=?iso-8859-2?Q?Mo=BEe_li_sve_=B9to_je_=22Sablja=22_posekla_pred_sud_?=

[SNN]

Title: Message

Eksperti za krivično pravo podeljeni oko sudbine iskaza koje je sakupila policija Može li sve što je „Sablja“ posekla pred sud Stručnjaci za krivično pravo nemaju jedinstven stav o sudbini dokaza prikupljenih na osnovu odredbi Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala, koje je Ustavni sud Srbije suspendovao krajem prošle nedelje. Sporna rešenja, koja su u Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala uneta u vreme vanrednog stanja, daju izuzetno velika ovlašćenja pripadnicima MUP-a. Jedna od tih odredbi dozvoljava policiji da preventivno uhapsi i u svojim prostorijama zadrži građanina 30 dana, a druga istoj službi omogućava da osumnjičenog bez sudske odluke drži u pritvoru 60 dana. Obe odredbe Ustavni sud je privremeno stavio van snage, a konačnu ocenu o njihovoj ustavnosti daće posle 5. jula, do kada treba da stigne odgovor srpskog parlamenta. Neki eksperti smatraju da se dokazi pribavljeni za vreme preventivnog zadržavanja i policijskog pritvora od 60 dana ne mogu koristiti u krivičnom postupku, dok drugi tvrde suprotno. Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, kaže da se suspendovane odredbe ne odnose na dokaze i da je odluka Ustavnog suda samo vratila postupak u regularne tokove. Slično mišljenje deli i njegov kolega iz Beograda dr Ivan Janković koji kaže da su to odvojene stvari i dodaje: - U svakom pojedinačnom postupku sud mora utvrditi šta će od dokaza uzeti u obzir prilikom odlučivanja. Jedan beogradski advokat, koji je tražio da ostane anoniman, jer brani klijenta zadržanog po osporenim odredbama, smatra: - Sudska praksa će najverovatnije zastupati stanovište da su takvi dokazi prikupljeni na zakonit način i da predstavljaju deo istrage. Beogradski advokat Goran Petronijević u izjavi za „Blic“ tvrdi da takvi dokazi padaju u vodu. - Ako Ustavni sud odredbe o preventivnom zadržavanju i policijskom pritvoru od 60 dana proglasi neustavnim i nezakonitim, onda će morati da se otklone sve posledice koje su nastale primenom takvih odredbi. To praktično znači da dokazi prikupljeni u ovom periodu neće moći više da se koriste. Time je istovremeno čitav postupak doveden u pitanje, jer je bitno povređeno pravo na odbranu - kaže Petronijević. Dr Jovan Buturović, nekadašnji sudija Vrhovnog vojnog suda, ističe da se iskazi koji su dati bez prisustva advokata ne mogu koristiti kao dokazi i da se na njima ne može zasnivati sudska odluka. On dodaje da se na aktuelno pitanje može odgovoriti tek kada Ustavni sud donose svoju konačnu odluku, odnosno ocenu osporenih propisa. - Ako bi odredbe bile proglašene neustavnim i nezakonitim, dokazi prikupljeni njihovom primenom ne bi bili validni - iznosi dr Buturović. Profesor krivično-procesnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu dr Momčilo Grubač podseća da se inače iskazi dati u policiji ne mogu koristiti kao dokazi, osim u slučajevima kada su dobijeni uz pristanak osumnjičenog i u prisustvu njegovog advokata. Na pitanje kakva je pravna vrednost ove druge vrste iskaza, datih u vreme važenja osporenih odredbi, dr Grubač odgovara: - Prema Zakoniku o krivičnom postupku, pomenuti iskazi vrede, ali zbog ove neregularnosti u pogledu vremena i roka zadržavanja lica od strane policije moglo bi se postaviti pitanje njihove pravne valjanosti i zakonitosti. Dr Stanko Beatović, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, slaže se sa stavom da dokazi ne bi imali pravnu vrednost ukoliko odredbe na osnovu kojih su prikupljeni Ustavni sud proglasi neustavnim. - Posle nedavnog oglašavanja Ustavnog suda, sudske odluke ne bi trebalo zasnivati isključivo i samo