-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== KONVENCIJA POKRETA ZA KOSOVO I METOHIJU Beograd -- Pokret za Kosovo i Metohiju, koji čini 47 političkih stranaka, asocijacija i nevladinih organizacija, održao je u Beogradu prvu konvenciju, na kojoj je usvojena deklaracija, koja bi trebalo da bude dokument za samit EU u Solunu. U deklaraciji se, između ostalog, traži temeljno preispitivanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN sa stanovišta održivosti i izvodljivosti na Kosovu i Metohiji. Predsednik Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković ocenio je da nedostatak nacionalne i međunarodne strategije za rešavanje situacije na Kosovu predstavlja uzrok lošeg stanja u ovoj pokrajini. Na Kosovu i Metohiji Evrope treba da bude koliko treba, a Srbija treba da bude prisutna koliko mora. A mora jer bez nje nema rešenja, poručio je Trajković na skupu kome, prema procenama izveštača, prisustvuje oko 1 500 ljudi. Inače, u Sava centru nije bio predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović. U naknadnoj izjavi novinarima, Momčilo Trajković je rekao: "Oni koji su i po prirodi posla, a i po kolegijalnosti trebalo da danas budu ovde sa nama. Pre svega mislim na gospodina Čovića, koji je dosta toga učinio da smanji značaj ovog skupa, ali, kao što vidite, nije uspeo. A ja sam mu uručio pozivnicu i pozvao ga lično, njegovo mesto je bilo ovde, danas je trebalo da budu svi tu, pošto nemaju šansu da dođu na Kosovo i Metohiju. Želim da verujem da su stvarno mnogo zauzeti i da imaju mnogo drugih poslova, vađnijih poslova od ovoga i u tom smislu želim da tražim objašnjenje", rekao je Trajković. Pozdrav i poruku Nebojše Čovića pokušala je da pročita Ljiljana Beloš iz Koordinacionog centra, ali joj to nije bilo dozvoljeno. "Dužna sam da informišem javnost da je na početku skupa pročitano pismo gospodina Čovića kojim se on izvinjava, zahvaljuje na pozivu i izvinjava što nije mogao da prisustvuje. Način na koji je to pismo propraćeno je apsolutno zahtevao da se obratim skupu i dam pojašnjenje, obzirom da sam se protokolu najavila da dolazim umesto gospodina Čovića pošto je on odsutan i na putu i da želim da se obratim, i kada sam to rekla gospodinu Trajkoviću, on je rekao da ne može", rekla je Ljiljana Beloš. O ovom incidentu, Trajkovic kaže: "Ona nije ni predviđena da govori. Ovo je konvencija. Čak nije ni najavljena. Gospodin Čović je u pismu, u stvari nejgov šef kabineta, obavestio nas je da gospodin Čović neće doći, ali nas nije obavestio da će doći gospođa Beloš, i mi, jednostavno, nismo želeli da od naše konvencije, političke konvencije gde govorimo mi, napravimo tribinu. Nije bilo mesta, pogotovo, da činovnici Koordinacionog centra govore na jednom ovakvom skupu. Da je gospodin Čović došao, imao bi vremena i prostora da govori koliko želi. Ja smatram da gospodin Čović treba da nastavi da radi taj posao, ali treba da učini napor da okupi sve političke faktore, da se uključimo u rešavanje tih problema", rekao je Trajković.Prisutnima se obratio i predsednik Demohrišćanske stranke Vladan Batić, rekavši da na njemu učestvuje u svojstvu građanina i Srbina zabrinutog za sudbinu Kosova i Metohije. Batić je poručio da je krajnje vreme da ujedinjena Srbija zakuca na vrata UN i povrati izgubljeni susverenitet nad delom svoje teritorije. On je je četiri godine protektorata na Kosovu ocenio kao "bruku i sramotu za UN". JANJIĆ: NADAM SE DA NEĆE OSTATI SAMO PISMA SOLANI Beograd -- Predsednik i potpredsednik Vlade Srbije, Zoran Živković i Nebojša Čović, uputili su pismo visokom predstavniku Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku Havijeru Solani u kome navode da je neophodno početi ozbiljan dijalog Beograda i predstavnika privremenih institucija samouprave u Prištini. Oni su naveli da vlada Srbije smatra da dijalog treba da počne posle solunskog Samita, s dnevnim redom na kom bi se našla pitanja povratka izbeglih, bezbednosti, decentralizacije, kao i važna tehnička pitanja. Premijer Srbije preneo je ovu poruku i šefu UNMIK-a Mihaelu Štajneru, s kojim je u petak razgovarao o situaciji na Kosovu. Živković je posle razgovora tekao da je vlast u Beogradu zainteresovana da razgovori počnu krajem juna ili početkom jula. Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da se inicijativom Živkovića i Čovića potvrđuje da Beograd posle 5. oktobra 2000. pokazuje inicijativu da se razgovara o praktičnim životnim pitanjima na Kosovu. Janjić za Radio B92 ocenio da je to dobar taktički potez pred Samit Evropske unije u Solunu 21. juna: "Očigledno je da Čović i Živković pokušavaju da spreče moguću manipulaciju, a to je da ih Štajner samo iskoristi za slikanje i ja se nadam da iza toga neće ostati samo pisma Solani, nego da će uslediti i neke vrlo praktični potezi Vlade Srbije, a minimum bi bilo da ona verifikuje svoju poziciju preko odgovarajućeg skupštinskog dokumenta i potom da se prihvati vrlo ozbiljnog rada".Janjić je pismo Solani ocenio kao novi element i rekao da očekuje da će se Vlada Srbije prihvatiti ozbiljnog posla pravljenja državne strategije i pripremanja institucija Srbije da vode dugoročni proces pregovaranja, kako o životnim problemima ljudi na Kosovu, tako i o dugoročnom statusu ove pokrajine. PRIZNANJE STEJT DEPARTMENTA VLADI SRBIJE Vašington -- Američki Stejt Department odao je priznanje Vladi Srbije za hapšenje Veseilna Šljivančanina i pozvao Beograd da ga što pre izruči Haškom tribunalu. Predstavnik za štampu Stejt Departmenta Lu Finton, pozvao je sve vlade u regionu da ispunjavaju međunarodne obaveze i da u potpunosti sarađuju sa Haškim tribunalom, da aktivno tragaju, hapse i izručuju sudu sve optužene za ratne zločine, uključujući i Ratka Mladića i Radovana Karadžića. ŠLJIVANČANIN DO SREDINE SLEDEĆE SEDMICE U HAGU Beograd -- Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić izjavio je Srni da postoji mogućnost da haški optuženik Veselin Šljivančanin do sredine iduće nedelje bude isporučen Tribunalu. Sudija Okružnog suda u Beogradu saslušao je juče Šljivančanina i doneo rešenje o pritvoru. Šljivančanin ima rok za žalbu od 48 sati, koju će, ako bude podneta, rešavati Vrhovni sud Srbije, objasnio je Batić. Ukoliko Vrhovni sud odbije Šljivančaninovu žalbu, rešenje istražnog sudije Okružnog suda postaje pravosnažno, čime se završava pravni deo priče. Na kraju ministar za ljudska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajić donosi konačnu odluku o ekstradiciji. Batić je ocenio da bi čitava procedura mogla biti završena za četiri do pet dana. Advokat haškog optuženika, Goran Petronijević za B92 prenosi da se video sa svojim klijentom u Centralnom zatvoru. "Rekao je da, kad je pročitao optužnicu, par puta reagovao na neke stvari koje su apsurdne onako kako je napisano u optužnici. Rekao je da su gotovo sve tvrdnje optužnice u odnosu na njega netačne, sve sem osnovnih podataka i toga da je on tamo bio i učestvovao u tim operacijama. Sve ostalo što je vezano za glavno optuženje i za navodne zločine je, u odnosu na njega, netačno. To je ono što je on rekao, i nažalost, opet kažem, doćićemo u situaciju da mi to opet dokazujemo", rekao je Petronijević.Kako B92 nezvanično saznaje, posle incidenata do kojih je došlo u toku akcije hapšenja Veselina Šljivančanina, policija je privela predsednicu Odbora za oslobađanje Šljivančanina Vesnu Gojković kao i lidera Partije Demokratske levice Aleksandra Vulina, koji su zadržani na informativnom razgovoru. BRITANSKA ŠTAMPA O HAPŠENJU ŠLJIVANČANINA London -- Londonski "Gardijan" ocenjuje u subotu da je Srbija ozbiljno pristupila pitanju hapšenja osumnjičenih ratnih zločinaca, za razliku od Hrvatske u kojoj se umerena vlada levog centra ne usuđuje da se suoči s tim pitanjem zbog straha da bi mogla da izgubi političku bitku sa krajnjom desnicom. Dok Srbija hapsi velika imena, Hrvatska i dalje ništa ne preduzima, ocenjuje "Gardijan" povodom hapšenja bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina koga Haški sud optužuje za zločine u Vukovaru. List "Tajms", kako prenosi Radio Bi-Bi-Si, podseća da je hrvatski predsednik Stjepan Mesić obećao da će njegova zemlja u potpunosti saradjivati u sudjenju Hrvatima pred Haškim sudom. List ističe i da je pažnja međunarodne javnosti do sada uglavnom bila usmerena na zločine izvršene nad hrvatskim stanovništvom, poput onih u Vukovaru. Istovremeno, piše "Tajms", podizanje haških