Papa dolazi i ne dolazi
Da li se većina srpskih arhijereja izjašnjava protiv
dolaska vatikanskog poglavara u Srbiju zbog njegove mise u Petrićevcu?
Vest da je predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marović prilikom posete Vatikanu, 3. juna, izrazio nadu da će papa
Jovan Pavle Drugi, poglavar Rimokatoličke crkve, u najskorije vreme posetiti i
našu zemlju, uzburkala je pravoslavni srpski svet.
Prema Marovićevoj oceni državna
zajednica Srbija i Crna Gora bi, dočekujući papu, izrazila civilizacijsku
privrženost Evropi. Marović je nakon razgovora s papom i državnim sekretarom
Svete stolice, kardinalom Anđelom Sodanom, rekao da je razgovarao o eventualnoj
papinoj poseti SCG, i dodao da bi kao šef državne zajednice mogao da pozove papu
da poseti SCG, ali želi da se poseta desi u trenutku kada se za to steknu uslovi
sa stanovišta SPC. Poglavar Rimokatoličke crkve je tom prilikom pozdravio
aktivnosti koje vlasti SCG preduzimaju na afirmaciji dijaloga i
kompromisa.
Mediji su, nakon Marovićeve
posete Vatikanu, preneli i ovu njegovu izjavu: “Moglo bi se očekivati da će
iduće godine uslediti poziv papi. Ovo je prilika da crkvene vlasti SCG pokažu da
je moguć crkveni dijalog pravoslavne i katoličke crkve, jer je hrišćanski
dijalog budućnost Evrope.”
Da bi papa
došao u neku državu potrebno je da mu bude upućen zvaničan poziv od predsednika
te države kao i od verskog poglavara. Poziv predsednika države dvojnog imena SCG
je nagovešten Marovićevom posetom Svetoj stolici, dok se, kako NIN nezvanično
saznaje, arhijereji SPC na čelu sa Njegovom svetošću patrijarhom Pavlom nisu
saglasili da srpski patrijarh dočeka rimokatoličkog
poglavara.
To nije nepoznat stav, odavno
se zna da srpski arhijereji sprečavaju papin dolazak u Beograd. Zašto?
Najjednostavniji i najtačniji odgovor bio bi ovaj: Zbog problematičnog držanja
Vatikana u raspadu Jugoslavije.
NIN je
davno o tome pitao Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla. Evo šta
je krajnje diplomatski rekao o držanju Vatikana, on za koga kažu da nema
diplomatski dar svog prethodnika patrijarha
Germana:
- Godine 1992, neposredno pred
rat u Bosni, u Sarajevu pogine Srbin na svadbi svog sina, a zet mu sveštenik
bude ranjen i crkvena zastava spaljena od Muslimana sa rečima: “ Šta će Srbi na
Baščaršiji u Sarajevu?” Kao da su tu Srbi od juče, a ne od pre hiljadu godina!
Nažalost, stranci se opredeljuju prema trenutnim emocijama, prema interesima i
znanjima koja su dobili od ovakvih i onakvih medija. Ni kada su dobronamerni ne
mogu da shvate naše korene i razloge.
Šta je od starih razloga i (ne)razumevanja pretrajalo protekle godine i sačuvalo
važnost do dana današnjeg?
Profesor dr
Radovan Bigović, prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu za NIN kaže da
većina najodgovornijih ljudi u SPC želi da do papine posete SCG ipak dođe.
Za našu zemlju je teološki važno -
smatra profesor Bigović - ne iz utilitarnih već soterioloških razloga, da bude
domaćin čelniku Crkve Hristove koja broji milijardu i nekoliko stotina miliona
hrišćana. Bigović pri tom ističe da ta poseta, ako bude upriličena, ne sme biti
upotrebljena u dnevno-političko-ideološkoj kampanji ili religioznom
spektaklu.
Kako NIN saznaje, pred kraj
zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC od 13. do 24. maja, ministar
inostranih poslova SCG Goran Svilanović posetio je Patrijaršiju i arhijereje
SPC. Tom prilikom je patrijarhu predložio da bude domaćin papi, ali je patrijarh
to odbio, najverovatnije zbog mesta na kojem će papa služiti misu, u
franjevačkom samostanu Petrićevac, gde su ustaše izvršile genocid nad Srbima,
tako što su zaklali 2 730 ljudi, od kojih 500 dece, kaže za NIN jedan od visokih
crkvenih velikodostojnika.
Odluku da
papa služi misu na srpskom stratištu, arhijereji SPC shvatili su kao
provokaciju, kaže za NIN ovaj naš
sagovornik.
- Među arhijerejima SPC
podeljeno je mišljenje o tome da li se treba sresti sa papom, mada preovladava
stav da svakako treba razgovarati. Kada je reč o misi u Petrićevcu, svi
arhijereji su bili protiv, kaže ovaj naš sagovornik dodajući da je među
arhijerejima bilo govora o tome da papu treba upoznati sa zločinima koji su nad
Srbima počinjeni za vreme Drugog svetskog
rata.
Da treba oprostiti, ali ne i
zaboraviti, podsećao nas je patrijarh German. A, evo podsećamo i mi srpski
naraštaj na ono što piše u čuvenom “Magnum krimenu” Viktora Novaka: Za vreme
Drugog svetskog rata fratar iz samostana Petrićevac Tomislav Filipović ušao je
sa dvanaest ustaša u učionicu i od učiteljice Dobrile Martinović zahtevao da iz
klupe izvede jedno srpsko dete. Ne sluteći ništa, učiteljica je izvela
lepuškastu Radojku Glamočanin iz Drakulića. Oponašajući Isusa Hrista i 12
apostola, fratar je nežno podigao devojčicu na katedru i polako - natenane je
klao naočigled ostale dece. Užasnuta deca su vriskala i skakala, dok se fratar
jezuitski dostojanstveno obratio ustašama: “Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam
ove izrode i vi slijedite moj put. Ja prvi primam sav grijeh na moju dušu, a vas
ću ispovjediti i riješiti svih grijeha.”
Za samo deset sati, 6. februara 1942, u
selima Drakulić, Motike i Šargović poklano je 2 730 Srba, od kojih 500 dece.
Župnik Filipović postao je upravnik logora Jasenovac, a oslovljavali su ga sa
fra Satana.
Ogorčen što još niko
zvanično nije osudio papino nameravano služenje mise na srpskom stratištu, dr
Milan Bulajić, predsednik Fonda za istraživanje genocida naglašava ovih dana po
novinama da je papa više puta posetio Hrvatsku, a nijednom Jasenovac. On nikada
nije uputio izvinjenje žrtvama genocida u kojima su učestvovali predstavnici
Rimokatoličke crkve, a sada svetu misu drži na srpskom gubilištu i za sveca
proglašava laika Ivana Merca, koji je osnovao katolički omladinski pokret, a iz
koga je ponikla ustaška omladina. “Ne blagosilja li time papa mesto zločina i
amnestira zlikovce?”, logično je
pomisliti.
No, bez obzira na sve što se
može reći o stravičnim primerima istorije, prvi predsednik državne zajednice
Srbija i Crna Gora, Svetozar Marović, očigledno ne želi da prošlost odluči o
sadašnjosti.
NAĐA ANDREJEVIĆ
