Zbog "Pinka" i Sejšela
Na ostavku sam se odlučio sam se iz više razloga. Prvo zato što je u sukobu oko dodele nacionalne frekvencije Vlada stala na stranu televizije "Pink", što se može protumačiti jedino nekim prizemnim političkim, a ne načelnim razlogom. Nije nikakve tajna da televizija o kojoj je reč u svojim dnevnicima bez mere i ukusa veliča svaki potez stranke na vlasti i njenih saveznika.
Ne mislim, naravno, da predvodnici političkih grupacija na vlasti imaju neke iluzije o TV kući koja je, koliko juče, kovala u zvezde JUL Mire Marković. Međutim, ako hoćemo odgonetku za takvu neku opciju u ratu oko frekvencija, naći ćemo je još kod Servantesa, kad Don Kihot dođe na dvor nekog plemića i počne preko svake mere da hvali njegove pesme. Zna plemić da je Don Kihot lud, ali mu njegove pohvale ipak gode.
Drugi, ništa manje značajan, razlog za moj postupak našao sam u činjenici da je srpska vlada u sporu između G17 i nekih njenih službenika otvoreno podržala ove druge. Već samim tim što su pomenuti visoki službenici svoju konferenciju za štampu održali u službenim prostorijama te iste Vlade rečito svedoči o tome ko ih podržava.
Međutim, ono što je u celoj toj aferi najviše za kritiku svakako je ponašanje ministra policije Dušana Mihajlovića. Na dopis svojih kolega iz Mađarske, g. Mihajlović smatrao je za potrebno da se oglasi tek onda kad je guverner obelodanio postojeći dopis i pri tom je učinio dve, politički i u moralnom pogledu, krajnje problematične stvari. Raspisao je poternicu za onima koji su neovlašćeno dali dopis mađarske policije g. Dinkiću i u roku od jednog dana ustanovio da nema razloga za krivično gonjenje kad je o tom pranju novca na dalekim ostrvima reč. Istovremeno, čim je obelodanjeno da i ona dvojica visokih državnih funkcionera takođe neovlašćeno poseduju jedan dokument, ministru policije nije bilo ni na kraj pameti da naloži istragu koja bi otkrila kako su ova dvojica došla do dotičnog papira.
Za ovako nešto u svakoj demokratski uređenoj državi, i ministar policije koji tako postupa, i vlada koja ga u tome podržava, podneli bi ostavke. Međutim, kako ovo nije demokratski uređena država, nisam video ni jedan dobar razlog da ostanem u Savetu za borbu protiv korupcije, premda gospođu Baraća i članove Saveta vrlo uvažavam.
Ostavka je pre svega lični, a ne kolektivni čin i kad već tako stoji stvar, ja sam postupio rukovodeći se onim razlozima koji su sa mog gledišta presudni. Razume se, nemam ništa protiv i da svi članovi nekog tela, pa i Saveta za borbu protiv korupcije, sporazumno daju ostavke, ali nije na meni da o tome odlučujem.