optužnica protiv hrvatskih vojnih komandanata za zločine nad Srbima u Hrvatskoj je praćeno podrškom nacionalista tim ljudima koji se i dalje smatraju herojima. I dok predsednik Mesić pozdravlja saradnju sa Hagom, najtraženijiji optuženik - general Ante Gotovina još uvek nije uhapšen. Zapadne diplomate tvrde da njega štite nacionalisti u službama bezbednosti kao i neki elementi katoličke crkvene hijerarhije, piše "Tajms". Još jedna velika prepreka za hapšenje Gotovine je, napominje "Tajms", zabrinutost da bi on mogao da ispuni svoju pretnju i otkrije nepoznate detalje o obimu američkog učešća prilikom ofanzive na Krajinu. "Indipendent" piše da su protesti podrške Šljivančaninu bili praćeni većim nasiljem od onih do kojih je došlo prilikom hapšenja bivšeg jugoslovensog predsednika Slobodana Miloševića i ocenjuje da je to "prilično neobično". DRŽAVNI I CIVILNI SEKTOR O POMOĆI HAŠKIM OPTUŽENICIMA Beograd -- Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović ocenio je da Srbija i Crna Gora ne izdržava optužene za ratne zločine, niti im pruža bilo kakve pogodnosti zbog odluke Saveta ministara o pružanju materijalne pomoći onima koji su se dobrovoljno predali Hagu. Prema toj odluci, haškim optuženicima država će isplaćivati mesečnu naknadu od 200 evra, dok će uža porodica dobijati svaka dva meseca naknadu za putne troškove u visini cene tri povratne avionske karte Beograd-Amsterdam i 250 evra po osobi na ime troškova. Porodice će dobijati i pomoć u visini razlike izmedju prosečne zarade države članice u kojoj borave i ukupnih mesečnih prihoda porodice. "Tu se radi bukvalno o 200 evra mesečno, i nemojte da očekujete da će država tražiti pare nazad ako nekom bude presuđeno da je ratni zločinac. Lično stojim iza ove odluke i mislim da smo dužni da učinimo sve što možemo da ispunimo svoje obaveze u saradnji sa sudom u Hagu", rekao je Svilanović. On je objasnio da će se naknada optuženima i porodicama isplaćivati dok se ne donese sudska presuda. Fond za humanitarno pravo zatražio je od Saveta ministara da ukine takvu odluku i upozorio da država, time što je izdvojila posebnu grupu koju će štititi, diskriminiše haške optuženike koji se nisu dobrovoljno predali. Zoran Jovanović, advokat Nikole Šainovića, koji se dobrovoljno predao Hagu, rekao je agenciji Beta da je država u par navrata do sada finansirala avionske karte porodici Šainović, ali da njegov klijent još nije dobio svoju naknadu. "Taj novac je minimum da bi se zadovoljile osnovne potrebe u pritvorskoj jedinici, telefoniranje porodici i da se nešto eventualno kupi u pritvorskoj kantini", rekao je Jovanović i podsetio da i Bosna i Hercegovina i Hrvatska pružaju materijalnu pomoć svojim državljanima optuženim pred Tribunalom u Hagu. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić smatra da se Savet ministara rukovodio time da tom odlukom da podsticaj ostalim optuženima da se dobrovoljno predaju. "S druge strane ta odluka nije doneta jednoglasno, bilo je razlicitih razmišljanja o njoj, ali šta god da je odlučeno izazvalo bi određenu vrstu reakcija", rekao je Ljajić. ČETIRI USLOVA ZA PRIJEM SCG U PARTNERSTVO ZA MIR Preševo -- Ministar odbrane SCG Boris Tadić izjavio je da su uslovi za prijem zemlje u program Partnerstvo za mir saradnja sa Haškim tribunalomg, prekid finansiranja Vojske Republike Srpske, početak reformi vojske i povlačenje tužbi protiv NATO zemalja pred Međunarodnim sudom pravde. Tokom posete Preševu i Bujanovcu, Tadić je novinarima rekao da uslov da se odustane od tužbe protiv NATO zemalja nije ispunjen jer je državna politika da će ta tužba biti povučena istovremeno sa tužbama koje su protiv SCG podnele BiH i Hrvatska. "Saradnja sa Tribunalom u Hagu je bolno pitanje koje izaziva mnogo dilema, ali je ta saradnja neophodna i u suočavanju sa odgovornošću koju naš narod ima prema događajima na prostoru bivše SFRJ", kazao je Tadić. On je izrazio žaljenje što se haški optuženik Veselin Šljivančanin nije dobrovoljno predao policiji, jer bi u tom slučaju "država imala legitimitet za podršku njegovoj odbrani". "Kao ministar, moram da iskoristim sve mogućnosti i ponudim materijal i argumente za odbranu oficira naše vojske Veselina Šljivančanina, Miroslava