|
Kako se otarasiti penzionera Za pokretanje proizvodnje u Srbiji nikako da stignu sredstva iz inostranstva, pa zato vlada razmišlja da smanji penzije Autor: Miloš KostićNema para! Te dve kratke reči najbolje opisuju skorašnje događaje koji su privukli pažnju ne samo stručne ekonomske javnosti u Srbiji. Najnoviji je svakako brzopotezna odluka Vlade Srbije da krene u izmenu Zakona o Narodnoj banci, a da pre toga ne samo da nije uključila u rad na pripremi nacrta ljude iz Narodne banke Srbije (NBS) nego ih nije čak ni obavestila. Tako barem tvrdi guverner NBS Mlađan Dinkić, uz konstataciju da se zakon po munjevitom postupku šalje Skupštini Srbije, jer će po novoj verziji osnovnog akta centralne banke budući prvi čovek te institucije biti u potpunosti u rukama vladine većine u parlamentu. Kada ovaj broj Blic Newsa bude u rukama čitalaca, moguće je da će se već znati rezultati skupštinskog glasanja, kao i da li su ikakvi amandmani na zakon ugrađeni u konačni tekst. Prema prvim ocenama ekonomista, osnovni razlog za novi zakon, pored izrazito loših personalnih veza na liniji Vlada Srbije - NBS, moglo bi biti nastojanje da se ubuduće obezbedi fleksibilnija monetarna politika i politika kursa dinara kako bi se dosadašnja odlučna strategija osavremenjavanja bankarske i privredne strukture zamenila populističkom politikom socijalnog mira. Žučne reči u vezi sa Narodnom bankom i novim zakonom o centralnoj banci u potpunosti su bacile u zasenak veliki odijum sa kojim je u javnosti primljena izjava predsednika Vlade Srbije Zorana Živkovića da su penzije previsoke u odnosu na celokupno ekonomsko stanje u Srbiji. Premijer Živković je u jednoj televizijskoj emisiji ocenio da je osnovni problem o kojem bi nacija trebalo da se izjasni zapravo dilema da li budžet za sledeću godinu da bude socijalni ili razvojni. Za penzije se iz budžeta sada izdvaja 50 milijardi dinara i, prema Živkovićevim rečima, tim sredstvima mogao bi se obezbediti veliki broj novih radnih mesta. Tvrdnju je ilustrovao i primerom da će iz budžeta za ovu godinu za razvoj moći da bude izdvojeno svega dve milijarde dinara. Bake i deke, sugerisao je premijer, trebalo bi da se dogovore s unucima da li da penzije prate plate ili da se sporijim rastom penzija obezbede velika ulaganja u kapitalne investicije, što će dovesti do zapošljavanja njihovih unuka. Ove reči penzioneri su primili s ogromnim zaprepašćenjem, tako da su brojni ministri morali da reaguju i da opovrgnu da uskoro sledi zamrzavanje penzija. Međutim, premijer je odbacio sumnje da je reč o grešci ili nepromišljenoj izjavi. U razgovoru sa jednim sindikalnim liderom, a svega nekoliko dana posle TV istupa, Živković je ponovio da očekuje da se tokom leta povede javna rasprava o dilemi da li novac iz budžeta utrošiti na sređivanje socijalnih prilika ili ulagati u razvoj privrede. „Nisam rekao da ćemo da zamrznemo penzije“, kazao je Zoran Živković, i dodao da će vlada stav prema tome zauzeti posle „opšte nacionalne rasprave“. Tek posle toga oglasila su se penzionerska udruženja i sindikati. „Pa nismo valjda mi krivi što je nezaposlenost velika, a obećane pare nikako da stignu iz inostranstva“, ogorčeni su penzioneri. „U svoje vreme socijalisti su pričali da plate radnicima ne mogu da isplaćuju, jer moraju da isplate penzije, da ne mogu da isplate dečje dodatke, jer moraju da se isplate penzije, da ne može da se dâ socijalna pomoć, jer se isplaćuju penzije, i tako su na najstariju generaciju prebacili odgovornost za sve zlo koje su naneli ovom narodu. Sada srpski premijer to proširuje i kaže da su penzioneri krivi što naši unuci ne mogu da dobiju radno mesto jer sve pare iz budžeta odoše u penzije! To je čista demagogija“, kaže Vladimir Dejanović, predsednik