|
GLAS istražuje |
Šta su za sobom na Kosmetu ostavili dosadašnji šefovi Unmika
Neuspeh jedini uspeh
Iza Kušnera je ostalo četvrt miliona izbeglica. Hakerup je ostavio Ustavne okvire koje je Štajner materijalizovao - kaže Predrag Simić
Mihael Štajner zvanično definitivno odlazi s Kosova i Metohije 30. juna, kad mu ističe mandat na funkciji specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Za sobom ostavlja niz nerešenih problema i, ako su Srbi i kosovski Albanci u ovom trenutku oko nečega saglasni, to je da se i jedni i drugi ljute na Štajnera.
Srbi su ljuti jer je u vreme njegovog mandata došlo do ozbiljnih kršenja Rezolucije SB UN 1244, i dalje nema bezbednosti, nije ostvarena decentralizacija koju im je obećavao zarad izlaska na izbore, posle kojih je omogućio Albancima da dobiju više vlasti nego što im pripada i izvršio prenos ingerencija na organe koji za to još nisu spremni.
Albanci se, pak, ljute na Štajnera što im nije dao više, a nije im drago ni što će da im odvede jednu od najlepših devojaka s kojom se, kako tvrde izvori "Glasa" u Prištini, nedavno venčao u San Marinu.
Četvorka bez plusa
Štajner je četvrti šef Unmika od 1999, kad je uspostavljena civilna misija UN na Kosovu i Metohiji. Prvi, Brazilac Serđo de Melo, boravio je u Prištini vrlo kratko i gotovo niko ga se i ne seća. Došao je u vreme najvećeg egzodusa i nasilja Albanaca nad Srbima i otišao posle nekoliko meseci, da bi ustupio mesto Bernaru Kušneru.
|
Sve posvađao Štajner je čovek koji fantastično dobro pravi marketing oko sebe i prikazuje se onakvim kakav nije. Za vreme svog mandata posvađao je Srbe, posvađao je Albance, dodatno je posvađao Srbe i Albance, a probao je posvađa i Beograd i umalo u tome i da uspe. A to je dodatno iskomplikovalo ionako komplikovanu situaciju na Kosovu i Metohiji - ističe Čović. |
||||
Ovaj francuski lekar bio je čovek "po meri" kosovskih Albanaca, a ugled je stekao osmišljavanjem i organizovanjem masovnog jednonacionalnog trovanja Albanaca, osamdesetih godina prošlog veka.
Kušnera je nasledio Skandinavac Hans Hakerup, koji je, pravdajući se privatnim razlozima, otišao iz Prištine pre isteka mandata, koji je ubrzo predat Štajneru.
Šta su sve učinili, ili nisu učinili dosadašnji šefovi Civilne
misije?
Predrag Simić, politički analitičar i profesor na Fakultetu
političkih nauka u Beogradu, podseća da je iza Kušnera ostalo četvrt miliona
izbeglica, a Hakerup je ostavio Ustavne okvire koje je Štajner
materijalizovao.
- Štajner je za vreme svog mandata formirao i organe vlasti i svom nasledniku ostavlja izgrađene institucije sistema. Pri tom nisu stvoreni uslovi za bezbedan život i povratak prognanih, pa samim tim nema ni multietničnosti - kaže Simić.
- Kosmetski Srbi imaju loše iskustvo sa svim dosadašnjim šefovima Unmika, ponajviše sa Štajnerom, koji je, kako ističe Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, kaže da je ovaj poslednji napravio veće probleme nego što ih je bilo pre njegovog dolaska. Šef KC podseća da Štajner nije poštovao, niti sproveo ni dogovor između Čovića i Hakerupa.
Samo sprovode
Neuspeh Civilne misije, uz nesprovođenje Rezolucije SB UN 1244, je ono što se stavlja na teret svim dosadašnjim šefovima Unmika. Pri tom se pominju imena, a zaboravlja se najvažnije - da ni jedan od njih nije došao u Prištinu kao privatno lice, već kao šef Civilne misije, odnosno specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, pa bi dobar deo kritika trebalo uputiti na dugu adresu i za neuspeh misije ne optuživati pojedinačno Kušnera, Hakerupa, Štajnera…
Na ovo upozorava i Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova i Metohije i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, koji, uz sve kritike upućene Štajneru, upozorava da se ne treba sukobljavati s ličnostima, već s politikom koja se vodi na Kosovu.
Ko će doći umesto Štajnera, još se samo nagađa, jer odluku o tome donosi isključivo generalni sekretar UN. Bilo ko da dođe, neće mu biti lako. Ukoliko želi da Misija na čijem je čelu najzad počne da beleži uspehe, moraće da bude i nepristrastan, što je u ovim uslovima teško. Jer, dolazak u Prištinu podrazumeva život u stalnom strahu da se ne zameri Albancima pod čijim će pritiskom svakodnevno biti.
