-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== FINALE "OBOJENO" INCIDENTIMA, POVREĐENIMA I VELIKOM ŠTETOM Kranj, Beograd, Novi Sad -- Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je 26. šampionat Evrope pobedom nad Hrvatskom. Na žalost ovu najlepšu sportsku vest, unekoliko su pokvarili, incidenti koji su izbili neposredno posle utakmice u Sloveniji, a potom i u Beogradu i Novom Sadu. Posledice nedeljnog neformalnog slavlja osvajanja evropskog šampionata u vaterpolu vidljive su i na unutrašnjem ali i na međunarodnom planu. Naime rezultat divljanja huligana posle utakmice reprezentacije Srbije i Crne Gore protiv Hrvatske u centru Beograda i Novog Sada je više od 40 povređenih lica, krivične i prekršajne prijave velika materijalna šteta i povrh svega otkazivanje posete Crnoj Gori hrvatskog ministra inostranih poslova Tonina Picule. Posle pobede naše reprezentacije incidenti, koje su izazvali nezadovoljni hrvatski navijači su prvo zabeleženi na samom plivalištu u Kranju. Tom prilikom su povređeni i naši igrači Kuljača i Ćirić, kao i jedan broj novinara. Ukupan bilans je 19 povređenih, saopštila je policija u Kranju, koja je podnela 14 prijava protiv hrvatskih navijača. Tokom proslave u Beogradu sa Trga Republike oko 1.000 navijača je otišlo pred ambasadu Republike Hrvatske. Divljajući, zgradu su gađali kamenicama i sa jarbola su skinuli hrvatsku zastavu i zamenili je srpskom trobojkom. Policija nije intervenisala. Hrvatsko Ministarstvo inostranih poslova uručilo je protestnu notu ambasadoru Srbije i Crne Gore u Zagrebu Milanu Simurdiću zbog nereda navijača ispred Hrvatske ambasade u Beogradu. Ministrstvo ističe da nadležna tela Srbije i Crne Gore nisu pravovremeno i u potrebnoj meri reagovala i zaštitila diplomatski objekat. Zbog ovih incidenata u Beogradu, hrvatski ministar inostranih poslova Tonino Picula otkazao je posetu Crnoj Gori. "Ovo što se desilo u Beogradu nije smelo da se dogodi", ocenio je za Radio B92 ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Goran Svilanović. On je naglasio da incident ispred ambasade Hrvatske zaslužuje najoštriju osudu i Ministarstva inostranih poslova i svih državnih funkcionera. "Jer mi snosimo odgovornost za obezbeđenje hrvtaske ambasade i svih njihovih službenika, i moramo da se sa tom odgovornošću izborimo. U svakom slučaju najoštrije osuđujem to što je bilo kome palo napamet da kamenice baci na hrvatsku ambasadu ili da skine zastavu. Verujem da se slične stvari neće ponavljati, radost pobede može da se manifestuje na bilo koji drugi način, ali ne na način kako je to ovoga puta učinjeno. Ti navijači koji su to uradili, kogod da su, nimalo nisu pomogli ovoj zemlji. Mi tri godine vredno radimo da unapredimo odnose između naše zemlje i Hrvatske. I mislim da smo u toku 2002. godine i evo polovinom 2003. godine, dosta toga uradili, i prosto broj spornih pitanja su stvarno sveli na jednu meru koja je izgledala nedostižna pre nekoliko godina i možemo da budemo potpuno zadovoljni i želimo dalje da unapređujemo odnose sa Hrvatskom, ali ovakvi incidenti ne smeju da se dogode i zbog toga zaslužuju najoštriju osudu", rekao je Svilanović. Ministar Svilanović, koji je prisustvovao utakamici u Kranju, primetio je i da slovenačka policija nije adekvatno obezbedila ovaj meč. Naša policija nije imala odgovor na ponašanje njenih pripadnika tokom nereda ispred ambasade. Na pitanje zašto policija ispred hrvatskog diplomatskog predstavništva nije adekvatno reagovala, načelnik kriminalsitičke policije Beograda Mile Novaković i portparol gradske policije Dragana Kajganić kažu: "Mislim da su reagovali, a da li je to bilo adekvatna reakcija i da li je bila uspešna, to će neko drugi da sudi, ali nije baš da nije reagovala", rekao je Novaković. "Policija jeste reagovala i tokom večeri je privedeno 33 lica, protiv njih je podneto osam krivičnih prijava, 25 će prekršajno odgovarati. Od ovih osam, protiv dvojice će biti podneta prijava za napad na ovlašćeno službeno lice, a protiv ostale šestorice zbog krađa", rekla je Dragana Kajganić. Predstavnici policije nisu želeli ništa da odgovore na pitanje kako je moguće da navijači upadnu na teritoriju strane ambasade i zamene zastave a da policija sve mirno posmatra. Na pitanje da li je razgovarao sa predstavnicima MUP-a o činjenici da policija nije intervenisala iako je povređena teritorija Hrvatske, ministar inostranih poslova državne zajednice Goran Svilanović je Radiju B92 odgovorio: "Naša policija je imala nekoliko teških iskušenja u poslednjih nekoliko dana, veoma su bili strpljivi, i na tome im valja čestitati. Međutim, u konkretnom slučaju, što se tiče obezbeđenja ambasade, morali su da reaguju odlučnije. Ne sme da se dogodi takvo iživljavanje, jer to na kraju stvara problem državi, i onda mi moramo da se jako potrudimo da ovakvi incidenti ne poremete odnose između dveju vlada. Naša policija je potpuno u stanju da ispuni i najteže zadatke, i siguran sam da će u ponedeljak uveče kada bude proslava, i svaki put kada bude proslava, te poslove obavljarti tako da diplomatski objekti, ambasade, ostanu zaista nedodirljivi", rekao je Svilanović. Gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović uputila je hrvatskoj ambasadi u Beogradu pismeno izvinjenje zbog napada na ambasadu posle vaterpolo utakmice između reprezenatcija Srbije i Crne Gore i Hrvatske, saopšteno je iz Hrvatskog ministarstva inostranih poslova. "Po ko zna koji put videli smo da sportska pobeda moža da bude poraz za one koji u njoj ostanu bez dostojanstva, pristojnosti, poštovanja i naravno samopoštovanja", navodi se u pismu gradonačelnice Beograda. Istovremeno, crnogorski ministar inostranih poslova Dragiša Burzan uputio je pismeno izvinjenje hrvatskom ministru inostranih poslova Toninu Piculi, koji je, podsetimo, zbog napada na ambasadu Hrvatske u Beogradu otkazao dvodnevnu posetu Crnoj Gori. U nemirima u Novom Sadu povređeno je oko 40 građana i policajaca među kojima je jedan mladić povređen iz vatrenog oružja, izveštva iz Novog Sada Dragan Gmizić. Mladen Tokin (1973.) zadobio prostrelnu ranu u predelu trbuha, nakon čega je operisan i nalazi se na odeljenju za reanimaciju novosadske bolnice, u stanju koje je još uvek opasno po život. Policija tvrdi da su njeni pripadnici pucali isključivo u vazduh iako postoje jasni TV snimci koji pokazuju da je policajac uperio pištolj u masu i opalio. Svetozar Krstić, portparol novosadskog SUP-a za B92 rekao je da bi bilo više povređenih da su tačne tvrdnje da je policija pucala u masu. Krstić nije hteo da potvrdi ili demantuje da li je policija koristila ćorke ili gumene metke prilikom pucanja na huligane. Novosadski i vojvođanski politički čelnici iz DS-a i LSV-a za nemire su optuzili takozvane patriotske snage među kojima je posebno imenovan pokret ''Svetozar Miletić''. U ''Miletiću'' odbacuju optužbe novosadskih i vojvođanskih čelnika da su njihovi članovi učestvovali u