sindikata penzionera „Nezavisnost“. Revolt penzionera je razumljiv jer Živkovićeva ideja predstavlja krupan zaokret u planiranju srpskog budžeta, koji je vlada dosad pravila sa namerom da sadrži i socijalnu komponentu. U obrazloženju ovogodišnjeg zakona o budžetu stoji da je cilj vlade da se smanji javna potrošnja, međutim, ukupno učešće budžetskih rashoda za penzije u društvenom proizvodu planirano je da se do 2005. godine snizi sa 12,8 na 12,2 odsto. Govoriti o penzijskom zakonu kao o lošem, što bi se moglo zaključiti iz premijerove izjave, jeste dvosekli mač za samu vladu, jer je upravo Živkovićev kabinet početkom aprila ove godine uputio Skupštini Srbije na usvajanje taj isti zakon. Zato vlada radije kritikuje ceo penzioni sistem, a ministar finansija Božidar Đelić ide i korak dalje. On smatra da je problem mnogo dublji i demografskog je karaktera, jer je već decenijama priraštaj srpskog stanovništva nedovoljan. Tome treba dodati odlazak van Srbije 200.000 ili 300.000 mladih tokom devedesetih godina, tako da, trenutno, stanovnici Srbije spadaju među pet najstarijih naroda u svetu, kaže Đelić, i dodaje da se to odražava i na penzioni sistem jer je, na jednoj strani, veliki broj ljudi koji su stariji od 60 godina, a na drugoj mali broj ljudi radno aktivnih. Sledeći problem su mahinacije kod sticanja prava na penziju. Prema nekim pokazateljima, Srbija je evropski rekorder u broju invalidskih spram ostalih penzija. Đelić čak navodi primer Užica, gde ima više invalidskih nego starosnih penzionera. Doduše, u međuvremenu je nešto ipak urađeno da se to delikatno pitanje bolje reši. Novi zakon menja koncept invalidnosti, pa će invalidsku penziju dobijati samo potpuno nesposobni za bilo koji posao. Budući invalidski penzioneri će morati da se javljaju na kontrolni pregled svake treće godine, a fondovima penzijsko-invalidskog osiguranja daje se mogućnost da, kad posumnjaju da je bilo zloupotreba, „češljaju“ i stara rešenja od pre pet godina. Kada se govori jezikom brojeva, onda penzije izgledaju ovako: prosečna penzija u prvom tromesečju bila je 7.750 dinara, dok su u drugom tromesečju penzije umanjene, pa je prosek za april 7.600 dinara. Podaci Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja Srbije pokazuju da više od trećine penzionera, od ukupno 1,2 miliona, koliko ih trenutno ima, mesečno primi između šest i devet hiljada dinara. Približno dve trećine, ili oko 750.000 penzionera, prima manje od proseka. Za pokrivanje minimalne potrošačke korpe u decembru prošle godine bilo je potrebno 90 odsto prosečne zarade i 1,48 prosečne penzije. Da ni radnici ne žive mnogo bolje i da u isplati zarada ima krupnih problema, svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku. U maju ove godine u Srbiji je radilo 1.276.550 građana, ali je plate primalo svega 1.068.050 radnika. Oko 200.800 ili 15,7 odsto ukupnog broja zvanično zaposlenih, osim što nisu primili plate, nisu imali plaćene poreze i doprinose. Majske plate još nisu dostigle decembarske i, prema prognozama nekih ekonomista, one će se izjednačiti tek krajem godine, jer nivo rasta ovogodišnje proizvodnje ne omogućava da zarade rastu brže. U decembru prošle godine, što je uobičajeno, isplaćena su i neka zaostala primanja, pa su plate naglo skočile. U upoređivanju plata i penzija mnogo toga ne štima i nije čudo što u vladi najavljuju da će se najveće promene desiti na toj relaciji. „U zemljama u tranziciji, a to je i naš slučaj, vrlo je važno izgraditi pravedne mehanizme zaštite najosetljivijih delova stanovništva, a veliki deo penzionera spada upravo u tu kategoriju osetljivih“, kaže zamenik ministra za socijalna pitanja Ljiljana Lučić. Novi propisi su na tom tragu, a o uspešnosti ćemo tek