Cedomir
Jovanovic, potpredsednik Vlade Srbije
Vojislav Kostunica se ne moze osloboditi odgovornosti
Petog oktobra imali smo problem ne samo sa nasledjem Slobodana Milosevica, vec i sa politickim konceptom koji se pojavio nakon inauguracije Vojislava Kostunice za predsednika SRJ, koji je od nas trazio drugaciji pristup resavanju problema Miloseviceve ostavstine. Izmedju dve krajnosti - novog konflikta i jednog dogovora, odnosno pristajanja na uslovljavanje sa kojim smo se suocili, mi smo svesno izbegli podele, uklopili se u model koji je promovisao Vojislav Kostunica - kaze na pocetku razgovora za Danas novi potpredsednik Vlade Srbije Cedomir Jovanovic, odgovarajuci na pitanje zasto se toliko oklevalo u obracunu sa kriminalom.
Znaci li to da ste se pomirili s tim da postupno krenete u obracun s prosloscu.
- Posle dve i po godine se, umesto pojedinaca pojavljuje drzava u borbi protiv kriminala. Zoran Djindjic je ubijen i to samo dan pre nego sto smo mogli zaokruziti taj sistem drzavne vlasti i samo dan ili dva pre nego sto su bile podignute pripremljene optuznice protiv ljudi koji su ga ubili. Borba protiv kriminala pocela je mnogo ranije, a ovo je sada finale.
Sta se to dogodilo da je policija odjednom postala efikasna? Jos se pamti kada je sam ministar u jednom trenutku nemoci ponudio svoju ostavku koju Vlada nije prihvatila.
- Paradigma nase situacije je pozicija policije. Cesto se previdjalo da je Milosevic pokusavao nestabilnost sistema da kompenzuje policijom, da hendluje jednom dobro organizovanom policijom koja je nastupala kao vojna formacija. I mi smo u jednom trenutku poceli da razmisljamo o policiji kao o fundametu, a ne kao o instrumentu drzave.
Da li je ta vlast spremna da ide do kraja i da vidi gde je Cume, na primer. Hoce li se razracunavati sa svim klanovima. Sta cete uciniti ako ti pipci vode do vrha vlasti, na sta navodi Coviceva inicijativa da se pokrene pitanje odgovornosti delova vlasti za ubistvo premijera?
- Srbija ce biti ociscena gvozdenom metlom. Ona nije ostavljena po strani onog dana kada je Djindjic ubijen, naprotiv, jos intenzivnije i odgovornije radimo u tom poslu i tako ce biti sve dok se Srbija u potpunosti ne ocisti. Nema tu privilegovanih i nece niko biti zaobidjen. To se vidi iz svega onog sto se ovih dana desava. Borba sa organizovanim kriminalom nije posao koji se zavrsava za jedan dan. Organizovani kriminal nema samo jedno svoje lice, nije ubica koji se uhapsi ili diler koji se privede sa sto grama droge. Organizovani kriminal su i oni delovi drzavnog aparata koji nisu promenjeni a koji su proizveli te posledice na ulicama Srbije. Tu mislim na sistem bezbednosti koji nije taknut u domenu reformi vojske.
Republika je promenila dva nacelnika Resora drzavne bezbednosti, izmenila dva puta kompletnu strukturu same sluzbe DB, menjajuci po svim nivoima pojedince, cak i citave delove tog sistema. Policiju koja se transformisala na nivou javne bezbednosti u toj meri da je ona, zapravo, na kraju postala zrtva tog sukoba sa organizovanim kriminalom, jer su standardi i statusi tog kriminala bili nezamislivi za standarde i statuse policije. Kada pogledate naslovne stranice koje su vodje te zemunske kriminalne grupe imali u prethodnih godinu dana i uporedite sa naslovnim stranama koje je imao ministar policije, i sa porukama koje su nosile te dve medjusobno potpuno suprotstavljene pojave, videcete da je u Srbiji, cak i posle 5. oktobra, na neverovatan nacin profitabilnije biti kriminalac nego policajac, biti opozicionar, nego politicar na vlasti...
Sve se cesce politicke stranke stavljaju u kontekst kriminala. Imate li konkretne dokaze da su i stranke umesane u to i da li ih treba zabraniti?
- Sto se tice uzajamne povezanosti svih oblika kriminala i drzave, mislim da ne mozemo poceti da cistimo ribu od repa. Nije mafija stvorila drzavu Slobodana Milosevica, nego je Milosevic na mafiji gradio svoju vlast. I u tom poslu svi oni koji su cinili rezim tog coveka zapravo su u manjoj ili vecoj meri svoju poziciju gradili na kriminalu koji je imao razlicite pojavne oblike.
Mogao je biti cist ekonomski, ratni, klasicni kriminal. Ideja da je moguce zavrsiti tu konacnu borbu sa Milosevicevim nasledjem tako sto ce se pohvatati pojedinci i citave grupe ljudi sa tim opskurnim nadimcima, a da se ne postavi pitanje onih koji su im dozvolili da setaju po svetu sa pasosima eksperata, da po ulicama Beograda hapse ljude i otimaju ih sa legitimacijama policije ili Resora drzavne bezbednosti, i to je zapravo ideja prikrivanja na koju mi nemamo pravo, ne samo iz pijeteta prema onima koji su stradali u prethodnoj deceniji, nego iz postovanja nas samih. Dakle, potpuno je iluzorno razmisljati da je Srbija tako tragicna zemlja zbog toga sto su u njoj kriminalci preuzeli vlast, jer je ocigledno da su kriminalci samo podelili posao sa onima koji su u tom trenutku bili na vlasti.
Odgovornost politickih stranaka se ocigledno ne moze mimoici, ali kako to izvesti, kad nisu doneti najavljeni zakoni o politickim strankama i njihovom finansiranju.
- Sudbina politickih stranaka ne treba da zavisi od politicara. Politicari nemaju pravo da zabranjuju stranke, niti da se suprotstave nekoj zabrani. Konkretne odgovore moraju ponuditi policija, tuzioci i Ustavni sud.
Da li ce i Kostunica morati da odgovara?
|
- Vojislav Kostunica se ne moze osloboditi
odgovornosti za poslove koje kao predsednik SRJ nije mogao i nije zeleo da
uradi. A tu mislim ne samo na raskid sa Slobodanom Milosevicem, nego i sa
sistemom Slobodana Milosevica u koji se on delimicno sjajno uklopio. Da ne bih
bio grub, ja Vam postavljam otvorena pitanja: koji je on to deo sistema
Slobodana Milosevica demontirao. Danas imamo u zatvoru nacelnika Generalstaba
vojske Jugoslavije, coveka kojeg je on odbijao godinu i po dana da smeni na
zahtev nase koalicije a onda ga je smenio preko noci onog trenutku kada mu je on
otkazao poslusnost.