nemirima. Podsećamo, nemiri u Novom Sadu počeli su u nedelju oko pola devet kada grupa od oko 200 pijanih mladića u prepoznatljivom turbo-nacionalistickom koloritu baca kamenice na Gradsku kuću i okolne lokale i kafee. Policija je privela 11 izgrednika i predala ih istražnom sudiji ali za sada još uvek nema podataka o tome da li, i kojoj stranci ili političkom pokretu izgrednici pripadaju.Dodajmo na kraju da je iz Skupštine Beograda najavljeno je da će gradska vlada ubuduće zabraniti proslave ovog tipa, ukoliko se slavlja budu pretavarala u divljanje. Potpredsednik Izvršnog odbora gradske Skupštine Bojan Stanojević je zatražio od beogradske policije da spreči svaki eventualni incident na večerašnjem dočeku vaterpolista u 18 sati na platou ispred Savezne skupštine u Beogradu. Organizator proslave je Vlada Republike Srbije, koja je pozvala građane da dođu i dostojanstveno proslave veliki uspeh plavih vaterpolista. ŽALJENJE ZBOG INCIDENTA ISPRED HRVATSKE AMBASADE Beograd -- Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore osudilo je u ponedeljak incident ispred zgrade ambasade Hrvatske i izrazilo žaljenje zbog tog nemilog događaja. "Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Crne Gore najoštrije osuđuje incident koji se 15. juna dogodio ispred zgrade Ambasade Republike Hrvatske. Tim povodom danas je ambasadoru Republike Hrvatske Davoru Božinoviću u Ministarstvu spoljnih poslova preneta osuda i žaljenje zbog nemilog događaja", ističe se u saopštenju. Ministarstvo je, kako se navodi, upoznalo hrvatskog ambasadora sa merama koje su preduzete na otkrivanju i kažnjavanju vinovnika incidenta. "Ministarstvo spoljnjih poslova ceni da je u bilateralnim odnosima Srbije i Crne Gore i Republike Hrvatske postignut značajan napredak i da incident koji se dogodio neće ugroziti pozitivan razvoj međusobnih odnosa", ističe se u saopštenju. RAČAN IZRAZIO ŽALJENJE ZBOG INCIDENATA NAKON UTAKMICE Zagreb -- Hrvatski premijer Ivica Račan izrazio je u ponedeljak duboko žaljenje zbog događaja na finalnoj vaterpolo utakmici između Hrvatske i Srbije i Crne Gore u Kranju. Hrvatski premijer je najavio da će hrvatska Vlada već u sredu 18. juna raspravljati o zakonu koji bi trebao da spreči nerede na sportskim terenima. Na konferenciji za novinare u Vladi, Račan je rekao da je čestitao sjajnu srebrnu medalju hrvatskim vaterpolistima, dodavši da su vaterpolisti izuzetno dobro predstavljali Hrvatsku, ali da to isto nije učinio deo gledalaca na utakmici. "Oni su osramotili Hrvatsku i to zaslužuje svaku osudu, trebamo se zamisliti kako se to više ne bi ponovilo", rekao je hrvatski premijer. Račan je naveo da je po njegovoj oceni bilo propusta u organizaciji utakmice, da je kriva slovenačka procena o značaju i riziku te utakmice. Račan je naglasio da je neposredno nakon utakmice došlo i do "velikosrpskog divljanja navijača", kako na utakmici, tako i u Beogradu i Novom Sadu. "Zabrinjava ono što su učinili, mislim pre svega na napad na hrvatsku ambasadu u Beogradu", precizirao je Račan dodavši da o tome brigu treba da vode organi demokratski izabrane vlasti u Srbiji. Račan je na konferenciji izrazio žaljenje što najviši predstavnici Srbije i Crne Gore nisu odmah osudili divljanje i primitivizam navijača. VATERPOLISTIMA ŠAMPANJAC, PREMIJERU KAPICA I BADE MANTIL Beograd -- Prijemom vaterpolista kod predsednika vlade Srbije Zorana Živkovića uz šampanjac, u ponedeljak je u Beogradu počelo zvanično slavlje povodom uspeha vaterpolo reprezentacije Srbije i Crne Gore, koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Kranju. "Ovi momci bave se sportom u kojem nema puno para i veći im je problem da obezbede novac za odlazak na takmičenje, nego da pobede na tom takmičenju", rekao je Živković na prijemu vaterpolo reprezentacije, koja je u Kranju osvojila treću zlatnu medalju, odnosno prvu pod imenom Srbija i Crna Gora. Vlada Srbije finansijski je pomogla vaterpolo reprezentaciju kako bi otišla na EP u Kranj, a pomoći će i odlazak na Svetsko prvenstvo u Barselonu za mesec dana. "Pomogli smo im da pokriju deo budžeta, a oni su bili spremni da budu zlatni momci na krovu Evrope. Uveren sam da će se i na Svetskom prvenstvu u Španiji popeti na pobedničko postolje. Možda opet bude zlato, ali i svaka druga medalja bi bila veliki uspeh", rekao je Živković. U znak zahvalnosti, vaterpolisti su premijeru Srbije poklonili vaterpolo opremu - kapicu i bade mantil. Premijer Srbije osudio je incidente i nerede hrvatskih navijača u Kranju, ali i izgrede sprskih navijača u Beogradu ispred hrvatske ambasade i u Novom Sadu. "Strašno je da neki ljudi, bolje reći huligani, učine tako nešto i da pokvare uspeh vaterpolista na tako primitivan način", rekao je Živković. ŠUTANOVAC: NEREDE IZAZVALI POLITIČKI MOTIVISANI DEMONSTRANTI Beograd -- Tokom ove nedelje Skupština Srbije bi trebalo da usvoji zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Prema rečima predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost Dragana Šutanovca, taj zakon bi trebalo da deluje preventivno, odnosno da spreči izbijanje incidenata tokom i posle utakmica. "Zakon definiše niz kaznenih odredbi koje se tiču krivičnih dela, gde će biti kaznene odrebe čak do pet godina, odnosno od tri meseca do pet godina, i takođe niz prekršaja koji će morati da plaćaju, snose klubovi koji nisu na adekvatan način pripremili održavanje sportskih priredbi. Međutim, prema podacima koje sam ja dobio u toku prepodneva, veliki broj tih takozvanih navijača, huligana, su pod parolama nekih političkih stranaka, i politički motivisanih demonstranata izazavali nerede, pre svega u Novom Sadu i Beogradu. JENŠTERLE: MERE BEZBEDNOSTI SU BILE DOBRO PRIPREMLJENE Ljubljana -- Organizatori Evropskog šampionata u vaterpolu bili su dobro pripremljeni za osiguranje bezbednosti na šampionatu, izjavio je u ponedeljak na konferenciji za novinare predsednik Vaterpolo saveza Slovenije Jože Jenšterle. Mere bezbednosti su uključile posebne jedinice policije, jedinicu specijalaca, konjicu i helikopter. Organizator je kontaktirao i nadležne u državama ekipa učesnica finalnog susreta, ali od njih nije dobio podatke o dolasku organizovanih grupa navijača, tako da je u Kranju očekivano oko 700 navijača iz Hrvatske i oko 300 iz Srbije i Crne Gore. Neočekivano, u Kranj je stiglo nekoliko hiljada hrvatskih navijača. Policija je, prema rečima Jenšterlea, bila na nivou zadatka, kada je reč o događajima izvan bazena, ali su joj, nažalost, stvari izmakle izvan kontrole naročito pri kraju utakmice. Jenšterle je nemilim posebno nazvao događaj na tribinama za akreditovana lica, kada su izveštači iz inostranstva doživeli tuču, bacanje kamenja i ostalo što je ugrožilo njihove živote. Delimično je tome doprineo i organizator, koji je tamo pustio navijače iz Srbije i Crne Gore, "koji su bili ugroženi i među kojima su bile i cele porodice", rekao je Jenšterle. "Za finalnu utakmicu je bilo prodato 1.758 karata i na ulazu je