|
ŠTA
DALJE
Sajtu »Ljudska prava« kao prilog za
akciju
Beograd
22.juni 2003
Pratim povremeno vaše diskusije na sajtu »Ljudska Prava« i
iskazanu nemoć da se bilo šta u Srbiji promeni. Sve češće pojavljuje se pitanje »šta
dalje činiti«, uz zahteve da se iznesu i konkretni predlozi u tom pravcu.
Podstaknut tom idejom biću slobodan da kao politički analitičar, savetnik više
naših predsednika a na bazi velikog političkog iskustva u funkcionisanju države,
dam što konkretnije predloge.
Srbija i sprpski narod uopšte, nalaze se u velikim
problemima iz kojih se ne može izaći sa postojećom DOS-ovom strukturom vlasti.
Ona se pokazala kao nekompetentna, anacionalna, sklona korupciji i ličnom
bogaćenju. Kad se tome još doda i njihovo otvoreno marionetsko i nekritičko
ponašanje u odnosu na Zapad, jasno je da takva vlast ne može Srbiju izvesti na
put ozdravljenja. Bez ostrašćenosti zapitajte sami sebe u kojoj to »banana
državi« sveta dečaci postaju podpredsednici vlade bez i jednog dana radnog
iskustva. Gde je to asistent sa fakultuta bez i jednog dana bankarskog iskustva
postao guverner ili knjigovodja, ministar finansija. Gospodin Vlahović je radio
u agenciji za procenu vrednosti preduzeća što je sasvim drugačiji posao od
ministra za privredu što je njegova sadašnja osnovna delatnost. Podpredsednik
vlade za privredu i finansije gospodin Čović »rešava« probleme Kosmeta i juga
Srbije, a podpredsednika za nacionalnu bezbednost Perišića hvataju u špijunskoj
aferi primopredaje dokumenata. Bio bih nepravedan ako na ovaj sumorni republički
nivo ne bih dodao i ulogu trojanskog konja koju je odigrao Koštunica,
pokušavajući da se sada distancira od svih promašaja DOS-a čiji je nosilac liste
bio i koji je u suštini dobio mandat i poverenje gradjana. Za ovom šahovskom
tablom, gde se trebaju vući velemajstorski potezi, sedi amater, figure su
zamenjene a one ostale pogrešno rasporedjene.
Najveće političko pitanje današnje Srbije je privredno
pitanje. O privredi niko ne brine niti ih ona po svoj prilici interesuje. Živi
se od kredita i donacija pa je sasvim razumljiv stepen ucena i uslovljavanja
koji uz zapadnu finansijsku pomoć uvek ide u paketu.
Stoga, iz gore iznetog kao zaključak nameće se samo jedna
opcija. Vlast se mora promeniti.
To je ono na čemu treba raditi i u kom pravcu se treba
organizovati Ali tu i nastaju svi naši nesporazumi i mimoilaženja u mišljenju
kako do promene vlasti doći. Biću direktan, i pokušati da objasnim načine
promene vlasti jer ni jedna vlast se dobrovoljno ne napušta a ponekad se ona
brani i svim dozvoljeni i nedozvoljenim ali raspoloživim sredstvima. Postoje
samo tri načina promene vlasti:
1.
Demokratski, mirno i na izborima.
2.
Nasilno, putem vojnog ili nekog drugog oružanog
puča.
3.
Nasilno, uličnim protestima, odnosno organizovanim socijalnim ili
gradjanskim nemirima.
Rekao bih prvo nešto o tačakama 2 i 3 kako bi tačku 1
detaljnije elaborirao. Smenjivanje vlasti vojnim pučem ili nekom drugom oružanom
pobunom je u ovakvim političkim prilikama i svetskom okruženju nerealno
očekivati. Apelima, peticijama ili delovanjem nevladinih organizacija vlast se
nikada ne može promeniti, jer vlast koja ima sluha za sva ta reagovanja je dobra
vlast i ne treba je menjati. Nasilno ili »ulično rušenje« vlasti je
najnecivilizovanji način skopčan sa velikim rizicima stvaranja opšteg haosa sa
nesagledivim posledicama. Pa čak i za takvo nasilno rušenje vlasti potrebno je
stvoriti čvrstu organizaciju sa značajnim finansijskim i tehničkim sredstvima,
koja će radničko, studentsko ili ukupno gradjansko nezadovoljstvo usmeravati
kako bi se kulminacijom pritiska iznudilo da vlast mora da ustukne. U tim
aktivnostima spontanosti nema i sve se svodi na neki od oblika organizovanja. Pa
ako su već potrebna dobra organizacija i značajna sredstva, pametnije je
energiju uložiti u stvaranje dobro organizovane i finansijski snažne stranke
koja će na izborima pobediti.
1.
Za demokratski, svakako najbolji i civilozovan način zamene
vlasti, neophodno je stranačko organizovanje i stranačko učešće na izborima. Sva
druga organizovanja su van uticaja osim propagandnog ali i tada propaganda treba
biti usmerena ka nekoj konkretnoj stranci ili koaliciji registrovanoj u Srbiji,
koja je prijavila svoje učešće na izborima. Kvalitetno organizovane, neliderske
stranke sa jakim kreativnim jezgrom od 200-300 moralnih, umnih i kreativnih
ljudi danas u Srbiji nema. Nemamo stranku koja će državno-nacionalne interese
staviti ispred svih drugih, i koja će se energično i znalački boriti za
ostvarenje tih interesa. Takva stranka do sada nije ni mogla biti stvorena jer
nema novca kojim bi se stranka formirala i omogućilo njeno nesmetanao
delovanje.
