"Vi ovde
imate dva problema. Prvi je loš imidž, a drugi je neshvatanje da postoji
prvi".
Koliko je problema odlazeći britanski ambasador Čarls Kroford sam nekad
imao da shvati i pronikne u ovako ubitačno jednostavnu istinu o zemlji
koja mu je bila potpuno strana, može samo da se pretpostavlja. U svakom
slučaju, jučerašnje izlaganje pod naslovom "Granice diplomatije",
potvrdilo je – što citirana konstatacija zgodno ilustruje – da njegova
ekselencija napušta ovaj teren kao superiorni poznavalac balkanskih
prilika, manira i duha ljudi, naravno i jezika.
Upriličen na nepretencioznom mestu, u svečanoj sali KUD "Lola" u
Resavskoj, u istoj ulici gde se, nešto niže, nalazi i sama ambasada,
jučerašnji istup (ili prezentacija kako je stajalo na javnoj pozivnici)
bio je, posle velike diplomatske oproštajne zabave i niza prijateljskih
večera, zapravo oproštajni ambasadorov susret sa ovdašnjom javnošću,
tačnije Beograđanima.
Beograd je bio i Krofordovo prvo diplomatsko odredište. U Forin ofis
ušao je 1979. a u naš grad prispeo u januaru 1981. u Odeljenje za štampu
britanske ambasade, pošto je prethodno "morao da utvrdi gde se Jugoslavija
uopšte nalazi".
U tu Jugoslaviju se praktično više nikad nije vratio nakon što mu je,
sredinom osamdesetih, mandat u Beogradu istekao. Desetak godina kasnije,
SFRJ nije postojala, a Kroford je posle službovanja u Južnoj Africi i
Rusiji, naimenovan za ambasadora u BIH. U postdejtonskom Sarajevu je
proveo dve godine, a u protekle dve i koji mesec više bio je naš
sugrađanin.
I kao pravi Beograđanin, upućen u sve tračeve, juče je pomenuo
"razloge" (prema glasinama koje kolaju) svog odlaska odavde, od toga da se
posvađao sa američkim ambasadorom Montgomerijem, pa dotle da ga povlače
jer je umešan u – šverc cigareta!
Pravi i jedini razlog, međutim, jeste da Kroforda posle Beograda čeka
Varšava "važno mesto u britanskoj diplomatiji", s obzirom na to da Poljska
dogodine postaje članica EU, tako da se ambasadorsko postavljenje može
smatrati i priznanjem i čašću. A osim toga "svaki ambasador pre ili
kasnije mora da ode".
Pre tog konačnog odlaska Kroford je, prema sopstvenim rečima, poželeo
da izloži sopstvena viđenja ovdašnjeg stanja stvari, napominjući da u
pitanju nisu zvanični stavovi ("to možete naći na Internetu").
Upuštajući se u iskustvenu razradu "Granica diplomatije" on je ovu temu
izložio kroz tri segmenta, politički, praktični i psihološki, mada se sve
te naoko zasebne celine stapaju i prepliću.
Diplomatija se tradicionalno bavi odnosima među državama, podsetio je
Kroford i odmah dodao da ne postoji priručnik za odnose između država i
država u raspadu ili nedržava. Gde i kako povući nove granice kada se
država raspadne? Kako uravnotežiti mir i pravdu? Da li je moguća pravda
bez mira, ili mir bez pravde?
Sve su ovo bile dileme i izazovi za svakog diplomatskog poslenika na
poprištu nekadašnje Jugoslavije. Tu je zatim organizovani kriminal
("kriminal koji su državne strukture organizovale u većem delu devedesetih
godina... te kriminalne grupe koje ne žele da postanete normalno društvo i
koje su zbog toga i ubile Đinđića") i na sve to psihološke barijere,
balkanske fantazije i izmišljanje zavera, najzad inat kao nacionalna
karakteristika.
Napominjući da u engleskom i ne postoji adekvatna reč za inat (a mogla
bi se primeniti jedino na fudbalske navijačke huligane) Kroford je
nabrojao niz primera neshvatljive tvrdoglavosti pojedinih političkih
aktera i inata na sopstvenu štetu. Po Krofordovim rečima svako besmisleno
preganjanje i ubeđivanje bilo da je reč o odnosima tri zajednice u BiH ili
relacijama Beograd – Podgorica, ili Priština – Beograd, znači samo gubitak
dragocenog vremena, odlaganje ili kašnjenje nečije pomoći ili investicija.
Inat nalazi plodno tle tamo gde su ljudi nesrećni i ne osećaju se
bezbednim, zaključio je ambasador uz ocenu da su ovde potrebni ljudi koji
se bore sa problemima, a ne jedan protiv drugog.
D. Dragić
OPROŠTAJ ČARLSA KROFORDA OD
BEOGRADA
Inat bez granica, granica diplomatiji