ostalo nekoliko hiljada onih, koji nisu imali ulaznice", demantovao je Jenšterle neke navode da su izvan bazena ostali i gledaoci sa ulaznicama, što je navodno pojačalo njihovo nezadovoljstvo. Šteta, koja načinjena izgredima na bazenu, oko njega i u gradu, još nije procenjena. Teže povređeno bilo je jedno lice, 14 ih je provelo noć u zatvoru, a za 10 osoba sudija za prekršaje izrekao je kaznu od pet do sedam dana zatvora. PAUEL IZDAO SERTIFIKACIJU Vašington -- Američki državni sekretar Kolin Pauel potvrdio je u ponedeljak da su Srbija i Crna Gora zadovoljile kriterijume za dalju američku finansijsku pomoć Srbiji i Crnoj Gori, saopšteno je na redovnoj konferenciji za novinare u Stejt departmentu. "Iako pozdravljamo nedavne akcije Srbije i Crne Gore i Republike Srbije u cilju poboljšanja saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odluke sekretara nisu pokazatelj da je Srbija i Crna Gora u potpunosti ispunila svoje obaveze da uhapsi i izruči sve optužene osobe Tribunalu", izjavio je portparol Stejt departmenta Ričard Baučer. Baučer je naglasio da su SAD jasno predočile vlastima državne zajednice i republičkim vlastima u Beogradu da imaju međunarodnu obavezu da u potpunosti saraduju sa Tribunalom i da Sjedinjene Države očekuje dalje akcije u cilju ispunjavanja tih obaveza. "Mi nastavljamo da pozivamo sve zemlje u regionu da u potpunosti saraduju sa Tribunalom, uključujući privodjenje i izručenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića", dodao je on. Američki državni sekretar je ocenio da je SCG ispunila kriterijume Sekcije 578 Inostranih aktivnosti, Finansija eksporta i drugih odgovarajućih programskih akata i Odeljak E Rezolucije konsolidacione aproprijacije iz 2003. godine, precizirao je Baučer. Prema njegovim rečima, državni sekretar je, takođe, "potvrdio da su vlasti Srbije zadovoljile kriterijume u vezi sa ukidanjem restrikcija uvedenih po Sekciji 576 istog Akta". Pauel je svoju odluku preneo Kongresu, kao što je predviđeno zakonom o pitanju nastavka američke pomoći Srbiji i Crnoj Gori. Američka pomoć SCG, prema najavi američkih zvaničnika, ove godine bi trebalo da iznosi oko 110 miliona dolara. SVILANOVIĆ ZADOVOLJAN ODLUKOM KONGRESA Beograd -- Ministra inostranih poslova Goran Svilanović u izjavi za B92 kaže da je veoma zadovoljan odlukom Američkog kongresa da se Srbiji Crnoj Gori nastavi finansijska pomoć. "Nama je to važno kako iz ekonomskih razloga, tako i zbog toga što takva odluka predstavlja jedan signal daljeg napretka u odnosima između naše zemlje i SAD-a", kaže Svilanović: "Ova odluka je rezultat jednog velikog razumevanja koje Stejt department ima za teškoće sa kojima se susrećemo u konkretnoj i direktnoj saradnji da te teškoće prevaziđemo. Međutim, da li će kada se bude utvrđivao budžet za narednu godinu u Kongresu neki od kongresmena ponovo izaći sa predlogom da se donese sličan zakon kao što je to bilo ove godine, ja to ne mogu u ovom trenutku da znam. Pitanje saradnje naše zemlje sa sudom u Hagu, kao i pitanje poštovanja Dejtonskog sporazuma, to su dve ključne tačke u zakonu o sertifikaciji, možda će biti na dnevnom redu kada se bude odličivalo o podršci sledeće godine".Odluka američkog kongresa o nastavku finansijske pomoći ne znači i to da je prestala politika uslovljavanja prema našoj zemlji. Goran Svilanović kaže da, iako paradoksalno zvuči, uslovljavanje ponekad daje i dobre rezultate: "Što se politike uslovljavanja tiče, to je politika koju SAD ne sprovode samo u odnosu na našu zemlju. Neki koraci napred, koji smo mi postigli u odnosima sa zemljama u regionu, u vezi sa viznim režimom ili razrešenjem nekih bilateralnih problema, rezultat su takve politike koja je vođena prema njima, tako da je to prosto jedna politika koja daje rezultate, ali istovremeno predstavlja ogroman izazov u odnosu na vlade kao što je naša, ali ja i dalje mislim da je bolje pomoći jednoj zemlji, prihvatiti je u međunarodne organizacije i u okviru međunaronog okruženja učiniti da se ona ponaša u skladu sa pravilima tih organizacija". MAROVIĆ: NISAM DONEO NIKAKVU ODLUKU O EKONOMSKOM SAVETU Beograd -- Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je u ponedeljak uveče da još nije doneo nikakvu odluku o formiranju Ekonomskog saveta. "Nisam doneo nikakvu odluku te vrste. Reč je o inicijativi koju su pokrenuli udruženja industrijalaca i privrednika, koji su izrazili želju da doprinesu stabilizaciji i harmonizaciji privrednih života u zajednici", rekao je Marović u intervjuu Radio-televiziji Srbije. Protekle nedelje iz Marovićevog kabineta je saopšteno da je predsednik državne zajednice formirao svoj Ekonomski savet u koji je imenovao nekoliko poznatih privrednika, među kojima su i predsednik Kompanije "Braća Karić" Bogoljub Karić, predsednik "Komeracijalne banke" Ljubomir Mihajlović i predsednik "Kapital banke" Đorđe Nicović. Povodom mnogobrojnih kritika u javnosti posle vesti da je formirao Ekonomski savet, Marović je za RTS rekao da će "krajnje ozbiljno razmotriti" celu situaciju i da se neće libiti da kaže da je pogrešio. "Inicijativu (industrijalaca) želim da prihvatim i prihvatam je. Uvažavajući javnost i razmatrajući ovo što se piše po novinama, krajnje ozbiljno ću razmotriri sva ta pitanja i biti spreman da kažem 'da, tu sam pogrešio. Međutim, još nisam ništa uradio što bi moglo da bude greška", rekao je Marović. On nije direktno odgovorio na pitanje kakav će stav zauzeti Srbija i Crna Gora povodom zahteva SAD da se američki državljani izuzmu iz nadležnosti novoformiranog Međunarodnog krivičnog suda. "Tu stvar ćemo rešiti u dogovoru dve vlade i na nivou državne zajednice i to ne samo lukavstvom uma. U ovoj situaciji to znači dobiti američku podršku za naše ubrzano pristupanje Evropskoj uniji. Ja bih taj sporazum potpisao tako što bih ga vremenski ograničio na vreme našeg prustupanja Evropi", rekao je Marović. Predsednik SCG je ocenio da je državna zajednica na dobrom putu ulaska u EU i kritikovao ideje o samostalnosti Srbije ili Crne Gore. "Pažljivo čitam stavove o samostalnosti. Poruke iz EU su, međutim, takve da je najbrži način za ulazak u EU ako idemo zajedno. Interesuje me kako oni misle samostalno da udju u EU. Pritiskom na Vašington i Brisel? Ne verujem da je to moguće. Moramo da budemo realni", rekao je Marović. On je poručio da se u Evropu ne može ući bez njene saglasnosti i poštovanja njenih standarda. "Za Evropu morate da imate ulaznicu, kao u sportu. Želite da gledate utakmicu na najboljem stadionu, ali ne možete ići bez ulaznica", primetio je Marović. MINISTRI EU: AKCIONI PLAN SCG PRI KRAJU Luksemburg -- Šefovi diplomatija Evropske unije su u ponedeljak u Luksemburgu "toplo pozdravili bitan napredak" u tržišnom "akcionom plan" Srbije i Crne i zatražili da se reše "još neki problemi" kako bi se "brzo krenulo u izradu studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG". U zaključcima ministarskog sastanka EU, izražena je želja