(Od našeg stalnog dopisnika)
Zagreb, 23. jula
Pomoćnik hrvatskog ministra pravosuđa Dubravko Palijaš demantovao je
nedavnu izjavu ministra pravde Srbije Vladana Batića da će Hrvatska i
Srbija i Crna Gora pri tim ministarstvima osnovati posebne radne grupe za
istragu ratnih zločina. U današnjem riječkom "Novom listu" Palijaš je o
tome rekao:
"Ne radi se o radnim grupama za istrage ili otkrivanje ratnih zločina,
jer bi se na taj način ministarstva pravosuđa dve države mešala u
nezavisnost sudova i državnih tužilaštava. Zapravo, dogovoreno je da se
osnuju radne grupe koje će unaprediti i bilateralnu pravnu saradnju i
uzajamnu pravnu pomoć dveju država, kako u konkretnim krivičnim, tako i u
građanskim predmetima".
Podsećajući da između Hrvatske i Srbije i Crne Gore postoji sporazum o
pružanju međunarodne pravne pomoći, Dubravko Palijaš napominje da je
osnivanje tih radnih grupa eksperata dve države "planirano kako bi se taj
sporazum doradio", te dodaje: "Postigli smo načelni dogovor o tome i
očekujem da ćemo na idućem sastanku, koji bi mogao biti održan u jesen,
konkretizovati osnivanje tih radnih grupa. Nije reč isključivo o ratnim
zločinima, već i o drugim aspektima međunarodne pravne saradnje, poput
pomoći u zaštiti svedoka".
R. Arsenić DSS O SARADNJI SA HRVATSKOM
Jednako ocenjivanje ratnih zločina
Demokratska stranka Srbije saopštila je juče da pre uspostavljanja pune
saradnje s Hrvatskom na istraživanju ratnih zločina treba utvrditi jasne
kriterijume i jednako ocenjivanje ratnih zločina i razmenu spiskova kao
pretpostavku za tačno utvrđivanje počinilaca zločina.
DSS navodi da načelno podržava istraživanje ratnih zločina na
prostorima bivše Jugoslavije, kao što podržava i suđenja pred domaćim
sudovima, ali upozorava na dvostruke standarde na suđenjima u Hrvatskoj,
jedne za Hrvate u kojima se minimiziraju zločini i druge za Srbe u kojima
se gotovo uvek insistira na kolektivnoj krivici.
Pored dvostrukih standarda, u Hrvatskoj postoje i mnogi tajni spiskovi
optuženih Srba, tako da su mnogi povratnici upravo na osnovu tih spiskova
uhapšeni i osuđeni, ističe se u saopštenju DSS-a.
(Tanjug) HRVATSKA I HAG Džanko pod istragom za ratne zločine
Zagreb, 23. jula (Tanjug)
Hrvatski general-major u penziji Luka Džanko razgovaraće u četvrtak i
petak u Zagrebu s haškim istražiteljima koji ga sumnjiče za kršenje
humanitarnog prava na južnom bojištu, gde je svojevremeno bio komandant
jedinica Hrvatske vojske.
Funkcioner ove partije iz Splita Ante Tešija u saopštenju medijima
naveo je da je od 1991. godine do penzionisanja 1996. godine general
Džanko prošao sve faze operacija oko Dubrovnika, zatim "Maslenicu",
"Bljesak" i "Oluju", za šta je dobio i razna priznanja i odlikovanja.