prosuđivati pošto će od pre nekoliko dana svi građani Srbije koji rade bilo kakav dopunski posao, ili stvaraju neko autorsko delo, morati na primljeni honorar da plate doprinos za penzijsko osiguranje, i to bez obzira da li su posao po osnovu autorskog ugovora ili ugovora o delu obavili u slodobno vreme, po povratku sa radnog mesta ili u vlastitoj privatnoj radnji. Takođe, nema razlike ni u tome da li im je ugovoreni honorar jedini izvor prihoda ili su i redovno zaposleni. Obaveza plaćanja doprinosa na dopunski rad ili autorski honorar važi ne samo za one koji nisu osigurani nego i za one koji već plaćaju doprinos za penziju po nekom drugom osnovu, kao što je stalno zaposlenje, samostalni biznis ili nešto treće. Ove izmene su uvedene novim zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju koji je stupio na snagu aprila ove godine, ali je primena odložena za jul. Očita je namera Vlade Srbije da zapuši svaku rupu kroz koju su curile neoporezovane pare. Razlog je konstatacija s početka ovog teksta - nema para! Da ostavimo sada po strani silne inostrane milione i milijarde dolara koje su obećavane u predizbornoj kampanji, a nikada nisu stigle, ali pravo pitanje je zašto naša privreda, posle uzleta 2000. i 2001. godine ima sve tromije noge i donosi sve manje para? Postoje objektivni razlozi. Na primer, sezonski uticaj na proizvodnju u prvom kvartalu imali su meseci u kojima se dosta praznovalo i manje radilo, a najveće posledice, koje su u velikoj meri uticale na oprez i uzdržanost investitora, usledile su zbog ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića. Tako su u prva četiri ovogodišnja meseca neto direktne strane investicije vredele tek skroman 91 milion dolara. Istovremeno, u prvom polugodištu smo imali i veliki odliv od 120 miliona dolara zbog ponovnog otkupa akcija Telekoma, što je u velikoj meri iscrplo likvidnost banaka, pošto je ovaj aranžman finansiran iz kredita banaka. Direktna posledica je bila njihova manja kreditna aktivnost, što je uzrokovalo i loše rezultate u proizvodnji. Ali, ako domaće banke nisu imale pare za kredite, to nije slučaj sa stranim bankama. Ekonomsko-trgovinski savetnik francuske ambasade u Beogradu Dimitri Verde upozorava na nezainteresovanost u Srbiji i Crnoj Gori za realizaciju povoljnih kredita. Prema njegovim rečima, francuska vlada je uvrstila SCG u red zemalja kojima odobrava takozvane meke kredite. Reč je o kreditima čiji iznos može da se kreće od dva do 40 miliona dolara, s tim što 35 odsto sume predstavlja donaciju! „Velik tehnički problem je taj što na nivou zajedničke države ne postoji institucija koja bi za te kredite garantovala“, kaže Verde. Posle takvog francuskog upozorenja, prosto je neverovatno da zbog nedostatka sredstava Fond za razvoj Republike Srbije nije u mogućnosti da odgovori na ogromno interesovanje preduzeća za dobijanje kredita od Fonda. Zato je na nedavnoj sednici Upravnog odbora 500 pristiglih programa stavljeno na čekanje i o njihovom odobravanju ili odbijanju odlučivaće se u septembru, upozoravaju u Fondu. Verovatno će i takva vrsta problema biti prevaziđena, ili barem jedan deo, jer će sredinom ovog meseca Vlada Srbije formirati garancijski fond koji će u ime preduzetnika obezbeđivati odgovarajuće garancije. I na kraju, da bi srpska privreda živnula i da bi bilo više para za sve namene, samim tim za plate i penzije, ostaju da se reše najkrupniji preduslovi. Politička i pravna stabilnost, kada je reč o stranim investitorima, odnosno prenormirani propisi, koji guše domaće preduzetnike. Uostalom, probajte da započnete bilo koji samostalni posao, pa ćete se već u startu zaglibiti u pravoj poplavi zakona, uredbi, propisa, dozvola, zabrana, atesta, tumačenja... |
Title: Message
