|
by
Datum: 30. maj 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
"LEGALIZACIJA" OTIMAČINE
Beograd, 30. maj 2003. g. Dovedeni smo do dna, što samo po sebi nije loše, jer sada možemo samo da krenemo naviše. Ili da definitivno tu i ostanemo! Odluka Ustavnog suda da je u proporcionalnom izbornom sistemu poslanik nosilac volje naroda je, po meni, istovetna tvrdnji da je u moru ajkula nosilac demokratije! Naizgled, sve je "čisto" - bivša vlast je donela manjkav u odnosu na Ustav izborni zakon, a Ustavni sud (čiji je predsednik eklatantan primer političkog konvertitstva) je u pravom trenutku poentirao, pomogavši održanje na vlasti Vlade Srbije, ali i usput obelodanivši nesuvislost politike prethodne vlasti po tom pitanju. Medjutim, ma koliko se članovi Ustavnog suda trudili da obrazlože svoju, na važećem Ustavu zasnovanu, odluku, činjenice govore same - radi se o "legalizaciji" (munjevitoj - u odnosu na šestomesečni rok dat vlasnicima bespravnog stambenog prostora u Srbiji) otimačine zakonodavne vlasti. Jer, postavljaju se logična pitanja - koliko je prošlo vremena od početka mandata Skupštine Srbije i Vlade Srbije, ko je i kada izabrao članove Ustavnog suda i postavio predsednika tog suda, u kom trenutku sud donosi svoju odluku, u čijem dnevnopolitičkom interesu taj sud ustvari presudjuje? Da to, ipak, nije maslo izvršne vlasti u Srbiji, da takva odluka jednog Ustavnog suda danas ne cementira parlamentarnu strukturu koja vodi jednu, po suštini stvari, manjinsku vladu do kraja četvorogodisnjeg mandata, a Skupštinu Srbije pretvara u berzu poslanika, pardon, pre pijacu, gde će se uskoro uzvikivati - "Ko da više, gospodo, glasaću u njihovu korist"!? Takva odluka daje pravo - kako domaćim političkim ajkulama da kupovinom ili potkupljivanjem poslanika namaknu skup{šinsku većinu, tako i kakvoj stranoj multinacionalnoj kompaniji, namerenoj da "za dž" kupi neku našu industriju ili trgovinu, da u cilju ostvarenja takvog cilja prethodno "pazari" nekoliko poslanika u parlamentu, onako, za svaki slučaj... Krug je sada zatvoren. Sve je u srpskoj tranziciji transparentno, pa čak i ova prevara naroda od strane Ustavnog suda - fantomska reformska većina u Skupstini Srbije postala je, pravovremenom alhemijom "branitelja" Ustava (onog Milosevićevog, dakako), stvarna, legalna, a nadasve neophodna za održanje vlasti. Kao, mi glasali za koalicijske i stranačke programe, a sada ispade da smo glasali za žive ljude, koji mogu i da promene program zbog kojeg su postali poslanici, da ga se sasvim odreknu, udju u drugu ili naprave novu stranku, a mandat zadrže, jer se tako "činom izbora od strane gradjana postaje predstavnik birača u parlamentu, a ne više koalicije ili stranke na čijoj je listi poslanik izabran!" A za šta su pomenuti gradjani glasali - za političke programe, ili za prevrtljivce, ljude bez morala, čije je ideološko opredeljenje džeparoškog ili uvlakačkog karaktera (koga više opelješe ili kome dublje zadju)? Ko je pristupao kome - kandidati za poslanike programima (pre izbora), ili programi poslanicima (posle izbora)? Neko je 2000. godine glasao za Koštunicu, smatrajć}i ga nacionalistom i antikomunistom, a početkom 2001. u licu Vlade Srbije dobio reformsku diktaturu čauša "guvernera" Montgomerija (taj je, medjutim, da - antikomunista i nacionalista - ali američki!). Vae victis, govorili su Latini... Kada se DOS osuo na nivo ispod, za vladanje Srbijom neophodnih, 126 poslanika, krenula je otimačina u ime i za račun vladine većine. Razgovor u kuloarima vlasti je tekao približno ovako - "Uzmimo tri onima, pet do sedam ovima, onu dvojicu ucenimo, a Koštuničine poslanike najbolje da izbacimo djuture i postavimo one naše rezerve. Dobro, preterali smo, buni se svet zbog tolike bezočnosti, 'ajde da vratimo DSS u Skupštinu, ali udrimo zato dalje sa ucenama i kupovinama poslanika onih sitnijih