da se, ako je moguće, plan upotpuni već do samita EU, krajem nedelje u Solunu, ili brzo posle toga. Evropski ministri su podržali predlog grčkog predsedništva EU i Evropske komisije da se na predstojećem samitu u Solunu saradnja sa zemljama zapadnog Balkana podigne na nivo "evropskog partnerstva", uz dodatnu finansijsku podršku od 200 miliona evra u iduće tri godine, izjavili su zvaničnici u Luksemburgu. Usaglašen je i nacrt "Solunske deklaracije", koju treba da usvoje lideri EU, krajem nedelje, i u kojoj se naglašava potpuna rešenost evropske Petnaestorice da u svoje redove "ugrade" zapadnobalkanske zemlje. "Budućnost zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji", kaže se u ovom dokumentu i naglašava da je "brzina napredovanja ka tom cilju u rukama samih zemalja regiona". Svaka zemlja će, po svojim zaslugama, u meri kojoj ispuni političke, demokratske i privredne tržišne reforme, ući u članstvo Unije. Šefovi diplomatija EU su "izrazili zadovoljstvo zbog hapšenja Veselina Šljivančanina, poslednjeg optuženog od 'vukovarske trojke'" i podvukli da "taj povoljan razvoj događaja dodatno ukazuje na rešenost Srbije i Crne Gore da pospeše saradnju sa Haškim sudom". "Savet ministara EU pozdravlja nameru Beograda i Prištine da, ubrzo posle samita u Solunu, stupe u neposredan dijalog o praktičnim pitanjima od uzajamnog interesa". ŽIVKOVIĆ: ISTRAGA NEĆE BITI ZAVRŠENA BEZ HAPŠENJA LEGIJE Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Živković izjavio je da istraga povodom ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića neće biti završena dok ne bude uhapšen jedan od vođa "Zemunskog klana" Milorad Luković Legija, "pa makar to trajalo godinama". "Nije cilj samo osuditi ga, već od njega saznati ko je još stajao iza atentata na premijera", rekao je Živković u intervjuu za "Novu borbu". On je dodao da oni koji vode istragu tvrde da je mnogo veća verovatnoća da se Legija nalazi u zemlji i izrazio nadu da će se Legija uskoro naći u pritvoru. "Ako bude utvrđeno da je bilo ko, pa bila to predsednica Srbije, članovi Vlade ili Savet ministara, premijer, vojne ili političke strukture, imao kontakte koji mogu biti okarakterisani kao pomoć u vršenju krivičnih dela, taj će završiti u pritvoru", istakao je Živković. MIKELIĆU PRODUŽEN PRITVOR Beograd -- Krivično Vanpretresno veće Okružnog suda u Beogradu je do 22. jula produžilo pritvor Borislavu Mikeliću, osumnjičenom za krivično delo zločinačkog udruživanja, a u vezi sa ubistvom premijera Srbije Zorana Đinđića, saopštio je njegov advokat Zdenko Tomanović. "Krivično vanpretresno veće nema zakonska ovlašćenja da produžava pritvor za period duži od dva meseca, ali to veće tvrdi da je Mikelić uhapšen 22. aprila, pa je izračunalo da je od tog datuma do 22. jula dva meseca", navodi se u Tomanovićevom saopštenju. On je naglasio da će se žaliti Vrhovnom sudu Srbije na odluku Vanpretresnog veća. Mikelić se tereti da je organizovao susret Milorada Lukovića Legije i Dušana Spasojevića Šiptara s bivšim načelnikom Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije, generalom Acom Tomićem, i savetnikom za bezbednost bivšeg predsednika Jugoslavije Radetom Bulatovićem. ĐOINČEVIĆ ĆE DRŽAVU TUŽITI ZA KLEVETU? Beograd -- Sudija Okružnog suda u Beogradu Života Đoinčević, koji je pušten iz pritvora 6. juna, prema rečima njegovog advokata će verovatno tužiti državu za klevetu. Đoinčević je uhapšen tokom policijske akcije "Sablja", a kako je tada saopštio MUP Srbije, on je lišen slobode zbog primanja mita za puštanje okrivljenih iz zatvora, zbog bliskih veza sa "Zemunskim klanom", a prilikom pretresa njegovog stana pronađene su dve automatske puške, pištolj, velika količina municije i 70.000 evra. Posle svih tih navoda, protiv Đoinčevića je podignuta krivična prijava zbog nedozvoljenog posedovanje oružja. Njegov advokat Zoran Živanović kaže da je to oružje sudija zadužio upravo od MUP, kada je radio na Kosovu. "Reč je o velikoj nepravdi jer je bez ikakvih dokaza policija svojim saopštenjem okrivila sudiju za saradnju sa 'Zemunskim klanom' i ukaljala njegov ugled", kaže Živanović. "Ja sam mu savetovao da protiv države podnese tužbu za naknadu štete jer su njegovi čast i ugled tim saopštenjem okaljani, a njemu je naneta 'civilna smrt'. To se tako kaže za sve slučajeve kada je čovek tako profesionalno kompromitovan da je posle teško bilo kakvim demantijem uspostaviti ranije stanje", kaže on. U trenutku kada je pritvoren, Đoinčević je dobio rešenje o udaljenju sa dužnosti. Po ukidanju pritvora, javio se predsedniku Okružnog suda, gde je zaposlen, ali za sada, kako kaže njegov advokat, nije dobio neka konkretna zaduženja i trenutno ne radi. Odluku o tome da li će se i kada Đoinčević vratiti na posao doneće predsednik Vrhovnog suda. TUŽBA ZBOG POLICIJSKE TORTURE Kruševac -- Fond za humanitarno pravo podneo je tužbu protiv Republike Srbije radi nadoknade štete žrtvama policijske torture Zoranu Todoroviću i Danijeli Bogojević. U saopštenju FHP se navodi da je veći broj kruševačkih policajaca 22. januara ove godine upao u stan koji su Todorović i Danijela Bogojević iznajmili u Kruševcu i da su ih posle toga tukli i zlostavljali. Policajci su, kako navodi FHP, bez pokazivanja ikakvog naloga, odmah po ulasku u stan počeli da tuku Todorovića, što su nastavili i pošto im je iz centrale javljeno da se protiv njega i Danijele Bogojević ne vodi bilo kakav postupak. Druga grupa policajaca je, kako je saopšteno, zlostavljala i vređala Danijelu Bogojević. Prema navodima FHP, policajci su Todorovića tukli oko sat vremena, a pre nego što su izašli iz stana jedan od njih mu je gurnuo prst u oko i zapretio mu da mora da se iseli iz Kruševca. Posle tog događaja, Todorović i Danijela Bogojević su se zbog straha za svoju bezbednost iselili iz Kruševca. Oni od države Srbije zahtevaju obeštećenje od 1.210.000 dinara za pretrpljenje duševne bolove, zbog povreda ugleda i časti, umanjenja životne aktivnosti, pretrpljenog straha i za troškove lečenja. PETRONIJEVIĆ: JOŠ UVEK NIJE DONETO REŠENJE O IZRUČENJU Beograd -- Advokat penzionisanog pukovnika Veselina Šljivančanina, Goran Petronijević izjavio je da je ekstradicioni postupak u vezi sa njegovim klijentom u toku, ali da još nije doneto rešenje o izručenju. "Upravo sam bio u poseti Veselinu Šljivančaninu, i on se nalazi u odličnom stanju", rekao je Petronijević, dodavši da se njegov klijent jedino brine za svoju porodicu. DAČIĆ: OSUĐUJEMO HAPŠENJE ČLANOVA IO GO SPS Beograd -- Predsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je najoštrije osudio hapšenje članova Izvršnog odbora ove stranke Aleksandra Vulina i Vesne Gojković, kojima je određen pritvor od 30 dana zbog ometanja policije da uhapsi Veselina Šljivančanina. "To je još jedan primer obračuna sa političkim neistomišljenicima i ono što se dešavalo u vanrednom stanju se nastavlja", ocenio je Dačić na vanrednoj konferenciji za novinare i naglasio da će SPS učiniti