by
Datum: 08. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
AFRICKI SAFARI DZORDZA
BUSSA
Moskva, 08. jula 2003. godine Neverovatno, ali je cinjenica: ni jedan americki predsednik-republikanac nije posecivao Afriku. I zato, kada je Dzordz Buss za vreme predizbornih debata 2000. godine izjavio da ga Afrika ne interesuje, i da je na mestu Bila Klintona on takodje ne bi poslao americku vojsku u Ruandu da tamo sprecava genocid, niko nije mogao ni zamisliti da ce upravo on narussiti tu republikansku tradiciju ignorisanja kontinenta, na kome zivi jedna desetina stanovnistva planete. Medjutim, nije proslo ni tri godine, a desilo se. Ove nedelje predsednik SAD je otisao na petodnevni africki safari po pet zemalja – Senegalu, Juznoj Africi, Bocuani, Ugandi i Nigeriji. Cak stavise, Buss je uspeo i licno da se sastane sa 22 od 48 africkih lidera, a Sjedinjene Drzave su se sa lakom predsednickom rukom massile ozbiljnih programa pomoci Crnom kontinentu, pa i vojnog messanja. Tako se, recimo, Pentagon priprema da posalje 2 hiljade vojnika u zapadno-africku Liberiju, gde su potomci crnih robova naumili da se oslobode dozlogrdilog im sefa drzave Ccarlsa Tejlora. Sta je to primoralo predsednika SAD da tako naglo zameni svoju ravnodusnost prema Africi zzarkim interesovanjem? To se, verovatno, ne bi dogodilo da nije bilo teroristickog napada na Njujork i Pentagon 11. septembra 2001. godine. Ucinivsi borbu protiv novog globalnog zla osovinom svoje spoljne, pa i unutrasnje politike, Buss nije mogao a da se licem ne okrene prema problemima Crnog kontinenta. U svakodnevni opticaj u americkoj administraciji usla je teza: “Nesreca africkih drzava sluzi kao rasadnik terorizma”. Po logici stvari, nada u srecu, na protiv, treba da gussi apel gladnog islamskog fanatika da se sveti toj, sa njegovog aspekta, prezasitoj, ogrezloj u poroke Americi, koja je zaboravila na pravu veru. Kao rezultat, finansijska pomoc SAD za razvoj zemalja Afrike juzno od Sahare premasila je ove godine 1 milijardu dolara. Uporedite to sa sumom od 738 miliona u poslednjoj godini vladavine Bila Klintona. Jos 15 milijardi dolara obecano je za globalnu borbu protiv epidemije side, ciji se epicentar takodje nalazi u Africi. Sem toga, pocetkom jula Buss je najavio i kontrateroristicki program za Crni kontinent: vlade pet posebno problematicnih zemalja u tom pogledu ocekuju 100 miliona za te svrhe. Istina, kriticare sve to ne impresionira. Po njihovom misljenju, sume su lepe na papiru, ali Kongres SAD ne zuri da odobri konkretne doznake. “SAD prakticno ne pruzaju Africi nikakvu sustinsku pomoc. Sve su to samo pricce – zakljucujue Dzefri Saks, direktor “Instituta Zemlje” pri Kolumbijskom univerzitetu i predstavnik Globalne alijanse za borbu protiv side. “Nasa pomoc Africi ogranicava se na 4 dolara godisnje po svakom Amerikancu…” Otprilike se takav neprijatni talog od americkih obecanja akumulira kod mnogih vlada Crnog kontinenta. Za vreme svog sadasnjeg safarija Dzordzu Bussu predstoji da pokusa razvejati te sumnje u iskrenost deklarisane od strane Vasingtona zainteresovanosti za srecu africkih drzava. Predsedniku ce takodje biti interesantno da sazna, kako njegovi sagovornici gledaju na ne bas svima poznatu cinjenicu, da su SAD vec stavile “svoju ccizmu” na africku zemlju. Nekoliko hiljada americkih padobranaca osnovalo je mocnu bazu na istoku Afrike, u Dzibutiju, odakle pruzaju raznovrsnu, najcesce tajnu pomoc rezimima Kenije i Jemena, dve zemlje koje su poznate po tome sto pruzaju utociste teroristima “Al-Kaide”. Ali nije Bussa naveo na istorijski safari u Afriku samo terorizam, vec i predizborna godina. Na predsdenika vrsi pritisak ssarena koalicija lobista, koji predstavljaju religiozne organizacije, poslovne krugove i crnokozzu Ameriku. Narocito su aktivne grupe crkvenjaka – jevangelista, kojima ne daje mira Sudan, gde hriscane juga pritisscu muslimani severa. Buss, naravno, ne moze da odmahne rukom na Nacionalnu asocijaciju jevangelista, koji predstavljaju najmanje 20 procenata elektorata, koji tradicionalno glasa za Republikansku partiju. Sasosecanje sa Sudanom znaci glasove u birackoj kutiji. Jos manje predsdenik moze dopustiti sebi da na startu izborne kampanje bude prekoren zbog nepaznje prema osecanjima Crne Amerike koja je krvlju vezana za Afriku. I drzavni sekretar Kolin Puel i savetnik za nacionanu bezbednost Kondoliza Rajs, prvi tamnokozi Amerikanci na tako visokim polozajima, uradili su podosta kako bi neutralizovali negiranje od strane Bussa znacaja Afrike u spisku spoljnopoliitckih prioriteta SAD. Kolin Pauel, koji je dva puta putovao na Crni kontinent, vise puta se zaklinjao u ozbiljnost svojih namera da ce pomoci nesrecnim africkim zemljama. Rajs je iskoristila press-brifing uoci sadasnje posete Bussa da razvije svoju teoriju o posebnoj eticcnosti veza sa Afrikom kao “iskupljenje” SAD za svoj “urodjeni defekt”, tojest godine robovlasnistva. Ne zna se hoce li Dzordz Buss posetiti u Senegalu to famozno ostrvo Gori, na koje su saterivali crne robove pred njihovo slanje u Ameriku. U svakom slucaju, predsednik ne bi smeo da ispusti iz vida da od srece njihovih potomaka danas umnogome zavisi bezbednost Sjedinjenih Drzava. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_Geopolitika-logo1.jpg>>
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>