Radića i Emira Šišića, i ja ću to, svakako, uraditi", rekao je ministar odbrane SCG STRUČNJACI EU I SCG RAZMOTRILI KLJUČNE ELEMENTE PLANA Brisel -- Zvaničnici Evropske komisije i visoki funkcioneri srpske, crnogorske i vlade SCG su u protekla dva dana razmotrili ključne elemente "akcionog plana" za usaglašavanje privredno-trgovinskog sistema Srbije i Crne Gore, uz prve ocene stručnjaka EU da se uočava vidan napredak i da je "u najboljem interesu Srbije i Crne Gore da akcioni plan zaista dovede do usaglašavanja unutrašnjeg tržišta". Kako je agenciji Beta izjavila šef delegacije, zamenik ministra za međunarodne ekonomske veze u Vladi Srbije, Ana Trbović, zvaničnici Evropske komisije su naglasili "uverenje da će Srbija i Crna Gora na taj način ući brže u Evropsku uniju". Ona je istakla da je sad "politička volja EU potpuno iskazana" da se ide u viši stepen odnosa sa SCG. Reč je samo o stručno-tehničkim pitanjima potpune razrade plana tako da Evropska komisija bude ubedjena da će on efikasno delovati u praksi, uz nedvosmislene prateće zakonske mehanizme. "Akcioni plan", koji je u petak usvojio Savet ministara SCG, će tek iduće nedelje biti temeljito razmotren u Evropskoj komisiji tako da stručnjaci EU nisu želeli da daju celovitiji sud samo na osnovu glavnih elemenata. Oni su istakli da će biti uloženi napori da se sugestije na plan daju i da budu usvojene do zasedanja vođa EU, u Solunu 20. i 21. juna. Ali, da ništa bitno neće značiti ako to "tehnički ne bude moguće učiniti" do solunskog samita, zato što će onda ceo posao oko "akcionog plana" biti okončan do početka jula. Zvaničnici u Evropskoj komisiji su Beti rekli da se sad zapalo u vremensku stisku, "zato što je izgubljena nedelja dana", tako da je malo izgleda da "akcioni plan" bude definitivno gotov do solunskog samita. Prema rečima Ane Trbović, evropski sagovornici su podvukli da vlasti u Beogradu "nikako ne treba da se obeshrabre zato što su na odličnom putu" i da su zvaničnici u Briselu "veoma zadovoljni razvojem događaja".Delegacija SCG je u Briselu razgovarala i sa saradnikom visokog predstavnika EU Havijera Solana, Štefanom Leneom, koji je istakao da Srbija i Crna Gora svakako zaslužuju da im se na samitu u Solunu "da pozitivan signal". SIMITIS: SAMIT PRUŽA KONKRETNA UPUTSTVA ZA INTEGRACIJU Beč -- Predsedavajući Evropske unije, grčki premijer Kostas Simitis istakao je da predstojeći Samit u Solunu treba zemljama zapadnog Balkana da pruži konkretne upute za evropsku integraciju. U Solunu ćemo odobriti veća sredstva za pomoć zemljama zapadnog Balkana, izjavio je on. Simitis je podvukao da sve zemlje jugoistočne Evrope, a tako i Hrvatska koja je podnela zahtev za članstvo u EU, moraju više raditi na sprovodjenju principa EU, kao i na vladavini prava. On je, govoreći o temama Samita, naglasio da Kosovo neće biti na dnevnom redu, i da se o toj pokrajini neće razgovarati kao o političkom pitanju. BUSEK: NE TREBA IMATI PREVELIKA OČEKIVANJA OD SAMITA U SOLUNU Beč -- Koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Erhard Busek upozorio je da ne treba imati prevelika očekivanja od samita Evropske unije u Solunu. Uvek je odlučujuće ono što zemlje same urade. Može se nekome dogoditi da, ako mnogo očekuje, sam sebi napravi klopku, rekao je Busek. On je ocenio da su države jugoistočne Evrope spremne za približavanje EU. Nije stvar u tome da se ta spremnost samo verbalno potvrđuje, već da se ona korak po korak realizuje. Teškoće na putu približavanja EU ne treba potcenjivati i zbog toga zemljama zapadnog Balkana treba pomoći, objasnio je Busek. MAROVIĆ 17. I 18. JUNA U POSETI FRANCUSKOJ Beograd -- Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović boraviće 17. i 18. juna u poseti Francuskoj, gde će se sastati sa najvišim francuskim zvaničnicima. Svetozar Marović će tokom posete razgovarati sa francuskim predsednikom Žakom Širakom i predsednikom Senata Kristijanom Ponseom, navodi se u današnjem saopštenju iz Kabineta predsednika SCG. Predsednik SCG razgovaraće i sa najvišim predstavnicima MEDEF-a, najveće francuske konfederacije poslodavaca, a predviđen je i susret sa predstavnicima dijaspore. ŽIVKOVIĆ: NEĆEMO TERATI POLICIJU DA NAS