sve da se Vulin i Gojković što pre puste na slobodu. MARKU MILOŠEVIĆU ĆE BITI SUĐENO U ODSUSTVU Požarevac -- Krivično veće Opštinskog suda u Požarevcu donelo je odluku da se Marku Miloševiću, sinu bivšeg predsednika Jugoslavije, sudi u odsustvu za krivično delo prinude, izjavila je predsednica toga suda Milica Perić. Veće je ovakvu odluku donelo na zahtev Opštinskog državnog tužioca, jer poziv za suđenje Marku Miloševiću nije bilo moguće dostaviti u roku od tri meseca na adresu u Moskvi koju su sudu dostavili njegovi advokati Branimir Gugl i Dragoslav Ognjanović. TADIĆ: OVE NEDELJE ZAHTEV ZA ULAZAK U PARTNERSTVO ZA MIR Beograd -- Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić rekao je u ponedeljak uveče da je "vrhunski bezbednosno-politički prioritet" državne zajednice priključenje programu "Partnerstvo za mir". Na svečanosti povodom Dana Vojske SCG u Domu garde na Topčideru, Tadić je ponovio da će ove nedelje vlasti podneti zvaničan zahtev za pristupanje tom programu. Tadić je izrazio uverenje da sada nema prepreka za pristupanje "Partnerstvu za mir". "Očekujem da ćemo biti primljeni", rekao je. Načelnik Generalštaba Vojske SCG, general-pukovnik Branko Krga rekao je da pripadnici vojske žele da veruju da je sada došlo "novo vreme" i da neće morati da se žrtvuju kao što su to činile prethodne generacije. Krga je dodao da "neke okolnosti", pre svega terorističke aktivnosti, upućuju na oprez. VUJANOVIĆ ČESTITAO DAN VOJSKE SRBIJE I CRNE GORE Podgorica -- Crnogorski predsednik Filip Vujanović čestitao je pripadnicima oružanih snaga 16. jun, Dan Vojske Srbije i Crne Gore. "Siguran sam da će do narednog praznika Vojska Srbije i Crne Gore biti u članstvu NATO programa Partnerstvo za mir, što će biti priznanje njenim reformama ali i značajna obaveza učesća u globalnim bezbednosnim strukturama", navodi se u čestitki. Vojska Srbije i Crne Gore obeležava 16. jun kao svoj praznik u znak sećanja na dan kada je 1876. godine potpisan prvi ugovor o vojnoj saradnji Srbije i Crne Gore i kada je postavljen temelj trajnog vojnog savezništva. MEĐUNARODNA ZAJEDNICA INSISTIRA NA PREINAČENJU ODLUKE Beč -- Međunarodna zajednica insistira na tome da crnogorski tužilac preinači svoju odluku u slučaju moldavske državljanke u vezi sa trgovinom ljudima u Crnoj Gori, zaključak je vanredne sednice Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Beču. U diskusiji, nakon obraćanja potpredsednika crnogorske vlade Dragana Đurovića, brojne delegacije, uključujući delegacije Evropske unije i SAD, zahtevale su da se preispita slučaj Moldavke S.Č. i odluka podgoričkog tužioca. "Mi apelujemo na crnogorske vlasti da se preinači odluka tužioca", naglašeno je u izjavi SAD u kojoj se zahteva da crnogorska vlada uloži intenzivne napore u istrazi slučaja, uz uključivanje međunarodnog nezavisnog pravnog eksperta. SAD su izrazile zabrinutost zbog umešanosti visokih funkcionera u aktuelni slučaj trgovine ljudima. "Odbacivanje slučaja dovodi u pitanje ozbiljnost opredeljenja vlade da uloži napore kako bi ispitala umešanost visokih funkcionera. Zahtevamo od crnogorskih vlasti da intenziviraju napore da se ubrza usvajanje i primena reforme pravosudja, uključujući i zakon o državnom tužiocu", poručile su SAD koje su istvoremeno pozdravile napore Crne Gore u borbi protiv organizovanog kriminala. Evropska unija zatražila je, takođe, da se u istragu slučaja moldavske državljanke uključi međunarodni nezavisni stručnjak. "EU očekuje od crnogorskih pravosudnih organa da sami, bez odlaganja, preispitaju odluku tužioca o odustajanju od podizanja optužnice i da je preinače kako bi se slučaj nastavio u odgovarajućim zakonskim okvirima i procedurama. Takođe, pozdravili bismo imenovanje međunarodnog pravnog eksperta koji bi pregledao dokazni materijal u tom slučaju kako bi ustanovio opravdanost za odbacivanje podizanja optužnice", naglašeno je u saopštenju EU. U saopštenju se ističe da "nastavak neizricanja presuda dovodi u pitanje sposobnost crnogorskog pravnog sistema da se suoči sa slučajevima vezanim za trgovinu ljudima". EU je, takodje, poručila da je "to nanelo štetu kredibilitetu Crne Gore i da bi to moglo uputiti poruku kriminalcima da mogu da deluju nekažnjeno sa teritorije Crne Gore". KONRADOVA ZADOVOLJNA IZLAGANJEM ĐUROVIĆA PRED OEBS-OM Beč -- Predsedavajuća Radnom grupom Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu za borbu protiv trgovine ljudima Helga Konrad pozdravila je u ponedeljak izlaganje potpredsednika Vlade Crne Gore Dragana Đurovića pred Stalnim savetom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Beču. "Ja sam pozitivno iznenađena da crnogorska vlada stvarno ne želi ovaj slučaj da zataška, već da zna da tu treba nešto biti učinjeno", kazala je ona u izjavi novinarima u vezi sa aferom trgovine ljudima u Crnoj Gori. Iznenađena sam što je potpredsednik Vlade Crne Gore "dao predlog da jedan tim nezavisnih eksperata pregleda čitav pravni postupak. Mislim da bi Savet Evrope bio najbolji za to, ali uz saradnju sa OEBS-om", dodala je Konradova. Ona je naglasila da su crnogorske vlasti prvi put predložile rešenje problema, a da nisu, kao do sada, čitavu odgovornost odbijale u "odbrambenoj reakciji". "Mislim da ćemo na ovaj način moći da nastavimo dijalog i zajedno pogledamo šta mora biti učinjeno dalje", istakla je Konradova koja je rekla da će sigurno posetiti Crnu Goru. EKSHUMIRANO 12 TELA SA GROBLJA U PRIŠTINI Priština -- Patolozi UNMIK-a i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju ekshumirali su u ponedeljak 12 tela sa muslimanskog groblja u Prištini. Patolog Slaviša Dobričanin rekao je Beti da su izvađena tela preneta u centar za obdukciju u Orahovcu, a da za ekshumiranje ostaje još oko 40 tela pronađenih na Kosovu 1999. godine. Među sahranjenima na muslimanskom groblju u naselju Dragodan u Prištini najviše je Srba, veruje Dobričanin dodajući da među pokopanima ima i Roma i Albanaca. DINKIĆ: NEMAČKE BANKE ZAINTERESOVANE ZA ULAGANJA Frankfurt -- Guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić izjavio je u ponedeljak u Frankfurtu da su vodeće nemačke banke zainteresovane da srpskim preduzećima ponude jeftinije kredite i garancije. "Sa Dojče bankom smo se dogovorili da naprave jednu okvirnu kreditnu liniju, a sa osiguravajućim zavodom Hermes razgovarali smo o mogućnostima davanja kredita pod uslovima povoljnijim od tržišnih", rekao je Dinkić nakon sastanka sa predstavnicima Dojče banke u Frankfurtu. Nemački bankari su, prema njegovim rečima, zainteresovani za poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju, farmaceutsku, industriju gume, hemijsku i tekstilnu industriju i industriju građevinskog materijala. On je podsetio da su nemačke investicije u Srbiji prošle godine bile samo 80 miliona dolara što je "nedovoljno s obzirom na to koliki su njihovi potencijali". Dinkić je rekao da su Dojče banka i Vest LB dale predlog za obnavljanje inicijative za privlačenje