[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?Zlo=E8ini_nad_=E8lanovima_Sokolske_organizacije?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml

 

Glas javnosti,

 

Nedelja, 29. 6. 2003

 

PISMA

 

Podsećanje Progoni od 1939. Zločini nad članovima Sokolske organizacije, oduzimanje imovine u Hrvatskoj Stvaranjem Banovine Hrvatske počeli su napadi na članove sokolskih društava i na oduzimanje sokolske imovine. Tadašnji ban Banovine Hrvatske dr Ivan Šubašić savetovao je starešini Sokolske župe "Zagreb" dr Otonu Gavrančiću da prekine sa proslavama i paradama povodom rođendana kralja Petra II Karađorđevića, koji je ujedno bio i starešina Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije. Godine 1939. počeli su masovni progoni sokola u Zagrebu, Šibeniku, Karlovcu, Osijeku, Splitu, kao i u drugim mestima Hrvatske. To je činila tzv. "Građanska zaštita" uz svesrdno odobravanje čelnika Banovine Hrvatske i samog bana dr Ivana Šubašića. Sokolska organizacija Hrvatske osnovana je 1894. godine. Zagrebačko pevačko društvo "Kolo" organizovalo je izlet u Ljubljanu. U Ljubljani su prisustvovali javnom času sa vežbanjem društva "Slovenski soko". To ih je oduševilo i, po povratku u Zagreb, osnovali su odeljenje za gimnastiku "Hrvatski soko". Prvi starešina je bio Ivan Vočina, a načelnik društva Miroslav Singer. Godine 1904. osnovano je Sokolsko društvo u Sušaku, pod nazivom "Primorski soko". Zatim su osnovana sokolska društva u Dubrovniku, Korčuli, Betini (Murter) i u drugim mestima Hrvatske. Prvi Sokolski slet održan je u Zagrebu 1906. godine. Godine 1939. osnivanje Banovine Hrvatske počelo je sa progonima i ubijanjem članova "sokola". U Zagrebu je ubijen član "sokola" Dragutin Kramer, ispred svoje kuće mecima iz revolvera. Krivci nisu nikada pronađeni. Zatim Lovre Šime, član "sokola", napadnut je u Preradovićevoj ulici, prilikom razgledanja jednog izloga, dobio je povrede po licu i celom telu zato što je nosio značku Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije. Značku su mu, tom prilikom, istrgli sa revera kaputa i ostavili su ga da leži na trotoaru. Napadnute su i sestre Budrović, članice Sokolskog društva iz Zagreba, na Jelačićevom trgu, i njima su skinute značke. Počelo se i sa fizičkim uništavanjem sokolske imovine. Predsednik Opštine u Crikvenici oduzeo je ključeve od Sokolskog doma, po naređenju bana Banovine Hrvatske dr Ivana Subašića, i predao ih članovima tzv. "Građanske zaštite", koji su demolirali sve prostorije Doma. To su samo neki primeri napada na "sokole" i sokolsku imovinu. Stvaranjem Nezavisne države Hrvatske progoni su bili još žešći sa odvođenjem članova "sokola" u logor u Jasenovcu. Tako je, na suđenju ustaši Dinku Šakiću, izvesni Gabrijel Viner svedočio da je u jasenovački logor odveden u grupi sa starešinom Sokolske župe "Zagreb" dr Otonom Gavrančićem. Na suđenju je izvesni Dragan Roler svedočio da je u kavezu od bodljikave žice video dr Otona Gavrančića. Gavrančić je ostavljen onako okovan na otvorenom prostoru, na suncu, bez hrane i vode - te je, na kraju, umro u velikim mukama. Starešina Sokolske župe "Mostar" Čedo Milić (1887 - 1941), veliki patriota i osnivač Srpskog kulturnog društva "Prosveta" u Mostaru, mučki je ubijen u Crnoj Gori u blizini Nikšića 1941. godine. Ubile su ga ustaše i bacile u provaliju. Osnivanjem Banovine Hrvatske 1939. godine beogradsko i zemunsko sokolstvo donelo je Rezoluciju 17. marta 1940. godine, koja je objavljena u glasniku Sokolske župe "Beograd" - "Oko sokolovo" u broju 5-6 od 15. maja 1940. godine, čiji faksimil Vam u prilogu dostavljam. Dušan Cvetković, član starešinstva Saveza sokola Jugoslavije,Beograd