na dokazima koji su prikupljeni na osnovu suspendovanih odredbi. To ni u kom slučaju ne znači da i takve dokaze ne treba uzimati u obzir. Naime, valja imati na umu da su prikupljeni na način koji je u to vreme važio i sve dok se ne donese konačna odluka Ustavnog suda oni imaju pravnu vrednost -kaže dr Beatović. U Republičkom tužilaštvu smatraju da se sadašnja situacija više tiče sudova nego tužilačke organizacije. Kako je rečeno „Blicu“, stav Republičkog tužilaštva je da sve ono što je prikupljeno na osnovu Zakonika o krivičnom postupku može biti korišćeno kao dokaz u krivičnom postupku. Osvrćući se na osporena zakonska rešenja, dr Buturović kaže: - Zaista me čudi da su ozbiljni pravnici uopšte mogli tako nešto da progutaju. Tekst osporenih odredbi je rezultat neodgovornog ponašanja nekompetentnih ljudi. Ustavni sud Srbije najavio je da će 5. jula doneti konačnu odluku o spornim rešenjima u Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. M. I. Javno žigosanje Zvanične verzije o kriminalnoj aktivnosti uhapšenih za vreme operacije „Sablja“ u nekim slučajevima su u dobroj meri demantovane izostankom ili razvojem krivičnog postupka pred nadležnim organima. Kao najilustrativniji mogu se navesti primeri sudije beogradskog okružnog suda Živote Đoinčevića, Ljiljane Buhe i Iboljke Suvajdžić. Đoinčević je u zvaničnim saopštenjima sumnjičen da je primao mito, puštao iz pritvora okorele ubice ili ublažavao kazne mimo propisa. U vezi sa ovim navodnim poslovima dovođen je i novac u iznosu od oko 70.000 evra koji je prilikom pretresa pronađen u njegovom stanu. Na kraju se ceo slučaj sveo na istragu u kojoj je Đoinčević osumnjičen za nedozvoljeno držanje oružja, za koje odbrana tvrdi da ga je na revers dobio od MUP-a, dok je kao sudija boravio na Kosovu. Za Ljiljanu Buhu govoreno je da jedan od najaktivnijih saradnika vođa zemunskog klana, da pomaže prikrivanje ubica premijera Zorana Đinđića i na tajne adrese im dostavlja hranu i piće. Kada je izvesno vreme posle hapšenja puštena iz pritvora, zvanična verzija je Buhu preobratila u žrtvu, ne spominjući više nijednu od ranijih optužbi. Na slobodi se našla i Iboljka Suvajdžić, iako je oglašena za važnog člana zemunske mafije, zadužena za kupovinu stanova i salaša po Vojvodini, koja su kriminalci koristili kao skrovišta ili privatne zatvore. - Zvanična saopštenja o pojedinim licima ličila su na javna suđenja. Ovi ljudi nisu predstavljani kao osumnjičeni, već kao lica za koje je na sudu nesumnjivo utvrđeno da su krivi. Odgovornost snose predstavnici MUP-a i Vlade koji su davali takva saopštenja, ali i mediji koji su to prenosili bez ograde - kaže za „Blic“ Milan Simić, izvršni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava. Simić ističe da je normalno da policija ima operativne informacije i da one mogu biti istinite. Ali, dodaje Simić, takve informacije treba da budu potkrepljene dokazima i se s njima ne izlazi u javnost. - Kada se na ovaj način friziraju informacije i iznose podaci koji ne odgovaraju istini, borba protiv organizovanog kriminala, kao nužna, potrebna i dobra ideja mogla bi da bude kompromitovana. Neki se pitaju da li je to urađeno iz neznanja, nekompetencije ili zle namere predstavnika državnih organa. Lično verujem da je u pitanju zla namera. Smatram da je u pitanju nekompetencija ljudi koji na nivou malog Perice zamišljaju kako treba da se vodi medijska kampanja protiv organizovanog kriminala - kaže Simić. Na pitanje kakvo zadovoljenje mogu da očekuju oni koji su doživeli ovakva iskustva, Simić odgovara: - Mogu da podnesu tužbu za naknadu štete. Međutim, to će verovatno moći da učine tek kada se završe postupci proizašli iz akcije „Sablja“.   http://www.blic.co.yu