[www.ANTIC.org] Sto je Baticu milo, to se Karli snilo

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

 

http://www.politika.co.yu/2003/0625/indexdan.htm

 

Sreda 25. jun 2003.

Broj 32195 VEK PRVI

ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE Hag u Srbiji Vladan Batić: Ratnim zločincima će se ubuduće suditi kod kuće Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina koji je vlada predložila na usvajanje republičkom parlamentu Srbija pokazuje da je stasala da sama procesuira ratne zločine, odnosno da prizna da su ih činili neki naši državljani, rekao je ministar pravosuđa Vladan Batić u obraćanju poslanicivremema Skupštine Srbije. Prema njegovim rečima, mi sada imamo kredibilan pravosudni sistem koji je sposoban da se uhvati ukoštac sa hipotekama ružne prošlosti. Pod udar zakona doći će svi zločini, bez obzira na nacionalnu pripadnost počinilaca, ali i vreme i mesto gde su učinjeni u bivšoj SFRJ. Ministar pravosuđa je takođe naglasio da je saradnja sa Haškim tribunalom nužno zlo. Ona je, kako je kazao, nametnuta i niko je nije želeo. Međutim, moralo je da se bira između saradnje sa tribunalom ili dalje izolacije, između sudbine malog broja ljudi koji su činili ratne zločine ili budućnosti građana Srbije. – Suđenje ratnim zločincima u našoj zemlji prihvataju i OEBS, Savet Evrope i Haški tribunal, a verujem da će prihvatiti i građani Srbije. Razumljivo je da naši ljudi imaju rezerve prema Hagu, kao što je imaju i neki iz vlasti. Međutim, ne možemo prkositi Americi, već moramo brinuti o budućim naraštajima kako oni ne bi svoju perspektivu tražili na drugim meridijanima. Mi se moramo vratiti u red evropskih, istorijskih i civilizovanih naroda – rekao je Batić. Nesrećna priča Ministar je takođe mišljenja da je "tužna i nesrećna" priča sa Hagom "u nekoj meri" privedena kraju i izrazio nadu da novih optužnica više neće biti. Činjenica je, kako je istakao, da je među haškim pritvorenicima najveći broj visokih funkcionera upravo iz Srbije. On je, međutim, podsetio da je odavno tražio od Haga da se uhapse Tači, Čeku i Haradinaj, koje je označio kao najveće ratne zločince posle Drugog svetskog rata. Jer, ako se takozvana OVK tretira kao vojska za nacionalno oslobođenje Albanaca, sudbina Kosova je neizvesna, a potpuno je drugačije ukoliko se ona označi kao teroristička organizacija. Predloženim zakonom, kako je istakao ministar, predviđeno je osnivanje posebnog tužilaštva za ratne zločine čije će sedište biti u Beogradu, a pri Ministarstvu unutrašnjih poslova biće formirana služba za otkrivanje ratnih zločina. – Nadam se da ćemo sa ratnim zločincima izaći na kraj. Tako ćemo pokazati Evropi da se kao odgovorna vlast možemo suočiti sa svim problemima – zaključio je ministar Vladan Batić. Protiv nasilja Učestvujući u raspravi, Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, rekao je da je sramota da se prave posebni zatvori za Srbe koji su branili zemlju, dok je iz tih istih zatvora pušteno 1950 Albanaca, uključujući i Floru Brovinu. Sramota je, kaže Marković, što se naše celokupno vojno i političko rukovodstvo nalazi u Hagu, što nije slučaj ni sa jednom drugom državom. Ratni zločin i genocid je, prema njegovim rečima, učinjen pre svega prema Srbima. "Onaj ko glasa za predloženi zakon je neprijatelj Srbije", smatra Marković. U toku jučerašnje sednice završen je i pretres zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Opozicioni poslanici su smatrali da je zakon neophodan, ali da onaj koji je predložila vlada ima mnogo manjkavosti. Najveći deo odgovornosti, kako su rekli, prebačen je na organizatore sportskih priredbi, umesto na pripadnike policije. Bilo je i polemike oko toga šta se smatra utakmicom visokog rizika. Poslanici su tvrdili da to mogu biti i lokalne utakmice, a ne samo takmičenja na velikim stadionima. Zakon, da podsetimo, predviđa kazne zatvora od tri meseca do godinu dana za pojedince koji se budu nasilnički ponašali. Pripadnici organizovanih grupa za takvo ponašanje mogu biti kažnjeni zatvorom od šest meseci do tri godine, a njihove kolovođe od godinu do pet godina zatvora. Demokratska stranka Srbije je odavno insistirala da se ozakoni saradnja sa Haškim tribunalom kao i da se ratnim zločincima sudi u našoj zemlji, istakao je Dejan Mihajlov, predsednik poslaničkog kluba ove partije. Prema njegovim rečima, oni koji se protive ovom zakonu u stvari zagovaraju Hag. Suđenje optuženima za ratne zločine biće mnogo pravičnije pred domaćim sudovima. Socijalistička partija Srbije neće glasati za predloženi zakon jer, kako je rekao Žarko Obradović, on ima politički karakter i urađen je po diktatu međunarodne zajednice. Rasprava se nastavlja danas. Dva poslanika napustila SSJ Dva poslanika SSJ napustila su ovu stranku, čija poslanička grupa sada ima 11 mandata. Jedan od njih, Miloš Todorović, prešao je u Demokratsku stranku, koja sada ima 50 poslanika. Drugi, bivši fudbalski reprezentativac Dragan Pantelić, "odlučio je da bude samostalan poslanik, koji neće da glasa za odluke koje ne podržava i time kalja svoj ugled". Borislav Pelević nazvao je ovo "krađom mandata, kojom DOS neće uspeti da pobedi na izborima". M. Nikić J. Cerovina PROCESI ZA RATNE ZLOČINE "Ovčara" pred našim sudom Ministar pravde Srbije Vladan Batić izjavio je juče da je glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte najavila da bi taj sud jedan broj predmeta koji se pred njim vode prepustio domaćim sudovima, čije se osnivanje predviđa zakonom o organizovanju državnih organa u procesuiranju ratnih zločina. Batić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da će se pred domaćim sudovima suditi za ratne zločine počinjene na gazdinstvu "Ovčara" u blizini Vukovara u novembru 1991. godine, kao i za zločine u Štrpcima, Batajnici i Petrovom Selu. "Biće mnogo toga", rekao je srpski ministar pravde. (Tanjug)