investitora za izgradnju Koridora 10. Vest LB banka je preko Vojvođanske banke sa 100.000 evra kreditirala mala i najvećim delom srednja preduzeća u Srbiji, podsetio je Dinkić i rekao da je Dojče banka od nedavno posredno prisutna na srpskom tržištu, jer je grčka Juro banka koja ima 10 odsto akcija, postala vlasnik 50 odsto kapitala Post banke. Dinkić i viceguverner NBS Radovan Jelašić su, pre razgovora sa predstavnicima Dojče banke, predstavili evropskim, američkim i japanskim bankarima makroekonomske i reforme bankarskog sektora u Srbiji. Prema rečima Dinkića, svetski bankari su bili zainteresovani za objašnjenje odnosa Srbije i Crne Gore i budućnost državne zajednice. "Rekli smo im da je odgovornost Srbije i Crne Gore razgraničena, i da je srpski budžet odgovoran za ulaganja u Srbiju koja će servisirati svoje dugove", kazao je on. Dva ključna pitanja koje Srbija treba da reši, kako ocenjuju strani bankari, su izgradnja telekomunikacione infrastrukture i rešavanje problema sa Londonskim klubom do kraja godine, rekao je Dinkić. PREKINUTA BLOKADA, MALINARI NAJAVLJUJU NOVE PROTESTE Užice -- Proizvođači malina iz Arilja, Užica, Požege, Ivanjice i Dragačeva, okončali su u ponedeljak oko 17 sati petočasovnu blokadu magistralnog puta Čačak-Užice, izražavajući nezadovoljstvo ovogodišnjom otkupnom cenom tog voća. Blokada saobraćaja teškim kamionima sprovedena je kod tunela "Kratovska stena" koji se nalazi na prilazima Požegi i Lučanima. Blokadu saobraćajnice organizovala je Unija proizvođača jagodičastog voća iz Arilja nezadovoljna ponuđenom cenom od 43 dinara za otkup maline ovogodišnjeg roda uprkos njenom zahtevu da cena ovog voća iznosi jedan evro po kilogramu. Petočasovni "protest upozorenja" u kojem je učestvovalo oko 200 proizvođača malina iz Arilja, Požege, Užica, Ivanjice i Dragačeva protekao je bez incidenata uz propuštanje kolone vozila na svakih sat, odnosno pola sata, iz oba pravca. Predsednik Unije proizvodjača, Dragiša Terzić rekao je agenciji Beta da malinari ostaju pri zahtevu da cena kilograma maline ovogodišnjeg roda bude jedan evro. On se izvinio građanima na "oduzetom vremenu" i čekanje u koloni. PROIZVOĐAČI VIŠANJA BLOKIRALI PUT NIŠ - PROKUPLJE Prokuplje -- Proizvođači višanja na području Merošine su od 12 časova sa nekoliko desetina traktora blokirali magistralni put Niš - Prokuplje nezadovoljni propisanom otkupnom cenom od 18 dinara za kilogram višanja. Kako je agenciji Beta rekao predsednik Izvršnog odbora opštine Merošina Zoran Stanković "blokada na izlazu iz Prokuplja kod sela Jug Bogdanovac i na petlji prema Nišu kod Merošine trajaće u ponedeljak do 18 časova". Prema najavi proizvođača višanja, ako Vlada Srbije ne uvaži njihov zahtev da otkupna cena za kilogram višanja bude 20 dinara, pored blokade puteva oni će sutra blokirati i hladnjače za preradu višanja. SINDIKAT EPS-A POČEO ŠTRAJK Beograd -- Predsednik Sindikata Elektroprivrede Srbije Milan Kovačević izjavio je da su radnici tog javnog preduzeća u ponedlejak započeli prvu, najblažu, fazu štrajka. "Pošto od premijera Vlade Srbije nismo dobili odgovor na pismo koje mu je upućeno 12. juna Centralni štrajkački odbor EPS-a doneo je odluku o stupanju u štrajk", kazao je on agenciji Beta. On je naveo da će u toku prve faze štrajka dovoz uglja na deponije termoelektrane sa kopova za 10 odsto i zabraniće se ulazak izvođačima radova van preduzeća, dok će elektrodistribucije za 80 odsto smanjiti rad šalterskih radnika. Kako saznaje Radio B92 u republičkom ministarstvu energetike, sindikatu EPS-a upućen je dokument u kojem je objašnjeno zbog čega je neophodno osnivanje preduzeća za proizvodnju podzemnog uglja. Osim toga, kako navode u ministarstvu, o osnivanju tog preduzeća sindikalci su bili upoznati od samog početka, ali nisu saopštili svoj stav, što je u ministarstvu shvaćeno kao znak odobravanja. KOŠTUNICA PONOVO PREDSEDNIK DSS Beograd -- Promene u organizacionoj strukturi koje su izvršene na skupštini Demokratske stranke Srbije, neki su označili kao raskol u partiji. Predsednik DSS-a, Vojislav Koštunica međutim tvrdi da su promene u stranci usmerene ka efikasnijem radu i pripremi za izbore. Koštunica je rekao da je zato smanjen i broj članova centralnih stranačkih organa, pa će tako Predsedništvo DSS-a ubuduće imati, pored njega i tri potpredsednika, Dragana Jočića, Aleksandra Popovića i Dragana Maršićanina, još samo dva člana, predsednike Izvršnog odbora i Saveta stranke. "U radu tih stranačkih organa će se naći i neki od onih koji se sada ne nalaze među podpredsednicima stranke, to je sasvim moguće. Nema nikakvih značajnijih promena, ono čemu DSS teži, čemu ja lično težim, je da se stranka što više obnavlja, podmlađuje, ali ne samo u biološkom smislu reči, nego kad je reč i o novim ljudima. Ima jako mnogo ljudi u stranci voljnih da se založe za onu stvar za koju se stranka zalaže, uspeli smo da stvorimo jedan tip stranke u kojoj je uverenje jako važno. U mnogo čemu važnije od nečega što je naravno u politici potrebno, marketing, privid, i sve ostalo. I utoliko je mene ova skupština zaista ohrabrila", rekao je Koštunica. Iako je Zoran Šami bio kandidat za mesto potpredsednika DSS-a, on nije ponovo izabran na tu funkciju. S obzirom da je uoči skupštine DSS-a postojala priča da se unutar stranke vodi borba između takozvanih mladih lavova i starih kadrova, gospodina Šamija smo pitali da li to znači da su lavovi pobedili: "Ne, to naravno ne znači, mislim da je cela priča o mladim lavovima, ja se izvinjavam na izrazu, koještarija. Mislim da uopšte priča o nekim sukobima u Demokratskoj stranci Srbije naprosto je, bojim se, iskonstruisana, ne znam zašto ili mogu da nagađam zašto. Naravno, prvo, ne vidim da je gospodin Jočić neki preterano mladi lav, on ima 43 godine, mislim, tako da nije u tome stvar. Naravno, gospodin Jočić je, i uostalom sva tri podpredsednika koji su izabrani, su u istom društvu od početka, od 1992. godine. I gospodin Aleksandar Popović, koji je doduše počeo u omladini naše stranke i on je 1971. godište i gospodin Maršićanin i ja smo od početka u stranci i dakle, nije tu bilo nikakvih problema", rekao je Šami. VLADIMIR POPOVIĆ TUŽIO VOJISLAVA KOŠTUNICU Beograd -- Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica potvrdio je da je šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimir Popović-Beba protiv njega podneo krivičnu prijavu zbog klevete. Koštunica je rekao da ga Popović tuži i traži naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog izjave koje je dao na sednici Glavnog odbora stranke tokom vanrednog stanja, a u kojoj je na kritički način govorio o radu Popovića i Biroa, njegovim napadima na novinara Gordanu Sušu i o brifinzima za novinare u Vladi Srbije. "U ovoj tužbi gospodina Popovića se govori i o duševnom bolu, i taj duševni bol, odnosno sanacija tog bola, gospodina Popovića košta jedan milion dinara. Toliko je on tražio od Nataše Kandić i od Verana Matića. Ja