavna tema sutrasnjih
razgovora sa premijerom Srbije Zoranom Zivkovicem i potpredsednikom
Vlade
Nebojsom Covicem u Beogradu biti inicijativa za pocetak razgovora sa
Pristinom.
Stajner je na konferenciji za novinare u Prizrenu rekao da
podrzava povratak Srba na Kosovo, dodajuci da je pravo svakog coveka da
se
vrati na svoje ognjiste a da oni koji su pocinili kriminalna dela treba
da
odgovaraju pred legalnim pravosudnim organima.
"Nadam se da to kosovski Albanci razumeju", rekao je Stajner,
odbacivsi tvrdnje da on radi u interesu nezavisnosti Kosova.
"Radim u interesu naroda i to je moj zadatak i zbog toga su me
UN
poslale ovde. Moramo se koncentrisati na kosovsku realnost i dostici
standarde. Preoriteti su nam nezaposlenost, borba protiv korupcije i
kriminala", rekao je Stajner.
"Prizren treba da bude putokaz za Kosovo kako se zajedno i
slozno
moze ziveti", rekao je Stajner informisuci novinare da se juce vratio iz
Berlina i da je u Nemackoj razgovarao sa predstavnicima Vlade i
parlamenta.
"Dato mi je do znanja da ce nas i dalje podrzavati kako bi smo
istrajali i do kraja sproveli rezoluciju Saveta bezbednosti 1244",
preneo
je Stajner.
Na stalna zapitkivanja novinara da li je istina kako ce ozeniti
kosovsku Albanku i zbog toga ce otici sa Kosova, Stajner je rekao da je
i
on cuo tu pricu, ali da je to njegov privatni zivot.
Oko 4.000 Srba protestovalo zbog prenosa nadleznosti
KOSOVSKA MITROVICA, 3. aprila 2003. (Beta) - Oko cetiri hiljade
ljudi okupilo se danas na Trgu Sumadija u severnoj Kosovskoj Mitrovici
na
mitingu "Za Srbiju ne nezavisnom Kosovu" na kome je izrazeno
protivljenje
najavljenom prenosu dodatnih ovlascenja na kosovske institucije.
Prenos nadleznosti je korak dalje ka formiranju nezavisnog
Kosova,
slozili su se govornici i uputili poruku medjunarodnoj zajednici da
"Srbi
nece dozvoliti da na tom delu Balkana bude formirana jos jedna albanska
drzava".
Predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosova Milan
Ivanovic
rekao je da je sef UNMIKa Mihael Stajner (Micael Steiner) odgovoran sto
se
"ne sprovodi Rezolucija 1244, nema povratka raseljenih, nije rasvetljena
sudbina otetih i kidnapovanih, niti je obavljena decentralizacija".
Ivanovic je najavio da ce se kosovski Srbi "svim demokratskim
sredstvima boriti protiv Stajnerove namere" da prenese nova ovlascenja
na
privremene institucije samouprave.
Slicni protesti ce, kako je najavio, biti odrzani u drugim
sredinama gde zive Srbi.
Milan Ivanovic je zatrazio od Skupstine Srbije i parlamenta
Srbije
i Crne Gore da se "ozbiljno ukljuce u resavanje kosovskog pitanja" i
istakao da strategija pokojnog premijera Zorana Djindjica treba da bude
"drzavna strategija za Kosovo".
Lider SNV je kritikovao Koordinacioni centar koji, kako je
kazao,
"vodi neozbiljnu drzavnu strategiju".
Uputio je kritike i pojedinim poslanicima Koalicije Povratak,
ocenivsi da oni ostajanjem u privremenim institucijama daju legitimitet
stvaranju nezavisnog Kosova.
Srbi, kako je rekao, "nece odustati od zahteva da se u
potpunosti
sprovede Rezolucija 1244, vrate vojska i policija, obavi
decentralizacija,
formiraju srpske opstine i u njima izabere lokalna samouprava".
Poslanik Koalicije Povratak Rada Trajkovic rekla je da, ukoliko
zahtev Srba da prestane prenos ovlascenja ne bude ispunjen, srpski
predstavnici treba da napuste kosovske institucije da ne bi davali
legitimitet stvaranju nezavisnog Kosova.
Trajkoviceva je pozvala na jedinstvo, slogu, prastanje i
izrazila
nadu da ce se na zavrsnom protestnom mitingu okupiti svi relevantni
srpski
predstavnici sa Kosova.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