BRANI OD NARODA Beograd -- Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je da srpska vlada nikada neće terati policiju da je brani od građana. "Jadna je ta vlada koja mora da se policijom brani", rekao je Živković na proslavi Dana policije, koja je održana na stadionu u beogradskom naselju Makiš. Prema Živkovićevim rečima, policijska akcija "Sablja", pokrenuta posle ubistva pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića, učinila je "ono što generacije policajaca nisu". "Zahvaljujem vam se na tome i želim da ta sablja ostane u vašim rukama, i da tu sablju ne vodi dnevna politika, ni vlast, ni opozicija, nego samo zakon, poštenje, profesionalnost i patriotizam", rekao je Živković. Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović ukazom je odlikovao 32 policajca, a odlikovanja je uručio ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović. U čin policijskog general-majora vanredno su unapređeni komandant žandarmerije Goran Radosavljević, načelnik uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Boro Banjac i načelnik beogradske policije Milan Obradović. Vanredno su unapređena i 103 pripadnika MUP-a Srbije. VESELINOV TRAŽI POSEBNU SEDNICU DOS Novi Sad -- Predsednik Koalicije Vojvodina Dragan Veselinov je u subotu zatražio posebnu sednicu predsednistva DOS, na kojoj bi se raspravljalo o mestu Vojvodine u novom ustavu Srbije. Veselinov je, na sednici glavnog odbora stranke u Novom Sadu, optužio "beogradske stranke da im nije u interesu da Vojvodina dobije autonomiju". On je ocenio da se sadašnja ustavna komisija, sa ministrom pravde Vladanom Batićem na čelu, našla u ćorsokaku i da je zato "neminovno da se svi iz DOS okupe i dogovore". Veselinov je upozorio da "inicijative za samostalnost Srbije otežavaju put zemlje u evropske integracije". MIĆUNOVIĆ: ŠTO PRE DONETI ZAKON O NBS Beograd -- Vladajuća koalicija DOS ima jasan stav da Zakon o Narodnoj banci Srbije treba da bude donet što pre, rekao je u subotu predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović. "Koga će parlament Srbije izabrati za guvernera stvar je samog parlamenta. Ali mi ne možemo da imamo vršioca dužnosti (v.d.) guvernera Narodne banke Srbije. Svi smo mi birani, prema tome ne razumem zašto bi iko imao nešto protiv toga da se taj zakon donese što pre i da se onaj guverner, koji ima poverenje parlamenta, izabere", rekao je Mićunović novinarima u pauzi današnje sednice Glavnog odbora DC. Mićunović je naglasio da guverner centralne banke ne može da bude biran "ni na referendumu, ni u anketama", već da postoji Ustavom predviđen način njegovog izbora u Parlamentu i dodao da sadašnji v.d. guvernera Narodne banke Srbije Mladjan Dinkić može da bude ponovo izabran za guvernera, ukoliko ga neka parlamentarna stranka predloži za tu funkciju. Mićunović je istakao da lideri DOS-a na sednici nisu pominjali nijednu konkretnu osobu koja bi mogla da zameni Dinkića na funkciji guvernera NBS i da će se o tome raspravljati kad dođe vreme za izbor guvernera. Predsednik DC-a takođe je ocenio da su zalaganja za samostalnu Srbiju veoma štetna za ulazak Srbije u Evropsku uniju. On je dodao da od samita u Solunu očekuje da se reše neka od osnovnih pitanja, vezanih za razvoj i napredak zemalja zapadnog Balkana. NAREDNE NEDELJE ZAKON O NASILJU NA SPORTSKIM PRIREDBAMA Beograd -- Skupština Srbije će naredne nedelje razmatrati predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, u kojem Vlada predlaže stroge kazne zatvora za fudbalske huligane. Za navijače kojii prave nerede na stadionima predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a za kolovodje grupe koja pravi izgrede - od jedne do pet godina. Predviđene su i kazne za tuče na stadionima i drugim sportskim objektima, za unošenje pirotehničkih sredstava ili drugih eksplozivnih i zapaljivih supstanci, bacanje na teren, fizičke napade na učesnike sportskog takmičenja, utrčavanje na teren i izazivanja nasilja. U poslednjih pet godina, na sportskim susretima na području Srbije, poginule su tri osobe, a 274 su teže i lakše povređene. Teže povrede zadobilo je i devet policajaca, a njih 157 je lakše povređeno u raznim incidentima. Prema podacima policije, najviše izgreda