Osnovna strategija Zapada počiva upravo na toj osnovi. Sa
domaćim marionetama na vlasti
onemogućiti finansiranje, pa samim tim i formiranje jedne nacionalno
svesne stranke, koja bi na izborima lako pobedila. DOS i Koštunica su narod
prevarili i 70% gradjana očekuje neku novu opciju za koju bi se opredelili. Sve
dok takve stranke nema na izborima će »pobedjivati« nametnute marionetske
strukture kojima su vlast i lični interesi ipred svih ostalih. Sve je u skladu
sa jasnim zapadnim principima ko daje pare, taj i odlučuje, što se na današnjoj
političkoj sceni jasno odslikava. Zapad je samo u 2000 godini uložio oko 70
milona dolara da bi ovim prostorima vladao, i vlada.
Vladace sve dotle dok patriotske snage ne zavuku ruku u
svoj džep i sakupe novac za stranačko organizovanje i pobedu na izborima. Za
ozbiljno stranačko organizovanje i pobedu na izborima koji će se sigurno održati
krajem godine ili najkasnije u aprilu 2004 potrebno je od 8-10 miliona evra. Ako
od 3,5 milona Srba u dijaspori i 7 milona Srba u matici ne može da se nadje nas,
100 hiljada koji smo spremni da za Srbiju damo po 100 evra, Srbija će propasti.
Svilanović i ostala beagra će i dalje izručivati naše rodoljube poput
Šljivančanina našim neprijateljima, otpuštaće radnike i rasprodavati strancima
ono što su generacije stvarale, a Srbi će propadati i dalje gubiti svoje
teritorije. To je surova realnost na koju želim da ukažem i sva naša »patriotska
internet busanja« ostaće bespredmetna. Neverovatno, ali Srbija danas vredi 10
milona evra.
Sva suština je u novcu i zbog toga što u Srbiji danas sve
novčane tokove kontrolišu Vlada i mafijaški krugovi. Udruživanje moralnih ljudi
sa mafijom je svakao nemoguće jer bi tada i oni postali deo te mafije, pa se
cela stvar vrti u začaranom krugu da oni koji mogu, znaju i za koje bi narod
glasao u stvari ne mogu.
Ako se i vaša razmišljanja kreću u istom pravcu spreman sam
da svojim znanjem i bogatim iskustvom pomognem u organizovanju jedne takve
stranke ozbiljnih, moralnih i odlučnih ljudi koja će otvoriti taj treći put koji
svi očekuju.
Vodi se veoma žučna polemika, dali će se srpska dijaspora
udružiti ili neće. Sve te diskusije postaju irelevantne ako dijaspora sa snagama
u matici ne formira stranku koja će na izborima učestvovati i pobediti.
Dijaspora neće dobiti mogućnost da glasa u mestu svog trenutnog prebivališta
(glasanje u inostranstvu) jer to ne odgovara DOS-u koji ima skupštinsku većinu
za iglasavanje izbornog zakona koji njima pogoduje. Mogućnost glasanja u
inostranstvu dijaspora će moći da ostvari samo onda kada sa pozicije osvojene
vlasti i uz skupštinsku većinu u izborni zakon unese i takvu odredbu da se može
glasati i u inostranstvu.
Svakako da bi udruživanje srpske dijaspore Evrope bilo od
koristi, ali mislim da to nije naše centralno pitanje. Stvaranje moćne nevladine
organizacije od USDE moglo bi biti od velike koristi stim da u matici postoji
odgovorna vlast. Ovako svi ti napori USDE biće bez praktičnog efekta jer će naša
zvanična Vlada svojim marionetskim odnosom uništavati sve te napore. Naš problem
nije u tome što nam dijaspora nije ujedinjena već što nemamo odgovornu i
sposobnu vlast koja može da vodi zemlju. Državno rukovodstvo je to koje treba da
pomogne ujedinjenje dijaspore i stvaranju USDE kako bi zajedno u koordiniranim
akcijama vršili snažniji pritisak na evropske i svetske institucije sa ciljem
bržeg, lakšeg i pravednijeg rešavanja naših problema. Sa ovom vladom to se ne
može postići, i pre svega energiju treba usmeriti u smenu postojeće vlasti kako
bi došlo do promene politike u kojoj bi srpska dijaspora dobila svoje pravo
mesto i ulogu koju zaslužuje.
Stoga smatram da sve diskusije kako i šta preduzeti, treba
preusmeriti u predloge kako se stranački organizovati izaći na predstojeće
izbore i pobediti. Potuno sam uveren da se zajedničkim naporom snaga u matici i
dijaspori to može postići a samim tim i zaustaviti uništenje Srbije i
Srpstva.
S poštovanjem
Zvonimir Trajković
E-mail: tico@EUnet.yu
Site: www.trajkovic.co.yu
|
Title: Message