stranaka. Moramo namaći većinu, ionako na izborima danas nemamo šansi (prema svežem istraživanju "Galupa" maja 2003. godine DOS-Reforme ni sa G-17 Plus ne bi postigli parlamentarnu većinu), ali ako odradimo kako treba do kraja sledeće godine, možda sredimo opoziciju na domaći ili na haški način, pa narod onda neće ni imati za koga drugog da glasa sem nas". Izgleda da nisu poslanici jedini podložni ucenama, manipulacijama i preletanjima. To se može dogoditi u svakoj vlasti, kako u zakonodavnoj, tako i u izvršnoj i sudskoj, kao što smo upravo i doživeli. Živopisno je reagovao jedan ministar, koji je skandaloznu odluku Ustavnog suda prokomentarisao čikanjem onih koji bi da kupe poslanike njegove stranke, kao i ocenom da tako i treba onim strankama koje su na svoje liste stavile "potkupljive poslanike". Kakva stranka, takav i ministar! Ta stranka je, inače, jedan od 4-5 političkih abortusa (SD, SDU, SDP, LPS, INS), začetih na talasu kampanje pokušaja stvaranja nekakve pseudolevice koja bi, prema kreatorima te diverzije na političkoj sceni Srbije, postala alternativa autentičnoj levici - SPS. Medjutim, upravo uporno opstajanje SPS u biračkom telu, uprkos nameri DOS da uništi tu stranku (videti očigledan primer takve politike vlasti - preletaštvo u vladaju}u većinu sedmorice ucenjenih beskičmenjaka na čelu sa Ivkovićem ), sadašnja vlast nikako ne može da opravda svojim stranim nalogodavcima. Prema već pomenutom "Galupovom" istraživanju, SPS bi danas imao 10% poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, Ivkovićevi beskičmenjaci iz fantomske SNS bi dobili daleko manje od cenzusa (za ovu priliku sniženog čak na 3%), dok bi SRS opet gledao u ledja Socijalistima). Bez obzira na (ne)pouzdanost istrž`ivanja javnog mnjenja (uvek to neko iz nekog interesa plaća!), šta bi tek pokazalo jedino valjano istraživanje - izbori (pod uslovom da budu pošteni)? Šta da rade gradjani Srbije, da se pomire sa perpetuiranjem ove vlasti, kako je Ustavni sud ovih dana odlučio, da pristanu na sve što Vlada Srbije i Savet ministara fantomske državne zajednice sa Crnom Gorom čine ili se spremaju da im učine? A to je - u osnovnim crtama - sledeće: socijalna nepravda i siromaštvo većine naroda, rasprodaja privrede i poništenje ranije osvojenih civilizacijskih dostignuća i vrednosti, kao što su reforme svima dostupnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i kulture, ili kampanje ispiranja mozga naroda (videti šta povezuje najsvežije primere - premijere filma "Profesionalac" i pozorišne predstave "Rodoljupci" u obnovljenom JDP), sveopšti pad društva pod globalizacijski kolonijalizam Zapada, nemogućnost slobodnog kretanja roba i tokova novca (ali i ljudi i ideja) u okviru "državne zajednice", gubitak Kosova i Metohije, najavljena regionalizacija Srbije... Sa druge strane, objedinjavanje autentične levice i nacionalnih stranaka sa sindikatima u borbi za socijalnu pravdu i Srbiju (i zajednicu sa Crnom Gorom) bi konačno pokrenulo gradjane, navelo ih da raspoznaju snage dobra i zla u današnjoj Srbiji, te posledično dovelo do smene ovakve i izbora nove vlasti, koja bi nas, sa svim podrazumevajućim limitima jedne široko koncipirane nacionalno-levičarske koalicije, pokušala uvesti u društvo socijalne pravde, dostojanstven život za veliku većinu naroda, samoodredjenje po krucijalnim državnim pitanjima, prijem u Evropsku Uniju i druge medjunarodne integracije, već prema slobodno izraženoj volji gradjana Srbije. Naravno, na ostvarenju nečeg ovakvog treba delovati, a ne gubiti vreme sa nasledjima prošlosti, ma o čemu i ma o kome se radilo (pozitivni simboli ili negativne utvare - sve to danas predstavlja prošlost Srbije). Ako se gradjani ove zemlje okrenu budućnosti i sopstvenoj perspektivi, mogu se očekivati i rezultati. U inat sadašnjem užasnom stanju! ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
