Title: Message
Opravdana smena
 
Smenjeni komandant Užičkog korpusa bio je u vreme bombardovanja SRJ komandant Gardijske brigade iz koje je poginulo sedmoro vojnika


Odluka ministra odbrane Borisa Tadića da nakon tragičnog događaja na vojnom poligonu kasarne "Jarčuljak" u Kraljevu smeni, po komandnoj odgovornosti, četiri oficira Vojske SCG, na čelu sa komandantom Užičkog korpusa, general majorom Milivojem Bojovićem, mene, a verujem i većinu građana ove državne zajednice, veoma prijatno je iznenadila i povratila ionako krhko poverenje u istinsko stremljenje demokratiji. Bez obzira na to što ga neki stranački prvaci napadaju i traže njegovu ostavku, ja Tadiću za ovo što je učinio odajem puno priznanje i podršku, uveren da će nastaviti sa pročišćavanjem oficirskih redova. Nadam se da u ovome nisam usamljen.

Kolika je zaista u konkretnom slučaju tragedije u kasarni "Jarčuljak" odgovornost komandanta Užičkog korpusa, general majora Milivoja Bojovića, nadam se da će utvrditi odgovorni pa se time ne bih bavio. Međutim, jedan drugi događaj sa tragičnim posledicama od pre nešto više od četiri godine, za koji veliku odgovornost snosi ovaj visoki oficir Vojske SCG, u to vreme na mestu komandanta Gardijske brigade i ađutant vrhovnog komandanta VJ, Slobodana Miloševića, obavezuje me da javnost podsetim na isti...

U bombardovanju Beograda tokom maja 1999. godine od strane avijacije deset država članica NATO, komandant Gardijske brigade, general major Milivoje Bojović izdao je naredbu da se u vreme vazdušne uzbune i napada iz vazduha 12 vojnika protivpožarnog odeljenja ove brigade, umesto u sigurno sklonište, smeste u parkirana vozila u Ulici Jovana Marinovića, i to na trotoaru, neposredno uz ogradu Centra za neurologiju KBC "Dr Dragiša Mišović – Dedinje", poznatije kao Železnička bolnica. Ovom naredbom svesno se oglušio o svakodnevna upozorenja čelnika NATO da će gađati sve objekte koji se koriste za smeštaj vojnika i policajaca, pa makar to bili bolnički, školski ili predškolski objekti. Prkoseći NATO, i ne hajući na proteste ovih vojnika, 17 noći držao ih je u ovim vozilima. Kobne, 17. noći, 20. maja 1999. godine, u 00.50 sati, poslednja od ukupno osam ispaljenih raketa bila je usmerena na parkirana vozila sa vojnicima, kako u zvaničnim dokumentima ove brigade stoji "na mestu predviđenom za noćni odmor". Od eksplozije ove rakete, na licu mesta poginula su četiri vojnika Gardijske brigade i tri pacijenta Centra za neurologiju, dok su sedmorica vojnika zadobila teže telesne povrede, od kojih su trojica preminula, nekoliko dana kasnije, na VMA.

Većina roditelja ove sedmorice nastradalih vojnika Gardijske brigade, i porodice tri nastradala pacijenta Centra za neurologiju, smatraju komandanta Gardijske brigade, general majora Milivoja Bojovića, odgovornim za stradanje svojih sinova i roditelja, i s pravom traže utvrđivanje istine o njihovom stradanju, a isto tako i utvrđivanje odgovornosti komandanta ove brigade... Međutim, tako nisu mislili odgovorni iz vojnog vrha i Ministarstva odbrane. I, umesto da general major Milivoje Bojović snosi posledice svojih suludih naredbi sa tragičnim posledicama gubitka života sedam mladih ljudi, on je nakon NATO bombardovanja odlikovan, samo ne znamo za koje to zasluge, ako ne samo zato što je žrtvovanjem sedmorice vojnika protivpožarnog odeljenja obezbedio željeni uslov tadašnjim nosiocima aktuelne vlasti da pred svetskom javnošću napadnu NATO za bombardovanje bolnice i ubistvo tri pacijenta. O stradanju sedmorice vojnika nije bilo ni reči duže od godinu dana. Njihovo stradanje držano je u strogoj tajnosti od naše i svetske javnosti. Nešto kasnije, general major Milivoje Bojović unapređen je u komandanta Užičkog korpusa. Zaista nije nam poznato kojim dobrim delima je sve ovo Bojović zaslužio.

Zbog stradanja sedmorice vojnike Gardijske brigade 20. 05. 1999. godine, protiv general majora Milivoja Bojovića, krajem 2001. i početkom 2002. godine, podnete su tri krivične prijave Vojnom tužilaštvu u Beogradu. O sudbini ovih triju prijava veoma malo se zna.

Da li je zaista potrebno više od godinu i po dana, vojnim pravosudnim organima, za utvrđivanje istine o stradanju sedmorice nevinih mladića – vojnika Gardijske brigade?

U ime roditelja sedmorice nastradalih vojnika Gardijske brigade
Branislav Pejčinović,
Beograd

 
http://www.politika.co.yu/

Одговори путем е-поште