PRVA HAPŠENJA U SISKU ZBOG ZLOČINA

Policajci ubili srpskog civila

Uhapšeni Ivan Hubelić i Stanislav Gavron zbog ubistva Nikole Drobnjaka 1992.

(Od našeg stalnog dopisnika)

Zagreb, 24. juna

Bivši hrvatski policajci Stanislav Gavron (40) i Ivan Hubelić (47) juče su uhapšeni u Sisku pod sumnjom da su 5. aprila 1992. godine likvidirali srpskog civila Nikolu Drobnjaka u mestu Blinjski Kut kraj Siska. Prema iskazu nekoliko svedoka, tadašnjih pripadnika hrvatskih oružanih snaga pred kojima je izvršen ovaj zločin, Gavron i Hubelić su doveli vezanog Drobnjaka u vojnom vozilu do obale Save i tu ga uz samu vodu likvidirali metkom u glavu, pred iznenađenim vojnicima.

Takvih likvidacija Srba u to vreme u Sisku je bilo mnogo, ali se trenutno vodi istraga tek o tridesetak ubijenih, jer izgleda za te slučajeve postoje neposredni svedoci spremni da ono što su videli iznesu i pred sudskim većem. Mesečnik "Hrvatska ljevica", čiji je glavni urednik dr Stipe Šuvar, prošle godine je objavio spisak od preko stotinu ubijenih Srba na području Siska, i to samo onih za koje postoji pouzdan dokument o utvrđenoj smrti ali i spisak sa preko 400 ubijenih i nestalih Srba na tom području o kojem se još niko službeno nije izjasnio.

U vreme pomenutog zločina nad Nikolom Drobnjakom, Stanislav Gavron je bio pripadnik specijalne policije u Sisku, a Ivan Hubelić policijski rezervista. Istraga oko ovog ubistva vodi se već oko godinu dana, a policija je došla do dnevnika jednog od svedoka koji je detaljno zapisao šta je video i doživeo. Konci mnogih ratnih zločina nad srpskim civilima u Sisku spajaju se u specijalnoj jedinici policije zvanoj "Vukovi", tako da se očekuje da će među njima biti još hapšenja. Međutim, ko je u tim očito smišljenim i planiranim zločinima bio iznad njih i usmeravao ih u tome, po svemu sudeći ostaje za drugi deo ove krvave priče.

