|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
MOGLO JE I BEZ NOVOG ZAKONA (30.
06. 2003.) |
|
"Nepostojanje posebnog zakona o ratnim
zlocinima ni do sada nije bilo prepreka da se zlocincima
sudi", kaze dr Jovan Buturovic. |
U delu javnosti se prilicno olako
siri utisak kako je zakon o ratnim zlocinima o kome se
trenutno raspravlja u Skupstini Srbije neka vrsta testa
za demokratiju i kako je donosenje tog zakona pouzdan
znak demokratizacije drustva. Nepostojanje takvog
zakona, medjutim, ni do sada nije bilo ozbiljna prepreka
da se sudi za ratne zlocine. Problem je bio u tome sto
se to nije htelo. Ovde smo se saplitali o leseve,
godinama se znalo se ko je cinio zlocine, koje jedinice
i pojedinci, samo sto tuzilastva, i vojna i civilna,
jednostavno nisu radila svoj posao. Neki iz vrhova
pravosudja su na tom izbegavanju da "primete" zlocine
napravili citave karijere.
O nacrtu zakona o
ratnim zlocinima ne vodi se inace siroka rasprava kao
sto je to obicno slucaj. Javnost je, pre svega ona
strucna, o svemu slabo obavestena i utisak je da je
citava ova materija u rukama jedne uske grupe ljudi sto
nije dobro, makar se radilo i o istinskim ekspertima.
Govori se, na primer, da zakon predvidja postojanje
specijalnog tuzioca za ratne zlocine koji bi imao i neka
specijalna ovlascenja. Postojeci zakoni sasvim dovoljno
pokrivaju ovu oblast i ne zahtevaju nikakva "specijalna
resenja" jer je tesko poverovati da ce se promeniti
nesto sto postoji bar 50 godina i da cemo bas mi
"izmisliti" neka nova krivicna dela ratnih zlocina,
drugacija od onih koje pravo poznaje. Da bi se sudilo
ratnim zlocincima, nije neophodno oformiti specijalni
sud. Ako, recimo, u jednom sudu nema dovoljno
kvalifikovanih sudija, Vrhovni sud Srbije se uvek moze
ovlastiti da deligira drugi sud kao sto je to ucinjeno u
premetu Sase Cvjetina i Dejana Demirovica. Ako je
neophodan neki sposobniji sudija, i to se moze uraditi
preraspodelom poslova unutar suda i dodeljivanjem takvih
predmeta najsposobnijim sudijama. Sve to sadasnji zakoni
dozvoljavaju.
Ovdasnje pravosudje, i vojno i
civilno, odavno je razoreno, ali cini mi se da
specijalni sudovi nisu bas najbolji put da se oni
obnove. Po toj logici mi cemo eliminisati redovne
sudove, imacemo samo specijalne sudove za ovu ili onu
granu krivicnog prava, iako bi od specijalnih sudova i
specijalnih tuzilaca sa izuzetno velikim ovlascenjima
trebalo zazirati. Specijalna policija je nesto drugo jer
ona moze imati vaznu ulogu u otkrivanju organizovanog
kriminala.
Posebno ne vidim kako ce se u
pravosudje uvoditi red ukoliko su tacne price da ce, na
primer, sudija specijalnog suda (a to je nivo nekog
okruznog suda) imati platu od oko 120 hiljada dinara,
dok ce sudije vrhovnog suda imati nekoliko puta manju
platu. Takva praksa ne postoji nigde u svetu. Toliko
specijalaca ce uneti razdor u pravosudje jer se pre
svega ne zna po kojim kriterijuma se oni biraju. Neki od
njih cija su imena poznata, spadaju u sudije veoma
skromnih sposobnosti i znanja. Sasvim je moguce da ce
drzava posebnim polozajima i statusom korumpirati ove
sudije i tuzioce, da ce oni gledati da udovolje izvrsnim
vlastima, a da cemo se tako svi zajedno dodatno udaljiti
od ideala nezavisnog sudstva.
Dr Jovan Buturovic
je advokat i dugogodisnji sudija Vojnog suda.
| |
| |
