FAKTOR SADAM NE UMIRE SA SAMIM SADAMOM 25.7.2003. 0:56 FAKTOR SADAM NECE UMRETI ZAJEDNO SA SAMIM SADAMOM Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA"Novosti")
Vest o smrti sinova Sadama Huseina docekana je kao ozeblo Sunce od strane "istranzziranih" kritikom Dzordza Bussa i Toni Blera. Razumljivo je zasto su ta dva lidera u svojim ocenama te vesti bila sklona da preuveliccaju njen znacaj sa takvim entuzijazmom, sa kakvim su ranije preuveliccavali obavestajne podatke u odnosu na iraccko oruzje. Dan, kada su na rinama vile u severnom Mosulu pronadjena tri muska i jedan decji trup, britanskom premijeru se ucinio "velikim danom u istoriji novog Iraka". Sa svoje strane, predsednik SAD je objavio svetu sa livadice Bele kuce da "sada svi Iraccani znaju, da je sa proslim rezimom okoncano i da se on nece vratiti". Cak ako i svi znaju, to ne znaci da i svi veruju. Jer svi znaju isto, a oni koji ne znaju - svi neznaju razlicito. Nije proslo ni 12 sati posle pogibije Udeja i Kuseja, a dve americke auto-kolone - jedna pored grada Ramadija zapadno od Bagdada, a druga kod tog istog Mosula - napadnute su od strane gerilaca. Trojica Amerikanaca su poginula, osmorica ranjena, a to je ukupan broj americkih zrtava od pocetka rata priblizilo brojci od tri stotine. Na taj nacin se radosna ocekivanja Vasingtona i Londona nisu ostvarila. Ubistvo naslednika Sadamovog roda nije miniralo borbeni duh onih, koji ostaju odani predjasnjem rezimu. Sa duge strane Iraccani koji mrze Sadama ili su jednostavno indiferentni kada je o njemu rec, jos uvek ne pristaju na otvorenu saradnju sa okupacionim vlastima, plasseci se povratka neuhvatljivog, neranjivog i, kako im se cini, besmrtnog oca nacije. Postoje najmanje tri razloga zbog cega zalazak dinastije Sadama Huseina nije postao i zalazak gerilskog rata protiv americko-britanske koalicije. Sinovi diktatora umnogome su dozivljavani od strane iracckog stanovnistva ne toliko kao organska komponenta rezima, koliko kao "ssugave ovce". Mnogi Iracani veruju da je i sam Sadam bio sklon kriminalu. Mada se 36-godisnji Kusaj predstavljao kao priznati naslednik oca i bio na celu snaga bezbednosti, pa i na celu "Al Amn al-Has"-a, specijalne komande, koja se svojevremeno bavila oruzjem za masovno unistavanje, a 38-godisnji Udej je kontrolisao iracke medije, obojica su bili na Sadamovom kratkom ularu. Otac ih je kaznjavao, slao u progonstvo u inostranstvo, tojest, drzao pod zestokom kontrolom. U svakom slucaju, tako glasi narodna legenda, sa kojom su danas prinudjeni da se suocavaju u Iaku americki psiholozi. Likvidiravsi sinove, koalicija je samo odrubila od Sadamovog drveta trule grane koje su smetale stablu da zivi - e upravo u to veruje veci deo irackog stanovnistva. Sa druge strane, same okolnosti jurissa na vilu u kojoj su otkriveni Udej i Kusej, u stanju su da u sklonim misticizmu Iracanima probude nesto poput novog arapskog eposa. Cetvorica vojnika, ukljucujuci unuka Huseina Mustafu, sest casova su odvazno odolevali cudovissnom napadu raketne i mitraljeske paljbe. Izgledalo je da su helikpteri i specijalci bili nemocni protiv odvaznih branilaca. Cetvorka je izginula, ali se nije predala, zavestavsi zemlji svoj herojski lik, koji je vec izliven u bronzu narodnog poklonjenja. Komanda americkim snagama u Iraku nacinice veliku gresku ako iskljuci verovatnocu ovakvog nacina tumacenja od strane nekakvog dela stanovnistva onog sto se dogodilo. Na kraju krajeva, moze se uciniti da partizanski rat ne vode fanaticne pristalice surovog despota, niti propovednici islamskog mraka koji se suprostavljaju svetlom zapadnom progresu, vec obicni patriote, naljuceni zbog okupacije njihove zemlje od strane neprijatelja. Sa njihovog aspekta, sef centralne vojne komande SAD u Iraku, general Dzon Abizajd, ciji vojnici pucaju u demonstrante, i glavni americki administratpor Pol Bremer, koji je formirao nekakav rukovodeci savet kolaboracionista, simboliziraju kudikamo veci despotizam od rezima Sadama Huseina. Zato sto je jedan despotizam svoj, domaci, a drugi - tudji, okupatorski. Glavni faktor pak, koji pothranjuje otpor irackih partizana - jeste faktor Sadam Husein. Da su Udej i Kusej uhvaceni zivi, to bi moglo da pospesi traganje za trazenim broj jedan. Sada pak Amerikanci mogu da slave uspeh svojih specijalaca, koji su uklonili Sadamove sinove, uz glas oca na najnovijoj audiokaseti, sa koje se saopstava da "bitka jos nije okoncana". Sadam Husein je vec jednom dokazao svoj genij ilegalca. Posle neuspesnog pokusaja atentata na njega 1959. godine on je uspeo da sa ranjenom nogom prepliva reku Tigar i "ispari" medju nomadskim plemenima. Kako smatra Said Aburiss, biograf iracckog diktatora, Sadam se danas krije u okolini Bagdada. Samo bivsi vladar Iraka, podseca Aburiss, ima crteze podzemnog grada, koji su gradile inostrane kompanije, a da nisu poznavale opsti plan te gigantske mreze katakombi. Zato ce lov Amerikanaca za adutom biti tezak i dug. Naravno, smrt sinova za Sadama je predstavljao ogroman psiholoski ssok. Ali to ne znaci da je njegova volja slomljena. Uostalom, ovo poslednje i nije tako vazno. Cak ako je Sadam lissen mogucnosti da licno rukovodi akcijama partizanskih grupa, samo njegovo imaginarno postojanje u videokasetama igra ulogu neke duhovne snage koja nadahnjuje narodni otpor. A najparadoksalnije se sastoji u tome, sto faktor Sadam nece umreti zajedno sa samim Sadamom. 25 miliona dolara, koliko je obecano za njegovu glavu, nece prevaliti na stranu americko-britanske koalicije dusse i umove kako u samom Iraku, tako i u arapskom svetu uopste. Taj svet tesko da je spreman na ulogu laboratorije tudje, izvozne demokratije. Moskva, jula 2003. RIA "Novosti"