R. Arsenić

SUĐENJE SLOBODANU MILOŠEVIĆU PRED TRIBUNALOM U HAGU VRS samo odgovarala na napade Svedok optužbe Majkl Vilijams tvrdi da udari po Sarajevu ničim nisu bili isprovocirani Hag, 24. juna (Beta) Bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević tvrdio je danas u Haškom tribunalu, gde mu se sudi za ratne zločine, da Vojska Republike Srpske, tokom rata u BiH, nije jednostrano napadala Sarajevo, nego odgovarala na vatru iz grada, a svedok optužbe Majkl Vilijams je ostao pri iskazu da napadi nisu bili isprovocirani. Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, tadašnjeg savetnika šefa misije UN u bivšoj Jugoslaviji, Milošević je sugerisao da VRS ne bi otvarala vatru na Sarajevo bez povoda i razloga, na šta je Vilijams uzvratio da je srpska armija u većini situacija činila upravo to. Svedok je, međutim, rekao da ne negira činjenicu da su muslimanske snage iz Sarajeva pucale na srpske položaje oko grada. Pošto mu je Milošević citirao izjavu vojnog posmatrača UNPROFOR-a u Sarajevu Fransisa Roja da su muslimanske snage otvarale vatru iz neposredne blizine bolnice na Koševu, kako bi izazvale reakciju VRS, Vilijams je potvrdio da su minobacači bili razmeštani kod bolnice. "Bilo je vatre iz grada prema srpskim položajima, to neću demantovati. Ružna priroda urbanog rata je da je oružje često bilo razmešteno u blizini civilnih objekata", kazao je svedok. Optuženi je u dokazni materijal priložio pismo kojim je, u januaru 1993. godine, tadašnji komandant UNPROFOR-a u BiH, francuski general Filip Morijon upozorio predsednika bosanskog predsedništva Aliju Izetbegovića da se iz okoline bolnice na Koševu puca po srpskim položajima. Pozivajući se na izjavu koju je tužilaštvu dao vojni posmatrač Roj, Milošević je tvrdio i da su muslimanske snage u Sarajevu otvarale minobacačku vatru sa pokretnog položaja kod komande UNPROFOR-a da bi isprovocirale srpska dejstva po toj zgradi, ali je Vilijams rekao da o tome ništa ne zna. Milošević je naveo i konstataciju Roja da su srpske snage oko Sarajeva samo držale položaje i da nijednom nisu prve napale grad. Vilijams je uzvratio da je tako moglo izgledati, ali da je VRS sprovodila "aktivnu opsadu grada, koja se manifestovala kroz uskraćivanje osnovnih potreba stanovništvu i onemogućavanje punog pristupa UN u grad", koji je bio proglašen za zaštićenu zonu svetske organizacije. Optuženi je podsetio i da su vlasti Srbije tokom rata u BiH više puta javno osudile opsadu Sarajeva. Milošević je, tokom unakrsnog ispitivanja, nagovestio da namerava da za svedoka odbrane pozove japanskog diplomatu Jasušija Akašija, čiji je savetnik i portparol Vilijams bio tokom 1994. godine. Unakrsno ispitivanje Vilijamsa, Milošević, koji je optužen za genocid u BiH i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu, završiće sutra. SLUČAJ STAMBOLIĆ I EVENTUALNO ISPITIVANJE MILOŠEVIĆA Hag bez zahteva iz Beograda Haški tribunal nije dobio zahtev pravosudnih vlasti Srbije i Crne Gore za ispitivanje bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića koji se nalazi u pritvoru u Ševeningenu, potvrđeno je Tanjugu u Haškom tribunalu. Koordinator za informisanje Tribunala u Beogradu Matijas Helman izjavio je da "Tribunal nije dobio takav zahtev od vlasti Srbije i Crne Gore". Pojedini mediji u Beogradu tvrde da će istražni sudija i tužilac ove ili iduće nedelje otputovati u Hag da bi tamo ispitali Miloševića u vezi sa ubistvom bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića u avgustu 2000, i drugih nerasvetljenih zločina iz vremena njegove vladavine. Milošević je ranije izrazio spremnost da razgovara sa istražnim organima iz Beograda, ali je zatražio da to bude urađeno javno. Prema pravilima Haškog tribunala, pritvorenici nisu obavezni da sarađuju sa istražiteljima ili tužiocima iz drugih sudova. (Tanjug) NA GODIŠNJICU IZRUČENJA HAGU Miting podrške Miloševiću Istražni sudski organi iz Beograda nisu tražili od haškog tribunala da bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević sa njima razgovara povodom sumnji da je umešan u otmicu i ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, izjavio je juče član Upravnog odbora Udruženja "Sloboda" Uroš Šuvaković. "Tim povodom, Miloševića niko nije kontaktirao", rekao je Šuvaković na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, preksinoć do 20 časova Milošević nije obavešten ni o kakvom ispitivanju, niti su o tome informisani advokati koji imaju punomoćje u slučaju da protiv njega bude pokrenuta istraga". Beogradska štampa prenela je juče izjavu člana Udruženja "Sloboda" Dragomira Majkića da je Milošević spreman da razgovara sa istražnim sudijom i specijalnim tužiocem o svim ubistvima javnih ličnosti u Srbiji u poslednjih desetak godina. Predstavnici Udruženja "Sloboda", koje se zalaže za puštanje Miloševića iz haškog tribunala, najavili su da će 28. juna u Hagu biti održan miting podrške Slobodanu Miloševiću u organizaciji srpske dijaspore. (Beta) IVICA RAJIĆ KONAČNO U ŠEVENINGENU: Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju potvrdio je saopštenjem da je Hrvat Ivica Rajić danas prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala u Ševeningenu. Rajić je, prema optužnici, tokom oktobra 1993, bio jedan od zapovednika oružanih snaga samoproglašene Hrvatske zajednice Centralne Bosne.