Title: Message

MARKO LOPUŠINA - ZEMUNSKI KLAN (9)
Atentat za atentatom
Zločini su se ređali jedan za drugim: ubistvo direktor JAT-a Žike Petrovića, masakr na Ibarskoj magistrali, ubistvo Slavka Ćuruvije i otmica Ivana Stambolića

Žika Petrović, generalni direktor JAT-a, rođen je 1939. u Požarevcu. Saobraćajni fakultet je završio 1968. u Beogradu. Iste godine je počeo da radi u JAT-u, gde je izabran za generalnog 1992. Bio je oženjen i imao je dvoje dece. U slobodnom vremenu bavio se košarkom i fudbalom.
U JAT-u je radio na kontroli platforme u Odeljenju za prihvat i otpremu putnika, potom kao samostalni referent za unapređenje organizacije rada, da bi postao rukovodilac Službe za unapređenje organizacije rada u JAT-u. Bio je i rukovodilac Odeljenja za prihvat i otpremu putnika, zatim rukovodilac Sektora zemaljske operative, rukovodilac RZ saobraćajni centar, direktor Operativno-kontrolnog centra i pomoćnik generalnog direktora za poslove zemaljske operative te izvršni direktor za vazdušni saobraćaj.
Ni 28 meseci sankcija nije onemogućilo Žiku da sačuva ljude i flotu. Zahvaljujući entuzijazmu, prvog dana po ukidanju sankcija uspeo je da digne flotu u vazduh. Za vreme agresije NATO bio je na svom starom radnom mestu, u operativnom centru, i pomagao VJ da se sačuva zemlja. Geenralni direktor je samo mesec dana pre nego što će biti ubijen obnovio svoje letove, a to je, očigledno, nekome smetalo.
Za potpredsednika tadašnje srpske vlade dr Vojislava Šešelja ubistvo direktora JAT-a bilo je delo zapadnih obaveštajnih službi: „Izvršioci terorističkih dela su srpski kriminalci u službi zapadnih službi”, izjavio je lider radikala Vojislav Šešelj, napominjući da je očigledno da su SAD umešane u srpsko podzemlje. Drugih saznanja nije bilo, jer beogradska i srpska policija nisu uspele da otkriju atentatora na direktora državne avio-kompanije Žiku Petrovića.
Zločin na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine izveden je kamionom „mercedes” koji je prešao na suprotnu saobraćajnu traku i usmrtio Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurovića i Vučka Rakočevića, članove SPO, dok je lider ove stranke Vuk Drašković lakše povređen. Presudom Okružnog suda u februaru, zbog umešanosti u zločin, na sedam godina zatvora osuđen je Radomir Marković, bivši načelnik Državne bezbednosti MUP Srbije, dok su po 15-godišnju kaznu dobili Nenad Ilić i Nenad Bujošević, nekadašnji pripadnici „crvenih beretki”. Sud je oslobodio optuženog Milana Radonjića, nekadašnjeg načelnika beogradskog Centra RDB.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, u vreme bombardovanja SRJ. Po smeni Miloševićevog režima, dokument „Ćuran” je pokazao da je vlasnika „Dnevnog telegrafa” i nedeljnika „Evropljanin” DB intenzivno pratio 16 sati pre ubistva. Za taj zločin zvanično još niko nije optužen.
Ivan Stambolić, nekadašnji visoki funkcioner i predsednik Predsedništva Srbije, nestao je u petak, 25. avgusta 2000. godine, oko deset časova pre podne, kada je otet kod restorana „Golf” u Košutnjaku. Jedan svedok je video da je ubačen u beli kombi. Čovek koji je jedini video otmicu bukvalno je nestao iz javnosti, maltene onog časa kad i Stambolić.
Aprila 1995. godine Stambolić se, posle poraza od Miloševića 1987. vraća u javni život. Na poziv Srpskog građanskog vijeća, Beogradski krug organizuje trodnevno putovanje pedesetak najznačajnijih intelektualaca u okupirano Sarajevo. Posle Stambolićeve otmice po čaršiji se često pominjalo da motive počinioca treba tražiti u želji Ivana Stambolića da se vrati u politiku.

Sutra:
Krokodili u maloj bari

Smrt za Bosanca

Ministar srpske policije Dušan Mihajlović je, gostujući na RTS, rekao da postoji više svedoka koji tvrde da „zemunski klan” stoji iza ubistva Petra Miloševića, Mirka Tomića Bosanca, Radislava Trlajića zvanog Bata Trlaja, Branislava Lainovića Dugog, Zorana Uskokovića Skoleta, Zorana Davidovića Ćande, Sredoja Šljukića Šljuke, Jovana Guzijana Cunera... Mihajlović je objasnio da su oni ubijeni „jer su bili konkurenti ovoj kriminalnoj grupi, ili su im se zamerili pri podeli tržišta, ili nisu dovoljno poštovali šefove ove grupe”.
Mirko Tomić zvani Bosanac je rođen 1972. godine. Ubijen je 13. februara 2000, u nedelju, oko 20.30 časova, u svom automobilu „golf 4” BG 427-205, usred Novog Beograda. Ubice iz bele „opel vektre” prišle su Tomićevom autu s leve strane. Jedno vreme vozili su paralelno sa njim. Na kraju Bulevara Nikole Tesle, pre semafora, kada se brzina smanjuje, na Tomića su ispalili rafal i neometano pobegli. Mirko Tomić je bio smrtno pogođen u grudi i stomak. Nastavio je da vozi, ali je posle stotinak metara izgubio kontrolu i udario autom u obližnju banderu. Policija je utvrdila da je na Tomića ispaljeno oko 30 metaka. Prema položaju rupa na „golfu”, smatra da je pucano iz automatskog oružja, najverovatnije „heklera” ili „škorpiona” sa prigušivačem, mada se u nekim izveštajima spominje i „kalašnjikov”.
U automobilu, ispod nogu ubijenog Bosanca, u dve najlonske kese, nalazilo se više od 20.000 maraka i velika količina dinara. Široj javnosti malo poznat Mirko Tomić bio je znan beogradskoj i nemačkoj policiji. Tomić u Jugoslaviji nije bio hapšen, niti osuđivan. Pripadao je zemunskom klanu. Bio je strastveni kockar, jedan od najvećih u Srbiji. Na kocki je hladnokrvno gubio ili dobijao po 500.000 maraka. Zvali su ga i balkanskim Dok Holidejom.
Oktobra 1992., po saznanju da je ubijen lider voždovačkog klana Aleksandar Knežević Knele, njegov nerazdvojni drug, Bosanac je dojurio u hotel „Hajat” i, vidno iznerviran, polomio stakla na dva parkirana „mercedesa”. Jedan od njih bio je vlasništvo Jezdimira Vasiljevića, vlasnika „Jugoskandika”.

 
http://www.dnevnik.co.yu/


Одговори путем е-поште