pravili su navijači dva najpopularnija srpska kluba - Partizana i Crvene zvezde. RADENOVIĆ PODNEO TUŽBU PROTIV VODINELIĆA ZBOG KLEVETE Beograd -- Sporni član Saveta agencije za radiodifuziju Srbije Goran Radenović podneo je privatnu tužbu za klevetu protiv Vladimira Vodinelića, člana te organizacije u ostavci, prenosi Beta. Radenović navodi da tužbu podnosi zbog "javno izrečenih optužbi, laži i neistina pojedinih nevladinih organizacija u vezi njegovog privatnog života". Objašnjavajući tužbu protiv Vodinelića, Radenović nije naveo vezu između nevladinih organizacija i tuženog bivšeg člana Saveta. On tvrdi da je Vodinelić "pobegao sa sednice Saveta kada na više puta ponovljene zahteve članova Saveta da iznese dokaze protiv njega, nije imao šta da pokaže, rekavši da 'dokazu nisu važni, važno je da Radenovića osporavaju mediji'". U izjavi za B92, Vladimir Vodinelic kaze da ovu tuzbu smatra apsurdnom. "Kao pravnik, ne mogu to ni na koji drugi način da kvalifikujem nego kao besmislicu. Gospodin Radenović je, po svemu sudeći, sklon takvom načinu postupanja, optuživanju, podnošenju tužbi. Nikakvo pitanje moje ćerke nije bilo postavljeno za moga prisustva sednici saveta. Kada sam zatvorio vrata, šta je dalje bilo u toku sednice ja doista ne mogu znati", rekao je Vodinelić. Radenović dalje optužuje Vodinelića da je pobegao sa sednice na početku rasprave o njegovoj ćerki i pokretanja pitanja da li ona radi na RTS-u, kao što su to objavili nedeljnici NIN i Vreme. "Ukoliko se to pokaže tačnim, Vodinelić zbog sukoba interesa ne bi mogao da bude član Saveta", smatra Radenović. Vladimir Vodinelić za B92 ne negira činjenicu da njegova ćerka radi na RTS-u, i kaže: "Što se tiče moje ćerke, to pitanje nije novo, i to je pitanje bilo poznato javnosti gotovo devet ili deset meseci pre časa kada će skupština birati članove radiodifuznog saveta, pa među njima i mene. Što se tiče moje ćerke, ona je doista sekretar režije na RTS-u. To je jedno od takvih mesta u jednoj radiodifuznoj ustanovi koje ne znači konflikt interesa. Da je moja ćerka neko ko je na mestu gospodina Crkvenjakova, ili na čelu neke redakcije, tada bi onflikt interesa u svakom slučaju postojao, i onaj ko je srodnik, kao što ja jesam, u ovom slučaju, tada ne bi mogao biti član radiodifuznog saveta", rekao je Vodinelić.Na kraju Radenovićevog saopštenja se ponavlja tvrdnja da ga je jedan vlasnik TV stanice pozvao pred izbor za člana Saveta i tražio od njega da odustane od kandidature "jer ima svog kandidata", preteći mu da će ukoliko ne odustane "biti uništen". Radenović ne želi da javno saopšti ime vlasnika TV stanice koji je od njega tražio da se povuče, pozivajući se na kodeks ponašanja članova Saveta. RUDARI JAME I DALJE ODBIJAJU SILAZAK U OKNO Bor -- Rudari rudnika bakra "Jama" u Boru i dalje protestuju, iako im je u subotu ujutru isplaćen drugi deo februarske plate. Protest rudara zbog kašnjenja u isplati zarada započeo je u četvrtak popodne. Zaposleni u tom rudniku iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena Bor, najavili su za ponedeljak početak generalnog štrajka ukoliko se do tada sa poslovodstvom rudnika ne utvrde termini za buduću redovnu isplatu zarada. Rudari, koji su u četvrtak spontano odbili da siđu u okno, traže i poboljšanje uslova rada napominjući da na 700 metara dubine privređuju u nehumanim uslovima, bez adekvatne opreme i ventilacije. Direktor rudnika Stojan Mitrović izrazio je čuđenje zbog protesta jer je, kako je rekao, pre nekoliko dana postignut sporazum o dinamici isplate zarada polovinom i krajem meseca. "Radnici su se poneli nekorektno jer su unapred posumnjali da neće biti isplaćeni", rekao je Mitrović agenciji Beta. On je protest rudara okarakterisao kao građansku neposlušnost zbog koje će neko "snositi posledice". KOMARCI ZASAD BEZBEDNI Zrenjanin -- Zrenjaninci već danima imaju probleme sa najezdom komaraca, jer je Izvršni odbor Skupštine opštine odbio ponude devet preduzeća koja su se javila na tender za uništavanje komaraca. Kao razlog za odbijanja svih prispelih ponuda navedeno je to što nisu ispunjavale zahteve iz konkursne dokumentacije. Za razliku od ove, prošle godine je u Zrenjaninu uništavanje larvi komaraca