ću vam samo reći jednu stvar, da naši sudovi imaju inače drugačiju praksu i da, kada je reč o duševnom bolu pretprljenom zbog izgubljenih srodnika u ratovima i tako dalje, ta svota iznosi 100.000 dinara. Dakle, postoje dve vrste duševnog bola, ona koju pretrpi jedan čovek ili jedna pojava koja se zove Beba Popović i običan svet", rekao je Koštunica. On je najavio da će uoči samita Evropske unije u Solunu njegova stranka internacionalizovati slučajeve napada na medije i političke protivnike u Srbiji. RUŽICA ĐINĐIĆ POČASNI PREDSEDNIK UNIVERZITETA U PAZARU Novi Pazar -- Naučni savet Univerziteta u Novom Pazaru dodelio je udovici pokojnog premijera Zorana Đinđića, Ružici, titulu počasnog predsednika ove privatne visokoškolske ustanove. Ružica Đinđić je priznanje primila na "Času zahvalnosti Zoranu Đinđiću", kojem je, pored studenata i brojnih gostiju iz politike i privrede, prisustvovao i potpredsednik vlade Srbije Čedomir Jovanović. "Ovo je za mene čast a ujedno i obaveza prema mužu, jer on nikad nije propuštao priliku da bude sa mladim ljudima", rekla je primajući titulu Ružica Đinđić. Potpredsednik vlade Srbije Čedomir Jovanović rekao je ovom prilikom da je uspešan početak organizovanja nastave na ovom univerzitetu dokaz da su razlike "koje su postojale u prošlosti prevazidjene". "Nema snaznijih simbola koji se mogu uporediti sa snagom vašeg Univerziteta", rekao je Jovanović. "DO KRAJA GODINE BIĆE ZATVORENO 98 IZBEGLIČKIH CENTARA" Beograd -- Republički komesar za izbeglice Ozren Tošić rekao je da do kraja ove godine u Srbiji treba da bude zatvoreno 98 kolektivnih centara za izbeglice. On je rekao da je od početka 2003. zatvoreno 46 centara. VUKIČEVIĆ: BEZ TERITORIJALNIH PRETENZIJA Sarajevo -- Ambasador Srbije i Crne Gore u Bosni i Hercegovini Stanimir Vukićević rekao je da BiH ne preti nikakva opasnost od teritorijalnih pretenzija SCG, koja želi da "svuda budu poštovane međunarodne konvencije i nepromenjivost granica u regionu". "SCG ima utvrđen odnos prema BiH, a to znači da je BiH suverena međunarodno priznata država s dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Potvrda tog stava je naša ratifikacija Dejtonskog sporazuma, što znači da je BiH naš sused s međama i granicama", rekao je Vukićević. On je ocenio da tužba BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu može biti jedna od prepreka u razvoju odnosa dve zemlje i dodao da tužbu za sada ne potencira nijedna strana, jer obe zemlje žele da stvore širi prostor mira i saradnje u regionu. "GOTOVINA NIJE U AUSTRIJI" Beč -- Ministarstvo inostranih poslova Austrije demantovalo je izjavu potpredsednika hrvatske vlade da se haški optuženik, hrvatski general u penziji Ante Gotovina, nalazi u Austriji. "Gotovina, kog traži Haški tribunal i za kojim je raspisana potjernica, bio bi uhapšen da se nalazi u Autriji", rekao je portparol austrijskog Ministarstva inostranih poslova Rudolf Golia. On je dodao da austrijske vlasti ne znaju ništa o tome da se Gotovina nalazi u Austriji. GLAVNI TUŽILAC MKS POLOŽIO ZAKLETVU Hag -- Argentinski borac za ljudska prava i advokat Luis Moreno Kampo, položio je u ponedeljak svečanu zakletvu u Palati mira u Hagu, postavši prvi glavni tužilac stalnog Međunarodnog krivičnog suda, institucije zadužene za gonjenje i kažnjavanje najtežih krivičnih dela: genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, javlja iz Haga izveštač B92 Miodrag Vidić. "Svečano se zaklinjem da ću svoje obaveze i prava kao glavni tužilac sprovoditi časno, nepristrasno i dosledno, kao i da ću poštovati poverljivost istraga i tužilačkog posla", rekao je Moreno Kampo. Nakon izbora 18 sudija u martu 2003. i ceremonije u ponedeljak, MKS 1. jula počinje zvanično sa radom, a tužilaštvo bi od tog datuma trebalo da počne da razmatra blizu 400 tužbi koje su u haško sedište suda do sada pristigle sa svih strana sveta. Luis Moreno Kampo razmotriće koje su od ovih tužbi politički motivisane, a koje predstavljaju istinsko kršenje ljudskih prava. Diplomate i pravni eksperti smatraju da će upravo taj prvi izbor biti test za dalji kredibilitet MKS, i da će do pokretanja prvog procesa proteći meseci, ako ne i godine. Rimski Statut Međunarodnog krivičnog suda iz 1998. godine do sada je ratifikovalo 90 država, što je učinila i bivša SRJ. Na svečanu ceremoniju, tokom koje je konstatovano da je "mir konačno dobio prevagu nad ratom", kao i da sada "postoji adresa na kojoj milioni ljudi, od Konga do Kolumbije, mogu da potraže pravdu", senku ipak baca činjenica da Vašington dovodi u pitanje legitimitet ovog suda, što nakon nesuglasica tokom iračke krize ponovo produbljuje politički jaz sa Evropom. Strahujući da bi sud mogao da postane forum za političke progone Amerikanaca, posebno vojnika koji su angažovani u mirovnim misijama širom sveta, Vašington je do sada postigao bilateralne sporazume sa blizu četrdeset zemalja o imunitetu za američke državljane. Budući da Brisel ove američke inicijative smatra potkopavanjem rada novoosnovanog suda, u najdelikatnijem položaju sada su zemlje kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Beograd bi o američkom predlogu trebalo da se izjasni do 1. jula. IZRAEL NE PRIHVATA PRIVREMEN PREKID VATRE Tel Aviv -- Šef izraelske diplomatije Silvan Šalom izjavio je da Izrael ne pristaje na privremen prekid vatre s Palestincima. "To ne dolazi u obzir jer bi se za nekoliko meseci Palestinci ponovo vratili nasilju, iskoristivši primirje za pregrupisanje i organizovanje novih akcija", rekao je Šalom izraelskom državnom radiju. On je tu izjavu dao u trenutku kada SAD uz posredovanje egipatske delegacije vodi pregovore s nekoliko palestinskih naoružanih pokreta, pokušavajući da ih ubedi da prekinu s nasiljem. "Amerikanci se slažu s nama i svesni su da proces političkog rešenja ne može da postane talac naoružanih grupa ekstremista koje je neophodno raspustiti", rekao je Šalom. Prema njegovoj oceni, "Evropljani takođe razumeju da te grupe predstavljaju pretnju ravnoteži u svetu i da tu nije reč o fenomenu koji se tiče isključivo Izraela". "IRAKU POTREBNE GODINE ZA USPOSTAVLJANJE DEMOKRATIJE" Vašington -- Biće potrebne godine da bi bio uspostavljen demokratski režim u Iraku, izjavio je savetnik državnog sekretara SAD Kolina Pauela, ambasador Ričard Has. Potreban je "progresivan prelaz ili evolucija ka Iraku koji će se sve više otvarati, a ne mogu vam reći kakav oblik će država imati na kraju", rekao je Has, koji je direktor za političko planiranje u Stejt departmentu. "To nije stvar Kongresa SAD ili britanskog parlamenta, već Iračana", rekao je on i dodao da režim ne bi trebalo da bude isključivo sekularan ili verski. TEHERAN NE PRISTAJE NA NENAJAVLJENE INSPEKCIJE Teheran -- Teheran i dalje ne pristaje na nenajavljene inspekcije svojih nuklearnih instalacija sve dok razvijene zemlje odbijaju da tehnološki pomognu iranski mirnodopski atomski program, izjavio je šef diplomatije Hamid Reza Asefi. "Trebalo