Deveti krug
pise: Mihal Ramac
Zrtve losih savetnika
Predsedniku srbijanske vlade tokom boravka u Americi omakla se tipicna za
lose savetovanog politicara odvala o tome da su srpsko-americki odnosi danas
na najvisem nivou u poslednjih pola veka. Mozda je g. Zivkovic zeleo da se
dopadne i dodvori domacinima. Mozda mu je bilo stalo da sebi digne cenu pred
zemljacima. Sta god bilo po sredi, svako ko pamti zna da su odnosi bili
bolji i 1953. i 1963. i 1973. Da je bolje savetovan, Zivkovic bi znao da SAD
u njegovoj zemlji imaju samo nesto visi rejting od kosovskih Albanaca pa se
ne bi pred domacom javnoscu zatrcavao sa prevelikim izlivima ljubavi. Tim
pre sto Amerikancima ni do kakve ljubavi nije stalo. Oni su prakticni. Hoce
Karadzica, Mladica i pristojno ponasanje. Plus amnestiju za sve svoje koji
ovde slucajno nesto zgrese.
Zrele drzave i zreli politicari umeju da izbegavaju preterivanja i
razmetanja. Svadaju se u rukavicama i sa osmehom. Ljube se platonski. Vode
racuna kako o interesima, tako i o utisku. I lakse postizu zeljeno od onih
koji bi sve po svaku cenu, jer placaju tudim parama. Jugoslavija je pre
Milosevica umela da drzi meru. Zato u Beogradu ni ruski ni americki
ambasadori nisu mogli da se ponasaju kao guverneri. Mogli su da budu
vaspitani i ugledni gosti. U Slobino vreme mnogi su verovali da se Gospod
Bog na srpskom zove Genadij Sikin. Danas mnogi smatraju da je to Vilijam
Montgomeri. To vam je to. Iz krajnosti u krajnost.
Palestinski premijer susreo se sa Busom. Zivkovic ih je video samo na
televiziji. Ma sta on mislio o sebi, Srbija nije ono sto bi volela da bude,
vec ono sto u njoj vide drugi. Bivsi engleski veleizaslanik Kroford lepo
rece: em vas bije los glas, em ne volite da vam se to kaze.
Nego, krenulo je od savetnika. Nase premijere savetuje lice koje je
drzavljanstvo Srbije dobilo neznano kad i neznano po kom osnovu. Zar onda
Englez mora da podseca kako je Srbija nisko pala?
Pored savetnika, ima i sefova kabineta. Takva lica postoje svuda u svetu.
Nigde ih ne postavljaju privatni bankari i nigde ona sama sebi putem
premijerskih savetnika ne uplacuju stotine hiljada evra sa Sejsela. Drzava
koja pristaje da ima takve sefove kabineta i takve savetnike predsednika
vlade ne zasluzuje da se zove drzavom. Sto Srbije i nije. Ako je Kolesara i
Janjusevica za dzabe unajmio pokojni Zoran Dindic, nema razloga da se o
pokojniku govori ista lose. Kriva je drzava. Da je postojala, ne bi
dozvolila da sumnjiva lica odlucuju ko moze da dode kod predsednika vlade,
ko moze da ga nazove, ko sme da zna kad premijer izlazi iz privremenog
boravista i stize na parking.
Ako se slucajno jos vodi neka istraga povodom javne likvidacije bivseg
premijera, istrazitelji mogu mirne duse da eliminisu sve koji zgrcu manje od
sto hiljada evra nedeljno. I sve koji nisu mogli da dodu do njega tokom
poslednje sedmice njegovog jedinog zivota. Da nije bio toliko cuvan od onih
koji su ga danonocno nadzirali, covek bi mozda i danas bio ziv.
Vecina srbijanskih narodnih prvaka danas je nedostupna. To jest, strogo
cuvana od naroda. Pokusajte da dodete do Zivkovica, Mihajlovica ili Canka.
Vazda se isprece neki sefovi kabineta, neki savetnici, neke sekretarice,
neko mocniji od njih. Oni su samo jeftine igracke kojima slobodno raspolazu
bogati vlasnici. Sto su cuvaniji, manje su bezbedni. Sto ih vise kriju,
cvrsce ih drze u saci. Cim na telefon umesto vlasnika pocinju da se javljaju
nepoznata lica, s njim (vlasnikom) nesto nije u redu. Ako on toga nije
svestan, gore po njega.
Jos je gore ako se politicar hvalise necim sto ni njemu ni njegovoj politici
ne sluzi na cast. Zivkovic je s primetnim uzivanjem podsetio domace
kriticare da ga Amerikanci uopste nisu zapitkivali o podmicivanju te o
odnosima vlasti i javnih glasila. Cim mu tamo nije zamereno, on valjda
podrazumeva da je sve cisto i da se te dve tacke skidaju sa dnevnog reda. To
mu dode nesto kao decje likovanje kad tata odobri nesto cemu se mama
protivi. S tom razlikom sto Amerika moze da prezivi bez saveznistva i
strateske saradnje o kojoj govori premijer, a zemlje u kojima je korupcija
tako razgranata kao u Srbiji tesko prezivljavaju.
Mozda mu ovaj put zaista nisu nabijali na nos najnovije afere. To nikako ne
znaci da sledeci put nece. Uostalom, njihov problem. Nas je u tome sto se
ovde skandali nizu bez kraja pa ljudi gube poverenje ne samo u sadasnji
rezim, vec i u svoju drzavu. Zar stranac mora da vas opominje ako rusite
sopstvenu kucu i pri tom ucutkujete ukucane koji nedoguju zbog toga?
Ni Pauel ni Solana ni Sreder nece ziveti u Srbiji, ma koliko je kudili ili
hvalili. Ovde ostaje vecina koja mora i manjina koja hoce. Vlast je duzna da
tim ljudima obezbedi pristojan zivot. Sadasnja to nije shvatila. Ona smatra
da postoji zbog sebe i zbog svetskih drzavnika. Ko ostane ovde, morace da se
mnogo ostrije isprsi pred buducom. Ako je prema ovima bio boleciv pa im
dozvolio da mu procerdaju tri godine zivota, ko je blesav da ponovo proguta
istu udicu? Ko ce pristati da, zajedno s nadobudnim velikasima, i sam bude
zrtva losih savetnika?
http://www.danas.co.yu/