Tešija ocenjuje da postoje dve vrste generala: oni iza kojih stoje
stranke i razna udruženja i štabovi koji pritiskom ili pretnjom iznuđuju
angažovanje vlasti, i oni za koje se ne radi gotovo ništa. PROMENE U HRVATSKOM KRIVIČNOM ZAKONU
Kažnjivo veličanje fašističke ideologije
Posedovanje manje količine droge iz
krivičnog prebačeno u prekršajno delo. - Izmene zakona kroz iglene uši
(Od našeg stalnog dopisnika)
Zagreb, 23. jula
Iako se opozicija zdušno trudila da to onemogući, zastupnici Hrvatskog
sabora najzad su - kroz iglene uši - minimalnom većinom usvojili izmene
Krivičnog zakona, od kojih su za najširu javnost najzanimljivije dve. Tako
će se kao krivično delo kažnjavati "veličanje fašističkih, nacističkih i
drugih totalitarnih država i ideologija". Ovaj član 55. je zanimljiv po
tome što je mogao da dobije neophodnu većinu samo uz dodatak "i drugih
totalitarnih država i ideologija", ma šta to bilo. Koje su to " druge
totalitarne države" očito je ostavljeno na procenu sudske prakse, što već
sada upućuje na budući uzbudljiv život ove pravne norme, bez obzira što
današnje domaće novine nastoje da objasne kako se pod tim "drugim
totalitarnim ideologijama" podrazumevaju one koje raspiruju rasnu, versku
i nacionalnu mržnju.
Druga izmena koja je takođe izazvala sukobljavanja među zastupnicima
odnosi se na posedovanje droge. Tako će se manja količina droge ubuduće
smatrati prekršajem, a ne više krivičnim delom. Podršku takvoj izmeni
uskratila je i HŠ, inače stranke u sastavu koalicije na vlasti.
Opozicioni HDZ pokušao je da "minira" izglasavanje ovih izmena
Krivičnog zakona tvrdnjom da taj zakon spada u tzv. organske zakone, što
znači da bi trebalo da se donosi većinom glasova svih zastupnika, a ne
samo običnom većinom prisutnih. Predsedavajući zasedanja Mate Arlović
(SDP) opovrgnuo je tu HDZ-ovu tvrdnju i izmene Krivičnog zakona su
usvojene, a HDZ će o tome zatražiti ocenu Ustavnog suda.
Zanimljivo je da je ovakv stav HDZ-a izneo isti onaj Vladimir Šeks koji
je kao HDZ-ov funkcioner i zastupnik prilikom donošenja hrvatskog
"Božićnog ustava" 1990. godine tvrdio i "presudio" da promena statusa
srpskog naroda ne spada u organske propise i da se taj deo Ustava RH može
promeniti običnom većinom prisutnih zastupnika, a ne kvalifikovanom (koju
HDZ tada zbog protivljenja SDP-a nije mogao da postigne). Tada je Srbima u
Hrvatskoj, očito neustavno i nezakonito, oduzet dotadašnji status
ravnopravnog naroda u Hrvatskoj koji su odlukom Sabora imali još od
polovine 19. veka, a rat u Hrvatskoj je izbio tek naredne godine. O toj
činjenici se u Hrvatskoj zvanično više nije govorilo sve do danas.
R. Arsenić Izbori u Hrvatskoj u novembru
(Od našeg stalnog dopisnika)
Zagreb, 23. jula
Prema dogovoru čelnika vladajuće koalicije, o kojem izveštavaju
današnje zagrebačke novine, redovni parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće
održani najverovatnije u nedelju, 23. novembra. Na tome je, kako se tvrdi,
insistirao predsednik SDP i premijer Ivica Račan i za to pridobio čelnika
sledeće po jačini opozicione stranke HSS i predsednika Sabora Zlatka
Tomčića, dok se predsednik RH Stjepan Mesić zalagao za termin iza Nove
godine, ali je prihvatio odluku većine.
U SDP, naime, procenjuju da im odgovaraju što raniji izbori, jer im
trenutno raste popularnost u javnosti zbog dobrih rezultata u izgradnji
auto-puteva i još nekih poteza, što pokazuju i ankete javnog mnenja, dok
je predsednik Mesić uveren da će se početkom iduće godine početi jasnije
pokazivati pozitivni rezultati dosadašnjih mera ekonomske politike.
Redovni mandat sadašnje vlasti, inače, ističe s krajem ove godine.
R. A.
DEMANTI IZ ZAGREBA
Nema zajedničke istrage
ratnih
zločina
Title: Message
