Ekonomija
Borivoje-Bora
Đorđević: "Globalizacija i međunarodni ekonomski odnosi – kroz
milenijume"; autorsko izdanje, Beograd, 2003. Autor ove knjige je poznati spoljnotrgovinski
stručnjak, dugogodišnji funkcioner Sekretarijata (Ministarstva) za spoljnu
trgovinu u Beogradu, pisac više stručnih i naučnih radova.
Svetska globalizacija kao proces nastao je, po oceni autora, pre više
milenijuma i sprovodi se putem raznih formi na ekonomskom planu. Ubrzan je
naročito u drugoj polovini XX veka (putem ekonomskih saveza, carinskih
unija, zona slobodne trgovine, monopola i dr.). Zbog sve većeg pogoršanja
ekonomskog stanja ogromnog dela čovečanstva, odnosno fantastičnog
gomilanja bogatstva kod malog broja država i pojedinaca, globalizacija je
danas postala nezaobilazan predmet rasprave skoro svih značajnijih
svetskih skupova. Nade siromašnih koje nisu, kako ocenjuje autor, proizvod
njihove mašte, već su se zasnivale na raznim programima svetskih
organizacija, nisu se ostvarile, zbog čega se održavaju stalni protesti
masa širom sveta.
Najveću moć u svim svetskim organizacijama ima Grupa 7 najrazvijenijih
zemalja sa SAD na čelu. Autor se slaže da iza svake vlasti, posebno u
najbogatijim zemljama, stoje multinacionalne kompanije koje su glavni
nosioci globalizacije. Grupacije krupnog kapitala preko svojih
predstavnika prisutne su u svim najvažnijim svetskim centrima. One deluju
iz senke ne birajući sredstva za ostvarenje svojih ciljeva. Iza svetske
globalizacije, odnosno nekolonijalizma stoji borba za osvajanje tuđih
prirodnih resursa i preraspodele svetskog tržišta. Ističe da u procesu
globalizacije ne učestvuju samo svetske organizacije, već važnu ulogu
imaju i mnoge druge na regionalnom nivou, posebno EU, koja za prijem u
članstvo, pored ekonomskih, postavlja, u prvom redu, političke uslove.
Autor smatra da su u pravu oni koji globalizaciju optužuju za teško
ekonomsko stanje u svetu uopšte, a naročito u zemljama u razvoju. Podaci
govore da nerazvijene zemlje obuhvataju dve trećine svetskog stanovništva,
a raspolažu sa svega jednom petinom svetskog dohotka. Tri milijarde
stanovnika sveta ima dohodak niži od dva dolara dnevno, a 15 odsto
čovečanstva uživa blagodeti 80 odsto prirodnog bogatstva sveta. Broj
gladnih u zemljama u razvoju iznosi više od 770 miliona. Razvijene zemlje
su još pre više godina prihvatile da će godišnje izdvajati 0,7 odsto bruto
nacionalnog dohotka za pomoć zemljama u razvoju, ali to ni približno nisu
ispunile.
Ocena je autora da su rezultati globalizacije u XX veku poražavajući za
ogroman broj zemalja. Najveću odgovornost za teško stanje snose
najbogatije zemlje, koje imaju odlučujući uticaj u UN, MMF, Svetskoj
banci, STO i drugim forumima. Ako se u XXI veku ne krene drugim putem koji
će voditi smanjenju jaza između bogatih i siromašnih zemalja, svet će se
naći pred teškim posledicama i nepredvidivim ishodom.
U ovoj interesantnoj i lako čitljivoj knjizi (154 stranice) autor je na
popularan način objasnio fenomen svetske globalizacije, dao njenu
istorijsku genezu kroz milenijume i instrumentarijum za njeno sprovođenje.
Namenjena je stručnjacima, ali i široj čitalačkoj publici, jer se bavi
danas vrlo aktuelnim problemom međunarodnih ekonomskih odnosa.
Dejan JOVOVIĆ
Odgovornost bogatih