		Dijagnoza Ministarstvo kao krtičnjak Pripadam generaciji koja se školovala u vreme kada nije bilo lako biti đak, naročito dobar. Programe su sastavljali ozbiljni ljudi, profesori su bili vrlo zahtevni, a reforme se nisu menjale kao detetu pelene. Danas živim u zemlji u kojoj je školstvo "poslednja rupa na svirali". Pored onih učenika koji svojim znanjem i talentom širom sveta promovišu pamet ove zemlje, školu završavaju i oni koji, na pitanje uličnog reportera koji je glavni grad Nemačke, ne mogu dati odgovor, ne znaju šta je gravitacija i nikada nisu čuli za Luvr... Pa, ipak - i jedni i drugi imaju diplomu. Po statistici smo veoma uspešni. Nijedna institucija u ovoj zemlji nije tako sistematski decenijama urušavana, a čelnici Ministarstva prosvete, dakle ministri, ma koliko da ih je bilo, na tome su tako bestidno i svesrdno radili! Ja to zovem diverzijom, jer se radi o uništavanju temelja identiteta nacije. Krtice su neumorno potkopavale, reforme i dalje smenjuju jedna drugu, svaka je gora od prethodne, a u osnovi svake je izmišljanje raznih marifetluka kako da svi, ali baš svi, završe škole. Nije sadašnji ministar prosvete prva krtica, ali je sigurno da će i njegove reformske usluge biti od neprocenjive vrednosti za one koji ovoj zemlji ne žele dobro. Uništena prosveta Da bi se srušila velika zgrada, potrebno je veliko znanje stručnjaka, kako pri rušenju ne bi bile oštećene susedne zgrade. Uništena prosveta uništava sve oblasti života - gde nema znanja, nema rada, nema rezultata i tu je kraj. Diplome bez pokrića i instant znanje svet ne priznaje. Strategija destrukcije obrazovanja u suštini svedena je na tri osnovne taktike: prvo je obezvređen svaki vid intelektualnog rada (tu smo, i inače, majstori - svi znamo sve, naročito znamo bolje od onoga ko je obrazovaniji i kvalifikovaniji), zatim je prosvetni kadar ekonomski uništen i stvorena armija siromašnih i nezadovoljnih i, na kraju, sistemski, kroz reforme promovisan nerad - svi moraju da završe razred kroz popravne ispite popravnih ispita, uz pomoć povećanja broja slabih ocena za popravni ispit na četiri predmeta (a bilo je 10 slabih!) i smanjenja broja poena potrebnih za prolaznost na prijemnom ispitu. Uz to ide mudro objašnjenje kako su zadaci iz matematike bili teški - činovnici Ministarstva o tome nisu razmišljali pre nego što su mućkali kuglice. Na kraju svega, učenike uklapamo u potrebe škola i Ministarstva (ovde ih je malo, ovde previše) a ne obrnuto - kako se to svuda u svetu radi. Ispiti i licence Ako je ispit provera znanja, valjda onaj ko ne zna - ne treba da položi! Ne znam zašto se ovakvo polaganje i zove polaganje "ispita", pa predlažem da se to od sada zove polaganje "propuštanja". Ako prohodnost od 95 odsto nije dovoljna i mora da bude 100 odsto, pa što se to lepo ne kaže odmah da nastavnici znaju šta treba da rade. Naravno, nije javno rečeno da oni koji ne znaju treba da polože - ne mora sve i da se nacrta... A što se tiče najavljenog usavršavanja i "licence" za rad nastavnika - ne bi bilo loše kada se ne bi znalo da će to sve organizovati i raditi činovnici Ministarstva prosvete koji su poslednji put bili u učionici kada su i sami bili đaci. S druge strane, niko se u Ministarstvu prosvete ne bavi (ili se možda "bavi") problemom mafijaške otimačine novca od roditelja školske dece, a u ime ekskurzija, rekreativne nastave i ko zna čega još, ili pitanjem - zašto jedan dan na rekreativnoj nastavi košta 1.000 dinara i šta to dete od sedam godina može da pojede za toliki novac. Ali, sreća je što u prosveti još ima radnih i čestitih ljudi koji svoj entuzijazam prenose na decu koja hoće da rade i uče. Oni su nada za budućnost. Mnogi njihovi učenici na takmičenjima osvajaju prva mesta, njima će ministar da čestita, a za one koji ne ljube ni knjigu ni rad, pobrinuće se - novim reformama... Vladimir Popović, Beograd

