Title: Message
KO CE U AMBASADORE ?
 
27.06.2003.
Crnogorski pregovarači prekinuli su pregovore oko raspodele ambasadorskih mesta u svetu, nezadovoljni onim što im Beograd nudi.

Još pre više meseci Crnogorci su se dosetili, kako da osmisle sistem »ravnopravne« podele ambasadorskih mesta. Pored toga što je već predviđeno da svaki ambasador ima zamenika iz druge države-članice, Crna Gora traži i 50% ambasadorskih mesta u najvažnijim svetskim centrima. Iako u budžetu zajedničke države učestvuju sa zanemarljivih 5% (pa ni to ne uplaćuju), Crnogorci i dalje veruju kako im pripada najmanje polovina najvažnijih ambasada. Na taj način bi Srbija, u stvari, finansirala ne samo crnogorske kadrove, već i crnogorski put u nezavisnost.

Kako to izgleda, najbolje se vidi iz primera Ministarstva za međunarodnu ekonomsku saradnju, na čijem je čelu kadar iz Crne Gore, koji svaki susret sa stranim delegacijama koristi za naricanje kako je Crna Gora, tobože, zanemarena u odnosu na Srbiju. Ministar finansija Srbije, Božidar Đelić, jednom je pokušao da objasni javnosti, kako zaduživanje Državne zajednice SCG pred međunarodnim institucijama za osnovu ima zajedničke garancije država-članica, pa pošto Crna Gora ima 20 puta slabiju privredu od Srbije, to je i mogućnost njenog inostranog zaduživanja manja za odgovarajući procenat. Čak su i neki čelnici Evropske banke za razvoj to isto pokušali da objasne, ali su svi prestali kada su shvatili da Crnoj Gori i nije toliko stalo do para, koliko do – kuknjave.

Kukanje kao nacionalni cilj.

Kako se sada saznalo, Crna Gora je razočarana što međunarodna zajednica više pažnje posvećuje Srbiji, nego Crnoj Gori. »Srbija je sada miljenik međunarodne zajednice« rezignirano je rekao portparol crnogorskog MIP-a, Radomir Sekulović. Zbog toga, smatra Sekulović, Crnoj Gori se oduzima i »ono što joj je ranije bilo obećano«.

Svojevremeno je ministar inostranih poslova CG, Dragiša Burzan, izneo predlog zvanične Podgorice, da se najznačajnija ambasadorska mesta upare, po sistemu London-Pariz, Moskva-Berlin, Vašington-Brisel i td. Zatim bi se svaki par podelio izmedju dve članice Državne zajednice. Srpska strana nikada zvanično nije prihvatila ovakvu raspodelu, mada, ruku na srce, nikada je nije ni odbacila. Sve što se o tome iz Beograda moglo čuti u nedeljama koje su prethodile ubistvu Zorana Đinđića, bila je diplomatska formulacija kako o tom predlogu vredi razmisliti. Ubistvo premijera Đinđića i vanredno stanje u Srbiji odložili su svaku dalju raspravu o tome.

Stranačka kombinatorika

Problem, naravno, nije mogao u nedogled da se sakriva u ormanu. Prethodnih dana je, zato, došlo do novih razgovora sa Goranom Svilanovićem, šefom saveznog MIP-a, ali i neformalnim šefom srbijanske diplomatije. Prva prepreka, to se jasno videlo još početkom godine, bio je pragmatičan stav crnogorske strane da se sopstvenog predloga drži samo u onolikoj meri u kojoj je to od interesa za Crnu Goru. »Crna Gora nema interesa za diplomatskim predstavništvima u afričkim zemljama«, rekao je još pri iznošenju crnogorskog plana njen premijer, Milo Đukanović. Ove ambasade su velikodušno ponuđene srbijanskoj strani, zajedno sa većinom diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemljama trećeg sveta. U zamenu za ovih tridesetak ambasada, Crna Gora je, skromno, počela da traži ambasadorska mesta samo u Rimu, Vašingtonu, Londonu, Parizu i Briselu. Prema tumačenju iz MIP-a Crne Gore, njihov predlog nije bio zamišljen kao Sveto pismo, već je isti mogao i da se menja. A promena, prema mišljenju Burzana, treba da izgleda tako da Srbija dobije sve ambasade, osim pomenutih pet-šest. Slučajno, ili namerno, to su upravo ambasade u najznačajnijim zemljama sveta.

U međuvremenu, jedna grupa kadrova iz vladajućeg DPS-a već je otišla na diplomatska radna mesta, zamenivši tako kadrove iz poraženog SNP-a. Partijska vrteška se, ovim, nikako nije zaustavila. I u samom DOS-u postoji veliki broj »zaslužnih kadrova« koje treba poslati u diplomatiju. Ako je DPS naslednik SNP, zašto DOS ne bi bio naslednik DSS-a? Tako kofere već pakuju naši ambasadori u Briselu, Londonu, Parizu i Kanberi, - sve su to kadrovi sada opozicionog DSS-a.

Ono što je povredilo Crnogorce je činjenica da Goran Svilanović smenu ovih ambasadora želi da sprovede bez konsultacija sa Podgoricom. Brisel, Pariz i London su na spisku »uparenih prestonica«, a Pariz i London čak čine isti par.

Predizborna žurba

Očigledno je i do vrhova DOS-a doprelo saznanje da su oni već prevalili polovinu svog mandata i da su izbori, redovni ili vanredni, veoma blizu. Ako bi se još čekalo na konačan dogovor sa Podgoricom oko podele diplomatskog kolača, došlo bi se u situaciju da neki novoimenovani ambasadori ni ne stignu na destinaciji da raspakuju svoje kofere, a da ih neka nova postizborna stranačka vrteška već zameni novim »zaslužnim« kadrovima.

Zbog toga je Goran Svilanović, želeo to ili ne, morao da povuče neke poteze, koji se nikako nisu svideli Crnoj Gori. A i tajming je pažljivo odabran. Evropa više nema sluha za balkanske smicalice, a u Beogradskom sporazumu je samo predviđena recipročna raspodela ambasadorskih mesta – pri tome su izjednačena mesta ambasadora u, npr. Vašingtonu i Kamerunu. Zbog toga bi, eventualni, crnogorski protest u Briselu naišao na potpuno nerazumevanje. Evropa ima pametnijeg posla od saslušavanja neprekidnih leleka iz Podgorice.

Sa druge strane, ministar Svilanović se sprema da krene na diplomatsku turneju po Centralnoj i Južnoj Americi, tako da baš u vreme planirane velike smene u MIP-u neće biti dostupan. Zgodna odstupnica, ako nekim čudom kola ipak krenu nizbrdo.

A i to bi moglo da se desi, jer ni Crnogorci ne odustaju. Sada bi u igru da ubace svoje najjače oružje – premijera Đukanovića, koji je i do sada vešto umeo da iskoristi slabosti srbijanske pregovaračke strane. »Naše je mišljenje da Đukanović i Živković treba da vode dogovore, kao i da finalizuju posao«, kaže već citirani Sekulović iz MIP_a Crne Gore.

Ostaje da se vidi da li će Zoran Živković umeti da izađe na kraj sa navalentnim gorštacima, ili će i on, umoran od svih sukoba na domaćoj političkoj sceni, mirno prepustiti međunarodnu politiku upornom Milu.

http://www.beoglas.com/

Одговори путем е-поште