Vuk Drašković: Zabranila me vlast
Srbija danas ide u ekonomsko, biološko i državno propadanje sa više nego
tragičnim ishodom. Privreda je, praktično, već ubijena. Nezaposlenih,
nesnošljivo siromašnih i gladnih je oko tri miliona, sa tendencijom stalnog i
ubrzanog porasta. Biološki nestajemo - ocenio je za „Blic“ Vuk Drašković, lider
Srpskog pokreta obnove.
- Svake godine umre ili iz Srbije u inostranstvo odlazi pet puta više Srba
nego što ih se rodi. Primera radi, u „Kolubari“ jedno rođeno dete dolazi na
sedam umrlih rudara, a tako je u ogromnoj većini radničkih porodica. Sela
propadaju, ostaju pusta. Kosovo će da prodaju kao neku šećeranu, a ostatak
Srbije hoće da rasture na autonomne pašaluke i regije. Sve pada i propada, osim
kriminala, pljačke, neznanja i prodaje laži oslepljenom i sluđenom narodu bez
cilja, vere i nade.
Sudeći po rezultatima prošlonedeljnih izbora u više opština, građani ne misle
tako.
- Ne misle, jer ne misle, nego glasaju televizijama i navijaju. Na tim
izborima očigledan je i uspon SPO. Sada smo između 10 i 15 odsto, što ohrabruje,
ali je i opcija stare-nove prevare u porastu, što me ispunjava zebnjom za
budućnost srpske nacije.
O kojoj prevari govorite?
- Onaj pobednički DOS, predvođen Koštunicom, sad se raspao na tri tabora,
iskreno ili lažno međusobno zakrvljena: DS, DSS i G17 plus. Politička pozornica
Srbije pretvorena je u arenu njihovih mržnji, kriminalnih skandala i psovki
nedoličnih i pijaci. Kao u cirkusu ili na boks meču, građani se ponašaju kao
navijači jednih, drugih ili trećih, ne shvatajući da navijaju protiv sebe, svoje
dece, svoje nacije i države, jer su i jedni i drugi i treći ista krvna grupa
neznanja, obesti i opšteg sloma. Taj trio, u zbiru, dobija mnogo više glasova
nego da su zajedno, i u tome je prevara.
Kada bi na predstojećim izborima narod ukazao poverenje SPO i vama, šta bi
se i kako promenilo?
- Promenilo bi se sve, i to nabolje, brzo i lako. Već na prvoj sednici nove
Narodne skupštine bili bi ukinuti svi sistemski zakoni kojima je zaveden
komunizam u Srbiji, a to znači da bi sistem odmah bio promenjen. Poljoprivreda,
mali i srednji privatni biznis i putna mreža bili bi označeni za strateške
poligone preporoda.
Nema oporavka države bez oporavka naroda u državi. Niko ne bi mogao da izgubi
posao bez ponude novog zaposlenja ili novčane nadoknade za pristojan život.
Luksuz vlasti i njenih pratećih ešalona bio bi sasečen. Kao u Švedskoj, ministri
bi na posao išli svojim kolima ili javnim prevozom. Više od dvadeset hiljada
raznoraznih agencija i organizacija za proizvođenje magle ostale bi bez prihoda,
a te pare bi išle u socijalne fondove. Za dinar poklonjen socijalnim fondovima
ili u dobrotvorne svrhe, svaki biznismen, firma ili ustanova bili bi oslobođeni
za jedan i po dinar poreza. Tako bi bogatstvo i poreska politika bili u službi
borbe protiv siromaštva.
Potpisati ili ne potpisati ugovor sa Vašingtonom o neisporučivanju
američkih državljana stalnom sudu u Hagu?
- Nije na nama da ispravljamo svetske krive Drine i da zbog nečeg nebitnog
okrećemo protiv sebe vodeću silu ovog sveta i vremena. Nećemo sačuvati Kosovo
bez podrške Amerike, a i Evropska unija nam je blizu onoliko koliko nam Amerika
nije daleko. Istovremeno, za svestrane sam i najčvršće veze i sa Rusijom.
Šta policijska „Sablja“ nije sasekla?
- Gotovo ništa, jer je epicentar najstrože čuvane tajne u Vladi Srbije. Od
Srbije se, naime, krije ono glavno: čime su to i kad ubice sa Ibarske
magistrale, ubice Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i egzekutori još mnogih
zločina zadužili čelnike nove vlasti, pa su se i posle Miloševićevog pada
podanički odnosili prema njima i štitili ih od zakona i promovisali u heroje,
sve dok ti isti nisu ubili i Zorana Đinđića. Ne znamo, uostalom, da li Legiju
nisu uhapsili slučajno ili namerno.
Ponovo vas nema u centralnim medijima?
- Nema me, jer sam zabranjen od sadašnje vlasti, više nego što sam to bio za
vladavine Slobodana Miloševića. Televizijski urednici mi priznaju: ne smemo,
naredili nam.