bi pre svega razjasniti obaveze koje prema nama imaju ostali potpisnici Sporazuma o neširenju nuklearne tehnologije. Trebalo bi, takođe, razmotriti na koji način međunarodna zajednica može da nam pomogne da poboljšamo nuklearna dostignuća koja bi bila korišćena u mirnodopske svrhe. Tek onda možemo da razgovaramo", rekao je Asefi. On je dodao da "trenutno nije moguć dijalog sa Amerikancima". "SAD moraju, pre svega, da promene shavatanja i svoj pristup Iranu. Oni moraju da shvate da su samo jedna od članica međunarodne zajednice i da nisu iznad ostalih. Ako uspeju da se otarase takvog shvatanja moći će da izađu iz izolacije koja se stalno povećava", rekao je on. LIKVIDIRAN BIVŠI VOJNI PREDSEDNIK SIJERA LEONEA Fritaun -- Bivši vojni vladar Sijera Leonea Džoni Pol Koroma, optužen za ratne zločine pred međunarodnimm sudom koji ima podršku Ujedinjenih nacija, ubijen je u susednoj Liberiji, izjavio je u nedelju glavni istražilac tog suda Alan Vajt. "Rekao sam supruzi optuženog da joj je muž ubijen i da o tome imamo verodostojnu informaciju", rekao je Vajt. Koroma je bio u bekstvu otkako je u januaru ove godine izbegao hapšenje, koje se dovodi u vezu s napadom na vojne barake u prestonici Sijera Leonea, Fritaunu. Koromina supruga Makuta potvrdila je novinarima da je od Vajta dobila informaciju o muževljevoj pogibiji i da se to dogodilo pre dve nedelje, u okrugu Lofa, u susednoj Liberiji, a da su ubistvo počinila dva Koromina borca. Koroma je vladao tokom jednog od najkrvavijih perioda desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu. Na vlast je došao 1997, posle puča u kom je svrgnut predsedik Ahmad Tedžan Kabah, a oborile su ga, početkom sledeće godine, zajedničke vojne snage zemalja zapadne Afrike. Dve godine kasnije, Koroma je stao na stranu nove civilne vlasti, pomažući joj da odbije nov talas pobunjeničkih napada, a posle završteka građanskog rata osvojio je poslaničko mesto u Parlamentu. Pobegao je u Liberiju posle januarskog napada na vojne barake u Fritaunu, a vlasti su ga optužile za pokušaj destabilizacije zemlje. U SUDARU 15 POGINULIH Sragen -- U blizini grada Sragen, na indonezijskom ostrvu Java, 15 osoba je poginulo kada je putnički voz udario u njihov minibus dok su se vraćali sa jednog venčanja, saopštile su vlasti. Prema rečima odgovornih u lokalnoj železnici, osam lica je povređeno, a niko od putnika u vozu nije nastradao. Uzrok nesreće još nije poznat. POGINULA ČETIRI POLICAJCA Alžir -- Četiri policajca su poginula, a jedan povređen u ekploziji bombe u Tizi N'Tleti u regionu Tizi-Uzu, 110 kilometara istočno od Alžira, saopštili su izvori bliski službi bezbednosti. Eksplozija se dogodila u nedelju uveče, oko 22,30 časova po lokalnom vremenu, prilikom prolaska policijske patrole u ovoj zoni. U poslednje dve sedmice, ovo je drugi napad na pripadnike snaga bezbednosti u regionu Tizi-Uzu. Od početka juna najmanje 82 lica, od kojih 26 pripadnika snaga bezbednosti poginulo je u nasilju oružanih islamista. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati Komentar iz lista "Danas", o validnosti dokaza prikupljenih u akciji "Sablja" iz "Blica", o tome da li će Srbija zapasti u dužničku krizu iz "Glasa javnosti" i o mediinskom otpadu u Srbiji iz "Politike". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 16. JUN 1671. U Moskvi javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stepan Stenjka Timofejevič Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao simbol prkosa i pobune. 1826. Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo janičarsku vojsku i uveo redovnu vojsku. Janičare 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika osnovao sultan Orhan. 1852. U Novom Sadu štampan prvi broj lista "Serbski dnevnik", s književnim dodatkom "Sedmica". List izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini. 1858. Rođen švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralan status Švedske u oba svetska rata. 1876. U Cetinju je, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije. 1890. Rođen engleski filmski glumac Sten Lorel, zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao "mršavi", činio tandem sa Oliverom Hardijem, "debelim". 1920. U Londonu održana prva sednica Društva naroda. 1930. Umro srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije. S Jašom Prodanovićem 1921. osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik. 1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio da do 10. jula budu zatvoreni svi nemački konzulati u SAD. 1944. Na Visu u Drugom svetskom ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnoodlobodilačkog pokreta i jugoslovenske vlade u emigraciji. 1958. Obešen Imre Nađ, mađarski premijer u vreme antikomunističke pobune u Mađarskoj 1956. koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara prisustvovalo u Budimpešti njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti. 1960. Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji. 1961. Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta "Kirov". Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta. 1963. Sovjetski Savez lansirao vasionski brod "Vastok 6" s prvom ženom-kosmonautom Valentinom Terješkovom. 1972. U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof. 1976. U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca. 1977. Leonid Brežnjev zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR. 1977. Umro nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila "fau-1" i "fau-2". Posle rata emigrirao u SAD, gde je radio za NASA. 1983. Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR izabran Jurij Andropov. 1992. Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu potigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003. 1994. Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Takva odluka doneta na osnovu preporuke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije. 1996. Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru bivše Jugoslavije, za vreme ratnih sukoba, od 1991. do 1995, nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini. 1998. Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola za devojčice. 1999. Organizacija Amnesti internešenel optužila SAD za kršenje ljudskih prava, jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine. 1999. Nov predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu. Na toj dužnosti zamenio Nelsona Mandelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru. 2001. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji. 2001. Predsednik SAD Džordž Buš i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put u Sloveniji. Dogovoreni saradnja i stalne konsultacije. 2001. Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina, utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPu45M0MYhVuIcyHKEQJj/wCgiwAJHEhmKs6F/ROfxcZd8a4nbC0An1JE MIetOYVQZavXbqknnsCFih0v =1WSN -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
