Title: Message

KOLIKO JE NAŠA DRŽAVA DALEKO OD PRIJEMA U „PARTNERSTVO ZA MIR”
Na tri duga koraka...
Potpuna saradnja sa Tribunalom u Hagu, povlačenje tužbe protiv zemalja NATO pred Međunarodnim sudom pravde i reorganizacija vojske po konceptu koji je nedavno u saveznom parlamentu izneo ministar odbrane Boris Tadić, preduslovi su koje treba ispuniti da više ne budemo „crna rupa”

Državna zajednica Srbije i Crne Gore od četvrtka je ponovo u Savetu Evrope. To je tek prvi korak ka potpunoj integraciji naše države u preostale najznačajnije evropske institucije, da opet budemo ravnopravni partneri sa svetom. Čelnici NATO planiraju da Srbiju i Crnu Goru u svojim redovima vide 2008. godine, a ulazak u Evropsku uniju planira se tek 2012.
Pre toga, od državne zajednice Srbije i Crne Gore očekuje se da, najzad, ove godine pristupi „Partnerstvu za mir”. Naša država je, uz Bosnu i Hercegovinu, jedina van ovog programa, koji je NATO osnovao 1993, a zaživeo je 1994. godine. Generalni sekretar Atlantskog saveta Srbije i Crne Gore Veljko B. Kadijević predočava da su iz Brisela upravo stigle ohrabrujuće vesti.

Zašto nema zahteva?

Još je 1995. godine Nova demokratija (sada Liberali Srbije) pokrenula inicijativu za pristupanje „Partnerstvu za mir”. Onda se jedno vreme sa tom aktivnošću stalo, a inicijativa je obnovljena posle 5. oktobra 2000. Čak je i Savezna vlada SRJ još pre godinu dana donela odluku da naša država pristupi „Partnerstvu za mir”, ali do danas u Brisel o tome nije otišao nijedan zahtev! Dobro upućeni procewuju da je uzrok tome strah da ne budemo odbijeni.
- Iz Brisela je sugerisano da moramo biti agresivniji u tom tražewu. Rekli su nam: pa kako da vas primimo kada niste ni zvanično to zatražili - kaže generalni sekretar Atlantskog saveta SCG Veljko B. Kadijević. - Nije tragedija ni ako budemo odmah odbijeni. Hrvatska je primljena tek iz trećeg pokušaja, ali wihova upornost se isplatila i sada su punopravan član „Partnerstva za mir”. I u samom NATO vlada različito raspoložewe prema nama. Neke države bi nas rado videle u tom programu, ali ima i onih koje su protiv.
Kakva je procedura za pristupawe „Partnerstvu”? Najpre je potrebno da izradimo okvirni program, koji je, u stvari, potvrda naše opredeljenosti za očuvawe demokratskog društva i privrženost međunarodnom pravu. Sledi potpisivawe Dokumenta o prezentaciji, u kojem se naznačava obim i ritam saradwe s NATO. Posle pet-šest meseci dolazi treća faza, u kojoj se potpisuje Individualni program. Wime su definisani međusobni odnosi među partnerima.
U Atlantskom savetu SCG procewuju da bi naša država mogla na jesen da uđe u „Partnerstvo za mir”, ukoliko ispuni tražene uslove.

- Za prijem naše države u „Partnerstvo za mir” preostalo je da se ispune još tri uslova: potpuna saradnja s Tribunalom u Hagu, povlačewe tužbe protiv država NATO zbog bombardovawa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i reorganizacija vojske po konceptu koji je u parlamentu izneo ministar odbrane Boris Tadić - kaže Kadijević. - U sedištu NATO u Briselu nedavno je boravio predsednik našeg saveta Vladan Živulović i tada mu je jasno stavljeno do znanja da se od preostala tri zahteva neće odstupiti.
Kada je u pitanju prvi i, čini se, najvažniji uslov - potpuna saradwa s Haškim tribunalom, to se, pre svega, odnosi na hvatawe i isporučivawe bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića i preostale dvojice oficira iz „vukovarske trojke”: Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića. Pitawe koje je tamo bilo postavljeno je šta ako utvrdimo da oni nisu u našoj zemlji. Da li to za nas znači doživotnu blokadu?
- U NATO nam je rečeno da to moramo da kažemo na transparentniji i agresivniji način da oni stvarno nisu ovde. Nije dovoljno samo reći: oni nisu ovde - pojašwava Veljko B. Kadijević. - Tužba protiv NATO biće, kako se očekuje, stavljena ad akta, zajedno sa tužbama Hrvatske i BiH protiv Srbije i Crne Gore. Kada je o reformi naše vojske reč, NATO će u narednih mesec dana u našu zemlju uputiti delegaciju koja će našim stručwacima pomoći u reorganizaciji Vojske Srbije i Crne Gore prema standardima koje su oni propisali.
Generalni sekretar Atlantskog saveta Srbije i Crne Gore objašwava i zašto bi naša zemlja trebalo da pristupi programu „Partnerstvo za mir”. Pre svega, prestali bismo da budemo „crna rupa” na karti Evrope. Još je važnije od toga da pristupamo kolektivnom sistemu bezbednosti, a svoje susede ćemo kategorisati kao partnere, a ne kao protivnike.
Budući da članstvo u NATO mnogo košta, koliko će nas koštati ulazak u „Partnerstvo”?
- Pristupanje tom programu ništa nas ne bi koštalo - tvrdi Kadijević. - Mi odlučujemo u kojim ćemo programima da učestvujemo. Moći ćemo da biramo između 2.000 različitih programa, a za to ne bi bilo potrebno dodatno izdvajati novac. Od pristupanja „Partnerstvu za mir” možemo imati višestruke koristi i zato treba da se što pre nađemo u društvu sa svim drugim evropskim državama.

Milan Bozokin

 
http://www.dnevnik.co.yu/


Одговори путем е-поште