izvršeno već sredinom maja. Član opštinske vlade zadužen za pitanja zaštite životne sredine Dejan Jovanov rekao je agenciji Beta "da je zakonska procedura napravila izuzetno stroge okvire, na koju trenutno, manje-više, svi imaju primedbe". "U Vojvodini faktički još nijedna opština nije prskala komarce, a one koje su to radile, znači govorim o celoj Srbiji, učinile su to na svoju ruku, kršeći Zakon o javnim nabavkama", izjavio je Jovanov i istakao da lokalna vlast u Zrenjaninu nije imala nameru da radi protivno zakonu. ŠARON PREDLOŽIO TRODNEVNI PREKID VATRE Ramala -- Izraelski premijer Arijel Šaron predložio je Palestincima, pre svega radikalnom islamskom pokretu Hamas, trodnevni prekid vatre, uz potpuni prekid napada na izraelske ciljeve, a zauzvrat bi Izrael obustavio pokušaje likvidacije ekstremista, rekao je za AFP jedan palestinski zvaničnik. Prema tom predlogu, Izrael će obustaviti pokušaje likvidacije palestinskih aktivista, ako Hamas prekine sve vrste napada na Izraelce, uključujući i upotrebu raketa "kasam", rekao je taj zvaničnik. Po isteku trodnevnog perioda, dogovor o prekidu vatre bi mogao dnevno da bude obnavljan i počeli bi pregovori Izraelaca i Palestinaca o sveobuhvatnom prekidu vatre. ŠIRAK: FRANCUSKA I SAD NEGUJU ODNOS DIJALOGA I POVERENJA Pariz -- Francuska i SAD neguju odnos dijaloga i poverenja, izjavio je francuski predsednik Žak Širak u Francusko-američkom privrednom savetu u Parizu. Širak je u petak, na skupu više desetina vodećih američkih i francuskih privrednika, rekao da su Pariz i Vašington imali period "neslaganja o tome kako razoružati Irak", saopštila je portparol francuskog predsednika Katrin Kolona. Dve zemlje su se obraćale otvoreno jedna drugoj, ali će "nastaviti da budu verni saveznici", rekao je Širak. Prema njegovim rečima, odnosi dve zemlje su jaki, iskaljeni kroz istoriju, i imaju "koren u istim vrednostima: poštovanju slobode, ljudskog dostojanstva, pravde i mira". Širak je rekao da su ekonomski i trgovinski odnosi Francuske i SAD "izuzetno vitalni". NA SEVEROZAPADU IRAKA UBIJENE 82 OSOBE Bagdad -- Američke snage su ubile 82 osobe, među kojima i jednog stranca, u sukobima na severozapadu Iraka prema granici sa Sirijom, rekao je agenciji Frans pres šeik Garbi Abdel Aziz. "Ukupno 82 osobe ubijene su u kampu" za obuku u Sahlu, u pustinjskom području ka granici sa Sirijom, rekao je Aziz, imam u mestu Rava koje se nalazi na nekoliko kilometara od mesta sukoba. Sukobi su počeli u sredu ujutro i trajali su 13 sati, rekli su stanovnici Rave agenciji AFP, koja dodaje da se u tom kampu nalazi skladište oružja. POLICIJA ZAPLENILA GOTOVO ČETIRI TONE NARKOTIKA Kveta -- Pakistanska granična služba i pripadnici policije zapleniili su 3,7 tona narkotika koji su u tu zemlju, u pokrajinu Buluhistan, prokrijumčareni iz Avganistana. "Narkotici, doneti iz Avganistana, pronađeni su bačeni u pustinji", izjavio je visoki zvaničnik policijske jedinice za suzbijanje krijumčarenja narkotika (ANF) iz Buluhistana, provincije koja graniči sa Iranom i Avganistanom. On je naveo da je ANF počela akciju u petak u pustinji Haran, oko 500 kilometara južno od Kvete, glavnog grada provincije, zaplenivši tri tone hašiša i 700 kilograma opijuma. "Koristli smo helikoptere u akciji, u koju se krenulo na osnovu dojave", dodao je on. Krijumčari su uspeli da pobegnu, rekao je taj predstavnik policije. KONAČNI REZULTATI: ULAZAK U EU PODRŽALO 77 POSTO ČEHA Prag -- Česi su definitivno potvrdili da ulaze u Evropsku uniju, jer je za to glasalo 77,33 odsto građana na dvodnevnom referendumu. Protiv ulaska u EU bilo je 22,67 odsto. Istorijski prvu i jedinu priliku da odlučuju plebiscitom iskoristilo je 55,21 odsto od osam miliona registrovanih birača. Premijer Vladimir Špidla je uoči objavljivanja ovih konačnih rezultata Ureda za statistiku naglasio da je "to 'da' jasno, niko ne može da ga ospori, niti način na koji je ono rečeno, na slobodnom, demokratskom referendumu". On je obećao je da će Češku uvesti u Evropu kao ravnopravnu, suverenu i samopouzdanu zemlju. Nedvosmislenu podršku Čeha EU pozdravila je Evropska komisija, kako je rekao njen predsednik Romano Prodi, kao "dobar dan za Evropu i dokaz da naši narodi pripadaju jedni drugima". PREGLED ŠTAMPE Beograd -- U pregledu štampe možete da pročitate tekstove - iz "Danasa" o tretmanu kulturnog nasleđa u tranziciji, iz "Blica" o tome da pacijenti umiru u bolnicama i zbog vrućine, iz "Politike" o protestu invalida u Kraljevu i iz "Dnevnika" o tome da Vojvodina dobija laboratoriju za lude krave. NA DANAŠNJI DAN - 14. JUN Beograd -- 1645 - U građanskom ratu u Engleskoj snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa porazile su kod Nejzbija rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinejta. 