		Lični stav Otvoreno pismo Dobrici Ćosiću Druže Ćosiću, staljinističkim metodom onemogućili ste mi da Vašem "opunomoćenom branitelju", akademiku SANU Ljubomiru Tadiću, odgovorim u novinama u kojima i radim - u NIN-u. Primer, gotovo nezabeležen poslednjih godina u srpskoj štampi. Poznato je, druže Ćosiću, da pomno krijete vlastitu neizvesnu prošlost, da pomno negujete famu o sebi, uz svesrdnu pomoć vaših čauša iz Agitpropa i literarne sekcije Prve proleterske. Ipak, predstavljalo je iznenađenje da ste se danas, 2003. godine, drznuli da opet tako bahato kršite ljudska prava. Čestitam, druže Ćosiću, uspeli ste da dokažete svetu da staljinizam i staljinisti još stoluju u zemlji Srbiji. Ne spadam među neobaveštene, ali ipak Vas pitam da li pokušavate opet da nas vratite na ratne staze dvojice tirana kojima ste služili, da li pokušavate da nas vratite na praksu komesara i logora? Ukoliko to radite zbog teme za pisanje - izvinjavam se. Znam da Vi rado tražite inspiraciju u logorima. Samo dokle, druže Ćosiću, koliko Vam je inspiracije dosta? Ovo Vas pitam, jer staljinizam (spada u vašu prošlost koje se niste odrekli), prvo USKRAĆUJE reč, a potom SKRAĆUJE za glavu. Luka Mičeta P. S. Profesore, Ljubomire Tadiću, Vi ste pisac knjige "Nauka o politici", da li je moguće da ste pristali i podržali ovaj staljinistički atak na slobodu javne reči, na slobodu govora i odgovora?

		Lični stav Moj odgovor njemu (2) (Odgovor akademiku SANU Ljubomiru Tadiću koji je NIN odbio da objavi) Akademik Tadić uporno brani Dobricu Ćosića ali ne opovrgava činjenice. Logično je što akademik Tadić brani čoveka a ne principe, jer je reč o čoveku bez principa. Moj odgovor je, dakle, bio upućen Dobrici Ćosiću koji je kao pisac savladao sve osim pisanja, kao romansijer sve osim romana, političaru koji je bio sve osim demokrata. U lavirintu sopstvenog moralnog sunovrata Dobrica Ćosić zatvorio je dijabolični krug. Počeo je kao saučesnik u Titovim staljinističkim zločinima a završio sa zverstvima Miloševićevog nacionalsocijalizma. Obojici tiranina je odgovaralo da na dvoru imaju nekog ko je gori od njih. Nažalost, taj zli demijurg - koji je čak Srbima i patrijarha birao - svoj krstaški rat protiv mladosti i demokratije nastavlja i danas. Luka MiČeta