1777 - Kongres SAD je prihvatio zastavu "zvezda i pruga" kao zvanično državno znamenje. 1789 - Engleski kapetan Vilijam Blaj, sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 predjenih milja, stigao je na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija nakon što je pobunjena posada broda "Baunti" preuzela komandu nad brodom. 1798 - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki, vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske. 1800 - Napoleon Bonaparta porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji. 1811 - Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana "Čiča Tomina koliba". 1837 - U Napulju je umro italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ("Silviji", "Dijalozi i eseji" "Zibaldon", dnevnik "Misli"). 1894 - Rođena je Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i član više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu "Narodne igre" u sedam tomova. 1904 - Umro je srpski pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići" i "Đulići uveoci"). 1924 - Rođen je ruski pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ("Kako ispiti sunce", "Živeti na zemlji"). 1928 - Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru. 1928 - Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto "Če" Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen. 1936 - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti ("Makar Čudra", "Mati", "Na dnu"). 1940 - Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza. 1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi. 1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je srpski publicista, novinar i prevodilac Veselin Masleša. 1946 - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD. 1962 - U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira. 1966 - Vatikan je objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga (Index librorum prohibitorum). Popis dela koje katolički vernici po crkvenoj zabrani nisu smeli čitati objavio je 1559. papa Pavle IV. 1968 - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959 ("Vode i zemlje", "A veče je tu", "Život nije san" "Utopljena oboa"). 1986 - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga"). 1990 - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku vlasti kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka. 1992 - U Beogradu je prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom; u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo je na manifestaciji "Poslednje zvono" sa porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo. 1993 - Tansu Čiler je postala prva žena premijer u istoriji Turske. 1995 - Čečenski pobunjenici izvršili su napad na grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 taoca i zauzeli vladine zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su vraćeni nakon pregovora sa ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom. 2000 - Italijanske vlasti isporučile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu nakon što ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog pokušaja atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru. 2001 - Vlada SR Jugoslavije usvojila je nacrt zakona o saradnji s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. Nakon neuspešnih pregovora s koalicionim partnerom Socijalističkom narodnom partijom Crne Gore, nacrt zakona povučen je iz procedure Savezne skupštine 21. juna. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPuuWM0MYhVuIcyHKEQJ+PACgknDgwcrWbVLEMid4GYCDbBs79kUAnRaq JCeXKU6a8lP03dFPoV4A+Qv2 =J5yx -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
